Jedinstvo, June 13, 1961

              1
ii ттПТГШТГг WliTfffinmiirowiiiii п-mffiir-m-
EKSPERIMEKT DO K TOR A DANILEJKA
KAKO JE PROTEKAO PRVI "LET NA ИЕ8ЕС"
Moskxa — Кочгтске to-me
postale su stxarnost na-Se- g
Mvmcna i zato nijo cu-d- o
da se sa nestrpljeniom i radoznaloscu odekuju noi
letovi i da su ljudi dobili je-da- n
opiti pomalo disto spor-ts- ki "hobi".
PoSto maSta jol uvek ima
prednost nad realizacijom,
ved se startuje na Mesec,
planete i u medjuzvozdani
prostor iako prakticno tek
predstoji da se marsuta oko
Zemlje udini normalnom. U
gvakom slucaju "skok na
drugo telo" jo najizvodljiviji
kada je u pitanju nas susod
Mesec i zbog toga je intcre-sovanj- c
za ovaj let razumlji-vo- .
Neke brojke kojima ope-rii- u
naudnici pokazuju da se
ved sada pomiilja na mak-simal- na ostvarenja i traze
najlakii putevi za savladji-vanl- e
nekih prcproka.
Medju mnogim problemi-m- a
koje treba refiiti svakako
nije na poslednjem mestu i-sh-rana
i snabdevam'e vodora
i vazduhom buducih mara-tonski- h
kosmonauta". Godi-na
dana boravka coveka u
kosmosu izrazena u brojka
ma izgleda ovako: hrane
350 kilograma, vode 700 li-ta- ra
i 325 kilograma kiseo-nik- a.
To su ogromno kolidi-ne- .
Ideja i o "kosmidkom
kruznom kretanju materije"
postala ie zbog toga popu-farn- a.
Uz pomoc 200 litara
vode i 11 kilograma alge
hlorela moze se postici isti
rezultat kao i u prehodnom
elucaiu a prednost ie odigle-dna- :
"1.375 kilograma" tere-ta- "
prema 211 kilograma
Eksperimcnt doktora Dani-leik- a
potvrdio je mogudnost
"kosmickog voitadkog kru-2no- g kretanja materije".
Scdam dugih dana
Vladimir Ivanovic Dani-lejk- o
je lekar po profesiji.
Eksperimcnt koji je on izvr-Si-o
ima ogroman znacaj za
nauku. Jednog suncanog da-na
on je dobrovoljno pristao
da buclo zatvoren u baroka-mer- u
od dclika obojenog
belom bojom koia se nalazi
u njegovoj naucnoj labora-torij- i.
Za njim je kabina
hormctidki zatvorena. Kroz
iluminator mogao je da se
vidi u polulezeeem polo-2aj- u
u fotelji. Pored njega
na stolu nalazili su se pribo-ri- .
a nesto ni.e na jednoi
polici hrana i voda.
Danilejko je bio jedan oil
onih koji su Gagarinu omo-gudi- li
let u kosmos. Danilcj-ko- v "let" je trajao sedam
dana, u apsolutnoj ti§ini, bez
ikakve veze sa spoljnim sve-to- m.
Sta vise, Danilejko jo
obavio i dobar deo posla za
kosmonauto koji ce prvi po-lete- ti
na Mesec.
Sovjotski lekar jo poka-zao
da covck тоЗе da izdrii
sedam dugih i nnpornih da-na,
sodecj u fotelji gotovo hot ikakvog kretanja. Dno-v- ni raspored nasova bio je
5)
SUDBONOSNI
~чвг—
t(ma "strng i piviizan: ''I-laiain- t"
Ц' u 1лат caoa
umtro, kroz pola casa — do-liica- k. rucak u 1 1 casova,
xecera u 20 i spavanje u 2Л
dasa. Preko dana Danilejko
je svaka dva sata merio krv-n- i pritisak i temperaturu
svoga tela, temperaturu, vla-znos- ti
i sastav atmosfere u
barokomori. Danilejku nije
bilo lako. Kada su se za njim
zatvorila vrata barokomorc
sree je ubrzano kucalo. Ne- -
obicnost ekspcrimenta mora-l- a
je da ga uzbudi. Unutra
je sve bilo gluvo. Culo se sa-m- o
kucanje casovnika. Da
bi so smirio u usrodsredio,
Danilejko jo podeo da radi.
