Nase Novine, February 20, 1986

              - r (' 4' .iu,j "i, sg; ЗД4 -- 3"5"'
.,,( I
" ' V I ft-- , 5
If
s4 i'
i4.
POBEDNICI
U IZGUBLJENOM RATXJ
"Eto vratili smo se". U osmoj ili
devetoj deceniji zivota, u Spaniji
se okupilo 340 od 40.000 boraca
slavnih internacionalnih brigada.
Oni koji su se 1937. i 1938. godine borili
protiv Franka da bi Spanija postala repu-blik- a
i u toj borbi dali svoje zivote, po-sta- li
su besmrtni kroz prozu, poeziju,
slike i pesme.
Puno priznanje im je odato ovog me-sec- a
u pokrajinama Aragonija i Katalo-nij- a
i u Madridu, kad ase 340 od 40.000
pripadnika internacionalnih brigada, Za-jedno
sa svojim prijateljima i rodjacima,
ponovo okupilo u Spaniji.
Inicijatori ponovnog okupljanja bili su
Charles Nizer i Same Genshek, veterani
koji zive u New Yorku, ali od 1980. svake
godine posecuju Spanjolsku.
Bilo je potrebno da razne spanske kul-turn- e
i istorijske organizacije prevazidju
razmirice i sloze se ko bi trebalo da orga-nizuj- e
jedan takav dogadjaj da bi se uta-naci- li
svi detalji ponovnog okupljanja na
pedestogodisnjicu pobune Frankovih
nacionalistickih snaga, protiv legalno
izabrane spanske vlade.
Tom Intvistale direktor istorijskog
drustva za spanski gradjanski rat ma-dridsk- og
centra za medjunarodna istra-zivanj- a,
preuzeo je na sebe zadatak pro-nalazen- ja
veterana.
Dvadeset hiljada pripadnika spanskih
internacionalnih brigada izgubilo je zi-v- ot
na spanskom tlu, a za isto toliko se
veruje da je umro od zavrsetka rata do
danas. Zbog svega toga se smatralo da
ze povratak 1 1 1 Amerikanaca, 70 Fran-cuz- a,
70 Italijana, 60 Bugara i veterana
iz jos 19 drugih zemalja postoje sasvim
dobri razlozi.
Pokazalo se da ti posetioci kako vec
svi u osmoj ili devetoj deceniji zivota,
jos strasno prate zbivanja u svetu, npr.
nikaragvansku revoluciju ili nuklearno
razoruzanje, i da su spremno da sa sva-ki- m,
naravno i sami izmedju sebe, o
tome razgovaraju sa zestinom ljudi koji
zaista brinu o sudbini sveta i kojima je
ostalo tek nekoliko godina zivota da za
nju nesto i ucine.
Njihove price o hrabrosti i izdrzljivosti
koju su pokazali vojnici, radio-vezi- sti,
diverzanti, lekari i bolnicari pod ucesta- -
WASHINGTON, 16. XI (Od
dopisnika Tanjuga) — Pored
lokalnog puta, koji vodi preko
Virginije od W'shingtona ka
Charlesvilleu, farmer Ernest Rick
Je ispod jednog hrasta, nedaleko
od svoje kuce ove jeseni otvorio
malu trznicu.
Na nekoiiko stolova iznio je
jabuke, kruske, krumpir, rajcicu,
crni i bijeli luk, dinje, ciklu, plavi
patlidzan i jos ponesto od onog
sto je rodilo na njegovcj velikoj
farmi.
Md jednom od stolova je vaga,
pored nje karton s cjenikom,za-ti- m
kasa za novae i gomila papir-ni- h
vrecica. '
Sve je tu, samo sto nigdje
nema Ernesta Ricka, ni nekog
od njegovih. Rickova trznica
; radi na bazi samoposluziva-nja- .
Odaberite sto vam se svida
i koliko vam treba, slozite u vre-cic- e,
izmjerite, a novae ostavite
u metalnu blagajnu, kroz prorez
naznacen strelicom.
lim avionskim bombardovanjima, na
izuzetnoj hladnoci ili vrucini, bez ikakve
ocajnicki potrebne pomoci sa strane, da-lek- o
p.revazilaze cak i najsmelije pretpo-stavk- e
o njihovim podvizima.
Za vecinu njih najvecu radost je pred-stavlja- o
to sto su se ponovo sreli.
Amerikanku Ruth David opkolila ja
zahvalna porodica osamdesetogodi-snje- g
Svedjanina koji je o njoj cesto pri-ca- o
jos od zavrsetka rata. Drugi su nosili
izbelele slike od pre 50 godina da bi se
lakse prepoznali.
Na jednom od groblja, medju ostalim
govornicima bio je i spanski veteran koji
je priznao: "Kao da i sada vidim jednog
Lincolna". Mogu da se prisetim samo tog
jednog lika. Ali i to je dovoljno, i to je
dovoljno."
