000375 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
if -- ' r ' џШ № Tr id acta godina hlalcnja H hlaz'x svakeg utorka i petha Jedwslvo Biioaisnja preipiata: 2a Kanmhi ti dnlnrn. Adrcsa: ostale zemlje 7 dohra 479 Queen Street West Toronto 2-l- i, Ontario TeJefon EM 3-16- 12 VOL. XIII. No. 87 (1181) TORONTO, TUESDAY, NOVEMBER 28. 1961 PRICE 8c PER COPY I I Turska 5 Grcka imaju nuklearno oruzje Opasnost fasizma u Francuskoj Francuski narod prgziv-Ijav- a danas vrlo ozbiljnu krizi i suocen je sa opasnoS-c- u faSizacije zemlje. Po (Htavoj Francuskoj o-drza- vaju se masovnc skups-tin- e demokratske levicc u cilju da se narodu objasni opasnost koja prcti Francu skoj od strane tajne milita-ristifc- ke organizacije "OAS". KomunistiSka partija Fran-cusk- e uputila jc poziv svm dcmokratskm politi6kim strankama da ujcdine svojc snage protiv naglo rastuce faSistiCke opasnosti u Fran-jcusko- j. Nedavno jc nekoliko hi-lja- da faSista te tajne orga nizacije odrzaio masovnu skupStinu u sred Pariza, na kojoj je njihov lider Lafavre izjavio: "Ovo je samo smot-r- a naSih snaga. Budite spre-m- ni na prvi poziv!" Kao Sto je vec poznato, u zaveri protiv francuske de-mokrat- ije upleteni su i sta-novi- ti visoki oficiri francus-ke vojskc. Jcdni su vec uha-pSc- ni 'dok su drugi poSli u i-lega-lnost, ali So nezna ta2no broj onih koji se jo§ uvck nalaze na £clu francuske ar-mije, a koji su (Slanovi mili-taristiS- ke organizacije OAS. Organizacija "OAS" jc u- - spostavljcna u februaru ovc godine sa prividnom svrhom da pod svaku cenu o2uva francusku vlast u A12iru. I-- ma, medjutim, dovoljno do-ka- za da to nijc jedini cilj pokreta. Dosada je vec obe-lodanjc- no dovoljno 'dokaza o vezama "OAS" sa ameri-бко- т obaveStajnom sluz-bo- m CIA, ali jc to nekako zataskano. Izgleda da Pen-tagon nije potpuno zadovo-Ija- n sa politikom de Gaul-lea- , jer kod njega postoje tendencije da radi na svoju ruku. Za pokusaja риба od strane generala Salana, iz- - bile su na javnost neke tajne vcze pobunjenih francuskih generala sa атепбкот oba-veStajnom slu2bom. Najglavnija karakterna crta tajne militaristiCke or-ganizacije "OAS" sastoji se u tome Sto su se u njoj slile sve profaSisticke organizaci-je u Franicuskoj. Danas, ne samom Alziru, vec po ecloj Francuskoj vide se na zulovima zgrada, na putevima i na trotoarima is-pisa- na slova "OAS". Danas niko vise u Francuskoj ne sumnja da je s torn organi-zacijo- m povezan visoki ofi-cirs- ki kor kao i stanoviti u-pli- vni diiavnici de Gaulleo-v- e vladc. Prema zvaniSnoj vladinoj statistic! u poslednjih neko-liko meseci, izgleda kao di Kanada ulazi u period ruii-asto- g prosperiteta. Razni ekonomski "struS-njaci- " dokazuju kako jc Ka-nada prebrodila najvecc te-Зко- сс i poSla putem ekono-msko- g uzdizanja, jer da je dohodak poras-ta- o a Kanadjani troio sve vi-le i vile. To je, medjutim, samo jc-d- na strana. Ako okrenemo drugu stranu, vidicemo sas- - Jako je na samog de Gaulllea ибтјеп pokuSaj atcntata od strane te grupe, on niti je dosada iSta uCinio niti namerava da ista ozbilj-nije- g poduzme protiv te o-pasn- osti. Da bi ocuvao francusku demokratiju od opasnosti faSizacije, on bi morao da stupi u savez sa demokrats-ki- m snagama Francuske, u- - kljuciv tu i komuniste, koji sa£injavaju пајјаби antifa-sistiCk- u grupu u Francuskoj. Ali, de Gaulle to nece, kao Sto nije htco da naoru2a na-rod kad je pretila opasnost invazije Francuske od stra-ne pobunjenih generala. Kako izgleda, istorija se ponavlja. Kao i pred Drugi svetski rat, francuski boga-taS- i se viSe boje narodne de-mokrat- ije nego faSizma. Pripremanje otvorene agresije u Juznom Vijetnamu TASS javlja 'da je glavni komandant vijetnamske na-rodne armije general Vo I-gu- jen Djap uputio 18. novo-mbr- a telegram predsedniku Medjunarodne komisije za nadzor i kontrolu u Vijet namu, u kome skrecc paznjti na ozbiljnu situaciju u Ju2-no- m Vijetnamu i agresivne akcije SAD u ovoj zemlji i u JugoistoCnoj Aziji. U telegramu so ka2e da SAD prcduzimaju sada "hi-tno" mere za pripremanje direktne oru2ane agresije u Juznom Vijetnamu. Je'dan americki kontingent trupa od nekoliko sTotina vojnika i vcliki broj vojnih aviona "B-2G- " stigli su 10. novemb- - ra u vojnu bazu Bijen Hoa, a nesto ranijc stigli su u Ju-z- ni Vijetnam 30 vojnih mla-zni- h aviona "F-lO-l" i vcliki broj vojnih hilikoptera. A-meri- Ski avioni svakodnevno vrse letove