Sa sobom je poneo nemadku
knjigu i rccnik. Mada uop-it- o
nijo znao nemacki jezik
sebi je postavio za cilj da u
toku sedam dana prevede
na ruski dlanak iz knjige ko-ji
ga je interesovao.
Razgovarao je preko radi-j- a
svakodnevno. svega dvo-t- ri fraze i to je bila njegova
jedina veza sa spoljnim sve-to- m. Dani su proticali bez
promena. Opazio je da je i-zg-ubio
apetit verovatno
kao posledicu dugog sede-ni- a,
ali je redovno prema
rasporedu uzimao hranu.
Nastao je sedmi dan. Uzbu-di- o
se zbog priblizavanja
kraja eksperimenta.
Iskreno govoreci. ka2e,
bilo mu je dodijalo sedonje
na jednom mestu. Od poslo--
dica — jedino umor, ina5e
lekarski pregled je pokazao
da se sve zavrsilo bez ikak-vi- h
ozbiljnih poromecenja
organizmu.
Modjutim, Danilojkov
drugi trodnevni oksperi-me- nt
je jo§ zanimljiviji. Pri-prem- ao
se za njega duze ne-g- o
za pretliodni. Uspclo mu
je da izvedo kruzno kreta-nj- e
materije u zatvorenom
prostoru i potvrdi izvodlji-vos- t
zamisli Ciolkovskog.
Najcudniji "jelovnik"
u historiji sveta
Danileiko je dokazao da
je moguce koristiti se za po-punjava- njo rezervi hrano i
vode za pice uzetih sa Zem-lje
vlagom i materijom do-bijeno- m kao rezultat zivot-n- o aktivnosti 6ovela uz po-moc
biljaka podizanih na o-sno- vu ovih srodstava.
Saradnici laboratorijo po--
Junior U Koiiru
U raznim svjetskim novi-nam- a
objavljena jo fotogra-fij- a
koja prikazuje katolic-ko- g
svecenika u casu kad u-la- zi
u avion i kao misionar
odlazi u Afriku. Iako su u
toku godina otiSle tisuce mi- -
sionara u Afriku, to nije iza- -
zvalo niknkvih senzacija, ali
ovo putovanjc bilo je zaista
iznimno: radilo se o Martinu
Bormannu junioru!
M.V. — Sarajlld:
metara,
DAN "Paja,
Svantio je копабпо sudbonosni dan kon-ee- m novembra 1011. g. Bilo je sunCano i vedro.
Doljo, na jugu, nazirale su se konture Kozare
kao ti nekoj izmaglici. Janko je ved zamialjao
kako co se njih petorica logorasa za koji dan
na6i u nekoj partizanekoj jedinici. Kako 6c to
biti divno, na slobodi. Od tih pomisli Janko od
jedanput oiivi, osjeti da je ja6i, kao da se vec
oelobodio logorskih okova. Ali prieuetvo tog
ivakodnevnog 2ivota, ispunjenog krviju i Ijeie-vim- a, batinama prekida mu misli, i on se opet
vraca na glano: bjezati iz logora.
Toga dana, oko podne Janko se sreo na ra
du sa clanom petorke Lulom. On mu je rekao
da je odustao od bjogstva. Na Jankovo pitanje
saito, ovaj je odgovorio da je plan o bjegetvu
neizvodiv, da je prosle noci o tome mnogo raz-raislja- o. Janko nije htio da ulazi u nikakav ra-zgov- or
o tome dali je plan izvodiv ili ne, jer se
o tome dosta razgovaralo. Jednostavno mu je
rekao da je odluka obavezna za sve, a onaj tko
je ne izvr&i neka sam snosi posljedice.
Poslije podne, tadno u 4 sata Janko i Paja
bili su na ugovorenom mjestu. Odludili su da
odmah potraie ostalu dvojicu, koji su tada ra-di- li
u stolarskoj radionici. Medjutim, kada su
riosli u stolarsku radionicu njih nije bilo tamo.
