Nase Novine, January 26, 1977

              ипашаншпш
Ved godinama pojedini "navija-di"
(smatramo da su takvi najmanje
Ijubitelji sporta. Jos' manje prijate-Ij- i
kluba za koji "navijaju") nekih
klubova Nacionalne fudbalske lige
(National Soccer League) divlja-nje- m
na ulakmicama odvlade sve
vedi brot pravih Ijubitelja ovog
sporta sa stadiona. Klubovi koji su
nekada punili stadione, bez obzira
na protivnika, danas igraju pred
polupraznim. da ne kalemo praz-ni- m
tnbinama. PodrSke publike
nestaje, zaedno sa njom i finansij-sk- i
polotaj klubova postaje sve
teii.
Da li je mogude izgrednike, one
kojima je sport poslednja rupa na
svirali, eliminisati sa stadiona?
TeSko. Ali sa boljom organizaci-jo- m
i viSe redara (koji bi bill pravi
redari, a ne navijadi ispred tribina)
njihov uticaj mogao bi se makar
malo ublaiiti. Vremenom bi, mot-d- a,
6ak i prestali da dolaze na
stadione, gde im, zapravo, nije ni
mesto.
Da ovo piSemo navela nas je
utakmica Italia — Panhelenic, odi-gra- na
pre desetak dana. Utakmica
nije zavrSena. Zbog napada na
ротобпе sudije glavni sudija je
igru prekinuo joS pre isteka prvog
poluvremena.
Da li je iskljudeni igrad Panhele-nic-- a
glavni krivac za kasnije
nerede? Da li samo on treba da
snosi posledice jedne slabe organi-zedje?
Podelo je, kako to obidno i biva.
Izvanredni napadad Panhelenic-- a
dovodio je do odajanja odbranu
Italie. Sa lakodom je ostavljao za
sobom po nekoliko protivnidkih
igrada. U jednom trenutku, posle
izvanredne akcije, bio je grubo
fauliran. Nervi mu nisu izdrtali. U
prvoj prilici, iako je lopta bila dale-ko- ,
vratio je udarac. Sudija mu je,
opravdano, pokazao crveni karton.
Sada dolazi do guive. Iskljudeni
igrad polazi u svladionicu, ali mora
da prode kroz kordon navijada
Italie, koji ga gadaju svadim Sto im
dode do ruke, Nemajudi kud on se
vrada na leren, ustvari beii.Sada na
klupu za rezerve. Sudija, medutim,
insistira da igrad napusti teren.Ne
interesuje ga kroz Sta 6e prodi dok
dode do svladionice. Ponajmanje
zahteva od organizatora, kluba Ita-lia,
da igradu obezbedi prolaz.
Sa tribine na kojoi su navijadi
Italie, podinju da padaju razni pred-meti.Preno- si
se to i na drugu tribi-n- u,
gde su navijadi Panhelenic-a- .
Poiedinci podinju da utrdavaju na
teren.Sa obe strane Saka izgredm-k- a
zapalila e masu Sa tribine Pan-helenic- -a
neko pogada pomodnog
sudiju, koji od glavnog sudiie trail
pomod.Ovaj, nemajudi kud, prekida
utakmicu.
Do prekida nije moralo, niti
smelo da dode. Nekoliko redara,
onih pravih, moglo je sve da sredi.
Na talost, organizator, klub Italia,
postarao se za dobro obezbedenje
samo na vraiima, da niko ne ude
bez karte.Ostalo ga se nije 'icalo.
Ponajmanje pona&anje njegovih
"navijada" prema protivnidkom ig-rad- u,
koga niko nije ni pokuSao da
zaStiti da dode do svladionice.
Rukovodstvo NSL odludide us-ko- ro
kako da registruje utakmicu.
Bide to davolski telak posao. Jer,
koga okriviti. Kola de se, svakako,
slomiti na igradu — "koji je izazvao
nered time Sto se nije udaljio sa
terena posle iskljudenja". Svi de
zatmuriti pred dinjenicom da taj
mladid nije smeo da napusti teren.
Cini se da je glavni krivac za pre-ki- d
organizator, klub Italia. Da su
organizaciji reda posvetili samo
deo patnje posveden napladivanju
ulaznica do ovoga svakako ne bi
doSlo.
Italia, a i neki drugi klubovi NSL
razmiSljaju na udeSde u vis" em
rangu, najverovatnije u NASL. No,
dini se da bi bilo i za njih mnogo
korisnije da prvo bolje savladaju
organizaciju utakmice u stepenu
takmidenfa u kome su danas. A
rukovodstvo NSL bi, sa svoje
strane, moglo takode udiniti neSto
viSe nego Sto sada dini. Mislimo da
je ustupaka pojedinim klubovima
bilo dosta, da ne kaiemo i previ&e.
