Nase Novine, January 30, 1986

              "™""-~"~"7~ТТТ7ТТТ!7Т7777- ТТ1ГГТТ7ГТ
--j e ™-- u ,~п a r4it 1..и,ч. .n fa..- - № W. л = "Wft tM--un.ijUj- S ПУЛХгс 144fc'5i " A..?"-- - !iii' il Ш" -- ill HfrfAt) "кпч-з.-(М-'-
Т -- "KVsfifW fi-- -- ч ™~ j '-- fl далммтвт i'r''WH--i .- -,► "v 5jt' rt. " . — , аг- -, f"v vw - -- .,„;-, -- иq
#18 ''" - l %fcj"'V
3H.
f.
t 1 I I 4
S ШШ
£
Iffl, IW PINOCHET PRETI SVIMA
Diktator najavio represivne mere
prema komunistima i "gospodi koja
samo prica o ljudskim pravima" —
Pretnje ilevom i desnom krilu opozici-je- .
— Rezim zeli da demokratiju brani
od nje same. —Masovna hapsenja, pre-tre- si
i zabrana izlazenja vise listova.
Buenos Aires, septembar — General
Augusto Pinochet objavio je dan posle
atentata, da ce poceti totalni rat protiv
marksizma, pa i cele, leve i desene opo-zicij- e.
Izjava je neobicna samo utoliko
sto vojni diktator najavljuje pocetak
necega sto u stvari, traje vec 13 godina
i za sta demokratska javnost u zemlji
i svetu smatra da je krajnje vreme da
se okonca. Umesto da najzad vlast pre-pus- ti
demokratski izabranim organi-ma- ,
kako od njega trazi raznobojna
opozicija, on je odlucio da pojaca re-presivne
mere prema svim politickim
neistomisljenicima. Iz njegovih opstih
reci proizlazi da je zapravo on jedini
garant dmeokratije i da je ogranicava-nje- m
drustvenih i individualnih slobo-da- ,
u stvari, stiti od nje same.
lYlnopol na istinu
Vanredno stanje u celoj zemlji, uve-den- o
odmah posle atentata, u kome je
od kursuma i bombi bacenih na njega
poginulo sest a ranjeno dvanaest cla-nov- a
predsednicke pratnje, objasnio je
kao branu od haosa. Pokazujuci da su
bili u pravu svi koji su predvidjali da
ce na atentat odgovoriti pojacanim re-presalija- ma. Pinochet je obelodanio
plan "rata u kome nece biti milosti".
"Oruzane snage mogu da preprece
put komunistickoj aktivnosti" izjavio
je Pinochet. "Komunisti to znaju pa su
pokusali da zavrbuju oficire, ali bez us-peha- ....
Marksizam ce, ipak nastaviti
borbu. Ako ne preduzmemo odgovara-juc- e
mere, komunisti ce gledajuci na
duzu stazu, pobediti, a mi to ne smemo
da dozvolimo."
On se, zatim obrusio i na "onu go-spo- du
koja stalno pricaju o ljudskim
pravima i slicnim stvarima". Porucio
im je da postanu svesni realnosti, inace
ce ih snaci "proterivanje iz zemlje ili
da budu strpani u zatovr zauvek".
Istovremeno, poceo je u praksi po-stup- ak
rezima za odbranu demokratije
od nje same. Zabranjeno je izdavanje
sest opozicionih listova (od demohris-canski- h
do levicarskih) britanskoj, no-vinsk- oj
agenciji Rauter zabranjeno je
emitovanje vesti, uhapseno je vise de-seti- na
prvaka i aktivista zabranjenih
partija, pa i sest svestenika (tri iz Fran-cusk- e,
dva iz SAD i jedan Cileanac),
dok je sest radnickih naselja u pred-gradjim- a
opkoljeno i grubo pretresa-no- .
Utvrdjujuci svoj monopol na istinu,
Pinochet se pojavio pred kamerama
televizije da bi — uprkos mnogobroj-ni- m
izvestajima — dao i licnu "reporta-zu- "
o atentatu. Iako se pokazalo da je
njegov blindirani "Mercedes-Benc- "
bio neprobojan za gerilsku vatru, sef
drzave se ipak pojavio sa zavojem oko
leve sake, demantujuci tako vesti da
je prosao bez ogrebotine, dok su oko
njega padali telohranitelji.
