Nase Novine, August 26, 1981

              — ic l.l- !,M,r ,, ilT' 5 . "l,t Л.Л, v- - --- 1 '—.'.i' . 4r Ц џ. V, t vSSmi V,
-V '
,
"- - ' '' V' £ WW V.l lH I 'J s 1 v.
r; I - t 1
--. '- - [SliJ! JUJU-- MAY 27, 1981
SLOVENSKA KULTURNA In Memoriam
(OD NASEG SPECIJALNOG SARADNIKA)
V zadnjem snopfiu biltena (s ;
Stevilko 5-- 6) se je krog sodelavcev i
znatno razSiril in se, med drugim,
lahko pohvalil tudi s prvo objavo
pesnika Zdravka JelinCiCa iz Toron-t- a
in z rubriko "Glas sosedov", v
kateri je znani ameriSki Slovenec
Frank Cesen povezal kanadsko
publikacijo s slovensko kulturno '
publicistiko v Cleveland-- u in Ame-ri- ki
na sploSno.
S svojo sedmo Stevilko je postal
"Dnevnik" tiskan Casopis majhne-g- a
tabloidnega formata. Kot pro-stovotj- ka
se mu je pridruiila roja-kin-ja
iz Toronta in prevzela pisanje
o slovenskih druStvih, upravo in
tipkarsko delo za tiskarno. Razpi-san- a
je bila narocnina petih dolar-je-v
na leto.
Nekako po novem letu 1978 je
ostal urednik spet sam, dasopis pa
je septembra istega leta spremnil
svoje ime: postal je "Slovene Dairy
New Canadian". Izjajal je vsega
Stiri leta in dosegel Stirideset
Stevilk in nekaj manj zvezkov, ker
so poletne izdaje nosile dvojno
Stevilko. Zadnjic je bil tiskan julija
1979. Kot teniCni urednik mi je, kot
prostovoljec, priskofiil na ротоб
radijski in televizijski producent
Miha Luzar iz Toronta; iasopisu je
ostal zvest do konca.
"Dnevnik" je bjl od vsega zaCetka
velik uspeh, бе se zagledamo v
njegovo vsebino in njegovo popu-larno- st
med naSimi ljudmi. Za
slovensko kulturno publicistiko v
Kanadi je verjetno opravil veliko
delo, saj so ga pridno brali tudi
tisti, ki ga iz nerazumljivih sebicnih
ali pa morebiti nekulturnih razlogov
niso narocali ali podipirali. Dokler
je odhajal med rojake brezplacno,
in to je trajalo dolge mesece, ga je
bralo vsaj tri do Stiri tisofi Sloven-ce- v.
Plafianih пагобпт je bilo v !
najboljSi dobi samo Stiri do pet
sto, vtretjem in 6etrtem letniku, ko ;
je priSel cas obnov, pa Se manj.
StroSke tiska naj bi od vsega i
zafietka krila placena reklama pod-jetnik- ov
in pridakovana ротоб
druStev, ki so va zaietni dobi imela
Casopis brezplaino na razpolago
kot svoje glasilo za prireditve in
podobne objave, vse to pa v
zameno za пагобтке, ki bi jih naj
pridobila v svojem krogu. Pricako-vaneg- a
in nadvse potrebnega
Stevila narocnikov spet ni bilo od
nikoder, pri druStvih pa se je
zacetna vnema ohladila, pri neka-teri- h
tudi s pomocjo od strani
povsem ugasnila. Vseeno: sloven-sk- a
druStvav vsej zgodovini kanad-ski- h
priseljencev Se niso imela
nikjer toliko objav o svojem delo-vanj- u
kot prav v "Dnevniku".
Casopis se je obdrzal v zadnjih
dveh letih s komercialno reklamo
(te oglase je prostovoljno zbirala
radijska napovedovalka Sonja
Luzar) in s podporo federalnih in
ontanjskih agencij za multikultu-rizem- .
