Nase Novine, January 26, 1977

              "Mahedonshite
заfп a лЖШШ, =y WW
(Deset minuti razgovor so
interpretatori na Makedonski
narodni pesni, od sredinata
na Makedonskata emigracija
vo Toronto.)
Od malite ekrani na tele-viziska- ta
programa "Make-donski
Dnevnik" vo Toronto
svedoci sme na edna cesta
sredba so likovite na Ginev-ska-Tanevs- ki.
Ovia na§i u-metnici-- amateri, renomirani
koncertni a poslednava godi-n- a
i TV interpretatori na ma-kedonsk- iot
melos (na scena-t- a
postojano uniformirani vo
zivopisni makedonski narod-ni
noSnji), so otvorena Iju-b- ov kon Makedonskiot narod
i makedonskata pesna, se-kojp- at
se gotovi kako solisti
ili duet vo sostav na make-donski- te
folklorni grupi od
Toronto ili na maliot ekran,
da ne vovleCat vo suptilniot
svet na makedonskiot melos
so izvorni, komitski, revolu-cioner- ni
solo kompozicii ili
gradski dueti od makedonski
narodni pesni.
Dvajcata ziveat vo Brant-for- d,
malo Zivopisno gradce
nedaleku od Toronto loci-ran- o,
na obalite od rekata
Grand River koja vo se
podseca na Vardar. Kolku
mnogu zelenilo, Sirina, mir.
o
U zgradi Makedonske akademije
nauka i umetnosti u Skoplju sveCa-n- o
je polovinom avgusta otvoren
deseti jubilarni Seminar za make-donski
jezik, knjizevnost i kulturu.
Ovom znaiajnom medunarodnom
skupu ove godine prisustvuje oko
sto trideset nauCnih radnika, stu-denat- a,
prevodilaca i drugih pozna-valac- a
i ljubiteija slavistike i make-donistik- e
iz 26 zemalja Evrope,
Azije i Afrike. Posto su Jiekoliko
dana boravili u Skoplju, uCesnici
Seminara nastavili su rad u Ohridu.
Za vreme dvadesetodnevnog tra-jan- ja
ovog tradicionalnog паибпод
sastankaeminentni lingvistl i slavi-s- ti
iz celog sveta podnede ve6i broj
nau6nih referata iz oblasti make-donistik- e,
a ujedno ima6e prilike
da i oni 6uju zanlmljiva predavanja
o makedonskom jeziku, knjizevno-sti- ,
umetnosti, kulturi, nacionalnoj
istoriji, folkloru, savremenom dru-Stveno- m
uredenju Makedonije i
Jugoslavije, itd. Pozdravljajuci
uCesnike i goste Seminara, pred-sedn- ik
IzvrSnog ve6a Sobranja SR
Makedonije Blagoj Popov naglaslo
je da ovi sastanci predstavljaju
veliki doprinos za afirmaciju make-donsko- g
jezika, nacije I kulture
uop§te. U proteklih devet godina
od kada je Seminar poceo da radi
na njemu je uCestvovalo vl5e od
900 naudnika iz oko 200 univerzi-tetski- h
centara iz velikog broja
TANEVSKI
—
Od koga pee, za kogo pee,
koga pristignal vo Kanada i
kako se oseca vo krugovite
od Makedonskiot kulturno-umetnicka- ta
sredina vo To-ronto?
— Ljubovta kon pesnata e
moja vodilka od najranite
Skolski dni. Tuka se i prvite
moi javm nastapi: skoiski,
opstinski i mladinski smotri.
Pred da ja napustam Make- -
donija kako student nasta- -
puvav na kulturno-umetni6- ki
prlredbi vo Skopje. Vo To--
ronto moite peafcki nastapi
vo glavno, se povrzani so
makedonskite folklorni arupi
organi na M.P.C. "Sv. Kli- -
ment Ohridski" vo Kanada
sum od 1971 godina. Oze--
zemalja sa svih pet kontinenta.
Ve6ina njih se u svom паибпот
radu orijentisala na prouCavanje
makedonistike. Mnogi od njih su,
na svoju inicijativu, organizovali
nastavu o makedonskom jeziku na
svojim univerzitetima u Krakovu,
Gracu, G,eteborgu, Kanzasu i dru-gim- a,
dok su neki pripremill dok-tors- ke
i habilitacione disertaclje,
Cime su obogatili naucnu misao u
oblasti makedonistike. Pri tome je
,ostvarena i saradnja izmedu stranlh
i makedonskih slavista u zajednic-ko- j
obradi tema iz makedonistike.
