Nase Novine, February 07, 1985

              PISMO D. JOVANOVICA
(Nastavak sa strahe 3)
mm otvorena iglegdc stotine hiljada Jugo-sloven- a,
Srba, Hrvata, Muslimana, Make-.dona- ca
kuljaju i traze na Zapadu ono sto
nisu mogli u sopstvenoj zemlji da nadu.
Rada i hleba.
Da li to odgovara tvome shvatanju slobo-d- e,
otvorenosti, napretka, a da i ne govo-rim- o
o tako zvanom novom drustvu? I sta
misiis gde ce sve to i kako da se zavrsi?
Ne mogu da verujem da si se toliko za-borav- io
i da pricas price suprotno od onoga
stoje toliko notorno da i vrapci na krovo-vim- a
cvrkucu ? I onda koga ti to zelis da
uveris o zbivanjima i pojavama u nasoj
zemlji? Zar Jugoslovene koji zive i rade u
Kanadi? Ta oni subiii prinudeni da napuste
Jugoslaviju zbog teskih prilika, zabvalju-juc- i
"oivorenim vratima?" I svi oni, cak
i mnogi oportunisti, to znaju veoma dobro.
Samo uspevas da izgledas smesan. I sva
jugoslovenska stampa ama bas iz svih kra-jev- a
Jugoslavije, pise o takvim stvarima
da se coveku dize kosa na glavi. Pise se
ne samo o raznim privrednim i politickim
(ne) prilikama nego i o krupnim podbaca-jim- a
i nedostacima vladajuce skupine, koja
samo prica a nikako da resi ama bas ijedan
problem. To i ti sve vrlo dobro znas, ali
pises tako kao da opravdavas te iste nedo-statk- e?
To je vrlo cudno sa tvoje strane! A
da li se secas kada smo se ja i ti bill nasli
jednom, ima vise godina, dole u restoranu
blizu ondasnje kancelarija "Nasih novi-na- ",
na Yonge ulici?Tu smo razgovarali
o slicnim stvarima i slozili smo se, kako
suprilike u Jugoslaviji teske, skoro ocajne,
na prvo mesto nezaposlenost i da se zbog
toga javljaju pojave za koje covek ne bi
nikada mogao da poveruje da su moguce
u jednoj socijalistickoj zemlji? A danas ti
tako pises kao da tamo skoro samo sto ne
potece med i mleko?
I da dodam jos nesto. Kako to da ti nije
palo na pamet da organizujes drugu vrstu
kampanje, onu kojoj bi cilj bio sakupljanje
priloga za dovrsenje gradnje hrama Sv. Sa-ve?
Mozda bi samo tako mogao da dokazes
da tije iskrena izjava "daje Sv. Sava bio
veliki prosvetitelj Srba ' ', a i druga, u kojoj
kazes kako su recenzenti romana ' 'Slovo ' '
koji se odnosi na zivot Sv. Save, isti pre-pomc- ili
da se stampa kao 'povelja o pr-ven-cu
naseg slova i slobodoljublja?" A i
ovde moram da primetim da ti recenzenti
nisu rekli da je Sv. Sava bio prvenac ne
na§eg, vec srpskog slova i slobodoljublja.
A ni ti koji si svakako to primetio, nisi to
istaknuo?
Ovo pismo, ne kao ono prvo o Iranu,
nije samo izmed u mene i tebe. Ocekujem
da ces ga objaviti. A da li ce isto nesto da
na tebe utice? To ces samo ti moci da kazes.
Ti si ovde Slobodan covek i savesti bi tre-ba- lo
da ti odreduje sta ces da mislis i kako
da radiS. Ali, josjednom moram da podvu-cem- :
tvoje gore navedeno pisanje nikako
ne mogu da prihvatim ni kao istinito ni kao
savesno. Izgleda mi da izmed u moje i tvoje
savesti postoji velika razlika, da ne kazem
i dubok jaz. Ti kao da pod plastom brige
za socijalizam krijes svoju nebrigu za sop-stve- ni
narod, moj i tvoj srpski narod i samo
slep moze tim putem da ide.
D. Jovanovic
Kad vec kazeS da ovo pi-smo
''nije samo izmedju
mene i tebe", neka tako i ostane.