Do sada je NSL mnogo data razvoju
fudbala ne samo u Ontariu, nego u
Kanadi uopSte. Bila bi Steta da
sada zataji i da, umesto da predvo-di- ,
ostane na repu dogadaja.
D. BIRCANIN
He. rijcM
jJiil iiiiiiiiiiiiiillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIlllllllllWIMIIIIIH
Clanovima biroa FIDE dostavljen je prije-dlo- g
novog pravilnika zonskih i meduzonsklh
turnira koji de biti razmatran na sastanku na
Krku ovog mjcseca. Novi pravilnik znadi radi-kaln- u
izmjenu dosadaSnjeg sistema i donosi
mnoga neugodna iznenadenja jadim Sahov- -
skim savezima.
Za evropske zonske turnire uvodi se te-ritorij- alna zatvoicnost, tj. ti se Uuniri odr-fcava- ju
unutar svake .one. iJosad su u Cviopi
(izu.pv sovjet.ske om) odiavana cetin zon-sk- a
lurnna mjeAovitog s.i.iava, ito iijli oa
su lgraci i. svih .cmal)a bili rasporedivani u
sva cct ii i natj'-eanja- . Kao posljed.ca novog
оугашсгпм, sad cc trcca una. u kojoj se
nalae najjaci cvropski sahovski savczi, biti
koncentrirana u l.stoj .oni. u .a meduzonski
tuimr ce davali nesiamjeran broj lgraca,
iako се ova] onski tunui biti .n.itno jaci
od ostalih dj,i.
Kao posljedica smanjcnja broja turnira, ove
t-ml-jp
cc miat. rnanji bioj mjcst.i na .on-ki- m
1 1 1 1 1 1 1 r i n i . i nv,u taiujc T;mo hi .Jugosla-vij- a,
puma ovum pnjidlugu, im.ila tri mje-4- a.
dok i'- - u niuslom uklusu unala scst.
U infoimaciji nije navrdenu tko jf pred-dkig- ac
movoi! pravilnika i ovih imjena, ali
se muu pretpostaviti da in je sastavio sa.i-vu- f
„a.sl.inka. predsjcdnik FIDE, buduci da
-- u .los'avljeni iz sjcdista FIDK. Zanimljivo
j.-- . rnedutim. da je na posljednjem kongresu
FIDK u Half i konstatirano da nacionalni sa-v- ei
nisu dostavili nikakve pnjedloge a bit-ni- je
izmjcne sadasnjeg sistema i odlueeno je
da ле te piomjene ne obavljaju aku vec cla-ni- ce
to ne trnze. MeduUm, sadaSnji nacrt
unosi bitne novine.
Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Illlllllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIHIIirn
Brza pobeda
Pari ova
Poslednji теб pred susret za
titulu prvaka sveta u poluteSko)
kategoriji, biv§i prvak Evrope Mate
Parlov brzo je reSio u svoju korist.
Petostruki prvak SR NemaCke, Leo
KakoleviC, predao se pocetkom
Seste runde, jer nije mogao da
izdrzi kanonadu Matinih udaraca.
Na zalost ni Parlov nije prosao
Iako. U drugoj rundi mu je
povredena obrva i ako do meca za
svetsku titulu ne zaraste potpuno
to mu moze biti veliki hendikep.
U duhu propisa Parlov se, da bi
se borio za svetsku titulu, morao
odreci titule prvaka Evrope. Medu-tim,
u slucaju poraza u borbi za
titulu prvaka sveta, novi evropski
sampion je obavezan da Parlovu
odmah pruzi priliku da povrati
titulu.
Pravi u6itelj
NekadaSnji as sa zelenog polja,
Drazen Jerkovic, sve se vise
nametie i kao sjajan psiholog u
ulozi trenera. Vise puta zabelezene
su njegove intervencije u pravom
trenutku. Poslednji sluCaj dogodio
se u drugom kolu ovogodisnjeg
prvenstva na utakmici Zagreb —
Partizan (0:0). Kada su pred kraj
Novim prijedlogom predvideno je da na
Uirnlru prvc evropeke zone sudjeluje 17 igra-t- a
iz Engleske 1 Nizozemske po 3, Spanjolske
2 i Iz ostalih zemalja (Andora. Belfiija, Fran-cusk- a,
Irska, Luksemburg, Monaco, Skotska
i Wales) po jedan predstavnik. S ovog tur-nira
za meduzonski turnir kvaliflcirat Ce se
dvr. igrafca. U drusoj zonl natjecat c, e se 20 igrafa: 4
iz Njemaeke, po 2 iz Austrije, Danske, Islan-d- a,
Izraela, Svedske i Svicurske i po jedan
j Farskih otoka, Finske, Norveske i Juznc
Afrike. Dva prvoplasirana bi nastupila na
meduzonskom turniru.