Koliko veliko interesovanje za
izudavanje makedonskog jezika
vlada u svetu najbolje goVori
dinjenica da je makedonski jezik,
kao nastavni predmet, danas zas-tuplj- en
na univerzitetima u viSe
zemalja Evrope i SAD. Makedonis-tik- a
je takode dozlvela veliku medu-narodn- u
afirmaciju i kroz druge
forme naucne saradnje. Makedon-ski
lingvisti aktivno saraduju u
desetinama medunarodnih opSte
lingvistickih i slavlstiikih asoclja-cija'- l
komislja. Za 2aljenje je, rekao
je Blagoj Popov, sto na dosadas-njl- m
semlnarima nlje u6estvovao ni
jedan slavista i lingvlsta Iz suaedno
Bugarske, Grike i Albanlje. No, on
je izrazlo nadu da ce "objektivni
nauCnl prilaz makedonskom jeziku
prevazldl drevnu polltlku I predra-sude- ".
net, edno dete. Mojot mate-rijale- n
izvor e Massey Fer-guson
Industry Ltd. A krugot
od moitedrugari i prijateli se
makedonci-iseleni- ci od og-romn- ata
makedonska oaza
vo Toronto.
— Vo koe KUD pripadate?
— Bez razlika, vo sekoe,
se razbira vo kolku bidam
pokanet. Po pat na slufcaj-no- st
so Ginevska ziveeme vo
ist grad. Moevo mislenje go
deli i taa. Sme konstantirale
deka naSeto amatersko gos- -
tuvanje (Kako solisti in duet)
za bilo koja makedonska fol- -
klorna grupa ("Makedonka",
"Selani" ili "llinden") bi tre- -
bal° da Dide napolno pode--
anaKvo. vo nasata umetmc-k- a
rabota nad se ja cenime
slobodata. Smatrame deka
pesnataziveeza nas a ne nie
od nea.
— Kazeteni neSto povece
za kultumo-umetni6ki- ot l'-v- ot
vo Toronto.
— Jas sum samo slobo- -
den umetnik, amater. Obvrs- -
Kl ' oagovornosu nemam.
Makedonskiot kulturno-u- -
metniCki zivot vo Toronto, vo
9'avno, vo mnogu zavisi od
negovite izglasani prestav- -
nici POto6no, od aktivnosta
na komitetot za kultura i pro- -
sveta ™ crkvenata opstina
ov- - ™- - UI,UW ™™ ' uu
kulturno-prosvetna- ta nacio- -
Hfe'
Викторија Тоодору, Грција
Medunarodni naucni skup
makeapnsKom
GopraSuvameTanevski
Велес
Матиа е долината на Вардар
наведнати се тополите
поат налдрмите под потновите
и од шнолсната песна што ја отвори
вратата.
Лесно е срцето, лета нано гулаб
иад розовите понриви, на древнитс
балиони
брзо се разденува нано момче нога
со буди
и пред ссбе ги има своите млади
години нсдопирмати.
Мал вонсц донесов од југ
за мртвите што сега одмсраат
спокојно
на Свети Памтолејмон го односов
ветувањото
на Слободата, ноја двапати ја спречи
голем оган
да слезв, да даде и за нас.
(Грчната поетеса ВинторијаТе-одор- у
е преведувач на збир-мат- а
песни „Бели Мугри" на
манедонсниот поет Кочо Ра-ци- н,
иоја во 1975 година из-лез- е
од печат во Солун.)
nalna
dineti
Toronto.
organizacija - "Obe- -
Makedonci" - od
. ' '.''a PsuMsi ,"' --?.
УШ%Ш™%%1 'уШ
ЉTЛЖV4',,?А.
GINEVSKA
Persa Ginevska е naSa
poodamneSna poznata solis
ka. Vo Toronto od samoto
formiranje na druStvoto, cle- - ja jmame godisen ili dvogo-nk- a
e na KUD "Makedonka". нјрп fpctixal na makedon
Na rnalite ekrani pored City
jV-7- 9 nastapila i na talethon
emisii na SFTO TV-- 9. Nejzi-nat- a
umetnifika kariera роб-nuv- a
od 1959 godina preku
otvorenite emisii na radio
Skopje. Za istata stanica
snimila 12 izvorni narodni
pesni, a potoa cela decenija
cjenuva vo proCuenite fol-klorni
igraorni ansambli "Ta-ne- c"
i "Koco Racin". Kako
soliskazabelezala povece od
100 koncertni nastapi i cela-t- a
nejzina kulturno-umetnifc-- ka
aktivnost e zasnovana na
amaterska baza.
