Nase Novine, August 26, 1981

              f '-V-
-i , ,f гчдЈг п i-- 'p хтсд ,,! tij
rV (j fc
wmm
WW
mm
w
,л6Шло$Ш
IA
(OD NASEG FOTOREPORTERA)
Pros' le nedelje su otputovala
za Jugoslaviju tri mlada
sportista koji su izvesno
vreme proveli u Torontu da bi
se usavrSili u sportskoj dis-cipli- ni
— skokovi u vodu, u
kojoj su ina6e jugoslovenski
prvaci.
To su: Alenka Drvar, Arno
Longin i Daniela Mrnjavac.
Pristali su da ih' fotogra-fisem- o
i obavimo intervju sa
njima za "Nase novine",
kako bi kod кибе mogli
pokazati drugovima da je za
njih vladalo interesovanje i u
Torontu.
Najpre smo obavili razgovor
sa Alenkom Drvar. Ona je
odgovorila na selde6a pi-ta- n
ja:
— Kada si po6ela trenirati,
skokove u vodu, kako si se
osedala prvi put na treningu,
ko ti je bio prvi trener, kada
si udestvovala prvi put u
takmidenjima skokova u
vodu, kada si postala prva-kinj- a
Jugoslavije, koliko
dugo braniS tu titulu?
— Imala sam jedanaest
godina kada sam podela
trening 1971. godine. Sedam
se da sam imala tremu. Ipak
je to uzbudenje, podeti ne§to
prvi put. Prvi trener mi je bio
Stjepan Krizid, sada pred-sedni- k
sportske discipline
— skokovi u vodu — u
Jugoslaviji. A poslednjih
Sest — sedam godina trener
mi je moj otac, odnosno od
1974. godine. Na takmicenju
sam nastupila prvi put 1971:
godine, tj. iste godine kada
sam podela sa treningom, a i postala sam prvakinja Jugo
slavije 1974. godine. Titulu
prvakinje nosim vec sedam
godina, neprekidno, od kada
sam je stekla.
Sledeca pitanja bila su:
— Kako i kada si stupila u
kontakt sa ovim trenerom u
Kanadi, u demu je razlika u
treningu u odnosu na trening
u Jugoslaviji, ko finansira
tvoi trening i boravak u
Kanadi, da li odekujeS posle
treninga u Kanadi uspeh na
nekom znadajnom takmi-denju
u Jugoslaviji i u Ev--
. l r v
mm
Javljamsvim pri-jatelji- ma
i znan-cim- a 36
da de se
odrzati paras t os
25. maja 1981. u
11:00 pre podne u
Srpskoj crkvi
"Sveti Sava",
Vancouver, B.C.
za preminulog
Vladana Durida.
Neka podiva u
% miru Boz'em! da
OfaloScena
supruga
IvankaDuric"
TRENINGU UKA
ropi, kakva je trenutno kon-kurenc- ija
u Jugoslaviji, i
kakav plasman odekuje§ na
evropskim takmidenjima?
— DoSIa sam u Kanadu pre
detiri godine preko tatinog
prijatelja koji nas je upoznao
sa trenerom Skipom Feni-kso- m.
Celo vreme mog
boravka u Torontu on me je
trenirao. Skip Feniks je pro-fesional- ni
trener za skokove
u vodu, dok je u Jugoslaviji
to na amaterskoj bazi. Naj-vec- a
prednost mog usavr-Savan- ja
u Kanadi bila je
mogudnost da treniram skok
koji se zove "Toranj". Pro-uci- la
sam i trenirala ceo
program za ovaj skok. U
Jugoslaviji preko zime ne
mozemo da treniramo ; "toranj" skok, jer nemamo '
bazene sa skakaonicama od , deset metara visine. Tro§- - . kove treninga u Kanadi I
uglavnom sama podnosim.
Delimidno u finajsiranju j
udestvujeklub"Medvesdak". !
