Jedinstvo, August 22, 1961

              Wt'
J
нннвниа luaMu-i- . °- - .. . јјјлг1гптмгптм"шпм-1иии1- 1 ггпж nMtti mihi—mi ii 1Ш1ИИМ nin ПИИИИВИ1Ж-Г- и
v
Zuzbemberk, 22. julija.
— Prenovljen, okrasen z za-stava- mi,
cvjetjem in zele-nje- m, kot se ni bil, je Zuze-mber- k
sprejel tiso6e ljudi,
ki so se udelezili okrajne
proslave Dneva vstaje in
20-letni- ce Ijudske revolucije
v tem kraju. Praznovanje je
bilo zdruzeno z odkritjem
sDomcnika in erobnice tiso5
dve sto padlira borcem in aj
Kuvisiom iz vse dugosiaviju,
ki so izgubili zivljenja med
stevilnim boji v Sasu NOB
ria podroSju Zu2emberka in
bliznje okolice. Spomenik in
grobnica stojita na Cviblju,
kjer so bili v Stevilnih spopa- -
je
v
Tudi v danasnji stevilki
nadaljujemo z objavo gra-div- a
za objektivno zgodovi-n- o
fasizma. NaSa zelja je,
da bi zlasti mlajsa pokolc-nj- a
od bliSe spoznala, kaj
vse je zagreSil faSizem proti
na§emu narodu, zlasti na
Primorskem in v Trstu.
Leta 1927 je fasistiSna
vlada objavila zloglasni de-kr- et
o spremembi slovenskih
in hrvatskih priimkov. Dek-re- t
je sicer govoril o "pono-vn- i
vrnitvi prvotne oblike i-talij-anskim
priirnkom, ki so
bili v tcku casa prevedeni v
tuje jezikc", vendar je v
bistvu bilo povsem drugace.
Slo je патгеб za nacrtno in
uradno рорабепје vseh slo-venskih
in hrvatskih priinv
kov.
FaSisti so prvotno габипа-l- i
s tem, da bodo Slovene! in
Ilrvati trumoma mcnjavali
svoje priimke. Toda pri tem
so se krepko zmotili. Njihov
dekret je zadel na gluha u-Se- sa.
Le maloStevilnc potu-ric- e
so se posluzilc prosto-voljn- o
omenjenega dekreta.
Ker ni pri§Io do plebiscitar-neg- a
odziva so se fasisti, o-boro- zeni
z zloglasnim dek-reto- m, na6rtno lotili spremi-njevan- ja
priimkov. Prefek-tur- e
v Trstu, Gorici in v Pu-Ij- u
so imenovale posebne
"strokovne" komisije, kate-r- e
so imele nalogo sestaviti
sezname priimkov, ki naj se
uradno sprcmenijo in popa-6ij- o.
Te komisije so vklju£i-l- e
v omenjene sezname cno-stav- no
vse slovenske in hr-vats- ke
priimke. Tako jo bi-lo
n. pr. na seznamu trza§ke
komisije okoli 3000 priim-kov.
Ta seznam se je nana-2a- l
na ve6 kot 60.000 oseb.
Te "strokovne" komisije
se niso pri svojem delu dr-2a- le
nobenega pravilnika.
Delalc so tako kot so hote-l- e. Slovenske in hrvatskc
priimke so popa6evale po
mili volji. Tako je pri§lo ce-l- o
do tega, da so triie bratjc,
ki so slucajno zivcli v treh
razliSnih pokrajinah, tako-геко- б kar 6ez поб. dobili tri
razline priimke. N. pr. pri-ime- k
Sirk so v triaski pok-raji- ni spremenili v Sirca; v
Istri je Sirk postal Scrchi, na
GoriSkem pa Sirtori. Podob-ni- h
primerov bi lahko nas-tc-li
mnogo, toda 2e ta zelo
zgovorno potrjuje naso gor-nj- o trditev. Spremembe, ki
so jih prcdlagale "strokov
Burioaska propaganda
je dobila jos jedan "argu-mena- t"
protiv SSSR i soci-jalizm- a.