i snimaju teren za buduce operacije ameri-бк- е avijacije. General Djap navodi da su prema poslednjih izvesta-jim- a SAD hitno uputile jc-dn- u pomorsku jedinicu u bau Sen fcak da pripremi desant Sedme ameriJke flo-t- e, 5ije krstarice i nosa(5i a-vio- na sada kruze du2 obalft Juznog Vijetnama, a u isto vreme pod nadzorom ameri-Cki- h strunjaka, vrsi se hit-n- a izgradnja i pro§irenje vo-jnih i pomorskih baza u Bien Hoa, Sajgonu, Danangu i drugim mestima. KANADSKI RUzlcASTi PROSPERITET KRIJEIZA vim sliku. Ekonom-ski prospekti nisu baS tako ruziSasti StaviSe, oni za- - brinjavajuci. Nezaposlenost je samo u oktobru mesecu porasla za pet odsto. Porast je mnogo vcci nego u bilo kojoj indu-strijsk- oj zemlji. Kanada je suoSena sa jo5 jednom zi-mo- m kad nezaposlenost po svoj prilici da poraste za najmanjc drugih 10 od-sto. Naialost, vecina Kana-djan- a jo5 uvek uzima olako feste slu5ajcve kad vece Izjava атепскоЈ? oficira TASS javlja iz da je атепбкј pukovnik Ripl izjavio u Stabu NATO u Izmiru da "Turska i Сгбка posjeduju atomsko oruzje". Ovaj pukovnik je rekao da bi u ratu sva turska i Prva grdka armija bile na raspolaganje NATO. Pukovnik Ripl je rekao da tehniSko osoblje NATO vrsi pripreme u skoli za atomsku obuku koja se nalazi u Za-padn- oj Njemackoj. 2rtve Hirosimc jos uvijck u mi ru Direktor bolnice u Hirosi-m- i u kojoj joS uvijek lije-б- е zrtve atomske bombe iz 1945. godine, izjavio je da je za posljednjih pet godina samo u toj bolnici preminulo 189 osoba od posljedica ra- - dijacije. Sve ovc akcije, kaze se u telegramu, maju za cilj pri-premanje dolaska americke vojske u Juzni Vijetnam i predstavljaju grubo krsenje zenevskih sporazuma. "Vr-hovn- a komanda vijetnamske narodne armije tra2i da odlu6no osude agresivne ak-ici- je SAD i da blagovre-- meno preduzmu efikasne mere da sproSi agresija koja mozc imati ozbiljne po-sledi- ce za mir u Indokini i Jugoistocnoj Aziji", kaze u telegramu. Borbcna iiripravnost u Sjevernoj Korcji Kako javlja agencija Hsin-hu- a, istaknuti rukovodioci korejske Radni6ke partije i vlade posjetili su ovih dana jedinice armije i izvrSili inspekciju njihove borbene spremnosti. Co Jong Kun, Kim II i Pak Kum Cul podpredsjednici CK Radni6-k- e partije odrzali su govore u kojima su osvrnuli na medjunarodnu i unutrasnju situaciju isti(iuci snagu soci-jalistic'k- og sektora svijeta i optuzujuci SAD za pripre-me novog rata. Co Jong Kun je naveo da SAD u Juznoj Koreji "namecu ncmilosrd-n- u vojnu tcrora" i zbog toga pripadnici korej-ske narodne armije "treba da povecaju svoju rcvolucio-nam- u budnost, ојабаји bor-beno- st i osujete svaku inva-zij- u neprijatelja". I sTA SE NJEGA nacionalni Ha-Ticn- u, drukiju su ce Istambula stavljene se se sc se se korejske se vladavinu korporacije otpuste po hi ijadu l vise radnika od je-- danput, na kraci ili duii pe riod. Najgore u vezi s tim je 2i-- njenica sto vlada uzima tu stvar olako i ne vodi габипа o tome najozbiljnijem prob-lem- u. Stavise, stanoviti lide-r- i kanadskog biznisa tvrde da je pet odsto nezaposlenih dobra stvar za kanadsku e-kono- miju. Tako mislc. po svoj prilici, clanovi kanadske konzerva- - tivne vladc. S1TUACIJA NA SJEVERU EVROPE Finska poduzima mjere da brani neutralnost Javlja se iz Helsinki da je finski predsjednik Urho Kekkonen izvjestio finski narod o rezultatima svog sa-stan- ka sa sovjetskim premi-jero- m Hrus6ovim, koji je o-drz- an u Novosibirsku. Kekkonen je saopcio da je sovjetski premijer pristao da se odgode finsko-sovjets-- ki pregovori o poduzimanju zajedni6kih mjera za osigu-ranj- c granica Finske i Sov-jetsk- og Saveza. Kekkonen je najavio po-duzima- nje mjera da se osi-gur- a neutralnost Finske. Kao glavni uvjet za to on smatra ро1абепје iz politic-ki- h zivota konzervativnih e- - lemenata, koji ometaju do-br- c odnose izmedju Finske i Sovjetskog Saveza. Kaze se da takvih elemenata najvise ima u Socijaldemokratskoj partiji Finske, koju predvo-d- i zloglasni Vaino Tanner. Kako javlja TASS, Hrus-io- v je na sastanku sa Kek-keneno- m izjavio da SSSR, u sadasnjoj situaciju vise ne moze da smatra da sjever Evrope predstavlja oblast mira i spokojstva, kao §to je to dosada bilo. Opasnost pri- - SSSR Moskva. — Ministarstvo vanjskih poslova Sovjetskog Saveza predalo je jugoslavc-nsko- j ambasadi u Moskvi o-dgo- vor sovjetskc vla'dc na notu vlade FNRJ povodom hapScnja jugoslavenskog dr-- iavljanina