Nase Novine, April 10, 1986

              ","" "' iI"Mlf {''Ч""" ~-""У-Ц.-
-'1клУЉ шжогет S WftB.fl „МЈИИкЛ ..'I . ЛИЛЧЈЗМ. лП""'. ..' jWIMJ."'!. M . A Л KWV t, ' " .' J' , .,....,,..-- . f, i,!5,- - iv, - v -- " i ,- - 1. iv"ir(,r-i- ™ :у1'№(мм i-
-
, ;, Ji "Vrari:rSt '(. .m
№wfi ', .4 ."AriSA-ii'-M Гћ fflffe'asai,
ten SWA . _ . " " -- ift," _,rfK'i -- .),; - .--
ад „'J. ,l ж_ — .- - ,'.i' "ККлШил -- it i si SaSi's -- . n
M 1 ' '"f tf#" ''"I WP4W. ' VT- - li" иг;
r
, ' "- .(' .'V - --.-
r" '.. Vladislav TOMOVIC:
ТД. TESLA
EUdEI
Prvu nedLelju juna 1985. godine univerzitetski Pro-fes- or dr Vladislav-Bat- a Tomovic proveo je kao gost ni-Sk- og univerziteta. Posebnu paznju tada su mu ukazali
pro-rekt- or tog univerziteta Prof. dr. Rade Djordjevic, kao i profesor elektro-mainsko- g fakulteta Miroslav
Djurdjanovic. Oba ova profesora bili su u zvani6noj po-se- ti Kanadi sa univerzitetskim kulturno-umetnifiki- m drustvom "Veljko Vlahovic" iz Nisa. Tom prilikom To- movic je proveo sa kolegama prijatne trenutke usvim mestima Kanade, gde je drustvo dalo koncerte kao i u Detroitu, Lackawanni, itd. Na poziv da poseti Nis i okolinu, Tomovicu je ponudjeno i dia spremi jedno pre-davan- je udruzenjaza 29-t-u godisnju skupstinu jugoslovenskog (Elektro-telekomunikacion- e. atomske i nau-ticn- e inzenjere) ETAN. Prof. Tomovid je obavio po-treb- no istrazivanje i napisao referat "Tesla i savremeni
svet". To predavarrje je odrzano 3. juna 1985. na niskom univerzitetu pred 150 inzenjera spomenutog udruzenja. cinjeMniiscleimooTdeasljie, Tliocmnoosvtiictoogbughevnaijtaio, kmanooigneajnsaevpreomzen-naitje- e pisanje o njemu. Od tog datuma, saznajemo, da se
vec radi i na tri dokumentarna filma na temu zivota i rada Nikole Tesle. O detaljima na ovu temu, nasi citaoci
mogu da se obrate na: Telsa Memorial Society Inc. 453 Martin Road, Lackawanna, N.Y. New York, USA 14218
ili na adresu Profesora Tomovica: Department of Socio- Llo2gSy,3BAr1o. ck University, St. Catharines, Ontario, Canada
namZjaehuvastlnuipiosmsovoPjroref,ferat zaVolabdjaisvllajvivuanTjeo.movicu sto
t -- е ti.i'" -- ?1'?ж!ИРШ€У5а:;. МШИШШШМВ
ГШ!&$Ж№!Л!ГЉ&& v "-- v "-v,VS'TtaKv?';3ff';jR(V-
?A'№tej;?rSiif . i г . r V.
fTMwtf&SftMrtwhVMi.,ww.MMS ,.:„д ,А -- „.LwC6.vSAAiivf?'SJ!)f Л- -
S leva na desno: N. Kosanovich, kongresman Dolski sa suprugom (Buffa-lo,
N.Y.); ex-kongres- man J. BlatnikiProf. dr. V. Tomovic pred Teslinim
spomenikom.
8. maja ove godine, jedan od politic-ki- h savetnika u SkupStini drzave Pen-nsylvani- je, napisao je predsedniku
Reaganu pismo sledece sadrzine: "Opet
Vi, stavili ste celu naciju u nezgodan
polozaj sa va§im netacnim istorijskim
anegdotama. Vi ste, govoreci u Stras-bourg-- u rekli da je Markoni pronalazad
radio komunikacija. Meni je jasno da
ste Vijo§ u skoli culi da je Markoni iz-misl- io bezicno komuniciranje (radio).
