Nase Novine, January 25, 1978

              ШШ И ШЖШ ШЛ
'"l
PISE: VOJO RASOVI'C
(21
'"p BHHH_M r_ тшшатттл
'
'
'
!
_ -
_
PoSto rasporedlvojsku progovorl nekoll-k- o
rijedl da preprije6e unoSenje hrane u
grad I preporudi da se ne sijeku glave.
BoJ otpode u tri sata posllje podne.
Turskoj vojscl i ranije spomenutim topovl-m- a
pomagahu i detlrl topa sa grada.
"Sve je kude tama pritlsnula od crnoga
praha i olova".
Ne bi ni jedna detvrt, a Turci se slomiSe i
nagoSe bjezat, ostaviySI prah i hranu pred
samim gradom. Tada Marko zatraii od
Plamenca da mu poSalje bataljon Jovice
Markova da udari od Donjega Meduna sa
druge strane. Ali Plamenac pripozni sa
poSiljkom pa Marko nastavi sa gonjenjem
Turaka i dotjera ih na Vlnogradlne, gde ga
dodeka miralaj sa 4.000 momaka.
Boj se zapode opet. Crnogorci usko6e u
Sanac. Prvl uskodiSe barjaktar MuSlka
TomaSev, Kud sa Bloda, I potkomandir
Veljo Ourov sa Medina sa 200 Kuda. Za
njima uskode I mnogi drugi. Sjeda u Sancu
toliko zadade Turcima strah da se dadu bez
obzira u bjezanje, all Ih ustavl hrabri
miralaj, koji je tu, na bojnom polju, prolz-vede- n
za paSu. No, tu je I poglnuo. Zlatan
sahat i lanac ovoga miralaja prodao je
njegov dobltnik Radovan PunlSIn RaSbvId
Iz Fundine —' pripoznat junak,! rodak
vojvodln — Marku za deset napoleona.
Cim pogibe miralaj Turci bez prepreke
stanu bjezat, ostavivSi ona dva topa sa
prahorti. U tome stize i 600 BJelopavlida, all
ved se primicala nod. Sad i BJelopavlidi
poteku u potjeru za Turcima, bljudl ih i
sjekudi sve do Kakarldke Gore. Bjezanje
Turaka trajalo je jedan i po das.
Kad nod prekinu bitku Marko se vrati ka
Fundinl kupedi svoje mrtve Uranjene.
Crnogoraca je bilo ranjeno oko 200, a
toliko i mrtvih. Kad su stall brojltl neprlja-teljsk- e
glave I oteto oruzje u vojscl nastade . zagor i srda: jedni su sluSall vojvodu i
nijesu sjekll glave nego samo ubljali, pa
sada nernaju јипабкод obiljezja, a onl
drugl kojl su bill neposluSnl, onl Imaju.
Doveden I sam u neprlllku, Marko pohvali
jednex I druge i istakavSI_ korisnost od
onoga Sto nekl nijesu sjekll glave no otl-m- all
oruzje, rede da od sada dopusta da ih
blju i sjeku kako koji hode I koliko koji
moze, kad i sami Turci nede da se oatave
kidanja glava.
Po brojenju naSlo se tursklh glava 2.060 i
okolo 500 ranjenlh. Drugoga plijena bllo je
dosta: 2.015 ostraguSa, dva topa, 11
sabalja oflcirsklh, 350 nozeva — bajoneta,
Sest zastava, 90 tovara praha, 150 tovara
braSna, 50 tovara orlza, Sest tovara kafe, 13
tovara Sedera.
BITKAODLUKE
Posllje ovoga boja Turci su mirovali ode-кији- б) ротоб iz Carigrada, koja je bila ve6
na putu. Nakon Sest dana stade stlzati u
Podgoricu velika vojska, Zajbeka, Arapa I
Anadolaca I rljese u koji бе dan udaritl.