To je Dr. Mihail
Antonovi6 К1обко, koji je u
Kanadu dosao kao ilan sov-jets- ke
delegacije na medju-narod- ni
kongres kemi6ara u
Montrealu i ostao. O njemu
se posljednjih dana vise ga-la- mi
nego o Bcrlinu.
ZaSto je Klocko ostao u
Kanadi? Pro objasnjenje
dao je federalni ministar
pravosudja Fulton, koji je
rekao da je КЈобко odlu6io
da ostanc u Kanadi zato sto
u Sovjetskom Savczu "nema
slobnde za intclektualno i
SLOVEN SKI ODMEVI
lllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
Proslava dneva vstaje Slovenskega
ljudstva Zuzemberku
dih za zuzemberk najbolj
srditi boji.
Slavnostno praznovanje
Dneva vstaje v zuzemberku
je bilo pravzaprav nadalje-vanj- e
osrednje proslave v
Liubliani 21. iuliia zveier.
Stevilni udelezenci osrednje
proslave v Ljubljani so se
патгеб v jutranjih urah na-pot- ili
v sredi§6e Suhe kraji-n-e ter se tudi tam udelezili
slavja ob letosnjem Dnevu
vstaje. Tem so se pridruzili
se drugi iz vseh krajev Slo-venij- e,
tako da se je zbralo
v Zuzemberku okoli 30 tiso6
ljudi.
Kako fasizem nasilno spreminjal
slovenske priimke Italiji
ne" komisijp, je fa§isticni
prefekt ah prefekturm ko-mis- ar
enostavno odobril, na-k- ar
je poslal prepis sklepa
prizadetemu drzavljanu.
Prepis dekreta se je takole
glasil (objavljamo ga v ita-lijan§6- ini
in sicer v enem
primerku "111 Prefetto di
Trieste, veduto l'elenco dei
cognoml da restituire in for-ma
italiana, decreta; 11 cog-nom- e
del Sig. Daneu e rcs-titui- to
nella forma italiana
di Danieli. Uguale restituzi-on- e
e disposta per i suol fa-miglia- ri.
11 presentQ decreto
sara, a cura dell'autorita co-muna- le,
notificato all'inte-ressat- o
ed avra ogni alta e-secu- zione
prescritta".
Povsem jasno je, da je bil
zaman vsak ugovor proti na-sil- ni
spremembi. Se ve£: ce-l- o
nevarno je bilo protesti-ra- ti
proti nasilnemu рорабе-nj- u
priimka ali se mu ka-kork- oli
zoperstavljati.
4alostno je, da ta krivica
§e danes ni popravljena. Da-nes
obstaja sicer moznost
zahtevati rnitev prvotne o-bl- ike
priimka, toda za to je
treba izrecno zaprositi. To
je, ponavljamo, krivica, kaj-t- i
za potujienje priimkov ni
bilo treba prositi. PraviJno
in poJteno bi bilo, da bi se-dan- je
republiskc oblasti ob-javi- le
poseben dekret ali za-ko- n,
s katcrim bi bil enosta-vno
razveljavljen zloglasni
faSisttfni dekret iz leta 1027.
Tu pripominjamo, da je
treba v tem smislu tolma-Ci- ti tudi stali§5e vodstva Ko-munist-ine
partije Italije,
katero je v svoji znani reso-luci- ji
o pravicrt'.i slovenske
manj§ine v Italiji izrecno
poudarilo. da je potrebno
dose6i ustrezne zakonske o-dre- dbe, ki naj omogoJijo
Slovenccm vrnitev prvotne
oblike priimkov.
Podobno kot s slovanski-m- i
priimki se je za Jasa fa-siz- ma
godilo tudi z rojstni-m- i
imeni. Ko so po letu 1923
prevzcli mati6ne knjige o-bfci- nski uradi so fa§isti6ni
funkcionarji габеН zapiso-va- ti
imena kot se jim je zlju-bil- o.
Mnogi funkcionarj so
Ш tako dalcc", da so zapiso-va- li
imena celo proti volji
roditeljev. Vsako ugovarja-nj- e
prizadetih jo bilo za-man.