Vladislav GACIC-Pes- a
SMRTNE KAZNE ZA
PLJACKU DRUSTVENE
IMOVINE
MOSKVA — Vrhovni sud Sovjet-sk- e
Republike Kirgizije zavrsio je
sudenje grupi sudionika u velikoj
pljacki drustvene imovine u kombinatu
za preradu mesa. Oni su razradili si-ste- m
potkradanja drzave i za tri godine
prisvojili oko milijun rubalja.
Dvojica glavnih aktera afere osude-n- a
su na smrt, a desetorica njihovih
suradnika na kaznu zatvora u trajanju
od 10 do 12 godina.
Kako saopcava dnevnik "Seljskaja
ziznji" u pljacku si bili umijesani i neki
odgovorni rukovodioci nekih kolhoza
u republici Gruziji. (Tanjug)
JOS JEDAN
USPJEH
GC £6 y
Izgledi su dobri da teatarsko udruze-nj- e
"Gusle" ostavi dugotrajne tragove
na kultumoj pustinji jugoslavenskih
useljenika u Torontu i Ontariou. Ako
se moze donijeti sud po tek nekoliko
predstavljenih djela a osobito po po-sljedn- joj
predstavi "Bez treceg" (Be-govi- c),
bez ustrucavanja se moze reci
da su ' 'Gusle ' ' prava stvar u pravo vri-jem- e!
"Bez treceg" je drama koja zahti-jev- a
maksimalan napor, izvodacku
sposobnost i sirok spektrum razlicitih
emocionalnih izljeva.
Uloge tumace Danijel Varga (Marko
Baric) i Renee Haberstock (Giga, nje-go- va
supruga). Marko i Giga, bracni
par koji su pod ratnim okolnostima
razdvojeni u prvoj bracnoj noci, se na-la- ze
nakon osam godina da bi se prika-zal- a
ljudska drama sudbine, ljubomore,
zivota onakvog kakvog zaista i jeste.
Marko, odvojen ali i zasticen od zi-vota
u zarobljenistvu, kombinira i pret-postavl- ja
sve moguce tokove i do-gada- je
u zivotu svoje mlade zene, koja
nastavlja vise ili manje normalnim zi-voto- m.
Opsjednut ljubomorom i slom-lje- n
zarobljenistvom, on se vraca su-pru- zi
koja ga je proglasila mrtvim, ali
ipak sacuvala na zivotu njegovu uspo-men- u
kao sjenu u svakodnevnim zbiva-njima.
Danijel Varga tumaci ulogu Marka
tolikom zestinom i elasticnoscu emo-cij- a
da je zaista tesko vjerovati u ama-ters- ki
status ovog udruzenja. Svaka ri-j- ec
izgovorena s preciznoscu i bezpri-merno- m
dikcijom, svaki pokret samo
dopunjava i potvrduje izrazitu glu-mac- ku
sposobnost ovog talentiranog
covjeka. Bravo Danijele! Renee Haber-stock,
mlada glumica puna elana, je
odigrala ulogu koja bi zastrasila i naj-iskusni- je.
Svestranost njenog tumace-nj- a
ove teske uloge, raspon i fleksibil-no- st
koju je pokazala kao Giga ce joj
osigurati jos mnogo dobrih uloga. Gi-gi- na
zenstvenost i krhkost s jedne stra-ne,
a psiholoska nadmoc s druge su
uvjerljivo i dostojanstveno protumace-ne- .
Renee, svaka vam cast!
Jedan nedostatak koji je bio ocevi-da- n,
ali ne i krivica "Gusala" je bio
mali broj gledalaca. Medutim, to i nije
tako obeshrabrujuce kad se uzme u ob-z- ir
da "Gusle" tek postoje nekoliko
mjeseci.
Publiku ce steci (moraju jer su do-bri),
jer su nam potrebni. Moramo se
polako prilagodavati na raznovrsnije
nacine zabavljanja, moramo MI raditi
na tome da hrabrimo i podrzimo nasto-janj- a
ove ambicijozne i talentirane
grupe ljudi. Oni se trude da nam pruze
nesto vise, nesto kvalitetnije od onoga
sto nam je bilo do sada pristupacno.