DoznavSi za taj dan, Markov prijatelj MaSo
Hadzi Ahmetov javi to Marku. Clm ovo
razumlje Marko ode na Sjenlce Plamencu,
gdje porazgovorivSi zano6l. Ujutro su ve6
mogll vidjetl tursku vojsku kako se penje
uz Kakarid'ku Goru. Turci su јоб u ропоб
drugog avgusta krenuli iz Podgorice.
CinjeSe se, (пабе gola, Kakaridka Gora
kao da je битот obrasla od oko 40.000
carskih vojnika. Sada su Turci imali 18
topova, ali ih nijesu primicali blizu, bojedi
se da im Ih ne otme crnogorska vojska.
Marko naredi gdje ce koji dodekatl
Turke. Nova Spasojeva poSalje u Zatrljebo6
sa 800 Kudagde su im priSIa I 200 Zatrijep-бап- а
Arbanasa. Do njega naspram Heljma
VukSana MuSlkina sa 800 Bratonozlda, a
do njega serdara Skruja sa 700 Ljubotlnja-n- a
spram Bratidlne. Popa Ooka sa 850
Ceklinjana I Velja Ourova ostavi na Ratinl i
Boljaku sa 600 Bjelopavllda, kod kojih je
bio Plamenac I Voja Bracanova sa 100
Киба. Svega dakle 4.550 momaka prema
onolikoj sill turskoj uredenoj I dobro
organlzovanoj.
Srecno, mladenci
Nedevna.e u kudl пабвд starog saradnika.l pretplatnlka, Germane
Kazakova, bllo vellko slavlje. Udavala se njegova кбвг, LIU, koje se
mnogl od nas sedaju kao vrsnog 6lana folklorne grupo "Makedonka"..
German I negova suprugaVaca vajkall su se pred svadbeno vese-IJ- e
da nlsu mogll pozvati sve prljatelje. Ne znam koliko Ih Je Izostalo,
all znam da e velika sala prl MakedonskoJ pravoslavnoj crkvl "Svetl
Kllment Ohrldskl" bila dupke puna, bllo nas Je preko 300.
Mladenci, Cane I till Petkovskl uSIl su u novl ilvot kako se I na
slid vidl — ruku pod ruku. lako Ima samo 17 godlna, LIU Je prava
'domatlca, a Cane korlstl.svaku prlllku da svojoj mladoj supruzl (a ni on
nlje baS mnogo starljl) pomogne gde god mole, 6ak I kada se seGe
torta — kao na ovoj slid.
Mladenclma, Canetu I LIU Petkovskl, iellmo puno, pung srede H
napretka. I neka uvek budu kao na ovoj slid — Jedno uz drugo.
Njihovlm rodlteljima, porodlcama Kazakov I Petkovskl, iellmo —
Sta drugo — da uskoro pozdrave I prvo unuGe.
' JoS Jednom, SRBdNO.MLADENCII
л y '. ?'
Prema svojem obidaju, prije nego бе Ih
otpustlti, izgovori Marko glavarima besje-d- u,
poudlvSi ih da propuste Turke, kako bi
ovi Crnogorci pobjegli kako
ne bi pozurili sa poharom I sa ипобепјет
hrane u grad, no se raspasall I odali rahatu.
Turci stigoSe na Fundinu I kako ne
nadoSe naprljatelja utvrdlSe nekoliko San-Cev- a,
pa onda otpodinuSe I stadoSe nositi
vodu, peel kavu i jesti, jer je bilo ved po
dana. Posllje toga mnogl se Izvale da.
spavaju. U dva dasa posllje podne da
Marko znak komandlrima da najedno udare
slozno. Kao iz vedra neba grom osu se
pucanj I poletje vojnik. Vojvoda je Marko
bio u sredinl svoje vojske hrabredl vojnike I
ба1јиб! glasnike u druge bataljone sa
porukom:
— Mi slomismo Turke, no udrite i vll
Ljutl boj nije trajao dugo jer crnogorska
vojska ubrzo изкоб! u Sandeve, рот!јеба
se sa Turcima i робпе se klati, grloza grlo.