Od ostalih hapsenika nijesu mogli doznati gdje
su. Potrazili su ih i nR drugim mjestima, gdje
su predpostavljali da bi ih mogli naci, ali uza-lu-d.
Tada se u dvoriitu logora upravo postro-javal- a jedna grup zatoenika za prenos drve-n- e
gradje. Svaka sekunda je bila dragocjena.
Od njih pet oetala su samo dvojica. Trebalo je
donijeti brzu odluku. Hi — ili. Na oenovu do-nese- ne odluke petorke Janko je predlolio Paji
da bjeze. Sloiili su se.
Grupa za prenos drvene gradje upravo je
polasila. Janko ih je pustio da odmakHu 30— -- 10
1 magali mi Daiuli-ik- u u ovom
poslu Ktia.aiija ozana
za rogi'iuratnu vlage dobi-jen- c
iz organuma nisu se u
pofetku na.isrecnije zavr§ila.
Uazno isparavanje nije dalo
prave plodove. Usledila je
filtracija. Svejedno, voda
je imala jo§ uvek dosta amo-nijak- a
u sebi. Isprobana je
zatim specijalna filtracija i
dobijena je voda koja se go-to- vo nije razlikovala od obi-cn- e, prirodne.
Druga faza osvajanja
"kruine razmene materije u
zatvorenom prostoru pred-vidja- la je gajejnje algi ца
tvrdim proizvodima zivotne
aktivnosti doveka. Alge su
zatim koriscene kao sredina
za podizanje gljiva, zoopla-nkton- a
i joJ nekih prostih
organizama. Od algi tipa
hlorele pravljena je hranlji-v- a
pasta.
Do5ao je dan novog eks-perimenta.
Danilejko, u gu-meno- m kostimu, seo je u ved
poznatu fotelju. Pored nje-ga
je smestena voda dobije-na
putem regeneracije, pas-ta
od hlorele i posuda sa al- -
gama. Kabina je zatvorena l
Danilejko je ponovo ostao
sam.
Uslovi eksperimenta su se
razlikovali od prethodnog.
Gumeni kostim je jo5 vise
stezao lekara. u njemu je bi-lo
toplo. Danilejko se pribli-zi- o trenutku kada se trebalo
hraniti neobicnim namirni-cam- a.
Ra ustezaniem je pro-ba- o
nekoliko gutljaja dudne
vode. Pokazalo so da nije
suvisc "strasna". Kada jo o-so- tio glad posluzio so pas-tor- n
od hlorele. Rezerve: 1,C
kilogram paste za tri dana.
Posto je doruckovao hlorelu,
Danilejko se posluzio sa
dve-t- ri kaSike zooplanktona,
pojeo nekoliko mekusaca
dobijenih na istoj osnovi kao
i ostali artikli ove kosmic-ke- "
proizvodnje.
O Danilejkovom podvigu
i naucnim rezultatima nje-govo- g rada pisala ie "Kras-naj- a zvezda". Prakticno,
on jo u zemaljskim prilika-m- a
obavio prilican deo "lota
na Mesec" i vec osetio neke
teskoce i pozrtvovanja koja
ce morati da podnosu prvl
"maratonski kosmonautl".
Predrag Vukovic
Xovi smrtni
ffiijch
Xadbiskup .Malle moninjor
Coni u ilrom je sukohu 8 Doin
Mintoffom, к1јот LahurKlicko
slranko, koji so borl za ukidanje
kolonijalnog statusa Malle. Na-dhisk- up
je )jai islanicu:
Smrlni je Rrijeh bill flan ili
bilo kaku ixxlupirali I.aliiriIl-fk- u
slranku, pa siecenici i.jmv-jnlni- ci
nc mljii davali oprost
za lakav Rrijeh.
Smrlni je Rrijeh i kupotali,
fitati ili pnMaali tri Iaburistlc-k- a
INta koji izlaze na Malti.
ijeg
I
u
broju 31.
donosi "Vec
da bi napokon izbila na naieg
nesto
Svih utakmica
kola Vjrve savezne nogometne
lige promatralo je oko 5U.000 gle-dalac- a.