Ta drzavna podpora bi
trajala Se naprej, ker se je "Dnev-nik"
krepko uveljavil pri vseh
uradnih multikulturnih naslovih v
Kanadi, a bi slej ko prej lahko samo
delno krila StroSke tiska in razpo-Siljanj- a.
V "Urednikovih zapiskih'1 iz pred-zadn- je
Stevilke sem povedal o
vzrokih, ki so Casopis ustavili, tudi
sledete:
"V Kanadi je po najnovejSih
preiskavah veC kot 30.000 Sloven-ce- v.
UpoStevajofi to Stevilko, ki
nikakor ni pretirana, je Stevilo
rojakov okrog naSega edinega
neodvisnega kanadskega mese-Cneg- a
casopisa porazno majhno...
Za obstoj in redno izjajanje meseC-nik- a,
Slovene Dairy' je ze od vsega
zadetka bilo potrebnih vsaj okrog
tisoc plafianih naroCnin (po deset
dolarjev). S tern bi bili pokriti
seveda samo najnujnejSi stroSki,
kot so plaCila za stavek, tiskarno in
distribucijo. (Vse drugo delo je bilo
vedno docela prostovoljno in je
bilo povrhu povezano Se z velikimi
dodatnimi osebnimi Zrtvami, za
katere urednik ali pa njegovi zvesti
sodelavci nikoli niso pricakovali
povrafiila). Omenjenemu Stevilu
naroCnikov se nikakor nismo mogli
niti zdaleka priblizati. V Cetrtem
letu izjajanja ugotavljam, da bi
morali nadaljevati v isti nego-tovos- ti
iz meseca v mesec in cakati
na bolj mnoiicno podporo rojakov
Se nadaljnjih nekaj let. In Se tu
obstaja odprto vpraSanje, ali bi to
potrebno podporo za neodvisni
slovenski kanadski tisk, ki se ne
ukvarja s politicnimi enodnevni-cam- i,
kdaj doiakali?... Ob vsem
tern se lahko samo 6udimo, da je
naS fiasopis tako dolgo obstal. Ne
bom omenjal Se vseh drugih tezav,
ki jih je delezen, kot se zdi, samo
slovenski tisk kulturne in izrazito
kanadske vsebine, namenjen naj-SirSe- mu
krogu kanadskih priseljen-cev
naSega fodu, ki jim je kaj do
tega, da bi si tukaj ohranili svoj
kuturni obraz. Zaradi vsega tega,
kar sem nakazal zgoraj prav na
kratko, bo prav, бе Casopis letos
preneha izhajati. Z iztekom sedan-ji- h
oglasov, pla6anih пагобпт in s
koncem naSe priljubljene povesti o
Miklovi Zali bo tako izSIa tudi
zadnja Stevilka naSega casopisa.
Vladni uradi so nam sicer Se naprej
pripravljeni pomagati v enaki meri
kot v preteklem letu, vendar se
bomo morali zahvaliti tudi za to
velikoduSno ротоб, ko pa svojemu
6asopisu nismo mogli zbrati dovolj
podpore iz lastnih sil, da bi izhajal
Se na dolga leta. Kje so pravi
vzroki za to? 0 tern pa naj kar —
post festum — spregovorijo glas-nej- Si
poznavalci naSih tukajSnjih
razmer. Модобе se bomo iz nji-hov- ih
komentarjev Se kaj паибШ."
(Nadaljevanjev pribodnji Stevilki)
IVAN DOLENC
MOR 6e pomo6i
oslobodilaCkim
pokretima
LUSAKA (Tanjug) --
Medunarodna organizacija
rada (MOR) odlucila je da
pruzi direktnu ротоб oslo-bodilafik- im
pokretima na
jugu Afrike, a formirala je
posebne fondove za podrSku
radnicima koji se bore protiv
rezima aperthajda, i pomoc
izbjeglicama u ovoj regiji.