Laze Vra5arica u Fqderalnoj Republici Nje-табко- ј. U odgovoru sovjetska via-d- a najodlu6nije osudjuje ne-zakon- ite akcije sluzbenih vlasti Federalne Republike NjemaCke prema jugosla-vensko- m drzavljaninu. Isti-c- e sc da sovjetska vla'da di-je- li miSljenje jugoslavenske vlada da je neophodno da se skrene ozbiljna paznja vla-dam- a zemalja koje su uces-tvova- le u ratu protiv faSisti-бк- е NjemaCke na ovaj gnu-sn- i akt vlasti Federalne Re-puli- ke Njema6ke koji ugro- - 2ava interese svih spomenu tih zemalja. CEMU SLUzl Шобпопетабка vlada je saopStila da novi granicni zid i protivtenkovska utvr- - djenja koja su poslednjih dana podignuta izmedju is-tocn- og i zapadnog Berlina "ubedljivo pokazuju da NDR nema nikakvu name- - ru da se meSa u unutraSnje stvari zapadnog Berlina". Ovo je saopStilo Ministarst-vo unutrasnjih poslova u is-ton- om Berlinu. Razlozi sadasnjeg ројаба- - vanja gramenjh banjera, kako pile centralni list "No-- jes Doj6Iand" u svom uvo-dnik- u, pot!cu iz 2elje da se onemoguce granifne provo-kacij- e sa zapadnonemacke i ameriike strane. "Zid mira — piSe "Nojes DojSIand" — obezbedjuje da ne dodje do pucanja vec do pregovora". List zastupa misljenje da ce utvrdjivanje graniJnog zida "olaksati sadasnje pregovo-r- e Kenedija i Adenauera u Vasingtonu". Na granicnim taSkamn jeti od zapa'dnonjemackih militarista i revanSista, koji su do§li do vodecih pozicija u Atlantskom paktu (NA-TO) i trazi nuklearno oruz-je. Sovjetski premijer je da-lj- e izjavio da Danska i Nor-- veska, podlezuci pritisku i zahtjevima Atlantskog pak-t- a, a posebno zapadnonje-ma6ki- h vojnih krugova, i a-kti- vno ulazeci u novo vojne pripreme, podrivaju vlastiti siurnoti, doprinose pogorsa-vanj- u atmosfere u sjevernoj Evropi i na Baltiku, kompli-kuj- u situaciju svojih ncutia-lni- h susjeda, i priblizavaju prijetnju zapa'dnonjemaCkih militarista obalama Finske i Sovjetskog Saveza. On jc ta-kodj- er rekao da poziv zapa-(1попјетабк- от ministru Straussu da posjeti Oslo ra-di razgovora o vojnoj sara-dnj- i, li6i na ncku vrstu voj-ne manifestacije. "Neutralnost Finske —do-da- o je HruS5ov — predstav-lja jednu od vaznih garan- - cija za ocuvanje mira i spo-kojstva na sjeveru Evrope i u oblasti Baltickog mora". osudjuje hapsenje Vracarica PoSto se navodi da pore-da- k u Fedcralnoj Republici Njema5koj u mnogome pod-sjec- a na vrijeme iz fasistic"-k- e pro'slosti Njema6ke, u o-dgov- oru se kaze da so Za-pad- na Njema5ka vec odav-n- o pretvorila u ognjiSte rat-n- e opasnosti u centra Evro-pe. PoSto se podsjeca na rani-j- e prijedloge sovjetskc vla-de da so zakljuci ugovor o miru s Njema6kom, u odgo-voru se na kraju kaie : "So-vjetska vlada smatra da su svi narodi koji su na svojim led jima ponijeli teret borbe protiv njemafckog fasizma krvno zainteresirani za naj-skori- je zakljucenje ugovora o miru s NjemaCkom koji bi doprinio stabilizaciji situaci-- je u Evropi l stvaranju at mosfpro mirnlinhivo enrn'd. Inje medju drlavama." "BERLINSKI Z1D" nije doSlo ni do kakvih inti-denat- a, 6ak ni prilikom ne-davn- og protestnog "mai-S-a cutanja" u zapa'dnom Berli-nu, u kome je ucestvovalo o-- ko 20.000 omladinaca. Kao zasad najozbiljnije razmimoilazenje izmedju Vasingtona i Bona hambur-- Ski list navodi "politiike ve-z- e" Zapadne NemaSke sa zapadnim Berlinom. Ameri-kan- ci se protive Adenauero-vo-j nameri da pojaca te ve-z- e, kao i nadleznost u zapa-dno- m Berlinu, jer se time poiKopavaju pozicije zapa-- dnih sila, izgradjene na os-nov- u 6etvornog statusa. Km-pn- a razlika postoji i u pog-led- u novog berlinskog reSe-nj- a. Dok se Amerikanci, ka-ko javlja "Di velt", ne pro-tive pregovorima sa Sovjets-kim Savezom o novom za-padnoberlins- kom statusu, uz odgovarajuce garantije, dotle kancelar Adenauer o--vo pitanje zaobilazi, prepu-Staju- ci to iskljucivo velikim DAN REPUBLIKE Sutra (29. novembra) je praznik naroda Jugoslavi-j- e — Dan Republike. Do proglasenja jugoslavenske republike doslo je poslije Cetiri godine teske i krvave borbe sa njemackim i talijanskim fasistifkim okupatorima, koja je kostala bli-z- u dva milijuna ljudskih zivota i ogromne druge zrtve. I jos su na kraju uemjeni pokugaji da se narod 1Ш teko-vin- a njegove borbe i da se restaurira monarhija. Ti pla-nov- i, za koje se narocito zalagao Churchill, razbill su se u odlucni otpor naroda Jugoslavije, koji je u tome dobio podrsku Sovjetskog