Jednoj od pnenstenih utakmi
ca izmedju "Crvene ivezde" i "Di-nama- ",
koja je prije nekoliko go-dina
odigrana u Deogradu, prisiw-tvoval- o
je preko 65.000 gledfllaca,
Zaito?
— Evo zaito — odgovorit de pa-eionir- ani
poejetilac popriita nogo-raetni- h
borii. — To viie nije (per-tsk-a
borba. A da bUmo mogii ima-tra-ti
da obicnoj pre-dsta- vj
( otairom da je ive una-prij- ed
poznato) ne dopuitaju nam
veoma, veoma viaoke cijene ulaz-nic- a.
Drugim ri jemima: u пабет nogo-metu
viie ne pobjedjuje bolji, ne-g- o
onaj tko ima viie novaca. To
je veoma teika optuiba. Je li mo-guce
da se neito takvo zaiita do-gadj-a?
Medjutim, neke etvari su nepo-bitn- e.
Tako na primjer:
"Postoje veoma oebiljne um-nje- "
— rekao je na konferenciji
za Stampu predsjednik oajekog
"Proleter" — "da su neki na-- £i
igraci laiirali utakmke primiv-e-i
za to od nekih klubova pozama-Sn- e
svote novca".
To je bilo u povodu suapenzije
osmorice "Proleterovih" prvotima-ca-.
All pustimo na "Prolete-ra- ",
jer to bi nos opet moglo od-ves- ti
u manje uxburkane vode ko
jima plivaju samo titne ribe. Po--
kuAajmo radije da vidimo sajto,
kao po nekom pravilu, redovito
sve ostaje samo na
(na koja se, interesantno, nitko
iiv ne buni). Ponekad, doduSe, do-dj-e
do nekih stidljivih istraga, a
samo u iinimnim slu&jevima iz-rek- ne
se i nekoliko takozvanih ka-zn- i.
Nisu u ovakovim prilikama
zaobidjeni bae oni najodgovorni ji :
nadleini sporteki forumi i veliki
klubovi? . . .
NiIa se noto ne dogadja
Utakmice se novae igra
znafajnu ulogu u nalem tzv. k-a- -
litetnom nogomctnom takmitenju,
sve to nije viie ni za koga niita
O tome se govori
na sva uata i na svakom mjestu.
No zasad joA nitko ne iznosi kon-kret- ne
primjero slucaja
"Proleter"). Svatko jo oprezan u
optuibi, pa toga moiemo i mi iz-nij- eti
samo ono ito se viie ili ma-nje
pretpostavlja. A to je otprili-k- e:
— da postoji aumnja da je ne-ke
igraie "Iroletera" potplatio
sarajevski "Zeljoznicar". Ispladeno
je, navodno, oko C00.000 dinars ;
— da su igrafo "Proletera" ta-kod- jer
potplatili "Dorac" i Kar-lova-c;
— da je igracitna "Zagreba" za
eventualnu pebjedu nad "Dorcem"
ponudio 25.000 dlnara premije vla-sti- ti
klub, ali i'po 50.000 sarajev
iz
a onda su nub da posli na glavni izlaz. gla4io ц- - da sacuxamo prisebnost i hla-dnokn-nos-t",
sapnuo o Janko, ito je u usima Paje odjeknulo kao m-k- a posljcdnja
Pored strazara, koji je bio nn glavnom iz-laz- u, tu se nalazilo jos oko desetak usta§a. Iza-s- li razgsouvavraalljidasuzbi osgmiljiajeliposge, sZuanjfeadnnoog savrestmrazea-nroa-,m. Kada su Janko i Pajo prolazili na glavnom
izlazu, izlazeci iz logora, niti strazar niti ostali
sdinzaaiasdsuamliiimbhliaolakuidspjediutranulaeigtgarjoaezpdasrnrteeoep,rserukikjoaejm.ii.ispDlrTialaiat.eklioPgrcreseudupimuinzjkiumloosjpagajoejjrteeai
pred njima? Straiari su se nalazili pored vago-n- a sa drvenom graljom i kontrolisali rad za-toeni- ka. To je bilo oko 15 metara udaljeno od
ceste kojom su njih dvojica isli. Strazari su ih
vidjeli, i gledali u njih. Oni su iSH mirno cestom, kao da ih se strazari nista lie tiu. Odijelo i o-bu- cu spoljasondjiostsitlii sruazplirkeothvoadlinoodu olostgaolriuh dzaatobcionseikap.o
To je sigurno obmanulo strazare i oni su vjero-vatn- o mislili da su to stanovnici sela i da tu
prolaze cestom svojim poslom. Cesta kojom su
isli nije vodila samo u logor nego je produza-val- a pored logora na oranice jaeenovakih se-Ijak- a. Strazari ih nijesu uopce zaustavljali niti
su ih sta pitali. Dvojica "zaostalih" produiili su
svoj put u selo Jasenovac, ije su prve kuce bile
udaljene od logora svega par stotina metara.
