Nase Novine, December 07, 1983

              2-- NASE NOVINE, November 2, 1983. Reagan izgubio glavu
(Nastavak sa st. 1)
nazvao je invaziju "aktom agresije
koja se ne razlikuie od planiranog i
iskarkulisanog ubistva". On je rekao
da Reaganova administracija planira
vojne pohode na svaku zemlju u
kojoj su na vlasti ljudi koji se ne
svidaju Washingtonu. "Атепбка
vlada vodi prljavi rat protiv Nikarag-v- e
a pomaze gazenja ljudskih prava i
u Salvadoru i ditatuturuu Gueta-mali- ".
Pierre Trudeau
U govoru u vezi sa kanadskom
spoljnom politikom, Pierre Trudeau
je obecao da бе Пбпо po6i na put i sa
svoje strane u6initi sve Sto moze da
bi se postigli bolji odnosi izmedu
Istoka i Zapada. Po Trudeauovom
konceptu ako ve6 zivimo na istoj
planeti sa Sovjetskim Savezom,
zaSto, onda ne iiveti u miru i u
prijateljskim odnosima.
Kanadani бекаји na rezultate ovog
koncepta i nadaju se boljoj atmos-fe- ri
ali prvi minister kanadske vlade
odmah je pozurio da ponudi kanad-sku
vojsku da odrzavaju mir u
Grenadi. Sto faktiCki zna6i opravda-nj- e
атепбке okupacije u Grenadi.
Grenada je nezavisna drzava. Ne- -
opravaava атепски agresiju. Wa-shington
je brutalno okupirao zem-lju
da bi uniStio. napredne snage,
koje su radile za bolju budu6nost
svog naroda. Ko zaista moze da
pozove kanadsku vojsku u Grenadu.
Ronald Reagan?
yjiiiniiiiiiiiiiiiiitra
On je okupator i nema nikakva
prava da poziva tre6u zemlju za
odrzavanje red a.
Vlada koja 6e biti sastavljena od
ameriCkih sluznika i CIA placenika?
Ni to ne opravdava prisustvo kanad-sk- e
vojske u Grenadi.
Neke od karipskih zemalja, Ja-majk- a,
Barbados?
Kakvo pravo one imaju da pozovu
kanadsku vojsku u Grenadu koja je
bila i treba da ostane nezavisna
zernlja.
Tragedija naroda u Grenadi nece
pasti u zaborav. Ameri6ki imperija-liza- m
iako je osvojio zemlju i
smenuo legalnu vladu nije pokorio
narod. To je odmah bilo uocljivo
kada su атепбке invazione snage
morale nekoliko puta traziti pojaca-nj-e.
Jos' uvek postoje grupe koje se
hrabro odupiru okupatorima.
Kubanski doktori, inzinjeri, u6ite-Ij- i,
radnici koji su se nalazili u
Grenadi da pomognu u izgradnji
aerodroma, u prosve6ivanju i u
podizaniu bolnica i zdravstvenih
centara, pokazali su internacionalnu smei biti izgor za invaziju Grenade"
svest i zadivili ceo svet hrabro§6u sa izjavili su 6lanovi атепбкод Speci-kojo- m su se suprotstavljali nadira- - janog senatskog odbora infor--
mju uisufjauiuinii aiietyci icmu ou uue mad e.
imale apsolutnu premoc i kontrolu iz
vazduha, sa mora i sa kopna.
Kubanci su se odupirali sve dok je
trajalo municije a Sestorica su se
zavili u kubansku zastavu i izaSli
pred атепбке mitraljeze, poklanja-ju6- i
svoje 2'ivote za nezavisnost
naroda Grenade.
Ameri6ki vojni stratezi, pored svih
ргогабипа ротобдЈ najsavrSenijih
kompjutera, ostali su za6udeni ot-por- om Grenadana i Kubanaca. Kas-nij- e
su izmiSljali рпбе o vojnim
snagama Kube u Grenadi, zaborav
Ijaju6i da svi Kubanci znaju rukovati Skoq oruzja senator
oruzjem jer su staino u oceKivanju
атепбке invazije.