U trecoj zonl bi bilo ovako: po 3 igraca iz
Juroslavnje i Madarske, po 2 iz Bugarske,
Cehoslovacke, DR Njemacke i Rumunjske i
po jedan iz Albanije i Poljske. S turnira ove
zone za meduzonski turnir bi se kvalificira-l- a
cutiri igraca.
Sllcna koncepcija je sacinjena i za zenske
zonske turnire.
Predvidaju se dva meduzonska turnira sa
po IP igraca. Na dva zetiska meduzonska tur-nira
nastupilo bi po 16 iahistkinja.
Dovolino ie uporedlti snatfu pojedinih zo-na
i zakljuciti da je ovaj prijedlog neprihvat-lii- v
za jakf .sahovske zemlje i da su najvise
pogodeni savui trece evropske zone.
Igleda da je ovaj prijedlog dosao povodom
ji'dnog sastanka koji ie prosle sodine odrzan
u Hiuxello.su, na kojr--m su sudjelovali pred-uavni- ci
r.padnoivioiskih saveza. Tamo ie
o-,ud- en bojkot onsko tuinira u Barceloni
l rt'U'no ie d.t bi ircbilo ubuduce ukinuti
inji-'ovi- ti- oii'l'.c tumire i odrzavati lh unu-tar
--лмкс on--- , kako bi ubuduce bill -- izbjeg-nuti
luc'aicvi onsko;; turnira u Barceloni
Takodcr ie na torn sastanku receno da istoS-noeviop- .ki
savoi pnjo ,vakog kongresa odr-avai- u
voic vaslanke l akljuccno je da to
isto tu-baj- u ubuduce r'initi i .apadnoevropske
omlie
Tako su bloknvska psihologija l podijelje-r,os- t
dovcli i do lednog nepravednog sistema.
kop uovori da se u FIDI ide stalno putem
novih komplikaciia. Novi sistem nije tcme-hc- n
na snazi pojedinih zemalja, vec stvara
nnvilcgije iz nodjele na ucografske i druee
blokove. Dovoljno je pogledati tablice pro-Sh- h
zonskih turnira i poredak na nedavnom
prvenstvu Evrope u Moskvi.
Illlllllllllllll
utakmice pocele "da sevaju varni-ce- "
i kada je iskljucen najbolji igrac
Zagreba, Slavko Kovaci6, Jerkovi6
je uleteo medu svoje igraCe i spre-ci-o
ih da ucme ne§to nepromislje-no- .
Bio je to skolski primer dobrog
trenera i pravog pedagoga.
Prvi u Evropi —
peti na svetu
Veteran jugoslovenskog stonog
tenisa, Dragutin Surbek i pored za
ovaj dinamican sport poodmaklih
godina, jos uvek se ne predaje.
Ponovo je zablistao na prvenstvu
Evrope i svetskom sampionatu i na
zvanicnim listama zauzeo veoma
visok plasman. U Evropi je prvi, a u
svetu peti. Ostali jugoslovenski
igraci na svetskoj rang listi su:
Stipancic (15 mesto), Kosanovic
(29) i Karakasevic (30).
Sva najbolja mesta na svetskoj
rang listi, u obe konkurencije,
muSkoj i ienskoj, pripala su
predstavnicima azijskih zemalja —
najvise Kini, zatim Japanu i DR
Koreji.
Da ne bese
Steki6a?
Na Univerzijadi u Sofiji jugoslo-vensk- a
reprezentacija osvojila je
samo jednu zlatnu medalju —
Nenad Stekic je dominirao u skoku
udalj. Srebrnu medalju osvojio je
Milovan Savic u trci na 800 metara,
iza nenadmasnog Juantorene. Ko-sarka- si,
od kojih se mnogo oceki-val- o,
pali su tek u utesnu grupu.
Njihov, kao i rezultate drugih jugo-slovensk- ih
ufiesnika, na zalost
nismo dobili.
New York se
kandidujeza
Olimpijadu
New York zeli da bude domacin
Olimpijade 1984. godine. Zahtev za
organizaciju vec je podnet Olimpij-sko- m
Komitetu USA. Grad je vec
izracunao da bi Igre donele deficit
od 225 miliona dolara, za sta se
ocekuje dotacija od drzave i
privatnog kapitala.
нНшШгу! SHI1шШШ1
чЖДД 254 Marlee Ave., Toronto, Ontario I јДШ.ГД8 Telefon 789-717- 9 1 ЈНишВк Na veder poshe 7 sati, ih nedjel)om Б нУВШрп na kucm telefon I
Ш1ЖШ1ШШ1!1ШШВШВВШШШШ1БШ11ШШШШ
.