Topovi Turcima nijesu pomogli, jer sa
Gradine i sa Bojdina nijesu mogll hvatati
Sandeve, ali su se turskl vojnici hrabro
branili i junadki drzali u Sandevlma izmije-Sa- ni
sa neprijateljem, sve dok Ih ne
IspuniSe mrtvim svojim tjelesima. Tu je
malo kome trebala puSka, no sablja i
handzar. Gde koji u nedostatku sablje ill
noza mlatimlce bl se tukao sa Turcima
рибкот ill kamenjem, nemajudi kad punitl
puSku.
Gledajudi Sto se zbiva I kakva je tmuSa u
Sandevlma, Marko rekne onijema 6to
bijahu oko njega:
— Vrljeme je brado da I ml uskodimo.Ja
nedu da se niko blje na moj dio. lako
groznidav od nekoliko dana, итјеба se u
tmufiu sa golom sabljom u ruci, letedi 6as
onamo das ovamo, sokoledl svoje sokolo-ye- .
Trebalo bi, ali ne dopudta prostor,
ovdje posebno spomenuti sve one junake
koji toga dana stekoSe u narodu neumrlu
8lavu. To bi, prvo, zauzelo dosta mjesta,
drugo, bio bl grijeh spomenuti nekoje ne
sve. O evakome bi trebalo po neSto redl —
to je preko 4.000 vojnika. Samo du
Gradi se
Centar
U nedelju.je svedano udaren ka-m- en
temelac svakako najvedem
poduhvatu koji je ikada jedna etnid-k- a
grupa zapodela u Torontu, pos-tavlj- en
je kamen temeljac za Make-donski
Centar (Macedonian Place),
tadnije za prvu u nizu zgrada. Odlu-den- o
je da prva zgrada Centra bude
stambena zgrada za stare, koji su
ostali saml.
Prva zgrada Centra imade 111 po-sebn- ih
stanova. Zgrada de blti po-veza- na
sa velikom salom za sas-tan- ke
i priredbe, kapelom, salom
za rudavanje, cvedarom, frlzersklm
salonomj prostorijama za zdrav-stven- u
zaStitu.
v Vrednost radova na prvoj zgradl
je oko 2.6 miliona dolara, a ceo
projekat (u drugoj fazi gradide se
zgrada zanegu onlh koji su bolesni
I Iznemogli sa 200 kreveta, u tre-do- j,
poslednjoj fazi, izgradide se
omladin8kl rekreacioni centar I
prostorlje za dnevni boravak dece)
stajade oko Sest miliona dolara.
Sve de bit! gotovo do kraja 1980.
godine.
Od ukupnlh troSkova oko 80
odsto doblde se kroz razne vidove
federainlh I provincljsklh fondova,
a makedonska naseoblna u Toron-tu
treba da sakupi svoj udeo u
visini od oko 2.7 miliona dolara.
Kako je podelo, nema sumnje da de
ova, suma, koja treba da posluzi za
start gradnje I za prve troSkove pos-jovanj- a,
bltl ne samo obezbedena
nego i premaSena.
Makedonska naseoblna u Toron-tu
pokazala je јоб jednom Sta se
sve moze udlnlti kada se svl sloze.
Sve destitke onima kojl su u ostva-renj- e
ovog projekta ulozill toliko
vremena I truda.
м
ft
ft
ft
ft
fftt
ft
ft
ft ft
ft
fftt
ft
ft
ft
fftt
ft
fftt
ft
' ' ,8ppmen(iti[,dai e uovombdjuA'poznatl
VrlHFil ШШШнгн
pomlslllidasu
a
a
a
Makedonski
a
Sto mu je ruskl car, Aleksandar II, poslao
jatagan od suvoga zlata I gvozda, ukraSen
mnogim dragim kamenjen.