Bobra za istinu
Argentinska televizija vec danima
svojim gledaocima pricinjava zado-voljstv- o
tako sto o zbivanjima u Cileu
pusta, jednu za drugom verzije zva-nic- ne
televizije iz Santiaga i snimke
stranih reportera. Takva poredjenja is-tovremeno
izazivaju i ogorcenje i
smeh, kao pre neki dan kad su strane
storije svedocile o demonstracijama i
surovim vojnim i policijskim merama,
dok je drzavni cileanski program pri-kaziv- ao mime i poslom zaokupljene
gradjane, ciju svakodnevnicu ometaju
samo neki huligani koji razbijaju vec
razbijene prozore napustenih autobu-sa- .
Borba za istinu se nastavlja. Pinoc-hetov- e
verzije opravdavanja represije
osporavaju sve argumentovanije i do-mac- a
opozicija (iako medjusobno i
mnogo cemu nesaglasna), pa i dojuce-rasnj- i
nesumnjivi spoljni oslonci, kao
sto su SAD. Svi naime, kritikuju "tero-ristick- e
akte", ali pozivaju generala da
sto pre ukine vanredno stanje i omo-gu- ci
miran prenos vlasti na demokrat-ski
izabrane organe. Osporena je cak i
prvobitna tvrdnja da je za atentat od-govor- an
"Patriotski front — Manuel
Rodriges" (PFMR), jer je zvanicni
predstavnik ove gerilske organizacije
rekao da anonimno preuzimanje odgo-vornos- ti
u njeno ime nije izrekao nije-da- n
clan PFMR.
Strani posmatraci se slazu da bi i
ovaj oruzani akt mogao ponajvise da
posluzi onim snagama kojima najvise
odgovara borba za vlast primenom si-te.
Nema sumnje da je sila rezima i da-lj- e
superiorna. Ipak, diktatura zudi za
manifestacijama masovne podrske. Ni
ona, odista nije bez pristalica. Ovi "lo-jalist- i"
su pozvani da se danas okupe
ispred predsednicke palate, u znak
podrske Pinoche. Sluti se da tako po-cin- je
predizborna kampanja koja bi
mogla imati za cilj da Pinochet ostane
na vlasti tako reci do kraja veka do
1996.
Istovremeno iz Buesno Airesa ka Ci-leu
treba da krene grupa od 40 cilean-ski- h
izgnanika na celu sa Ortencijom
Allende, udovicom poslednjeg demo-kratski
izabranog predsednika, s ci-lje- m
da se legalnim putem vrate u do-movin- u.
Putevi Cileanaca se sve delikatnije
ukrstaju.
NECAKA ALLENDEA:
PINOCHEA CE SRUSITI
NAROD, A NE ATENTAT
Karakas — Necaka ubijenog cilean-sko- g
predsednika Salvadora Allendea
Izabella Allende, izjavilaje u Karakasu
da ce general Pinochea srusiti narod,
a ne atentat. Ona je, kako javlja Frace
Press, napomenula da su diktaturi ca-so- vi
odbrojani i da ce pasti ne zbog
atentata na Pinochea, vec "pod priti-sko- m naroda koji izlazi na ulice, koji
se bori i koji se organizuje".
UHAPSENI POLITICARI
Nekoliko sati posle atentata na Pin-cohe- a,
vlasti su kako javlja Prensa La-tin- a,
lisile slobode prvaka Socijali-stick- e
partije Rikarda Lagosa, pred-sednika
Narodnog demokratskog po-kre- ta Hermana Koreu i urednika opo-zicion- og
nedeljnika "Analizis" Josea
Karaska.
KONFERENCIJA
EVROPSKIH CRKAVA
AKCIJA PROTIV
ATOMSKE PRIJETNJE
LONDON (AFP)— Konferencija ev-ropsk- ih
crkva, koja obuhvaca 117 cla-nov- a,
crkava iz 26 evropskih zemalja,
istice potrebu da se crkva bori protiv
"nuklearne prijetnje". Taj stav evrop-sk- a
konferencija crkava zauzela je na
devetoj konferenciji koja se odrzava u
Stirlingu u Velikoj Birtaniji.