Predviden repertoar "Gusala" je
dobar, dosada predstavljena djela us-pjes- na,
prema tome nepotrebno je mi-jenj- ati
ili prilagodavati repertoar publi-c- i.
Na taj nacin se nece nikoga zadovo-ljit- i.
Publika ce cuti i imati mogucnosti
vidjeti ' 'Gusle' ' a mi demo od njih nau-ci- ti
cijeniti dobre drame i talentirane
izvodace.
Glas se polako siri, uskoro ce nastu-pa- ti
u Windsoru s dvije predstave.
Kako se polako Siri glas, tako ce se
smti i njihova publika. Do tada, mi
koji smo imali prilike uzivati u njiho-vo- m
radu, moramo pomagati, podrza-va- ti
i svim snagama nastojati da "Gu-sle"
budu aktivan dio jugoslavenskih
useljenika u Torontu. Nek' pjeva tko
hoce u kavani,...
Adela ROKI
i Л
i
I
1
uu
u.
► ::
►
► s
J:
u
►
►
J:
'► $
►
;
%
NAROD, DRZAVA, INTERESI...
Nacionalizam, etatizam, interesi na-rod- a,
interesi klase, interesi drzave: po-vo- di
za razudene razgovore o tim te-ma- ma
bili su proteklih dana veoma raz-lici- ti.
Ali, sam podatak da su ucestali
pokazuje jos i koliko se u svim obla-stim- a
drustvenog delovanja — od ma-terijal- ne
do idejne — te teme medu-sobn- o
preplicu. Splet okolnosti: ras-pra- ve
o politickom sistemu u Federaci-ji- ,
od Dugorocnog programa ekonom-sk- e
stabilizacije do Stavova Predsedni-stv- a
CK SKJ o jedinstvu i zajednistvu
u SR Srbiji i Kriticke analize, rasprave
o zaostajanju privrede SR Srbije u ma-ticn- oj
skupstini i u Federaciji, rasprave
naucnika o delu Milentija Popovica i
savremenosti njegove misli, rasprave
o knjizi Veselina Duretica i njenim re-trogra- dno
nametnutim tezama revalori-zacij- e
cetnistva... rasprave su koje je
ovo vreme nametnulo i, kao sto se vidi,
najcesce su locirane na tlo Srbije. A
kada se o tako osetljivim temama ras-pravl- ja,
kada se traze resenja za zastoje
u drustvenom razvoju i u materijalnoj
oblasti, putevi izlaska iz krize, kada
reka reci postaje razudenija, postoje
dobre sanse da se prave stvari postave
na pravo mesto. Ali i da se zaluta.
Otuda i potreba da se, upravo u Srbiji
cesto ponavljaju i sva ona razgranicenja
koja su odavno nacinjena — jedno su
interesi radnicke klase, naroda i nje-gove
maticne drzave, drugo interesi na-cionali- sta
i etatista. Zaostajanje pri-vrede
uzeg podrucja ove republike i
mnozenje nerazvijenih opstina i u ne-ki- m
drugim prilikama bila bi tema o
cijem jugoslovenskom i srpskom pragu
osetljivosti valja voditi racuna. Sada,
medutim, pogotovu: u vremenu krize
gradanska desnica se okuplja, pokusa-vaju- ci
da legitimnim drustvenim te-mama
nametne ne samo svoj nacin ras-prave,
nego i resenja. Zato su u prote-kli- m
danima ucestala razgranicenja —
ni etatisticka ni nacionalisticka resenja
ne vode nas izlasku iz krize. Naprotiv,
u nju nas zdusno guraju.
"Dok smo na jednoj strani usmereni
na konstruktivnu akciju, da resavamo
Dovidjenja decembra.
ono sto je najvaznije u svom drustvu,
na drugoj strani jedan broj ljudi ne pre:
staje da nas ometa, da nam podmece,
da napada sve najbolje iz revolucije i
sve najbolje u danasnjem drustvu. Kon-centrisa- ni
izraz ovih suprotstavljanja,
izraz svega najreakcionarnijeg i naj-opasnij- eg
u drustvu, jesu nacionali-stick- i
pogledi, ponasanja i akcije...