Tako su prebrodili i drugu opasnu prepreku.
U VELIKOJ MISOLOVCI
Zanesen uspjeh sto su sretno prebrodili
dvije velike prepreke, Janko je mislio da je iz-lask-om
iz logora glavno prebrodjeno.
Dosli su na Savu gdje se vrsi prelaz na bo-sans- ku stranu. Nijesu mogli da predju. Lad jar
je trazio od njih plitne isprave. PokuSali su da
ga potkupe novcem, koji su imali kod sebe. Uza-lud- .
Camac je preiao na drugu stranu i nije se
viie vraca o. Tada su odlu&li da se u selu neg--
Z
f t zmft&90& .-£л£#--
н£
JUG05LAVIJE
Nezdrave pojave jugoslavenskom nogometu
Zagrcbacki "Vjesnik u srijedu" u od ma-j- a
cjanak pod naslovom: godinama tinja
vidjelo najcrnja afera
nogometa". Clanak prenosimo u skracenom obliku.
Jest pretposljed-nje-g
prisustvujemo
NK
stranu
sumnjicenjima
li
prodaju,
senzacionalno.
(osim
ski "Zeljezni&jr";
— da su predstavnici "VelezV
isplatili igraifima "Rijeke" po 50.
MM dinara za pobjedu nad "Spli-tom- ";
— da je "Velei" ponudio visoke
iznose igraiima "Dinama" oko iz-gu- be
utakmicu sa "Sarajevom" jer
bi na taj naiin u posljednjem ko-l- u
"Sarajevo" moglo mime duie
prepusti brodove "Veleiu" koje-m- u
su od presudnog znacenja itd.
O svim tim i mnogim drugim
sumnjama govore navija£i, igraii,
funkcionari nogometnih klubova,
pise se u stampi, ali ne poduzima
nitko niita (osim "Proletera" fljoj
se "naivnosti i
po-dsmjeh- uju
rukovodstva mnogih
drugih klubova). Uprave su se og-radi- le
providnom ali danas osobito
modernom parolom: eve ito se ra-di
cine ljudi koji nemaju veze s u-prav- om
kluba. Sve to cine, razu-mljiv- o, "zagriieni navijai (nisu li
ti "zagriieni navijaci" moida i cu-va- ri
kljuceva "crnih blagajni"?).
Prema tim t-rdnj- ama, neki je su-lu- di navijaf, valjda, takodjer:
— isplatio kojih pedenetak mili-jun- a dinara iz svog diepa da bi se
kupili kvalitetni i graft koji ce nje-gova
ljubimca spasiti od ispadanja
iz II lige kad je vec-- izgledalo da
su eve ladje potonule;
— obeao da ce njegov klub po
kloniti mladog i talentiranog ig-ra- ca
velikom protivniku oko se o-v- aj
na vlaetitom terenu odrekne
dvaju bodova koji su ugrolejnom
klubu potrebni da bi se odriao u
najviiem rozredu, a to mu Je ve-liki
klub omoguclo tako ito a mo-mea- d
nije postavio tri standardna
prvotimca i ito je igrafima dao u-p- ute da igraju e pola snage;
— unaprijed odredio kako ce se
zavriiti utakmica izmedju "Sara-jeva- "
i "Veleia", kako bi iz I lige
ispoo "Split" ltd.
Razumljivo, nitko pametan nije
nikada ozblljno shvatio ovakve is-gov-ore
uprava pojedinih klubora,
Jer ee vrlo dobro zna ito i kako
se radi u nafcm takozvanom kvali-tetno- m
nogometu. ,
Uostalom, sve to nije till& novo.