Dodim, Vi ili pisci vasih govora treba
da znate da je pre tri decenije Vrhovni
sud SAD presudio i to sasvim ispravno,
da je Amerikanac Nikola Tesla, jedini
pronalazad radio komunikacija. U pre-su- di je izneto da je Markoni "pozajmio "
od Tesle aparaturu za svoj eksperime-nat- .
Amerikanci, a jo§ vi§e evropljani,
znaju za ovo.
Upotrebljavajuci na brzinu i bezpro-veravanj- a
istorijske dinjenice, Visvoju
reputaciju umanjujete a takode stav-ljat- e
nas, kao naciju u nezgodan polo-zaj.
Mozda je vreme da zamenite pisca
vaSih govora. Va§ iskreni, itd."
Iz gornjeg pisma vidi se da se pisci
govora za gospodina Reagana sluze en-ciklopedijs- kim materijalima koji su
puni netafcnih informacija, u vecini slu-cajev- a,
i zato takve informacije iziskuju
korekcije. Steta je s4o se takvim infor-macija- ma sluze i daci na svim nivoima
Skolstva kao i svi oni koji upotreblja-vaj- u biblioteke za svoje radove. Zato
ako ste ikada u Americi nemojte se izne-nadi- ti
ako upitate prosecnog ameri-kanc- a
za Nikolu Teslu a vaS sagovornik
pomisli da se radi o bez-b- ol igra6u.
Tesla je do§ao u Ameriku da bi pomo-ga- o
sebi, toj zemlji i svetu. Pre sto i
jednu godinu tacnije 6. juna 1884. godi-ne,
uplovio je u luku New York "Satur--
Л Prof. dr. I
dr.-- u
ЉП?АЈ л1 . ' Av. . "
.?,. - Ч v Хч Ч " ' '
nia". Medu mnogim putnicima toga dana
iskrcao se sa broda mladid od clvadeset
osam godina na cijim putnim ispravama
je bilo ime Nikola Tesla. Pored putnih
isprava sa sobom je doneo i potrebne
akademske akreditive. Medu tim doku-menti- ma
imao je i diplomu sa univerzi-teta
u Pragu. U Pragu je zavrSio studije
na matematici i fizici, godine 1880. Vec"
1883. konstruisao je prvi induktivni mo-tor
kada je radio za jednu elektranu kao
inzenjer. Posle kraceg zadrzavanja u
Parizu, dolazi u SAD da bi realizovao
svoje naucne ambicije. Po6etak mu nije
bio lak. Da bi mogao ziveti od sopstve-no- g
prihoda, prihvatio se, neposredno
po dolasku u New York, fizidkog posla.
Kopao je kanale. Sredom, taj posao je
izdrzao stojefcki. U sebe je bio siguran
i osecao se cvrst. Verovao je da 6e svoje
nau£no vizionarstvo ostvariti u zemlji
koja je tek u punom mahu industrijali-zacij- e
i poleta. Takav je bio pofietak zi-vota
u Americi, sina prote Milutina i
Djuke (Mandic) Tesla, iz sela Gospic, Li-k- a.
U svojoj struci Tesla je bio teoretifcar
i eksperimenticar. U svakodnevnom zi-vo- tu
prvenstveno je bio humanista, za-ti- m
prevodilac, pesnik, poslovan 6ovek,
dobar patriota, dobar i cenjen ujak,
brat, sin jedne stare srpske porodice u
kojoj se gajilo plemenito ose6anje za
svoje rodake i bliznje. Dakle, po§ten i
svojima privrzen.
Nije mi cilj da o Tesli govorim na
osnovu podataka koje mozemo da
nademo u gkolskim i drugim udzbenici-raa- .
Naprotiv, Tesla je posle sto godina
od njegovog dolaska u novu druStvenu
i sredinu ostao toliko nepoznat, da se i
mi sociolozi motivisemo da o njemu go-vorim- o,
i ako smo nedovoljno spremni
SVET
iz oblasti egzaktnih nauka. Tesla nam
je upravo dao tu kuraz da i mi, iz vre-mens- ke
retrospektive od sto godina
njega analiziramo. To je moguce na
osnovu sadrzajnih analiza materijala
koji se o njemu stvarao za jendo celo
stolece, naravno sa razlicitim intenzite-to- m
u raznim vremenskim periodima.