V zacetku je bila vsa-k- a
iniciativa prepuena fu-nkcionar-iem
samim, toda
leta 1928 je izSel poseben
fasisticni zakon, ki je dal
iniciativam obJinskih funk- -
naucno stvaranje". Dan ka-sni- je
objavljena je KloJkov-ljev- a
izjava u kojoj se cije-l- a
stvar svodi na to da nije
bio dovoljno priznat njegov
паибпј rad i nije imao dobar
stan. On je uvjercn da 6c u
Kanadi dobiti sto nije imao
u Sovjetskom Savezu.
Mozda ovome Jovjeku u
Sovjetskom Savezu nije po-svece- na
dovoljna painja i
mozda u Kanadi dobije bo-lj- u
placu i bolji stan. ali dvo-jim- o
da cc dobiti vede mo-gucno- sti
za naucno stvara-nje
nego je imao u svojoj ze-ml- ji.
Sovjetski Savez danas
zauzima prvo mjesto u svi-je- tu
u nauci I tehnici i do to
Pismo iz Vancouvera
Vancouver, B. C. — Ce-nje- no
uredniStvo, prilozeno
vam posiljam $10.00 za mo-j-u
enoletno obnovo na "Je-dinstv- o"
in ostalo za fond.
РобПјат vam tudi moj
novi naslov, in vas prosim da
mi za naprej posiljate "Je--
dinstvo" na novi naslov.
Obenien prilazem mal:
dopis k 30-s- ti letnici izhaja-nj- a
nasega prvega napred-neg- a
Jasopisa "Borba" se-d- aj
"Jcdihstvo".
Stari pretplatnik —
Joe Krasevec
cionarjev "zakoniti" pecat.
Na osnovi tega zakona so c-nost- avno spreminjali 2c
prej zapisana rojstna imena.
Dogajalo se je n. pr., da so
je nekdo, ki se je prej ime-nov- al
Mirko enostavno zna-l- e
pred spremenjenim ime-no- m.
Cez поб je takorekofi
postal Federico; Milan je
postal Emilio, Danilo. Dani-ele- ;
Cvetka je postala Flo-rian- a;
Slavka, Fcdericat itd.
Koliko zmede jp vse o ro-dil- o!
In ne samo zmede,
таг'еб predvsem nezadovo-Ijstv- a
in krivicl
Enako kot s priimki in roj-stni- mi
imeni se je godilo tu-di
s krajevnimi imeni. Pray
za prav se je s krajevnimi i-m- eni
габе1о se mnogo prej
kot pa s priimki in rojstnimi
imeni. te leta 1923 je izsel
kraljevski dekret, s katerim
so bila odpravljcna stoletja
stara slovenska in hrvatska
krajevna imena. Namcsto
ten so bila uvedena novosko-van- a
рорабепа imena. 8ба-som- a
so §li faSisti tako da-1е- б,
da so celo v zasebnem
pogled uprepovedovali upo-rabli- ati nreiSnin kraievna
imena. Rabo starih slovans-ki- h
krajevnih imen so pre-poved- ali
celo v leposlovnih
knjigah.
Tu smo navedli le nekaj
primerov, ki smo jih sicer
prikazali v zelo zgo§6eni in
omenjeni obliki, a ze ti pri-me- ri
zelo zgovorno рпбајо
o okrutnosti genocidne poli-tik- e,
ki jo je na vsej Mi iz-va- jal
fasizem na nasih tleh.
"Delo", Trst.
Tcrcn je pripravljal
Parttzani so sestrelili
nem&ko "itorkljo". Pilot
je po cudni sreci ostal ziv.
Ujeli so ga in na zaslisa-nj- u
je trmoglavil, ces da
je nameraval z letalom
prebegniti k partizanom.
— Zakaj ste pa potem
tako dolgo krozili nad na
iimi polozaji? — so ga
vprasali.
— Ogledoval sem, kje
bj pristal, — je povcdal.
. — To ze, — so mu rek-l- i,
— toda kako to, da ste
metali bombe?