— U Jugoslaviji za sada ne ] ocekujem jaku konkurenciju, j jer o5 nisu sazreli uslovi za
to. Mislim da moja titula , prvakinje ove godine nede , biti ugrozena. AH drugadije
je situacija sa plasmanom '
Jugoslavije na evropskim
'N
9 MAJ
OD NASEG stalnog dopisnika
Devetog maja, navrSilo se
godina od dana kada su
trupe faSisti6ke Nema6ke
polozile oruzje i podpisale
kapitulaciju pred vojsko-vodam- a
sovjetskih, ameri6-ki- h
i engleskih generala.
Upravo toga dana je slobo-doljubi- vi
svet odahnuo od
teSkog tereta rata koji su
zapo6eli'nema6ki faSisti pod
vodstvom manijaka Hitlera.
Jugoslavia je imala Cast
bude clan saveznika anti-hitlerovs- ke
koalicije pa
samim time i da deli Cast
pobede sa svojim savez-nicim- a.
Mi Jugosloveni u
iseljeniStvu, ponosni smo na
takmidenjima. Nalazimo se
negde na donjoj polovini
takmidarske skale u skoko
vima.
Boravak u Kanadi mi je bio
dobra priprema za takmi-cenj- a
u Evropi. Moja ambi-cij- a
je da zavrSim karijeru
ибеббет u takmidenju za а„тпкп nrvenstvn u
skokovima na deset metara.
Sada mi je dvadeset jedna
godina, i imam punih deset
godina staza u treniranju i
udestvovanju u takmi-denjima
skokova u vodu.
Poslednje na$e pitanje bilo
je:
— Da li planiraS u budud-nos- ti
ponovni dolazak u
Kanadu, radi treniranja
skokova u vodu?
— Ne verujem da du ponovo
dolaziti u Kanadu iz tih
razloga. Mozda jedino kao
turista. Treninge du obavljati
u mom rodnom gradu Zadru,
u koji se upravo vradam sa
velikom radoScu.
Sledeci na redu za intervu
bio je Arno Longin. Njega
smo pitali:
— Arno, koliko ti je godina,
koliko dugo treniraS skokove
u vodu, trenira& li jo§ neke
sportove, kako gledaS na
MAY jsHtf '
naSu sabracu u пабђј staroj
domovini, koji su svojim
ибеббет dali svoj veliki
doprinos u borbi za slobodu
svoje zemlje i Citavog 6ove-Canstv- a.
Mi smo posebno
srecni §to je Jugoslavia ne
samo izaSIa iz rata kao
pobednik ve6 i §to je u torn
teSkom ratu istovremeno
izvojevala socijalistiCku
revoluciju i krenula posle
rata jednim novim progresiv-ni- m
putem, gradeci novo
druStvo u kome su svi Jjudi
postali slobodni i ravno-prav- ni
gradani zbratimljene
socijalistiCke samoupravne
Jugoslavije.
I
svoju buducnost sportiste,
koliko jo§ dugo misli§ da
treniraS, iz kog si mesta iz
Jugoslavije?
— Star sam dvadeset tri
godine, skokovima se bavim
tri godine. Pre toga deset
godina sam se bavio gimna-stiko- m,
skijanjem na vodi i
jedrenjem. Studiram gimna-stik- u
i skokove u Zagrebu,
upravo zavrSavam studije i
planiram da se zaposlim u
Zagrebu kao profesor i trener
gimnastike i skokova. Uko-liko
ne nadem zaposlenje
vradem se u moj rodni grad
Zadar. Verujem da 6u uspeti
da se zaposlim kao trener i
vaspitad, jer mi je zelja- - da
svo ovo sportsko iskustvo
prenesem na mlade.- - Ina6e,
treniranja nastavljam redov-n- o
po povratku u Jugoslaviju
i bi6u spreman da nas tupim
u takmidenjima ukoliko za to
bude bilo mogudnosti
ukaze mi se Sansa.
Na kraju, postavili smo
slede6a pitanja najmladem
dlanu jugoslovenske sport--
ske ekipe koja je u Kanadi
trenirala skokove u vodu,
Danieli Mrnjavac:
— Daniela, kada si rodena,
od kada treniraS skokove u
vodu, da li si zadovoljna
treningom u Kanadi, da li bi
volela ponovo da dodeS ovde
! na usavrSavanje u toj sport--
skoj disciplini?