Generalni sekretar konfernecije, ve-lecas- ni
Glen Garfiels Williams istice
da se ta organizacija suprotstavlja nu-klearn- om
i konvecionalnom oruzju,
kao i atomskim pokusima. Williams,
takodjer ocjenjuje da su detant i prego-vo- ri
jedino razumno sredstvo za izla-za- k
svijeta iz opasnog corsokaka u ko-je- m
se nasao.
DOGOVOR KUCU RUSI
Crna internacionala: Luksem-bursk- a
konferencija Svjetskog
saveza antikomunista opet je
okupila contrase, ustase, bivse
sefove CIA i druge "borce za slo-bod- u Zapada"
Neobican i ne osobito razglasen
skup 19. konferencija Svjetskog sa-veza
antikomunista (WACI) traje iza
zatvorenih vrata dvorane "Novotela"
u Dommeldangeu, nekoliko kilometra
od sredista Luxemburga.
Do javnosti, stizu samo stura saopce-nj- a
i luksemburska drzavna policija i
pripadnici neke najamnicke milicije
zatvorili su prilicno cvrst krug oko
"Novotela" ispred kojeg su se okupili
predstavnici levicarskih organizacija
iz Beneluksa, i Francuske s transpa-rentam- a
na kojima se protestuje protiv
"okupljanja fasista, antisemita i rasi-sta- ".
Reakcija je utoliko snazna sto se
antikomunisti vec drugi put u tri go-din- e
sastaju na teritoriji Velike Vojvo-din- e
Luksemburga, iako je bilo pred-vidjen- o
da se ovogodisnja konferen-cija
odrzi u SAD, kao i lanjska (San
Diego) i preklanjska (Dallas). Moze se
samo nagadjati zasto je naknadno pre-selje- na
te ima li to veze s pripremama
za susret Reagan-Gorbaco- v, oko ko-jeg- a
ionako ima i svakovrsnih drugih
cjenkanja. Mozda je kao stanovita
utjeha stigao sirok publicitet razgo-vor- u
sto ga je Reagan imao sa clanom
uzeg vodjstva WACI, Adolfom Cole-ro- m,
no razlozi su mogli biti i drugi —
Colero je jedan od vodja nikaragvan-ski- h
contrasa.
Ta veza ilustrira narav te "Antiko-minterne- ".
Ona je sluzbeno osnovana
1967. na Tajvanu. Prethodio joj je
APACO, Antikomunisticki savez azij-ski- h
naroda, sto ga je svojedobno
osnovao bivsi kineski pa tajvanski di-rekt- or
Jang Jieshi (Cjiang Kaishejk) u
obranu "slobodnog svijeta".
Navodno je bila ideja sefa CIA na
Tajvanu Rays Clinea (potonjeg Reaga-novo- g
savjetnika za borbu protiv tero-rizm- a) da APACI dobije svjetske di-menzi- je.
Tako se u jednoj organizaciji
bez mnogo publiciteta — kako danski
novinar Henrik Kruger objasnjava u
knjizi "Oruzje droge" — nasli u svoje
doba ne samo Nguyen Van Thieu Don
Noi i Fernando Marcos, nego i drugi
njima slicni zatocenici "slobodnog svi-jeta"
kao sto su Anastasio Somoza, Au-gusto
Pinochet i Alfredo Stroessner.
WACI tvore i skupine krajnje desnic
iz Spanjolske, Italije, Francuske,
Svedske, Njemacke i drugih zemalja,
te organizacije fasistickih emigranata
iz Rumunjske, Madzarske, Estonije a
ne manjkaju ni ustase. Ipak najugled-nij- a
je delegacija SAD — u njoj su i
clanovi Kongresa i Senata, a predsjed-ni- k
cijele organizacije je jos od 1981.
general John Singlauh svojedobno sef
CIA u Juznoj Koreji, pa zapovjednik
"zelenih beretki" u vijetnaskom ratu.
Sada ga nasljedjuje belgijski senator i
bivsi ministar obrane Jose Desmarets.
No, ovaj put se u'oglednijim delega-ting
malo zna — njihova su imena oba-vijen- a
sutnjom, a spomenut je samo
jedan bivsi Joseph Luns, dugogodisnji
generalni sekretara NATO.