Pilot ni vedel kaj odgo-vorit- i, bliznjt borec je pa
dejal:
— Zelo preprosto! Ne-m- ec je z bombami izrav-nav- al teren, da bi lahko
pristal. Nesretni covjek
ga ne bi bio do§ao kad nje-go- vi
ucenjaci ne bi imali pu-n- u
slobodu i mogucnosti za
rad i stvaranje.
Antisovjetskoj propagan-d- i
u Kanadi godinama je slu-2i- o
nekakav Guzenko. Sada
su na§li К1обка. Ali tko da-nas
mari za Guzenka? Ista
sudbina бека i К1обка."
Dolazi kineska
(Iclcgacija
Javlja se iz Hong Konga
da ce u Kanadu uskoro do-putov- ati
kineska trgovinska
delegacija da pregovara o
povecanju kanadsko-kines-k- e
trgovine.
Posudjcna reportaza
TAJNA FRANCUSKA ORGANIZACIIA
КЛШО— FKANCE V, zoe se
radio-stanic- a u Rradu Aliiru. Oni
koji je retloito нЈиллји ostali su
5. aupusta zapanjeni. V 12 sail i
59 minuta proffovrio je novi epiker
i ae je bilo druKcije nego obiino.
Rekao je: "Otdje Kadio-Francnsk- a. Goori vam glas francus'Kog Al- -
iira! Pohlije toga spiker je poz-ta- o
slusaoce da rastvore prozor;
na svojim stanovima kako bi se
radio to dalje !uo. Da nije opet
Uji-Se- n nek! puc? — pomislili su
aliirskt rran-uzi- . N'ajzad se ja- -
o drugi glas:
"Aliirci i Aliirke. eovori vam
general Cardy, gencralni inspek- -
(or Legije stranaca i clan direk-torij- a
OASP
Hio je to zaUta njegov gla —
ustanovili su oni koji ga poznaju.
1'aul Gardy jedan je id general:!
koji u sudjeluvali u pufu od 22.
aprila. Hio je u Parizu kad se
sprcmao pui, a onda potajno upu
cen it Alzir gdje je uzurpirao ko-man- du
nad armijskim korpusom
u Oranu. Kad eu uhvaceni gene-ral!
Challe i Zeller, dva clana
kadrumvirata, Gardy je, poput
generala Salana i Jouhauda —
neslao. Medju ostalima i Gardyja
je osudio parLski sud na smrt, na-rav- no
u od.sutno.sti. Ali je nasta-vi- o
da djeluje ilegalno, da se kre-c- e
po Aliiru prilicuo komotno, kao
i Salan i Jouhaud, i tada se poja
o na radiju gdje je goorio de-s- et
minuta.
IT ime organizacije OAS Gardy
je najavio; 'Tribliiava se dan kad
(e svaki Francuz morati da bira
izmedju hluienja dc Gaulleu Winn
i sluienja domovini" Dakako,
iestoko je napao generala de Ga-ulle- a, smatrajui ga najvrfitn iz-dajnik-om
Francuske zato Ho je
eprcman da napu-st-i Aliir. Gardy
je pozvao Francuze: "Itudite spre-m- ni
za noi u.stanakl Moraju se
poduzcti se mjere protir napu-blanj- a
Aliira, pa i one s oruijem
protiv izdajnika!"
I'oslije toga xpiker je fitao iz-vat-ke
iz lista "Centurion" koji se
ilegalno St am pa u Aliiru. Dana je
neka bilanca djclovanja lajnc or-ganizacije
i receno je da je u mje-se- c
dana izrsila 380 atentata na
izdajnikc u Aliiru i 14 u Francu-sko- j,
i to pomocu paklenih masi-n- a.
Kmisija koja je trajala 25 mi-nuta
zatrSila se "Л1аге1Јегот".
Ka.snije je objaHnjeno kako je
do%lo do te uzbudljive emUije. Ge-neral
Gardy ipak nije goorio iz
studija Hadio-Franc- c V u gradu
Aliiru. Xa nekim kablotima te
radio-stanic- e izvrwenn je sabotflia.
tako da nije mogla funkcionirati,
a u to je vrijeme puciettfka tajna
radio-stanic- a, koja so nalazi neg-dj- e
u unutraSnjosti Aliira, davala
emisiju na valu iste duiine kao I
France V.