— Rodena sam 1961.
godine. Treniram ved petu
godinu, druga sam u Jugo-slaviji
u skokovima sa daske,
a treda u skokovima s tornja.
U Kanadi su treninzi veoma
dobri, odnosno uslovi za
treniranje su izvanredni,
Svima troma nam je mnogo
koristio boravak u Kanadi u
pogledu naSeg usavrSavanja
u ovoj sportskoj disciplini.
Naravno da bin volela pono-vo
da dodem u Kanadu i
koristim izvanredne mogud-nosti
u treniranju skokova u
vodu.
Na rastanku, na aerodromu,
sva tri mlada jugoslovenska
sportista opomenuli su nas
da ne zaboravimo da im
posaljemo ovaj broj "Nasih
novina", i ostavili su nam
svoje adrese.
Intervju obavio
Jordan Vasiljevic
27, 1981 Ш ШШ
-- t i IMISMOHTELI
DA BUDEMO
POPISANI
Poznato je da je Jugosla-via
ove godine organizovala
popis stanovniStva. Neki
na§i ljudi u Chicagu su se
obratili u udruzenju FruSka
Gora sa pitanjem da li 6emo i
mi mo6i da budemoupisani,
naravno oni bar koji su ovde
samo privremeno. Ja sam
razgovarao sa konzulom o
tome, pitaju6i ga da li imaju
ili ce dobiti formulare za upis
stanovniStva. Dobio sam
odgovor da nemaju pome-nut- e
formulare i da ih vero-vatn- o
nece imati i da ako
neko zeli da bude upisan to
u6ini u svome mestu pre-bivan- ja.
Istovremeno sam se inte-resov- ao
i da li naSi gradani
mogu da produze svoje Ибпе
karte u konzulatu, Sto mi je
odgovoreno da ne mogu, ve6
samo u Jugoslaviji. Verujem
da je odgovor konzulata bio
ta6an i da u konzulatu nije
bilo nikakve zabune, jer ovi
ljudi znaju svoj posao.
uinjenica da je u evropskim
zemljama organizovah popis
naSih radnika, pokazujedaje
isto to moglo biti ufiinjeno i
u Americi i Kanadi, jer i ovde
ima dosta familija koje su
samo privremeno tu i koje 6e
po izvrSenju svog plana oti6i
natrag u svoju zemlju. Sma-tram- o
da su naSi nadlezni
drugovi verovatno nena-mern- o
zaboravilit pa ovim
putem zelimo im skrenuti
paznju na nas. Za sigurno je
da u Americi ne live viSe
samo iseljenici ve6 i radnici
koji su samo doSli ovamo
privremeno, isto onako ba§
kao i oni u Nema6koj ili
Svedskoj, zato je i ovde
trebalo obaviti ovaj popis.
Kontrolu
U Americi se sve viSe dize
glas naroda, zahtevajuci
kontrolu oruzja izdatu gra-dani
ma. Sestog maja i u
Chicagu su se okupili gra-dani
pred gradskom vecni-co- m
zahtevaju6i da se
donese zakon po kome bi
ovo oruzje u rukama gradana
bilo pod nekom kontrolom
vlasti. Statisti6ari tvrde da u
Americi ima preko 6etrdeset
miliona raznog oruzja u
rukama gradana. „CikaSki
gradonaCelnik gospa Janne
Byrn je kao demokrata dala
svoju podrSku ovom zahtevu
i obecala da 6e se boriti za
pot pun u kontrolu naoru-zanj- a
gradana.
Nije nam poznato kako se
zamillja ova kontrola? Da li
to zna6i bolja evidencija
posednika oruzja, ili stroziji
rezim za njegovo izdavanje?
Ostaje da vidimo ako opet
sve ne padne u vodu, jer su
se ve6 velike kompanije koje
proizvode oruzje, sva lova
бка druStva u zemlji kao i
trgovci ovim predmetima vec
stavili u pokret borbe protiv
zahteva za njegovu kontrolu,
8 tvrdedi da bi to bilo protivno
ustavu i gradanskim pra-vim- a.
Poznato je medutim
Sta je prava istina iza toga.
Biznis.
D.D.Putnik
''A