Takav se obifaj vuce ved desetak
godina. Joi 1951. godine nesumnji-va- o
Jq dokazano da se u naiem no-gom- etu
meSetarl. . . .
oDAKi.n кмтоушл
TAJ 7.LATXI UUDXIK
Xo sve to stoji mnogo novaca
kojih klub nema niti ih mole ispla-diva- ti
ako so pridriava nekih pro-pte- a.
Poznato je da se budieti svih
klubova I i II savezne lige krecu u
visini od oko 1,5 milijarde dinara,
a budiet lanova II lige u prosjeku
iznosi oko HO milljua,
Ostvaruje li se novae od utakmi-ca?
To ne, apsolutno je sigurno.
Xaprotiv, jedva ako s te strane
klabovi ostvare petinu svojih po-treb- a.
Odakle onda?
I to se zna :
' novae osiguravaju
Jasenovackog
zapovijest.
nesnalalljivosti
dje skriju do noci, a onda ce ponoxno xrat.ti
i pokusati da so prebace
Usli su u dvonito jedne kuce i poMi prema
trijemu. Tu ih je na samom stepenitu dofekala
jedna zona. Mela je trijem. Cim ih je ugledala
poSla jc prema njima i sapnula im : ne ulazite
unutra, ustaie su u kuci. U tome 6asu na cesti
se pojavilo nekoliko kola sa ustasama. Kuda
sada, do sto djavola. pomislio je u sebi Janko
Niti moie§ na cestu niti.u kudu, a niti mo2eS o-st-ati
u dvoriStu. Janko je pogledao na prozor
koji je bio okrenut prema dx'oristu, a od koga
su bili udaljeni svega oko tri metra. U Janku se
sledila krv kada je tamo vidio dvojicu ustaSa.
naslonjenih na prozor. Oni su kroz staklo pos-matr- ali neSto u dvoristu i razgovarali. Jankovo
drzanje je bilo takx'o kao da je prosto ocekivao
tako nesto. Okrenuo se potpuno mirno Paji i
pokazao mu rukom na ogradu u dvoriitu. PoSH
su tamo kao da se interesuju za nesto u doma-dinstv- u. Poeli su mkama pokazivati na svinjac,
zatim kao da odmjerax'aju daljinu i odredjuju
mjesto za oxo ili ono. Dok su oni razgovarali
o tome kako da se izvuku, ustase sa prozora
su ih promatrali. 06ekivali su svaki 6as kada ce
ustaie otvoriti prozor ili izaci sa puskama u dx'o-rilt- e. Nije to bilo gledanje oi u oii sa dx-oji-co- m
vojnika. nego sa dx-ojico- m placenih krvni-k- a,
u neravnopravnom pololaju. To su njih dxo-ji- c
vrlo dobro znali. Malo neopreznoat moze
da izazove sumnju ustaSa i upropasti 6itavu
stvar. Tokom razgox-or- a stalno su motrili na
izlazna vrata. OdluSili su da se pod sx-ak- u cije-nu
uhx'ate u kostac ako ustaie izadju u dx-orii-t- e,
jer su znali i suviie dobro ita ih бека ako ih
uhvate iixe.
Kada je opasnost na cesti minula. poili su
prema izlazu. Janko je jos jedanput bacio ne-primje- tan pogled na prozor i primijetio da us- taie gledaju u njih. Vjerox'atno su mislili da sii
to neki od domacih ljudi, iz sela. Osim toga
mora da su to bili neke novajlije, koii joi nije-su
stekli iskustvo sa zatocenicima u logora. To
pduzt4M. Ji r, kako kazu, radni lju-di
ло1е nogomet, ototine tisuca, mo-zd- a
iak l milijuni naiih ljudi u£i-vaj- u
u dinamidnoj nogometnoj ig-r- i.
Novae je, prema tome, dobiven
od radnog covjeka, on ga se (inace
kako drugafije) odrekao na neki
nadin. No da li za poslove za koje
se upotrebljava?