Saveza. Mi saljemo svoje pozdrave narodima Jugoslavije prigodom njihovog praznika i zelimo da postignu ciljevc koje su sebi postavili u svojoj oslobodilacko borbi. U isto vrijeme naglasavamo, kao Sto smo ufiinili mnogo puta u proSlosti, da ne samo ostvaranje till cilje-v- a, nego i obrana nacionalnc nczavisnosti, zavisi od najtjesnih bratskih odnosa i pune suradnje sa socijalisti-5ki- m zemljama svijeta na celu sa velikim Sovjetskim Savezom. tmo 29. novembar! iivjeli narodi Jugoslavije! ZVANI6N0 SAOPsTENJE 0 RAZGOVORIMA TITO-NASER-NE- HRU U KAIRU Kao sto je poznato, polo-vino- m meseca novembra Ti-to je hitno otputovao u Egi-pa- t da prisustvuje razgovo-rim- a sa Naserom i Nehruom. O svrsi tog sastanka kru2ile su raznc vesti, izmedju ko-ji- h je bila i verzija da je sa-stan- ak u Kairu sazvan da se diskutuju najnovije pretnje SAD neangazovanim zem-ljama, da ce im uskratiti svaku pomoc ako se ne po-ko- rc diktatu Zapada. Tanjug donosi zvani6no saopStenje o tim razgovori-m- a koje glasi: "U toku sastanka u Kairu 18. i 19. novembra 1961. go-dine, koji je odr2an u atmo-sfc- ri srdaSnosti i prijatcljs-tva- , predsednik FNRJ, pred-sedni- k UAU i primijer Indi-j- e izvrSili su razmenu gledi-St-a o medjunarodnim prob-lemim- a, kao i o dogadjaji-m-a i tendencijama u me-djunarod- noj situaciji, do kojih je doslo u poslednje vreme, пагобИо posle konfe-rencij- o u Beogradu. Oni su sa zabrinutoSdu konstatovali da medjunaro-'dn- a zategnutost joS tr.nje i da se cak proiruje na nova podruja, ukljuEujuci poja-Can- u trku u naoruzanju i o-bnavl- janje nuklearnih pro-b- a. Oni su se saglasili da iz-vanre- dni tehnoloSki nap-reda- k, ostvaren poslednjih godina, postavlja pitanje rata ili mira kao alternativu izmedju potpunog unistenja Sovecfanstva i ljudske civili-- zacije i obezbedjenje boljcg Sitavog mn noloSkih dostignuca miro- - ljubive svrhe. Oni stoga po-tvrdju- ju jedinstvenu resenost da usredsrede sve svoje na oSuvanje kao glavnog cilja svo- je spoljne politike i da pove-caju zajednicke i sa-radn- ju u interesu svetskog mira i napretka 6ove6anst-va- . U vezi s tim, podv-- lace opsteg i potpu-no- g razoru2anja i apeluju silama. VaSingtonski razgo-vo- r lezi u tome Adenau er nesamo treba атепбко glediUe vec i da za tu elasti6niju nepo-sredn- o zatim pridobijc i Gola. na sve one na koje se to da ubrzaju zakljugenje sporazuma o ovom proble-m- u od zivotnog znafaja. Dva predse'dnika i prem-ijer sa zadovoljstvom su kon-statovali da su napori, a na-roSi- to napori neangazovanih zemalja uprkos postojanju zategnutosti i sukoba, dop-rine- li izvesnom poboljsanju medjunarodne situacijc i o-mog- ucili konstruktivno pri-la2en- je pitanjima, kao su naimenovanje vrsioca duz-nos- ti generalnog sckretara Ujedinjenih nacija, rezolu-cij- a moratorijumu nukle arnih eksplozija, Afrika kao bczatomska zona, ncodlo2-n- o окопбапје Strajka gladju alzirskih rukovodilaca i dru-gih, itd. Dva predsednika i prem-ijer su isto tako sa zadovolj-stvom uocilj znake da se u sporu oko Berlina nastoji da se postigne resenjo putem pregovora i oni se nadaju da ce ova nastojanja uroditi plodom. U toku razgovora posve-cen- a jc odgovarajuca paz-nja ekonomskim problcmima u svetu, sa posebnim osvr-tor- n na potrcbu opsteg јаба-nj- a ckonomske saradnje i stalnog razvianja ekonoms-ki- h odnosa izmedju zemalja u razvoju kao i izmedju njih i svih drugih zemalja, uklju-6uju- ci i zemlje koje su obu-hvace- ne zatvorcnim ekono-mskim grupacijama u sve tu". li je na torn sastanku govorcno i o drugim stvari-- i srecnijeg 2ivota kojima nije dato zva- - cove6anstva primenom teh-- nicno saopStenje, toSko je u svoju naporc mira napore oni hitnost da da usvoji liniju De od-no- si Sto o Da o rcci. Medjutim, 2 J. novemb ra javljeno je iz Wash :ngto-n- a da ce SAD prodati pSeni-c- u Jugoslaviji, sto je bilo prcthodno zabranjeno. U Ivanadi cc povisili proccnt zdravslvcnoj njeffi Prema izvestaju Udru2e-nj- a Iekara, lekarskc cone ce se povisiti po6evsi od janua-r- a iduce godine za 20 odsto.' Postoji bojazan da ce posku-pi- ti Grupno osiguranje. koje je tek nedano uvedeno u Ontario a koje vec i sndn iz-no- si mnogo vile nego Ito ve-cina stanovniStva mole pla-cat- i, bez da otkida iz drugih potreba. v, ЈГ-£ј01?$Ф- ф _ i. ЏтшттШшт§9'!вшШШШ-- ц w
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, November 28, 1961 |