Dvadeset sedam godina zivim i radim
u Kanadi. Kroz taj radni vek imao sam
prilike da se direktno upoznam sa ne-ki- m
cinjenicama kroz medunarodno
naucno komuniciranje. Ex-offici-o, kao
sekretar Teslinog memorijalnog dru-stv- a,
za Kanadu, dobijam redovno ar-hivs- ki
materijal kojeg nam Salju upu-ce- ni
strufcnjaci o Tesli, o njegovim dale-kovidni- m naudnim hipotezama.
Medunarodno Teslino memorijalno
dru§tvo je osnovano 1979. godine radi
popularizacije imena Nikole Tesle. Ovo
drustvo koordinira rad mnogih indivi-du- a
i institucija koje ne bi znale za
slicno interesovanje drugih, da nije na-§e- g
druStva. Teslino dru§tvo su do danas
posetili mnogi naufcnici kao i grupe. Pre
tri nedelje i clanovi Ansambla "Oro"
KU Akademskog druStva univerziteta u
NiSu "Veljko Vlahovid" posetili su Te-sli- n
spomenik na Vodopadima Niagare.
Dakle, na osnovu inercije da se Telsa
istrazuje, bolje razume, mnogi mogu
biti iznenadeni veliSinom interesova-nj- a
za naseg zemljaka i genija Nikolu
Teslu. Istine o Tesli dopiru 6ak i do onih
konzervativnih krugova koji su tradicio-naln- o
rezervisani prema velidinama
cije ideje i stvaralacku moc ne mogu da
razumeju i shvate. Tako je britanski
BBC, prosle godine, emitovao jednoca-sovn- i,
dokumentarni film "Taj misterio-zn- i
Dr. Tesla". Mi, jugoslovenski prija-tel- ji
Teslinih ideja, bili smo, veoma pri-jatn- o
iznenadeni objektivnim i uopste
kvalitetnim, prikazivanjem onoga §to je
Tesla stvorio. Takode jafiinom Teslinog
uticaja na savremeni svet nauke.
Pre nego predemo na druga izlaganja
iz Teslinog rada, spomenucemo neke
biografske crtice kojih nema u obicnim
§kolskim knjigama.
Na podetku ovog izlaganja dotakao
sam se pitanja Nikole Tesle i legitimno-st- i
patenta Markoni j a.i njegove kompa-nij- e.
Da objasnim ukratko to pokrenuto
pitanje. Iako gospodin Reagan i pisci
njegovih govora, kao i ogromna masa
sveta, ne znaju istinu o Nikoli Tesli, a
strogo nau6nim krugovima, u zadnjih
dvadeset godina, vecini je jasan do-prin- so Tesle nauci i svetu. Njegova pri-znan- ja
podinju 1956. godine kada je naj-ve- ca
inzenjerska asocijacija IEEE, In-stitute
of Electro Electronics Engineers
sa preko 300.000 clanova svugde u svetu
uspostavila svoju godi§nju nagradu za
dostignuca u tim oblastima pod imenom
"medalja Nikole Tesle".Zatim, kada su
istoricari nauke pronaSli da samo tri
Amerikanca imaju tu cast da se u fizici
jedinice mera nazvali njihovim imeni-ma- :
Joseph Henry (1797-187- 8) po kome
se jedinica mere zove "henry", Enrico
Fermi (1901-195- 4) Cije ime je dalo jedi-nic- u "fermion" i Tesla, po kome se u
magnetizmu jedinica mere zove "tesla".
Ovaj primer govori nam koliko su Ame-rikanci
za vreme prvih faza industrijali-zacij- e
koristili vec razvijeno znanje u
oblastima teoretske fizike i mehanike.
Oni su zaista vrSili, veoma uspe§no,
kombinovanje postojeceg znanja.
Na osnovu jednog saopStenja, Ameri-kanca
srpskog porekla, Prof, dr. Mic-hael
B. Petrovica istorifcara iz Viscon-sin-a
o akademskim priznanjima Tesli,
saznajemo sledece. Po6asne doktorate
ili ekvivalentna priznanja dali su Tesli
sledece institucije: amerifcki univerzi-tet- i
Columbia i Yale 1984; Visoka teh-niC- ka
§kola u Веби, 1908; univerziteti u
Zagrebu i Beogradu 1926; Visoka teh-nidk- a
§kola u Pragu 1936; istog ranga
institucija u Brnu 1937; a univerzitet u
Parizu, Gracu i PolitehniSka Skola u Bu-kure§- tu, dali su mu pocasne doktorate
1938; takode univerzitet u Sofiji 1939.
proglasava Teslu pocasnim doktorem na-uka.