Svote zaista nisu male. Prijelazi
igrada etoje izmedju pola milijuna
do pet milijuna dinara. Da bi se
izvriilo jedno lancano potpladiv
nje, treba najmanje milijun dina-ra,
ito moiemo vMje£i i na prim-jer- u
klubova istodne grupe II sa-ves- ne
lige: kako je na dnu joi uvi-je- k
vrlo zamrSena situacija, klub
koji ieli osvojiti dva boda mora
potplatiti protivnicke igrace, za-tim
igrace tima koji igra protiv dl-rektn-og
kandidata za ispadanje, pa
moida i sam klub koji bi trebalo
da ispadne umjesto njih (neki 'g-ra- fl
?ak lele da im klub ispadne
jer se tako oslobadjaju ugovomih
obaveza i mogu prijedi u drugi
klub).
Mnoga pitanja
Jol urijek bci odgoTora
Pa ito, dakle, da se ucinl?
Naravno, odgovor mole biti sa-- 8
vim jednostavan: krivci treba da
odgovaraju. Ali ostvariti tu nam-jer- u
nije jednostavno. Jer su kri-vci
u prvom redu nogometni foru-mi
koji niita ne poduzimaju izgo-varaju- ci
se pomanjkanjem dokaz-no- g
materijala (iako slucaj "Vnr-teksa- "
vec dugo leii i ta tzv. pri-jav- a
je podnesena), a zatim upra
ve klubova i napokon sami igraci.
No, ima joi nekoliko pitanja ko-ja
zahtijevaju odgovor. Na prim-jer:
kakvog uopee interesa imaju
amaterski druitveni radnici da ra-d- e
u upravama klubova? I zatim,
ima li uopce smisla takmicenje ko-je
rukovodioce-volonter- e, ozbiljne i
poAtene druitvene radnike, dovodi
u situaciju ili da budu korumpi-ran- i,
ili da sami pokuiaju nekoga
korumpirati ?
Takodjer je neizbjeino pitanje
ito je odjednom stvorilo tako ve-lik- u
ielju klubova da se po svaku
cijenu, pa i po cijenu ogromnih
novdanih isnosa odrie u II Hgi?
Sada jo, kako izgleda, prevriena
svaka mjera. Napokon je doilo vri-Jem- e
da pofne iiiccnje trulih poj-mov- a
o ulozi sporta u naiem drus-tv- u.
No da li ie se zaista podi o-dlud- no tim putom? Moida ipak
nijo naodmet da ved rada upozori-m- o
na neJto: mjerei koje je podu-ze- o
"Proleter" is Osijeka, neka пр
ostanu zadatak samo tzv. malih
klubova, a prailna koja de se uz-vitl- ati
oko njihovih afera neka
ee ne iskoristi kao prikladan za--
kon iza koga ce se opet, kao i toli- -
ko puta dosad, sakrivatl oni veliki,
rekli bismo najvalniji krivci i uz-ro£n- lci
вл-e-ga onoga ito je ostavilo
veliku i toiku mrlju na naiem no-gometu.
SIR1TE I POMAZITE
PwADNICKU STAMPU!
logora
STRANA 3
Jugnslavija dvadescta
u svijctu po brtilo
lonazi trgovackc Hole
Prema posljednjim poda-eim- a poznate medjunarodno
statistic ke organizacijo
"Statistic of shirad" u Ha-mbur- gu,
1. aprila ove godi-n- e Jugoslavija je bila na
dvadesetom mjestu u svijetu
po bruto tonazi svoje trgo-vack- e flote. Tog dana svjet-sk- a trgovaka mornarica i--
mala je ukupno 127 milijuna
bruto registarskih towa. Nai-vec- u trgovadku flotu imaju
Sjed. Drzave — 22 milijuna
JJRT, na drugom mjestu je
Engleska sa 20 milijuna, na
trecem NorveSka sa 11 mili-juna
tona.
Jugoslavija je dvadeseta
sa 200 plovnih jedinica i
782.GG0 BRT. Ispred nje je
Finska sa 12.000 tona pred-nost- i.
G ni pa jiiRoslaycn
skill knjievnika
odlazi u SSSR
Beograd. — Grupa jugos-lavensk- ih
pjesnika otputo-val- a
je u Moskvu gdje се, na
osnovi programa kulturnc
suradnje sa Sovjetskim Sa-vezo- m,
provesti oko 20 dana.