Language | hr; sr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1961-11-28 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | JedinD2000085 |
Description
Title | 000375 |
OCR text | if -- ' r ' џШ № Tr id acta godina hlalcnja H hlaz'x svakeg utorka i petha Jedwslvo Biioaisnja preipiata: 2a Kanmhi ti dnlnrn. Adrcsa: ostale zemlje 7 dohra 479 Queen Street West Toronto 2-l- i, Ontario TeJefon EM 3-16- 12 VOL. XIII. No. 87 (1181) TORONTO, TUESDAY, NOVEMBER 28. 1961 PRICE 8c PER COPY I I Turska 5 Grcka imaju nuklearno oruzje Opasnost fasizma u Francuskoj Francuski narod prgziv-Ijav- a danas vrlo ozbiljnu krizi i suocen je sa opasnoS-c- u faSizacije zemlje. Po (Htavoj Francuskoj o-drza- vaju se masovnc skups-tin- e demokratske levicc u cilju da se narodu objasni opasnost koja prcti Francu skoj od strane tajne milita-ristifc- ke organizacije "OAS". KomunistiSka partija Fran-cusk- e uputila jc poziv svm dcmokratskm politi6kim strankama da ujcdine svojc snage protiv naglo rastuce faSistiCke opasnosti u Fran-jcusko- j. Nedavno jc nekoliko hi-lja- da faSista te tajne orga nizacije odrzaio masovnu skupStinu u sred Pariza, na kojoj je njihov lider Lafavre izjavio: "Ovo je samo smot-r- a naSih snaga. Budite spre-m- ni na prvi poziv!" Kao Sto je vec poznato, u zaveri protiv francuske de-mokrat- ije upleteni su i sta-novi- ti visoki oficiri francus-ke vojskc. Jcdni su vec uha-pSc- ni 'dok su drugi poSli u i-lega-lnost, ali So nezna ta2no broj onih koji se jo§ uvck nalaze na £clu francuske ar-mije, a koji su (Slanovi mili-taristiS- ke organizacije OAS. Organizacija "OAS" jc u- - spostavljcna u februaru ovc godine sa prividnom svrhom da pod svaku cenu o2uva francusku vlast u A12iru. I-- ma, medjutim, dovoljno do-ka- za da to nijc jedini cilj pokreta. Dosada je vec obe-lodanjc- no dovoljno 'dokaza o vezama "OAS" sa ameri-бко- т obaveStajnom sluz-bo- m CIA, ali jc to nekako zataskano. Izgleda da Pen-tagon nije potpuno zadovo-Ija- n sa politikom de Gaul-lea- , jer kod njega postoje tendencije da radi na svoju ruku. Za pokusaja риба od strane generala Salana, iz- - bile su na javnost neke tajne vcze pobunjenih francuskih generala sa атепбкот oba-veStajnom slu2bom. Najglavnija karakterna crta tajne militaristiCke or-ganizacije "OAS" sastoji se u tome Sto su se u njoj slile sve profaSisticke organizaci-je u Franicuskoj. Danas, ne samom Alziru, vec po ecloj Francuskoj vide se na zulovima zgrada, na putevima i na trotoarima is-pisa- na slova "OAS". Danas niko vise u Francuskoj ne sumnja da je s torn organi-zacijo- m povezan visoki ofi-cirs- ki kor kao i stanoviti u-pli- vni diiavnici de Gaulleo-v- e vladc. Prema zvaniSnoj vladinoj statistic! u poslednjih neko-liko meseci, izgleda kao di Kanada ulazi u period ruii-asto- g prosperiteta. Razni ekonomski "struS-njaci- " dokazuju kako jc Ka-nada prebrodila najvecc te-Зко- сс i poSla putem ekono-msko- g uzdizanja, jer da je dohodak poras-ta- o a Kanadjani troio sve vi-le i vile. To je, medjutim, samo jc-d- na strana. Ako okrenemo drugu stranu, vidicemo sas- - Jako je na samog de Gaulllea ибтјеп pokuSaj atcntata od strane te grupe, on niti je dosada iSta uCinio niti namerava da ista ozbilj-nije- g poduzme protiv te o-pasn- osti. Da bi ocuvao francusku demokratiju od opasnosti faSizacije, on bi morao da stupi u savez sa demokrats-ki- m snagama Francuske, u- - kljuciv tu i komuniste, koji sa£injavaju пајјаби antifa-sistiCk- u grupu u Francuskoj. Ali, de Gaulle to nece, kao Sto nije htco da naoru2a na-rod kad je pretila opasnost invazije Francuske od stra-ne pobunjenih generala. Kako izgleda, istorija se ponavlja. Kao i pred Drugi svetski rat, francuski boga-taS- i se viSe boje narodne de-mokrat- ije nego faSizma. Pripremanje otvorene agresije u Juznom Vijetnamu TASS javlja 'da je glavni komandant vijetnamske na-rodne armije general Vo I-gu- jen Djap uputio 18. novo-mbr- a telegram predsedniku Medjunarodne komisije za nadzor i kontrolu u Vijet namu, u kome skrecc paznjti na ozbiljnu situaciju u Ju2-no- m Vijetnamu i agresivne akcije SAD u ovoj zemlji i u JugoistoCnoj Aziji. U telegramu so ka2e da SAD prcduzimaju sada "hi-tno" mere za pripremanje direktne oru2ane agresije u Juznom Vijetnamu. Je'dan americki kontingent trupa od nekoliko sTotina vojnika i vcliki broj vojnih aviona "B-2G- " stigli su 10. novemb- - ra u vojnu bazu Bijen Hoa, a nesto ranijc stigli su u Ju-z- ni Vijetnam 30 vojnih mla-zni- h aviona "F-lO-l" i vcliki broj vojnih hilikoptera. A-meri- Ski avioni svakodnevno vrse letove i snimaju teren za buduce operacije ameri-бк- е avijacije. General Djap navodi da su prema poslednjih izvesta-jim- a SAD hitno uputile jc-dn- u pomorsku jedinicu u bau Sen fcak da pripremi desant Sedme ameriJke flo-t- e, 5ije krstarice i nosa(5i a-vio- na sada kruze du2 obalft Juznog Vijetnama, a u isto vreme pod nadzorom ameri-Cki- h strunjaka, vrsi se hit-n- a izgradnja i pro§irenje vo-jnih i pomorskih baza u Bien Hoa, Sajgonu, Danangu i drugim mestima. KANADSKI RUzlcASTi PROSPERITET KRIJEIZA vim sliku. Ekonom-ski prospekti nisu baS tako ruziSasti StaviSe, oni za- - brinjavajuci. Nezaposlenost je samo u oktobru mesecu porasla za pet odsto. Porast je mnogo vcci nego u bilo kojoj indu-strijsk- oj zemlji. Kanada je suoSena sa jo5 jednom zi-mo- m kad nezaposlenost po svoj prilici da poraste za najmanjc drugih 10 od-sto. Naialost, vecina Kana-djan- a jo5 uvek uzima olako feste slu5ajcve kad vece Izjava атепскоЈ? oficira TASS javlja iz da je атепбкј pukovnik Ripl izjavio u Stabu NATO u Izmiru da "Turska i Сгбка posjeduju atomsko oruzje". Ovaj pukovnik je rekao da bi u ratu sva turska i Prva grdka armija bile na raspolaganje NATO. Pukovnik Ripl je rekao da tehniSko osoblje NATO vrsi pripreme u skoli za atomsku obuku koja se nalazi u Za-padn- oj Njemackoj. 2rtve Hirosimc jos uvijck u mi ru Direktor bolnice u Hirosi-m- i u kojoj joS uvijek lije-б- е zrtve atomske bombe iz 1945. godine, izjavio je da je za posljednjih pet godina samo u toj bolnici preminulo 189 osoba od posljedica ra- - dijacije. Sve ovc akcije, kaze se u telegramu, maju za cilj pri-premanje dolaska americke vojske u Juzni Vijetnam i predstavljaju grubo krsenje zenevskih sporazuma. "Vr-hovn- a komanda vijetnamske narodne armije tra2i da odlu6no osude agresivne ak-ici- je SAD i da blagovre-- meno preduzmu efikasne mere da sproSi agresija koja mozc imati ozbiljne po-sledi- ce za mir u Indokini i Jugoistocnoj Aziji", kaze u telegramu. Borbcna iiripravnost u Sjevernoj Korcji Kako javlja agencija Hsin-hu- a, istaknuti rukovodioci korejske Radni6ke partije i vlade posjetili su ovih dana jedinice armije i izvrSili inspekciju njihove borbene spremnosti. Co Jong Kun, Kim II i Pak Kum Cul podpredsjednici CK Radni6-k- e partije odrzali su govore u kojima su osvrnuli na medjunarodnu i unutrasnju situaciju isti(iuci snagu soci-jalistic'k- og sektora svijeta i optuzujuci SAD za pripre-me novog rata. Co Jong Kun je naveo da SAD u Juznoj Koreji "namecu ncmilosrd-n- u vojnu tcrora" i zbog toga pripadnici korej-ske narodne armije "treba da povecaju svoju rcvolucio-nam- u budnost, ојабаји bor-beno- st i osujete svaku inva-zij- u neprijatelja". I sTA SE NJEGA nacionalni Ha-Ticn- u, drukiju su ce Istambula stavljene se se sc se se korejske se vladavinu korporacije otpuste po hi ijadu l vise radnika od je-- danput, na kraci ili duii pe riod. Najgore u vezi s tim je 2i-- njenica sto vlada uzima tu stvar olako i ne vodi габипа o tome najozbiljnijem prob-lem- u. Stavise, stanoviti lide-r- i kanadskog biznisa tvrde da je pet odsto nezaposlenih dobra stvar za kanadsku e-kono- miju. Tako mislc. po svoj prilici, clanovi kanadske konzerva- - tivne vladc. S1TUACIJA NA SJEVERU EVROPE Finska poduzima mjere da brani neutralnost Javlja se iz Helsinki da je finski predsjednik Urho Kekkonen izvjestio finski narod o rezultatima svog sa-stan- ka sa sovjetskim premi-jero- m Hrus6ovim, koji je o-drz- an u Novosibirsku. Kekkonen je saopcio da je sovjetski premijer pristao da se odgode finsko-sovjets-- ki pregovori o poduzimanju zajedni6kih mjera za osigu-ranj- c granica Finske i Sov-jetsk- og Saveza. Kekkonen je najavio po-duzima- nje mjera da se osi-gur- a neutralnost Finske. Kao glavni uvjet za to on smatra ро1абепје iz politic-ki- h zivota konzervativnih e- - lemenata, koji ometaju do-br- c odnose izmedju Finske i Sovjetskog Saveza. Kaze se da takvih elemenata najvise ima u Socijaldemokratskoj partiji Finske, koju predvo-d- i zloglasni Vaino Tanner. Kako javlja TASS, Hrus-io- v je na sastanku sa Kek-keneno- m izjavio da SSSR, u sadasnjoj situaciju vise ne moze da smatra da sjever Evrope predstavlja oblast mira i spokojstva, kao §to je to dosada bilo. Opasnost pri- - SSSR Moskva. — Ministarstvo vanjskih poslova Sovjetskog Saveza predalo je jugoslavc-nsko- j ambasadi u Moskvi o-dgo- vor