Kubanci su se borili
6ast naroda Grenade pokazali
.~ :-ч~-
л-:~_ x: x_ ... sveia како napravljena i da ima treba boriti protiv samo anti6ku
sloga u vladajucoj partiji ni6im ne niaspiaastkiojii Nikarаaкgоvu i Kubuzaui sstvaavkeu,
drugu koja
nezavisna.
tezl da bude
Male snage i Grena-dan- a
koje se odupirale
vojnoj sili, dali svoje iivote na
oltar slobode pokazuju6i celom
ШШШ111111{111111111111111П9!Ш§
= Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
E 119 Spadaina Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 5935 = IZDAVACKI SA VET: Milos Grubid, Vojin Grbic, Josip Kovadic, Stanko Mudzeka,
E Milena Bozid, Ana Djurovic, Lepa Rajnovid, Borislav NeSkovic, Rozalija Divjakovic,
Djuro Maijkovic, Ivan Pribani6, Mile Baljak, Una Bubalo, Pavao Radmanid, Ostoja
£E Kovadevid, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan Petrovic, John Severmski, Luis Gre--
jjS gurac. Mate Siaus, Martin Karavanic, Srdjan Bodic, Peko Dmitrovid, Milica Miuchm,
fi Gerlach, Leo Bacich.
S REDAKCI JSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid, (Glavni 1 odgovorni urednik) Stje- -
ZZ pan MioSid pitanja), Daniel Pixiades (drustvena pitanja i knji- - S ievnost), Katarina Kostid (poezija i aktuelne teme), Jelena Gavrilovic (literatura i E umetnost za decu), BoSko Mladenovie, Anka Nozmic, Rudi GregoraS, MiloS Vuk--
EE deviC, Pero Kovadevic, Adela Polandec.
= STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevic (Los Angeles), ~ Bozo Spadek (New York), Frank Fudurid (Vancouver), Josip Stanic — Stanios (Rim,
EE Ilalija), Lepa Teofanovid (Remacheid, Zap. Nemacka), Mira Strbac (Pariz, Francus- - E ka). S SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovic (Nauka i drustvo), Prof. Ivan
gjg Dolene (Slovenska Koruska i kulturna publicistika u Americi), Anton Kostelac (re- -
E5 portaze i price iz useljenickog zivota).
=§ DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovic, Luka Markovid, Petar Kur- -
55 U6, Kordid, Aleksandar Cirid, Strahinja Maletid, Novica Milid.
--5 Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies cents. Ad- - = vertising rates on class Mail Registration NO.0378. = "Nase novine" srijedom. Pretplata iznosi $25.00 godisnje; pojedini primjerak
rz Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine" su nasljenik "Jedinstva", kome su = prethodili listovi: "Novosti", "Srpski glasnik", "Edinost", "Slobodna Misao", "Prav- -
5S da", i "Borba", kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni listovi koji su mu prethodili
55 u Sjedinjenim Drzavama.
S3 Redakcija odgovara za nepotpisane materijale. Potpisani clanci izrazavaju mislje- -
hrabro za
BS nje autora. Dopisi se ne vracaju.
Iifiiiiiiiif iituiiiiiiiiBBiiBaBiiiiiiiiiiiiMii iiMiiiiitiiiiiBaaesaBBiiiiiiiniif 1 1 MUftiiiiiiBitiiiesiiiiiiiiiiiiiii !
I f
I
;.;;.;,,,:,;, -
' ' l'В'
Fide! Castro
"Dokazi da o kubanskoj pomodi za
izqradniu aerodroma u Grenadi bi
za
Daniel Moynihan, podpredsednik
ovog odbora rekao je da Jos' ni§ta
nije dokazano o kuban-ski- m
planovima u Grenadi. Reaga-nov- e
izjave su opovrgnute od strane
republikanskih senatora koji se
ograduju od proizvoljne
politike u Latinskoj Americi. Cak i
zvani6na izjava iz Pentagona proce-nil- a
je broj u Grenadi na
750 a kao Sto je Reagan tvrdio da
ih je bilo preko 1.100.