Iako sluzbeni slogan konferencije
glasi "Raditi u miru za slobodu" pri-licno
je Iako pretpostaviti kakva vrsta
rada za kakvu slobodu moze okupiti
vladajuce srukture nekih zemalja Za-jedno
s vodjama eskadrona smrti te sa
starim nacistickim kolaboracioni-stim- a
i dasnjim neonacistima. Da je ri-je- c
o utvrdjivanju globalne taktike
"erne internacionale" moze biti jasno
u znacenju §to ga skup u Dommeldan-geu
posvecuje Srednjoj Americi, gene-ral
Singlaub (o cijoj ulozi u prikuplja- -
nju sredstava i uvjezbavanju ljudsta za
"nekonvencionalni rat" protiv ljevi-carski- h
rezima opsirno pise "Le
Monde Diplomatique" obecao je da ce
WACI "uvijek materijalno, fizicki i
moralno pomagati contrasima, a i je-dan
od glavnih referata nosi naslove
"Srednja Amerika — kljuc sigurnosti
Zapada".
Pojedinosti ostaju iza zatvorenih
vrata, pod nadzorom koji cuva ustase,
neofasiste, contrase i slicne od suvisne
radoznalosti, istodobno dok svedska
policija spominje WACI, kao vjerojat-no- g
organizatora atentata na Palmea.
0 antikomunistickoj "obrani slob-node- "
prica se tiho, ali su njezini rezul-tat- i
prilicno glasni.
Drasko KUSAN
Specijalni dopis "Vjesnika"
NAUCNI SKUP
U WASHINGTONU
RAZGOVOR
O JXJGOSLAVIJI
WASHINGTON, septembar (Tan-jug- )
— "Ako bismo pokusali da odgo-vorim- o
na pitanje — sta je sa jugoslo-vensko- m nesvrstanom spoljnom poli-tiko- m
u ovoj posttitovskoj eri, mora
se reci da je ona i ziva i dobra".
Ovim recima je dr Robin Remin-gton,
profesor politickih nauka na uni-verzite- tu
u Missouri-- u odgovorila na
pitanja koja su se i ovde u SAD, kao i
na nekim drugim stranama sveta, mo-gla
cuti u vezi sa sudbinom i buduc-nosc- u
jugoslovenske politike nesvr-stavanj- a.
Dr Remington je govorila u okviru
seminara koji je na temu jugosloven-sko- g
federalizma i jugoslovenske
spoljne politike organizvao poznati
"Wilson's Center" u Washingtonu.
Trodnevni seminar organizovan je
uz ucesce vise naucnih i javnih rad-nik- a
iz obe zemlje, naucnika sa pozna-ti- h
univerziteta u Washingtonu, sa Ya-le,
Berkley, Wisconsin, Missouri i Ma-ryland,
kao i nasih naucnih radnika i
instrazivaca iz Beograda, Zagreba i
Ljubljane.
Na pocetku seminara govorio je i
clan Predsednika CK SKJ dr Vasil Tu-purkovs-ki,
koji je takodje pozvan na
ovaj skup.
&ZJSEJSTJ--E
Fidel Castro (60) kubanski predsjed-ni- k
postao je nepusac. On, koji ranije
nikad nije bio vidjan bez famozne ku-bans- ke cigare u ruci ili ustima, kaze
da ne pusi vec vise od godinu dana,
kako bi pruzio primjer svojim zemlja-cim- a.
— Uopce mi ne nedostaju cigare, a
osjecam se mnogo bolje.
Kubanci, inace statisticki spadaju
medju najzesce pusace svijeta.
ARAPSKA STAMPA:
IZRAEL PODSTAKAO
TERORIZAM
KAIRO, septembar — Listovi u ko-mentari-ma
insistiraju na osudi terori-zm- a
i iscekuju da se otkriju pravi kriv-c- i.
Medjutim, u jordanskoj i zalivskoj
stampi ocene su preciznije i ostrije i
krivac se najcesce vidi u politici Wa-shington
i Izraela. Podvlaci se da niko
s osecanjem zdravog razuma ili ele-mentarn- og humanizma ne moze da
podrzi masakre putnika u avionu ili
vernika u sinagogi, ali se pri torn istice
da je Izrael svojom upornom agresiv-no- m
i netolerantnom politikom iza-zva- o
osecanja gneva i beznadja i pod-staka- o
bujanje terorizma.