sovjetskc vla'dc na notu vlade FNRJ povodom hapScnja jugoslavenskog dr-- iavljanina Laze Vra5arica u Fqderalnoj Republici Nje-табко- ј. U odgovoru sovjetska via-d- a najodlu6nije osudjuje ne-zakon- ite akcije sluzbenih vlasti Federalne Republike NjemaCke prema jugosla-vensko- m drzavljaninu. Isti-c- e sc da sovjetska vla'da di-je- li miSljenje jugoslavenske vlada da je neophodno da se skrene ozbiljna paznja vla-dam- a zemalja koje su uces-tvova- le u ratu protiv faSisti-бк- е NjemaCke na ovaj gnu-sn- i akt vlasti Federalne Re-puli- ke Njema6ke koji ugro- - 2ava interese svih spomenu tih zemalja. CEMU SLUzl Шобпопетабка vlada je saopStila da novi granicni zid i protivtenkovska utvr- - djenja koja su poslednjih dana podignuta izmedju is-tocn- og i zapadnog Berlina "ubedljivo pokazuju da NDR nema nikakvu name- - ru da se meSa u unutraSnje stvari zapadnog Berlina". Ovo je saopStilo Ministarst-vo unutrasnjih poslova u is-ton- om Berlinu. Razlozi sadasnjeg ројаба- - vanja gramenjh banjera, kako pile centralni list "No-- jes Doj6Iand" u svom uvo-dnik- u, pot!cu iz 2elje da se onemoguce granifne provo-kacij- e sa zapadnonemacke i ameriike strane. "Zid mira — piSe "Nojes DojSIand" — obezbedjuje da ne dodje do pucanja vec do pregovora". List zastupa misljenje da ce utvrdjivanje graniJnog zida "olaksati sadasnje pregovo-r- e Kenedija i Adenauera u Vasingtonu". Na granicnim taSkamn jeti od zapa'dnonjemackih militarista i revanSista, koji su do§li do vodecih pozicija u Atlantskom paktu (NA-TO) i trazi nuklearno oruz-je. Sovjetski premijer je da-lj- e izjavio da Danska i Nor-- veska, podlezuci pritisku i zahtjevima Atlantskog pak-t- a, a posebno zapadnonje-ma6ki- h vojnih krugova, i a-kti- vno ulazeci u novo vojne pripreme, podrivaju vlastiti siurnoti, doprinose pogorsa-vanj- u atmosfere u sjevernoj Evropi i na Baltiku, kompli-kuj- u situaciju svojih ncutia-lni- h susjeda, i priblizavaju prijetnju zapa'dnonjemaCkih militarista obalama Finske i Sovjetskog Saveza. On jc ta-kodj- er rekao da poziv zapa-(1попјетабк- от ministru Straussu da posjeti Oslo ra-di razgovora o vojnoj sara-dnj- i, li6i na ncku vrstu voj-ne manifestacije. "Neutralnost Finske —do-da- o je HruS5ov — predstav-lja jednu od vaznih garan- - cija za ocuvanje mira i spo-kojstva na sjeveru Evrope i u oblasti Baltickog mora". osudjuje hapsenje Vracarica PoSto se navodi da pore-da- k u Fedcralnoj Republici Njema5koj u mnogome pod-sjec- a na vrijeme iz fasistic"-k- e pro'slosti Njema6ke, u o-dgov- oru se kaze da so Za-pad- na Njema5ka vec odav-n- o pretvorila u ognjiSte rat-n- e opasnosti u centra Evro-pe. PoSto se podsjeca na rani-j- e prijedloge sovjetskc vla-de da so zakljuci ugovor o miru s Njema6kom, u odgo-voru se na kraju kaie : "So-vjetska vlada smatra da su svi narodi koji su na svojim led jima ponijeli teret borbe protiv njemafckog fasizma krvno zainteresirani za naj-skori- je zakljucenje ugovora o miru s NjemaCkom koji bi doprinio stabilizaciji situaci-- je u Evropi l stvaranju at mosfpro mirnlinhivo enrn'd. Inje medju drlavama." "BERLINSKI Z1D" nije doSlo ni do kakvih inti-denat- a, 6ak ni prilikom ne-davn- og protestnog "mai-S-a cutanja" u zapa'dnom Berli-nu, u kome je ucestvovalo o-- ko 20.000 omladinaca. Kao zasad najozbiljnije razmimoilazenje izmedju Vasingtona i Bona hambur-- Ski list navodi "politiike ve-z- e" Zapadne NemaSke sa zapadnim Berlinom. Ameri-kan- ci se protive Adenauero-vo-j nameri da pojaca te ve-z- e, kao i nadleznost u zapa-dno- m Berlinu, jer se time poiKopavaju pozicije zapa-- dnih sila, izgradjene na os-nov- u 6etvornog statusa. Km-pn- a razlika postoji i u pog-led- u novog berlinskog reSe-nj- a. Dok se Amerikanci, ka-ko javlja "Di velt", ne pro-tive pregovorima sa Sovjets-kim Savezom o novom za-padnoberlins- kom statusu, uz odgovarajuce garantije, dotle kancelar Adenauer o--vo pitanje zaobilazi, prepu-Staju- ci to iskljucivo velikim DAN REPUBLIKE Sutra (29. novembra) je praznik naroda Jugoslavi-j- e — Dan Republike. Do proglasenja jugoslavenske republike doslo je poslije Cetiri godine teske i krvave borbe sa njemackim i talijanskim fasistifkim okupatorima, koja je kostala bli-z- u dva milijuna ljudskih zivota i ogromne druge zrtve. I jos su na kraju uemjeni pokugaji da se narod 1Ш teko-vin- a njegove borbe i da se restaurira monarhija. Ti pla-nov- i, za koje se narocito zalagao Churchill, razbill su se