U vezi fabrikovanim optuzbama
o sKiaaistima sovietsKoq i KuDanj
u Grenadi,
Moynihan je rekao: "U petak sam
sluSao o skladiStima sovjetskog i
kubanskog vojnog arsenala, a danas
бНат u da je velika
koiicma Dronaaenoa oruzia bila
r-rM-ivouiu.
uuidinMdbirum . se pre sto godina
najezde imperija- - vrednost."
ce se ne
zemlju
Kubanaca
su najve6oj
su
E
A.
(dru§tvenoiti6ka
MiloS
50
request.Second
izlaze
50 centi.
ne
navodnim
njegove
Kubanaca
ne
sa
novinama
Britanska "беИбпа dama" Marga-ret
Tatcher izjavila je da Reagan nije
imao nikakve solidne izgovore za
napad na Grenadu, a njegovu maniju
zbog komunizma okarakterisala je
re6ima: "Ako ho6emo da proklamu-jem- o
novi zakon da se borimo protiv
komunista gde god oni bili, onda bi
Sjedinjene Атепбке Drzave morale,
i mi sa njima voditi opasne ratove po
' Ч 14),
svetu da атепбка agresija ne treba
da prode nezapazena i da ona preti i
drugim drzavama i narodima.
celom svetu"... "Kada se~u nekim
zemljama dogada neSto Sto nama
nije po volji, to nikako ne zna6i da bi
mi trebali jednostavno umarSirati u
te zemlje".
Ove izjave naj6vrS6eg Reaganovog
saveznika medu zapadnim poiiti6a-rim- a treba posmatrati kao demagoS-k- e
izjave rafiniranih britanskih kon-zervativa- ca
koji pripremaju javno
miSljenje za postavljanje ameri6kih
Pershing raketa na britansko i
evropsko tlo.
Isto tako ove izjave Margaret
Tatcher mogu se uzeti i kao izraz
ekonomskog i politi6kog sukoba
medu imperijalisti6kim drzavama pri
podeli uticaja u nekim delovima
sveta.
Demonstracije pred
ameridkom bazom
GUARDAMAR, EFE - ViSe od tri
tisuce osoba demonstriralo je u
gradu Duardamar u provinciji Al-icante,
400 kilometara juzno od Mad-rid- a,
protiv prisutnosti ameri6kih
baza u Spanjolskoj.
Demonstranti su krenuli na 6etiri
kilometra dugi marS od grada do
атепбкод telekomunikacijskog
centra, kako bi predali dokument
kojim traze uklanjanje te i drugih
ameri6k'ih baza iz Spanjolske.
Snage civilne garde Stitile su
pri laze атепбкој vojnoj bazi dok su
sudionici demonstracija spaljivali
zastavu i uzvikivali pacifis- -
ticke parole.
FILIPINI
Opozicija6e
bojkotirati izbore
MANILA, Reuter — Lideri opozi-cijski- h stranaka odbili su poziv da
sudjeluju u pripremamaza predsto-јеб- е
izbore koji se trebaju odrzati
idu6e godine.
Oni su naglasili da бе bojkotirati
izbore ukoliko predsjednik Ferdi-nand
Marcos ostane na бе!и drzave.
BivSi senator Jose Diocno rekao je
da je Marcosov poziv poMti6kim
takmacima da sudjeluju u izborima
zamka za sve njih.
uspeSne demonstracije
' Dana 22. oktobra ulicama Toronta je demonstriralo 30.000 ljudi
= ; protiv isprobavanja krstare6ih raketa. Priblizava se rok za postavljenje tog
I
I
= ¥ opasnog nukleamog oruzja na tentonji bvrope. .