Na kraju petodnevne
konferencije protiv apert-hajda,
koju je organizirala
MOR, predvideno je pove-бап- је
pomodi nezavisnim
afri6kim zemljama "iz prve
cinije".
"Sve agencije UN sada ce
se boriti protiv aperthajda na
isti nacin na koji se Covje-Canst- vo
u toku drugog svjet-sko- g
rata borilo protiv Hit-lera- ",
izjavio je generalni
sekretar Organizacije afric-ki- h
jedinstvenih sindikata
(OATUU) Dzenes Akumu.
Zambijski predsjednik dr
Kenet Kaunda je, otvarajuci
skup u juznom zambijskom
gradu Livingstonu, pozvao
podjarmljene juznoafriCke
radnike da koriste Strajkove
u razvijenom industrijskom
kompleksu kao mocno sred-stv- o
borbe protiv rezima
aperthajda u "tvrdavi ra-sizm- a".
Ovoga puta vam se javljam
sa zalosnom ve§cu da je
umro Tomo Pevelic, iz Van-couve- ra.
Umro je 21. marta o.g. a
pokopan 3. aprila, u dva sata
poslije podne.
Tomo Pavelid je roden 25.
aprila 1900 godine. Kao i
mnogi naSi ljudi sa sela,
Tomo se morao snalaziti za
zivot i raditi sve poslove.
Posle odsluzenja vojnog
roka, upoznao je u svom
mestu Milku Antid i ozenio
se njom mjeseca januara
1924. godine. Tomo je tada
jedno vrijeme provodio kod
svoje кибе, a baS tada je
Kanada otvorila vrata emi-graci- ji,
bez zahtjeva da emi-gran- ti
poseduju bilo kakvu
kvalifikaciju ili znanje za-posao- .
I tako je Tomo doSao
u Kanadu januara 1925.
godine.
Prvo njegovo iskustvo je u
malom mjestu Princentonu,
gdje je proveo svoj prvi bozii
u Kanadi. Cim je popustila
hladnoca робео je da radi na
popravci zelezniCke pruge
koja je vodila u rudnik bakra
(Coper Mountain Mine).
Zatim je Tomo dobio posao
u samom rudniku.
Godine 19?7. nekim
slu6ajem ostavlja rudnik
bakra i pocinje raditi u
rudniku tvrdoga ugljena. U
mjesecu martu dobija
otpust, ali odmah uspjeva da
se zaposli u novom rudniku
uglja koji se otvorio u Prin-centonu
i to radi u glavnom
tunelu. Tu ostaje do pred
kraj 1929. godine.
Odatle odlazi u Vancou-ver,
a zatim na tzv. Gold
River i radi u rudniku zlata,
na kopanju "shafta". Ali
ubrzo se ispostavilo da nema
mnogo plemenite rude i
rudnik se zatvorio.
Tomo se vra6a u Vancou-ver,
gdje se zaposlio u
rudniku bakra. Na svim tim
poslovima u rudnicima
iskusio je i shvatio nepravdu
koja se cini prema radni-cima,
kako se radnici neod-govor- no otpuStaju sa posla
i stavljaju na crnu listu.
Posle toga je otiSao za
Jukon i tamo ostao par
godina. Ali je imao nesredu
u rudniku, pa se vra6a u
Princenton, gdje je imao
sestru Mariju, ozenjenu za
Martina Brkica. Tu ostaje
dok nije dopremio zenu
Milku i sina Petra iz staroga
kraja, negdje u jesen 1938.
godine.
Kao prog res i van radnik
Tomo nije mogao dobiti
posao u okolici Princentona,
pa se preselio u okolicu
Vancouvera i kupio kucu u
Richmondu, B.C . Tu se
zaposlio u ribolovu i odmah
postao 6lan ribarske unije u
kojoj je bio p66asni clan
dozivotno.
Tomo je bio obolio joS
prije nekih petnaest ili
Sesnaest godina. Najprije je
o§tetio nogu, a zatim je iSlo
jedno za drugim oboljenje.