Isto tako znamo da je Tesla pozvan
da odrzi javna predavanja u Londonu,
Parizu i na Franklinovom Institutu u Fi--
ladelflji, drzava Pennsylvania, SAD.
Taj ga je Institut nagradio i zlatnom me-daljo- m zvanom "Elliot Gresson Gold
Medal Award". Tesla je takode biran u
nekoliko akademija nauka: New York-Sk- a
1907, SANU 1937, itd. Druga prizna-nja
kao medalje su mnogobrojne. Medu
prvim takvim priznanjima je medalja
"Princ Danilo I" koju mu je dao Princ
Nikola Crnogorski, 1895. godine. Ame-ric- ki Institut elektro-inzenjer- a dodelio
mu je godine 1917. zvuci danas malo iro-nidn- o, znajuci Tesline odnose sa Ediso-no- m, "Edisonovu zlatnu medalju".
Mada je Tesla malo mario za priznanja
i nagrade jo§ manje je drzao do novca, veliki broj priznanja koje je dobio za
zivota jesu samo deo onoga Sto ce mu
slediti posle smrti. Devet meseci posle
smrti, 1944. godine, Vrhovni sud SAD
oduzece od Markonija patentno pravo
za izum radija i dace ga Tesli. Mada je
Tesla joS 1916. pokusao da pokrene pita-nje
legalnosti Markonijevog patenta, on
nije imao niti vremena a jo§ manje
novca da takav spor za zivota tera sud-sk- i.
To su udinile kompanije koje su se
sluzile Teslinim patentima, naravno u
cilju sticanja profita. Dakle, i ondakada
se nije odekivalo, Tesla je dobio prizna-nj-e.
Sa ovim da podvudemo njegov do-prin- os
covecanstvu, koji ce tek genera-cij- e
u buducnosti proceniti.
Markonijev slufcaj nam je postao ja-sn- iji zahvaljujuci istorifiarima nauke
kao §to je Leland Anderson iz Colorada.
On je u jednoj knjizici izneo vecanje ko-mesarij- ata
za patente u Washingtonu
koji su radili na procenjivanjupredatog
materijala od strane Markonija i nje-gove
firme. Pod naslovom Priorityin the
Invention of Radio (prvenstvo u prona-lask- u
radija) vidi se da je Markoni poku-Sava- o
da dobije patent u periodu od
1900. do 1904. godine. NamernoScu slu-zb- e
u Patentnom birou, jer nije proce-nil- a
tehnifcku dokumentaciju, Markoni
je dobio patent, poSto je za istu stvar,
dobrom paznjom ranijih eksperta, bio
odbijen tri puta. Patent broj 763,772 iz-d- at
mu je 28. juna 1904. godine. Da nije
Markoni 1916. godine tuzio americku
3SX5e#
S leva na desno Mica Rakic, ambasador
SFRJ u SAD, J. Blatnik, ex-kongres- man i Dr. Milan Bulajid, bivSi generalni kon--
zul SFRJ u New Yorku.
Snimio Dr. Tomovic"
vladu za upotrebu njegovog "izuma" u
Prvom svetskom ratu, ne bi doSlo do po-kretan- ja
sumnje o vrednosti patenta.
Markoni je tuzio SAD za 42,984 dolara.
U pripremanju odbrane, amerifcki
advokat za vladina pitanja, pronaSao je
da se radi o Teslinom patentu broj
654,576 izdatog Tesli 20. marta 1900. go-dine.
Dakle, od 1916. godine, kada je
Markoni. pokrenuo kompenzaciono pi-tanje
protivu SAD, pa do raspleta spora
1944. godine, svet nije znao ko je u istini
pronalazafi radio komunikacija. U torn
periodu izdate su mnoge svetske enci-klopedij- e, univerzitetski i srednjoSkol-sk- i
udzbenici, tako da se i danas svet
pogresno obaves4ava o pravu побепја ti-tu- le
pronalaza£a radija. Zato smo
upravo pofceli ovo izlaganje pricom o
Mr. Reaganu.
(Nastavlja se)
Лу1
5-- ',l {'i