Ovo su reci predsednika CK SK
Srbije Ivana Stambolica, nedavno izgo-vore- ne
u valjevskom "Krusiku". A
clan Predsednistva Petar Zivadinovic,
govoreci desetoj generaciji Politicke
skole u Nisu, napominjuci daje u ovo
vrerrie potrebna izrazita i jasna antina-cionalistic- ka
distanca, indirektno uka-zuj- e
i na zastoje i kolebanja li sredi-nam- a
od kojih se upravo ocekuje po-seb- na
vrsta doprinosa — na izostajanje
naucne kritike prema nacionalistickim
manipulacijama.
Nas je, inace, upravo protekle nede-lj- e
bio pozornica veoma znacajnog
skupa naucnika na simpozijumu o delu
i radu Milentija Popovica sjajnog revo-luciona- ra
i briljantnog mislioca. Nacio-nalizam
i etatizam su i tu bile nezaobi-lazn- e
teme.
"U delu Milentija Popovica", kaze
dr Milan Matic, "nema ni fetisizacije
samoupravljanja, niti apologije drzave,
niti se razvoj samoupravljanja posma-tr- a
kao neki proces prostog prenosenja
ekonomske i politicke moci drzave na
samoupravne subjekte. Najopasnije su
one situacije u kojima se samoupravlja-nj- e
ne pokazuje efikasnim kao novi re-gulati- vni
mehanizam, a drzava se po-vuk- la
i stoji pasivno u odnosu na pitanja
koja treba stalno resavati — onda se u
stvoreni prostor obicno ubacuju
grupno-svojins- ki interesi, razne uzur-paci- je
i neformalne poliarhije sa prate-cor- n
stihijom i pojavama anomije. Eta-tizam
i njegovi socijalno-politic- ki iz-ra- zi
birokratizam i nacionalizam nasta-j- u,
po pravilu, kada drzava ne obavlja
svoje legitimne funkcije opsteg regula-tivno- g
mehanizma."
"NJN"
цнттцтнмцтшнцницнцитннтнцнцциц
"Slozni Slaveni
Lodge 961 — West Toronto, Ont., Canada
POZIV NA REDOVITU I GODISNJU SJEDNICU
ODJSEKA 961 HBZ WEST TORONTO CANADA
Ovime se daje do znanja svemu clanstvu drustva "Slozni
Slaveni" Odsjeka 961 HBZ, da ce se naSa redovita i godisnja
sjednica odrzati u nedelju, 15. decembra na nasom starom mje-st- u,
1579 Dupont Street West.
Redovita sjednica pocinje tocno u 10 sati prije podne, odmah
po svrsetku redovite sjednice prelazimo na nasu godisnju sjed-nic- u
koja je od velike vaznosti za iducu 1986. godinu, kako za
nas odsjek a isto tako pa cak i vise za nasu Toronto Junior Tam-buric- u
za koju mi svi skupa polazemo veliku vaznost.
Braco i Sestre clanovi Odsjeka 961 mogu vam reci da je nas
Odsjek i Tambura§ki zbor naseg podmlatka br 615 imao vrlo
aktivnu 1985. Ali buduca 1986. godina za nase jos vaznija jer
kako znate veci broj nasih clanova odsjeka sa nasom tamburi-co- m odlazi u posjetu starom kraju. Svi znate da se buduci Festi-val
omladinske kulturne federacije H.B.Z. odrzava u Zagrebu,
Hrvatska, Jugoslavia i to u srpnju mjesecu nasa Toronto Junior
Tamburica se vec registrirala za tu kulturnu prosvetnu manife-stacij- u.
Da bi se mogli §to bolje spremiti nasem odlasku, treba
da nas je sto vise na godisnjoj sjednici na kojoj ce biti biran
buduci odsjecni odbor kao i odredjeni svi glavni zakljucci za
godinu 1986.
15.
TAJNIK ODSJEKA 961
Lj. BUCAR
►
►
w
uuu
uuu
uu
J:
u
►
"►
u
u
uu
i:
►
► u"
::
u.
►
►
►
.
►
u
(.
►
►
############################################################### h4