Ta je embdja samo jedna od
manifestacija iivota i aktivnosti
tajne organizacije. Ona. zapravo.
i nije i5e tako tajna. Sto je to
OAS? To su pocetna slova od
"Organisation de I armee seccre-te.- "
Ne postoji tek k1 aprilskog
generalskog pu£a, nego je poznata
otprije, a nastala je fuzijom ne
koliko wlifnih ckstremistifkih i te
romtickih tajnih organizacija. Da
nas u njoj pretladavaju pucisti
od 22. aprila, a njezino djelova
nje poprimilo je siroke razmjere
u Aliiru i u francuskoj mctropoli.
Osim Gardyja, u direktoriju s'i
generali Salan i Jouhaud, zatim
pukovnici Lacheroy i Godard, i ne-koli- ko
drugih koji u bili osudje-n- i
u odsutnosti. Ona danas obu-hva- a
i zloglasnu 'Crenu ruku"
koja je proslih godina irr?ila ne-koli- ko atentata i ubistava 1 izvan
Francnske, poebno u Zapadnoj
Njemackoj i Svicarskoj. Organiza-cija
ne prije bavila pretelne aten-tatim- a,
a danas OAS planira i
noi )ui. Cini fie da nije pretje-ran- a
erzija nekih pariskih li-sto--
va da generali i pukovnici, osa-dje- ni
na smrt kontroliraju tak I
neke trupe prlvidno vjerne de Ga-ulleu,
osobito u unutraSnjem gar-nizoni- ma Aliira prema Sahati;
oni imaju i c4rste eze s nekim
komandantima trupa u Francuskoj,
tako da se mreie pletu 1 usavrsa-vaj- u
za novi "Dan X". Ta organi-zacija
je u medjuvremenu ubila na-lelni- ka
grada Kviana uoci evijan-ski- h
pregovora izmedju francuske
i aliirske vlade za rjeenje aliir-ko- g
pitanja.
О.чјеса se da je puc4sticki dull
zahvatio siroko, da de Gauliwua
vlada gubi kontrolu i autoritet i da
bi upravo zato moglo uskoro doli
do nekog puca koji hi mozao biti
i kobniji nego dva ргоч1а, lirrfcna
u maju 1958. i u aprilu 1961. Zato
je i zavladala atmosfera panike,
pa tampa gotovo evakog dana n-ga- dja kad bi laj put mogao izbiti.
л v-fHi-% f P— 1
spominju te jak i trio blizi datu-ra
i.
OAS je oih dana izaztala uz-bu- nu
i u Italiji uputiti pismo ing.
Enricu Matteiu da ga obavijesti o
tome da je osudjen na smrt. ZaSto
je osudjen na smrt?
Mattei je predsjednik poludriav-n- e
ustanoe ESI koja rukovodi go-lemo- m
mrezom poduzeca za eks-ploataci- ju
i rafiniranje nafte, a bo--ri
ee protiv privatnih kompanija u
Italiji i protir telikih angloameri
ckih i. drugih kompanija na Sred-nje- m
i.stoku I u sjevernoj Africi. S
podrJkom jednog dijela talijanske
tlade, Mattel ec godinama radi da
bi eraancipirao Italiju od stranih
petrolejskih kompanija i u tome
ima dosta uspjeha. Ostojio je nekc
vaine pozicijc na Srednjem istoku
(u Iranu, Egiptu itd.), te u .Maro-ku- ,
Tuninu i Libiji. Mattei se zani--
ma i za Saharu koja treba da dje-lemif-no
pripadne Maroku, a natod-n- o
i za onu koja bi ostda Aliiru.
Osim toga, Mattei kupuje i elike
kolicine jeftinije sotjetske nafte.