--— Ja praSame Ginevska:
koga doSIa vo Kanada, §to
raboti, koj e nejzinot krug na
priiateiiY
— Vo Kanada iiveam od
1968 godina. Mazena, edna
cerka. Mojata profesija e
tehnicki crta6, a sredinata vo
koja ziveam e makedonska.
— Kakov e vaSiot pogled
kon Makedonskiot kultumo--umetnifi- ki
zivot vo Toronto?
— Sorabotuvam so ugled-n- i
kulturno-umetnic- ki igraor-ni
drustva. Nasata mladina e
disciplinirana, rodoljubiva.
Crkvenata opstina "Sv. Kl.
Ohridski" e golem izvor na
talenti. Tuka e i Danny Stoj-Cevs- ki
sekojpat blagonaklo-ne- t
za sorabotka, imame
uslovi, moderen kulturen
50 С
—
September 7, 1977ШјДкј
К:-Џаш- Љ
Bloor St.
centar no ne i solidna orga--
nizacija.
— Dali e dovolno razgrna-t- o
kulturno-umetnickot- o bo- -
gatstvo na Makedoncite vo
Toronto?
— Ne sosema. Ne u6est-vuvam- e
(godinava) na zna-caj- ni
umetnicki priredbi koi
vo znak na tradicija se odrzu-va- at
sekoja godina vo Toron-to.
Na primer, nemavme
sopstven pavilion na godi-nesni- ot
Karavan. Ne ja pri-druziv- me
kompletno tradici-onalna- ta
priredba na CHIN--F- M
na Central Island kako i
priredbata na Jugosloven-sko-Kanadski- ot
den na Bel-gradsk- ata
farma. So eden
zbor organizaciono stagnira-me- .
Kolku bi bilo pogodno
ski narodni pesni i igri, ili
slicna takva kultuma mani-festacij- a.
No za toa od
nikogo, nikoj pat ne se slus-n- al
ni zbor!?
— Koja e pofalnata strana
od ovaa tema?
— Entuzijazmot, sorabot-kat- a,
aktivnosta i nad se
amaterskata rabota na- - site
makedonski kulturni rabotni-c- i
vo Toronto.
— Na primer.
— Me vooduSevuva ama-terskata
rabota od site 60
clena na igraorniot folkloren
ansambl "llinden" i igraoma-t- a
grupa "Selani". Moite
kolegi od KUD "Makedonka"
v0 poSledno vreme se cesto
busv. No ia cenam amater--
Skata rabota na site clenovi
ocj famjijata na Aleksandar
Petlickov. aktivnosta od fa- -
milijata na Jani Dimovski,
postojanata dobrovolna ak-tivnost
na Filip Angelkovski,
Mitko Nikolov, Meri Minos,
Dorce Tanevski i drugi.
— Sto e za vas makedon-skata
pesna?
— Taa e biser na mnogu-vekovna- ta
makedonska ume-tnick- a
kultura. Nasite pesni
se slatki — medeni. Site gi
sakaat. Ste slusnale li kako
anglicanite igraat i peat:
Jovano, Jovanke...
P. Ginevski
TR.IIEL SERVIfE
West -Toronto №H 1N5. Ont.
У 1977ZAZAG
BORAVAK OD 3 NEDJELJE DO 3 MJESECA
CIJENE OD $ 389.— DO $ 469.—
SA JET AVIONIMA bez presjedanja.
Dozvoljeno 66 lbs (30 kg) prtljage po osobi.
Uslijed ATC propisa, rezervacije se primaju najka-snij- e
do 60 dana prije polaska aviona.
Javite se za VaSe rezervacije pravovremeno, dok
jos ima raspolozivih mjesta.
Za dolazak VaSe rodbine u posjet iz Zagreba, ima-m- o
veliki izbor jeftlnih charter lijetova sa
boravkom u Kanadi od 1 do 6 mjeseci.
Avionske karte na redovitim linijama, sa popus-to- m.
Boravak od 22 do 45 dana — Youth fares. —
Rentanje automobila. Pravljenje pasosa i viza —
Javno biijeinicki ured putnica. B. Cos
Notary Public.
N. ч s 1240
Tel. 537-252- 2
Otvoreno radnim danom od 9.30 do 6.00 PM,
subotom do 4.00 PM.
-- 1
i
.'"1