U delegaciji Saveza knjizev-nik- a
su Oskar Davi6o, Jure
KaAtelan, Husein Tahmidzic,
Tone Pav£ek i Gane Todo-rovsk- i.
Prema planu kultume su-radnje
izmedju Jugoslavije i
Sovjetekog Saveza, ove godi-n- e
treba da posjeti Jugosla-vij- u
delegacija Saveza sov-jetsk- ih
knji2evnika.
120-godi?n- ja niaj'ka
"mladja" od sinova
U malom selu Ilukovska.
svega П km od Otoke. zivi
120-godisn- ja Ntira IlarbaS
koia joS uvijek obavlja do-macins- ke
poslove i propjesa-c- i
put od Ilukovske do Oto-k- a.
Nura pamti mnoge doga-djaj- o
iz proSlosti, pa 6ak i
prve turske topovo koji su
pucali na Uihac. Ona kazo
da se dobro sjeca kako jo
narod po nekoliko mjeseci
pekao kruh od Ijeskovine, za
vrijeme tadaSnjih ratova i
pobuno. Nura tvrdi da u
svom 2ivotu nije bolovala o-si- m
od prehlade. Jela je naj-vii- e
kukumz i grab, uobi-бајеп- и
muslimansku heos-k- u
hranu. Ona ima unucadi
i praunufodi da im broja
nc zna i dva sina koji izglc-daj- u
stariji nego ona. Nuri
su nekoliko puta padali i ni-c- ali
zubi, u posljednje vrije-me
gubi sluh, ali joi odli6no
idi.
u l)ile Jankovo predpostavke.
Kada su izasli iz dvoriita osjedali su kao
dkaratikmo jverijseamser.eaOdpaoox'evekliukdi etebrrezt.o Asuli sseampreoba-cni-ali u jednu sporednu ulicu i uili u dvoriste jedne kuce. U kuci je bila samo jedna Sena srednjih
godina. Kekli su joj da su oni trgovci peradi i zamolili su ako bi mogli dobiti sta da zaloze.
2ena im je iznijela bijelu kafu i komad hljeba.
Od Oprcxi'toog sdeasvaidojenlao ihdajenisjuemvnjjeirdoavvaolaponsmjiahtroa-vlao- ?.
pridi o trgovcima peradi. Za njih je pak bilu
glavno da vide dali je to usta-sk- i nastrojena po-rodi- ca ili ne. Kada su se uvjerili da je to pro-tuustas- ka porodica, priznali su istinu tko su i ito su. Na njihovo priznanje zena je briznula u
plad. Molim vas napustite mi kudu, ubice ustase
i mene i djecu. Badava su bila uvjeravanja da
ne treba da se plasi, jer ustaie nede doznati da
su bili u njenoj kuci, a oni ce joi vederas da se
prebace preko Save. 2ena je plakala i prekli-njal- a, molila da odu.
Napustili su kudu. Na Savu joi nijesu mo-gli
da idu, a do mraka je ostalo joi dosta. Odlu-di- li
su da svrate u neku drugu kudu i da pride-kaj- u do mraka.
CUVAJTE SE DOBRO USTA5E
Svratili su u jednu obliinju, malu siroti-njsk- u kucicu. Tu su zatekli jednog starca i ba-k- u. Primili su ih prijateljski kao da se ved od
ranije poznaju. Iz prxih rijedi zakljudili su da
su to poiteni ljudi i da s njima mogu otvoreno
razgovarati. Kada su im rekli dasu pobjegli iz
logora i da hoce da ilu u Kozaru, da stupe u
partizane, nijesu se ni najmanje iznenadili. Sa-vjetox-
'ali su im da so dobro duvaju ustaSa. Ponu-di- li
su ih da neito zaloze. Oni su zahvalili. Ue-k- li su im da treba da pridekaju dok padne mrak
a onda krenu na prelaz preko Save. Bez das3
ustezanja starac im je predlozio da ostaau u
kudi do mraka. Tako je i bilo. Na rastanku su
se ixgrlili i izljubili. Zaielili su im sretaa pat
(NasUvit de se )