Desetkovani u San6evima Turci ih ostave
nagnu bjezat ka Podgorici. To im je
ustvari bio slom. Ona strana kojom je
pobjegla l,povla6ila se njihova vojska bila
je nesredno tljesna i strmoglava da je
opasna I za redovne prilike.
Gledajudi turskl slom i divno junaStvo
svojlh sokolova, pun radosti vojvoda de
Marko red): "E, tako valja I trebuje da se
blje". Kao krilatl orao Marko je medu
prvima ispratio Turke do na urvine pod
Fundinom.
Sutradan okupi Marko vojsku I na
Ranibrdu utvrdi gubitak I dobitak, Mrtvih
svojih vojnika nade 290, a ranjenlh 226. U
Sikarama pronadoSe 51 ranjenog Turdina.
Tredeg dana робпи brojati turske glave
koje su dotle prikupljali. Medutim, stize im
jedan Suvarija sa plsmom od paSe koji
pitaSe ima li koji turski zarobljenik u njih,
jer njemu nema na brbju 9.000 nizama. Kad
je pregledan ostali plijen nadeno je: 9.328
puSaka, razli6itih sabalja 54, razliditih
nozeva 4.650, medu kojima samo zejba6kih
1.503, 34 zastave, 103 jahada konja i 200
tovamih konja sa tovarima praha i olova.
Sve je ovo Marko podjelio po bataljonima,
osim Sto je osobito dao jednog konja
serdaru Skruji. Njemu, vojvodl, glavari
odaberu najlepSu tursku sablju i poklone
mu je. Isto tako u znak priznanja, vojska
mu pokloni kudu na Medunu, prije tursku
sudnicu.
Poslije ove bitke sklopljen je mir izmedu
Crne Gore i Turske, koji je trajao pola
godine. Poslije roka od primirja Kudi otmu
veliki plijen u DinaSu, a uskoro zatim opet
se uCini primirje do januara 1878 godine.
Kada je te iste, 1878, godine po Berlin-sko- m
Kongresu Podgorica pripala Crnoj
Gori, Marko je poSao sa vojskom iz DinoSa
I uSao u nju.
1зрг)бао sam jedno kratko razdoblje
borbi mojih plemenika i ostalih Crnogora-ca
za slobodu. Deo m.nogih bitaka, koje i
danas five u sreima svih Crnogoraca,
ponosnih da su uvij'ek bill sami kovadi
svoje srede i borci za svoju slobodu.
Danas moji plemenici zive u zasluzenom
miru. Uzivaju plodove svojih borbi tokom
mlnulih stoleda. All ne zaboravljaju svoje
borbe i svoje junake. Sa kojjena na koljeno
prenose se detalji herojske proSlosti. I udl
se na njima mladi naraStaj da nideg
svetijeg nema od slobode. Slobode koju
narod sam ostvari.
к;аи!ааоаппп?шп£аиапаапип5апвпеаааап!га2аппппаавпп1а?та
Ardelean
562 KING STREET, EAST
P.O. BOX 221 6
KITCHENER, ONTARIO
CANADA
- Complete Travel Senice
CHARTERS — GROUPS - INDIVIDUALS
Phone (519) 743-026- 9
. (519) 743-026- 0
VASA ARDELEAN After Hours (519) 886-268- 5 ЗвизпповвЉЉ
TRAVEL SERVICE
Ш- - U.'SriMMIGRJOTdN
INFORMATION
IF YOU ARE INTERESTED IN WORKING OR
OPENING A BUSINESS IN THE UNITED STATES
AS A PERMANENT RESIDENT CALL OR WRITE
Charles A. Glullnl Jr. Esq.
Attorney at law
30 East 42nd Street
New York City, N. Y. 10017
Tel. (212) 697-033- 7
or contact
182 Ottawa St. North
Hamilton, Ontario . (416Ш7г3652, p
ta ft
ft
fftt ft
ft
ft
ft
fffttt
fftt
ft
ft
ft
ft
ft
ft
□
fftt
ft
ft
ft
ft