Zbog stega toga talijanski "petro-lejac- "
пачао se u posbnoj-situaci-j- i,
te ima protinika na raznim
DOGADJAJI GO
Portugalska zvjersfva slicna hiilerovskim
LONDON. baptisttckih vecenika
izbjegnu portugalski vrate
Britaniju moglo knjige zvje-rstvi- ma
Salazarovih kolonizatora Angoli. zvjerst-va- ,
kako kazu pastori, mjeriti
pocinila soldateska
Evrope.
Misionari priSaju da_ Por-tugal- ci
postaju bjesnji
zato im do prvili ki§a
ostao nepun mjesec dana,
prvim tropskim kiSama ga-s- e
njihove posljednje na-d- e
da mogu dobiti An-goli.
Naime, dugo priprcma-n- a
ofenziva Portugalaca, za
koju je doprcmljcno
do zuba
iz Evrope, zrakoplov-n- e
skadrile ratni brodovi,
nije dala обектте rezulta-tc- .
portugalskih tru-pa,
koje se bore usta-nik- a
na sjeveru, nije mogao
da popravi ni пабе1пјк gene-ralstab- a
portugalske vojske
Gomez, koji je nedavno po-sjet- io front. Sad se najveca
nada polaze zrakoplovst-v-o
koje dobilo zadatak
uniSti angolska naselja. Isto-vreme- no
su pokrenuti pre-govo- ri zemljama
NATO-- a kupovini moder-nil- l
borbenih avlona, pogo-dni- h
za bombardiranje na-palm-bomba- ma.
Takodper se
dovlaбe koje ne-ma
gdje da se smjeste. Cak
tvrdjava-muze- j sv. Mi-gue- la
iz XIII vijeka Luan-d- i
adaptirana za smje§taj
padobranaca.
Britanski listovi piSu da
su angolski ustanici unistili
vcliki komunikacija
mostova na ratnom popristu
sjeverne Angole, koji su od
Sivotne vaznosti za portuga-lske
kolonc. Angolski ustani-ci
borbama uspjeSno
primjenjuju neke originalne
oblike partizanskog ratova-nja- .
Medjutim, koliko je por-tugalska
soldateska пстоб-n- a namjeri da ango-lsk- e
ustanike, po~
kazala najvecu "cfikasnost"
Ukratko svijeta
Prvog septembra
Beogradu робјпје konfe-renci- ja
"vanblokovskih"
ili "neangaziranih" zema-Ij- a.
na konfe-renci- ji
prijavile su se
drzave Afganistan,
Aliir (privremena vla-da),
Burma, Kombodza,
Cejlon, Kuba, Etiopija,
Gana, Gvineja, Indija, In-donez-ija,
Irak, Lebanon,
Maroko, Nepal,
Satldijska Arabija, Soma-li,
Sudan, Ujedinjena A-raps- ka
Kepublika, Jemen
Jugoslavija.
U Urugvaju odr-fan- a
konferencija "po-moc- i"
Drfava zem-ljama
Itinske Amerike.
od АтепбкШ cilje- -
jw
,-
- zftriayime rftS?T '
SfRANA
Organizacija OAS mu
pak u stojem pWmu izricito kaie
da ga je osudila na smrt (g cita- -
om porodicom!) zato sto se spo-razum- io
s predsjednikom aliirske
vlade Ferhat Abasom za eksploa-tacij- u
aliirsko-saharsk- e nafte, a
euradjuje i s Hurgibom.
mu je da je OAS e£ poslala u
sog eksponenta da izvrbi presudu
— ukoliko smjesta ne obustavl tu
svoju djclatnost.
Nastale su verzije da bi ovom
slucaju OAS mogla biti potezana i
s angloamertfkim kompanijama
kojima Mattei osobito smeta. Ali
je s tih strana dosao indignirani
demanti. U evakom slucaju, prijet- -
nja OAS Matteiu ozbiljna je, pa
je razumljito ito je Italiji na-fetal- o
uzbudjenje. To je poo-d- a
da iznesu i ncke-interesant- n
cinjenice o razgranatosti i vezama
OAS Aliira i Francuske.