Bio je nekoliko puta u
bolnici. Imao je i vodu pod
rebrima, ali nije lezao kod
kuce kao teSki bolesnik, ve6
se kretao. Njegova zena
Milka je veoma pazljivo
negovala pok. Tomu. Takode
i je obitelj zahvalna lekaru na
' brizi oko Tome.
Sto se tide Tominog zivota
i rada, on je bio progresivan
! u svakom pogledu, naroCito
je bio aktivan u unijama.
Takode je bio pretplatnik
progresivhe Stampe od
' njenog prvog izdanja sve do
! svoje smrti.
j Pokojnom drugu i dobrom
1 prijatelju zelim miran vjefiiti
1 pocinak u ovoj novoj domo- -
vini Kanadi, koju je volio kao
svoju rodnu grudu zemlje.
Pokojni Tomo Pavel 6
; ostavlja iza sebe ucvijeljenu
i suprugu Milku, sina Petra,
kcer Mariju, 6etiri unuke (tri
od sina Petra, i jednu od
k6eri Marije). U Jugoslaviji
ostavlja iza sebe familiju
svog pokojnog brata, kao i
jednog sinovca u Kanadi.
Familija Pavel 6 zeli se
zahvaliti svima koji su obila-zi- li
pok. Tomu za vreme
njegove bolesti, kako u
bolnici, tako i kod кибе, i
svima koji su dosTi da ga
isprate na vjeciti pocinak.
Takode hvala drugu i pri-jatelju
V. Paleku koji je u ime
ribarske unije nad grobom
odrzao govor o aktivnosti i
radu pok. Tome u ribarskoj
industriji.
Hvala i Johnu Plechashu
koji je odrzao posmrtni
govor u ime Tomine familije.
Hvala i onima koji su nosili
kov6eg satjelom pok. Tome.
Familija Pavelic joS moli
da niko od prijatelja i pozna-nik- a
ne Salje vjenac ili
cvijede, veC ko zeli neSto da
prilozi za pokoj duSe naSeg
nezaboravljenog druga
Tome, da poSalje prilog za
fond "NaSih novina", u
spomen pokojniku.
Neka je vjefina slava pok.
Tomi Paveli6u.
George Savich
Vancouver
WASHINGTON
UBRZAVA
PRIJEM
MADRIDA
MADRID (Tanjug) —
Washington je uputio speci-jalno- g
emisara u Madrid
kako bi ubrzao ulazak Spanj-olsk- e
u Atlantski pakt i
zakljufienje novog атепбко--Spanjolsko- g
ugovora o
zadrzavanju vojnih baza Sad
na tlu Spanjolske.
Qvaj emisar, David Gom-per- t,
obavijestio je Madrid
da se svih 15 drzava Clanica
NATO na nedavnom sa-stan- ku
u Rimu izjasnilo za
prijem Spanjolske u ovaj
vojni blok.
Afri6kastrategija
za razvoj
ADIS ABEBA (Tanjug) —
Kako se u pouzdanim izvo-rim- a
saznaje, pitanje naj-man- je
razvijenih medu zem-ljama
u razvoju u Africi bit 6e
predmet posebnog mini-starsk- og sastanka koji se
treba odrzati u srpnju u Adis
Abebi.
Na ovom skupu razradit ce
se afrifika strategija prilaza
najmanje razvijenima, koja
6e biti podnijeta na konfe-renci- ji
UN o najsiromaSniji-m- a
u svijetu u rujnu ove
godine u Parizu.
Prema ocjenama strudnja-k- a
Ekonomske komisije UN
za Afriku i predstavnika
sedam najmanje razvijenih
zemaljau istofcnoj Africi, Ciji
je skup sada u toku u Adis
Abebi, pitanje daljeg razvoja
najsiromaSnijih je toliko
te§ko i slozeno da se ne
moze rjeSavati izolirano od
svjetske zajednice i njenih
napora da im u tome pruzi
najvecu mogucu pomoc i
podrSku.