u odlucni otpor naroda Jugoslavije, koji je u tome dobio podrsku Sovjetskog Saveza. Mi saljemo svoje pozdrave narodima Jugoslavije prigodom njihovog praznika i zelimo da postignu ciljevc koje su sebi postavili u svojoj oslobodilacko borbi. U isto vrijeme naglasavamo, kao Sto smo ufiinili mnogo puta u proSlosti, da ne samo ostvaranje till cilje-v- a, nego i obrana nacionalnc nczavisnosti, zavisi od najtjesnih bratskih odnosa i pune suradnje sa socijalisti-5ki- m zemljama svijeta na celu sa velikim Sovjetskim Savezom. tmo 29. novembar! iivjeli narodi Jugoslavije! ZVANI6N0 SAOPsTENJE 0 RAZGOVORIMA TITO-NASER-NE- HRU U KAIRU Kao sto je poznato, polo-vino- m meseca novembra Ti-to je hitno otputovao u Egi-pa- t da prisustvuje razgovo-rim- a sa Naserom i Nehruom. O svrsi tog sastanka kru2ile su raznc vesti, izmedju ko-ji- h je bila i verzija da je sa-stan- ak u Kairu sazvan da se diskutuju najnovije pretnje SAD neangazovanim zem-ljama, da ce im uskratiti svaku pomoc ako se ne po-ko- rc diktatu Zapada. Tanjug donosi zvani6no saopStenje o tim razgovori-m- a koje glasi: "U toku sastanka u Kairu 18. i 19. novembra 1961. go-dine, koji je odr2an u atmo-sfc- ri srdaSnosti i prijatcljs-tva- , predsednik FNRJ, pred-sedni- k UAU i primijer Indi-j- e izvrSili su razmenu gledi-St-a o medjunarodnim prob-lemim- a, kao i o dogadjaji-m-a i tendencijama u me-djunarod- noj situaciji, do kojih je doslo u poslednje vreme, пагобИо posle konfe-rencij- o u Beogradu. Oni su sa zabrinutoSdu konstatovali da medjunaro-'dn- a zategnutost joS tr.nje i da se cak proiruje na nova podruja, ukljuEujuci poja-Can- u trku u naoruzanju i o-bnavl- janje nuklearnih pro-b- a. Oni su se saglasili da iz-vanre- dni tehnoloSki nap-reda- k, ostvaren poslednjih godina, postavlja pitanje rata ili mira kao alternativu izmedju potpunog unistenja Sovecfanstva i ljudske civili-- zacije i obezbedjenje boljcg Sitavog mn noloSkih dostignuca miro- - ljubive svrhe. Oni stoga po-tvrdju- ju jedinstvenu resenost da usredsrede sve svoje na oSuvanje kao glavnog cilja svo- je spoljne politike i da pove-caju zajednicke i sa-radn- ju u interesu svetskog mira i napretka 6ove6anst-va- . U vezi s tim, podv-- lace opsteg i potpu-no- g razoru2anja i apeluju silama. VaSingtonski razgo-vo- r lezi u tome Adenau er nesamo treba атепбко glediUe vec i da za tu elasti6niju nepo-sredn- o zatim pridobijc i Gola. na sve one na koje se to da ubrzaju zakljugenje sporazuma o ovom proble-m- u od zivotnog znafaja. Dva predse'dnika i prem-ijer sa zadovoljstvom su kon-statovali da su napori, a na-roSi- to napori neangazovanih zemalja uprkos postojanju zategnutosti i sukoba, dop-rine- li izvesnom poboljsanju medjunarodne situacijc i o-mog- ucili konstruktivno pri-la2en- je pitanjima, kao su naimenovanje vrsioca duz-nos- ti generalnog sckretara Ujedinjenih nacija, rezolu-cij- a moratorijumu nukle arnih eksplozija, Afrika kao bczatomska zona, ncodlo2-n- o окопбапје Strajka gladju alzirskih rukovodilaca i dru-gih, itd. Dva predsednika i prem-ijer su isto tako sa zadovolj-stvom uocilj znake da se u sporu oko Berlina nastoji da se postigne resenjo putem pregovora i oni se nadaju da ce ova nastojanja uroditi plodom. U toku razgovora posve-cen- a jc odgovarajuca paz-nja ekonomskim problcmima u svetu, sa posebnim osvr-tor- n na potrcbu opsteg јаба-nj- a ckonomske saradnje i stalnog razvianja ekonoms-ki- h odnosa izmedju zemalja u razvoju kao i izmedju njih i svih drugih zemalja, uklju-6uju- ci i zemlje koje su obu-hvace- ne zatvorcnim ekono-mskim grupacijama u sve tu". li je na torn sastanku govorcno i o drugim stvari-- i srecnijeg 2ivota kojima nije dato zva- - cove6anstva primenom teh-- nicno saopStenje, toSko je u svoju naporc mira napore oni hitnost da da usvoji liniju De od-no- si Sto o Da o rcci. Medjutim, 2 J. novemb ra javljeno je iz Wash :ngto-n- a da ce SAD prodati pSeni-c- u Jugoslaviji, sto je bilo prcthodno zabranjeno. U Ivanadi cc povisili proccnt zdravslvcnoj njeffi Prema izvestaju Udru2e-nj- a Iekara, lekarskc cone ce se povisiti po6evsi od janua-r- a iduce godine za 20 odsto.' Postoji bojazan da ce posku-pi- ti Grupno osiguranje. koje je tek nedano uvedeno u Ontario a koje vec i sndn iz-no- si mnogo vile nego Ito ve-cina stanovniStva mole pla-cat- i, bez da otkida iz drugih potreba. v, ЈГ-£ј01?$Ф- ф _ i. ЏтшттШшт§9'!вшШШШ-- ц w |
Tags
Comments
Post a Comment for 000375