Na primjer: ljudi koji su izvrsili
atentat na nacelnika opine Kvian
eklonili su Italiju i mirno live,
iako je talijanska bila upo-zoren- a
na njih. toga, pukov-ni- k
Lacheroy stigao je Italiju 31.
jula iz Madrida pod imenom indu- -
U AN LI
— Od izjava koji
su imali srecu da noi se u
bi se napisati o strahovitim
u
mogu se samo s onima ko-ja
je Hitlerova na istoku okupirane
sve
Sto je
a
s
se rat u
oko
25.000 naoruzanih
trupa
Moral
protiv
u
je da
s nekim
o
novo trupe
je i
u
broj i
u tim
u unistl
toliko je
u
Za ибебсе
22
to:
Mali,
i
je
o
Sjed.
Jedan
3
stranama.
Heceno
Rim
u
u
dalo
se
izvan
se u
policija
Osim
u
i
Ta
i
i
u obra5unu s nczasticenim
narodom. Broj Angolaca §to
su i56ezli bez traga iznosi,
prema misljenju nekih mi-siona- ra preko 50.000, dok
Afrikanci u Luandi tvrde da
je taj broj dva puta veci.
Portugalska politicka poli-cija
пагобИо se ustremila na
domoroco koji imaju neko
obrazovanje, vjerujuci da o-brazo- vani ljudi rukovodc o-slobod- ikim pokretom An-gole,
odnosno da predstav-ljaj- u
njegovu potcncijalnu
snagu. Portugalci u ime vje-r- e
ne prezaju ni od uniSte-nj- a
аГпбкЈћ pastora i ибНе-Ij- a.
Od 167 pastora iezlo je
bez ikakvog traga njih sto-tin- a. Medju mnogim intelc-ktualcim- a
koji su izgubili zi-v- ot spominje so i jedan mla-d- i
Afrikanac koji je ovog
Ueta primio diplomu dokto-r- a
prava u Lisabonu, a ubr-z- o zatim izdahnuo pod ba-tinan- ia
ро1Шбке policije u
zatvoru u Lolitu. Engleski
misionar Derrick Nearn, ko-ji
se upravo vratio iz Ango-le,
opisuje mnogobrojne zlo-бЈп- е
— ljudo koje vuku po-licijs- ki dzipovi dok ih ne u-smr- te, citave porodicc pos-troje- ne uza zid i strcljane,
seoske kmetove iije odsje-беп- е glavc nabijaju na ko-la- c, mnogobrojna аШбка
naselja popaljena i srulena
do temelja. Scoskom kmetu
u mjestu Samukale odsjeбe
no su ruke i noge, a zatim
glava, pa je tijelo baбeno u
rijeku; sve to zato §to nije
obavijestio Portugalce o put-nicim- a koji su stigli iz Ko-nga.
Tri б1апа njegovc poro-dic- e, koji su trazili niegovo
tiielo, streljana su. Uz ovo
"Daily Herald" donosi iz- -
va je bio osuditi Kubu, a-- li
vecina Iatinsko-атепб-ki- h
zemalja je to odbila.
Kubanski delegat "Che"
Guevara je na konferenci-j- i
rekao da Sjed. Drzave
nece Latinskoj Americi ni-ka- da
dati koliko joj u-ze- lc.
On je kazao da ce
se i poslije ove pomoci la-tinsxo-ame-ridke
zemlje
nalazit u stanju zaostalo-st- i. Pri uvjet za njihov
napredak suverenost.
Kineski predstavnik
na konferenciji o u
2enevi je upozorio da cc
konferencija zavrSiti neu-spjeho- m
ako zapadne dr-zave
ne pristanu na pov-1абеп- је
svojih sila iz La-osa- .
strijalca Rempala Hughesa. U Ri-m- u
se sastao u jednom privatnont
stanu e dojicom ekponenata OAS
koji ec duie vremena djeluju it
Italiji. Lacheroy ima veza i u ne-kim
ekstremistickim talijanskim
krugovima pa i u nekim tojnim
krugoima koji pomaiu soje fran-cuske
kolege oruijem, a i inacc.
OAS ima eze i s talijanskom fa-ii.stifk-om
strankom koja utijek u
takvim prilikama organizira de-mons!
racije protiv Aliiraca. U
praksi se pokazalo da funkcionira
faisticka intemacionala.
Navest hmn jo$ nesto iz pari-sko- g
tjednika "Express" koji se te-ste
bai torn tajnom organizacijom.
Taj list kaie da organizaciji ne
manjka sredstaia i zato Sto je po-dri- aa
krupni kapital koji ima in-tere- sa
u saharskoj nafti. OAS bro--ji
ц soje pristase velik broj fran-cu.ski- h
isih oficira na kljucnim po-loiaji- ma,
pa i na sektorima Atlant-ko- g
pakta. Depoziti oruija za
OAS strateski su rasporedjeni na
raznim stranama Erope, kao Sto
je to u jednom izvje£taju za pre
mijera Debrea, ustanovio ministar
Messmen.
(VUS)
javu jednog misionara, koji
je gledao kako su Portugal-ci
u jednom mjestu ubili je-d- no dijete, a zatim mu joS
prerezali i grkljan.
Angolske izbjeglice u Ko-ng- u, iiji broj prelazi 130
hiljada, dopunjuje ovc pot-res- ne vijesti. Njihov izgled,
prema izvje§tajima londons-ki- h
dopisnika u Kongu, go--
von dovoljno sam za sebc.
Vccina je osakacena, u ra-na- ma
ili opekotinama, ali
iznad svega najstra§nije su
ispovijesti zena koje su na
mukotrpnom putu, koji je
бesto trajao i po 25 dana, ra-dja- le
i gubile djecu.
Da bi razbili jedinstvo
naroda Angole, Portugalci
prescljavaju stanovnistvo sa
sjevera n.i jug i s juga na
sjever, tjerajuci ljudo na
prinudni rad kojeg se Portu-gali- ja formalno odrekla ka-d- a
je pristupila UN. Seoske
kmetove, koji ne mogu oku-pi- ti
zatrazenu "kvotu" za
prisilan rad, ror'ugalci div-lja6-ki batinaju.
Misionar Nearn negira da
Angolci vode rat protiv bi-jcl- ih,
vec rat protiv zloSin-stv- a
okrutnog koloni-zatora.
On navodi da je sa
cetiri portugalska misionara
dobio obecanje od domoro-dac- a
da im se ni§ta nece dc-si- ti
i oni su svoju пјеб odr-2al- i.
ОбеУ1с1 г1обЈпа u Angoli
pozivaju medjunarodne fo-rum- e.,
u prvom redu UN i
zemlje NATO-a- , da врпјебе
svoju б1атси da unUti an-gols- ko stanovniStvo. Oni po-dsjec- aju
dA Portugalija ra-tu- je oruzjem NATO-a- , ko-ji- m
poku§ava da sprovede
svoj plan asimilacije domo-nuhko- g
stanovnistva, iako
je za 500 godina uspjcla da
asimilira svega 1 posto. Pro-gresiv- na javnost u Britaniji
o§tro zamjera vladi Sto svom
"starom savezniku" nije ni-S- ta
viSo rekla nego da se "ne
slaze s nekim postupcima" u
nicgovoj kolonijalnoj politi-c- i.
ГЛЖ ft---- ГГ џџ0 ЏЏЏЏ iz
je
je
Laosu
Opsadno stanje u Tu-rsk- oj
ce se nastavit za jo3
tri mjeseca.
Na izborima u Izraelu
Ben-Guriono- va stranka
Mapai je dobila samo 11
mjesto (G manje) u par-lament- u,
koji ukupno ima
120 б1апоа. Komunis-k- a
partija je povecala
svoje zastupstvosa 3 na 5.
Na izborima U Njasa-land- u
stranka nacionalis-ti6ko- g
lidera Bande dobi-l- a je 99 ; o glasova.
Javlja se iz Washing-ton-a
da se nmcriJki izvoz
u Sovjetski Savez i ostale
socijalisttekc zemlje u po-sljednje
vrijeme povecao
za osam puta.
K.
5i
I
Ћ
Ђm
Ђ%
i