Mnogi americki dobrovoljci su se u
v Spaniji borili u bataljonu "Abraham Lin-coln"
u sastavu Petnaeste brigade stra-ni- h
dobrovolajca. Ali cela ta internacio-naln- a
brigada je u Sjedinjenim Drza-vam- a
poznata pod nazivom "Abraham
Lincoln" i to se ime sada upotrebljava
da oznaci bilo kog americkog gradjanina
koji se borio u spanskom gradjanskom
ratu. ( Mirko Markovic, Jugosloven, upu-ce- n
je u Spaniju iz Amerike i u Albaseti
postavljen za komandanta bataljona
"George Washington". Posle pogibije
komandanta bataljona "Abraham Lin-coln"
durga Lo, formiran je zajednicki
bataljon americkih dobrovoljaca "Washin-gton-
Lincoln" a za komandanta po-stavljen
Mirko Markovic 1937. godne.)
U Spaniji su sada na vlasti socijalisti
pa ipak, proslave povodom povratka cla-nov- a
internacionalnih brigada su uglav-no- m
organizovale lokalne organizacije,
a ne zvanicni predstavnici vladajucih
krugova.
Major Juan Baranko je na doceku pod
vedrim nebom u madriskom javnom
parku Retiro zazeleo toplu dobrodoslicu
spanskim i stranim veteranima, ako je u
jednom trenutku, aludirajuci na ostatke
profasistickog raspolozenja u zemlji, re-ka- o: "Spanski narod, ne bas svi, ali ve-cin- a
nas, zeli vam dobrodoslicu."
Mnogi od veterana su se licno sreli sa
Dolores Ibaruri Gomez poznatijom kao
"La Pasionaria", najvecim i najtrajnijim
Rickova racunica je jasna. U
ove jesenske dane, kada je i za '
mehanizirane americke farmere
svaki trenutak dragocjen i kada
je vrijeme zaista novae, on
najmanje vremena ima za to da
prodaje jabuke i krumpire. Oni
koji naidu, a nailaze svakog
trenutka, neka se posluze ssmi.
Ako netko od njih i „zaboravi"
da plati, ii; netocno izmjeri, to je
ipak sitnica u odnosu na
dnevnicu koju bi morao tu izgu-bi- ti
ili za taj rad nekog drugoga
platiti.
Moda trznica
Privatnih trznica na bazi
samoposluzivanja ima svuda ove
jeseni pored americkih cesta.
Ali, pored njih, u
i automatiziranoj
Americi posljednjih nekoliko go-dina
pocinju nicati, odnosno vra-ca- ti
se u modu i one prave,
seljacke trznice, na kojima
farmeri direktno i bez posred- -
ШШ
simbolom borbe protiv Franka. Ona je
bila u dobrovoljnom izgnanstvu u SSSR
sve do 1977. godine, dve godine posle
Frankove smrti, a sada je pocasni pred-sedni- k
spanske Komunisticke partije.
Iako u devedesetoj godini, osetljivog
zdravlja i gotovo slepa, ponosno i us-prav- no
se pojavila na doceku u glavnom
stabu Komunisticke partije u Madridu,
uz pomoc svoje pedesetogodisnje prati-lj- e
Irene Falcon.
Posto je dvadeset pet minuta davala
autograme, gospodja Ibaruri je odlozila
olovku i svojim dubokim, metodicnim
kontraaltom rekla: "Veoma mi je drago
sto smo se ponovo sreli. Zelim sve najbo-lj- e
vama, vasoj deci i vasim unucima."
Vecina prisutnih veterana bila je du-bok- o
potresena njenom pojavom. Roj
Moton, Amerikanac, bivsi clan mitralje-sk- e
brigade, seca se: "Kada se u Barce-lon- i
tih davnih godina oprastala od nas,
rekal je: vratite se, vratite se jednog da-na- ".
Eto, vratili smo se i ona je bila tu
zbog nas. Bog je blagoslovio, dodao je,
ne mogavsi da zadrzi suze.
Za druge, vrhunac uzbuidjenja bilo je
raskosno vece muzike, filma i poezije u
jednoj ogromnoj sali u Madridu.
Najgromoglasniji deo veceri bio je re-zervis- an
za Edia Balcovskog, americkog
veterana. Balcovski, gospodin sa dugom
belom bradom rekao je: "Iako sam se
kuci vratio sa jednom rukom, dobio sam
mnogo vise nego sto sam izgubio." Svi-raju- ci
levom rukom na klaviru, Balcov-ski
se svojim hrapavim baritonom pri-druz- io
na vise jezika izmesanom izvodje-nj- u
pesama kao sto su: "Spanijo, oni zele
da te uzmu, Spanijo, oni zele da te uzmu.
Ali tvoja hrabra deca te nece osramotiti."
Na kraju druge pesme slusaoci su pou-stajal- i,
klicuci u suzama.
Sto u sali rece jedan od veterana: "Ni-ka- d
ne biste pogodili da smo mi taj rat
u stvari izgubili."
Herald Tribune, Pariz"
шшшштшмшшшш птшжтлшшшшншшвшшрршшшшшш+шшач
kompjutori-zirano- j
Fsnmancv9 I
Suoceni s golemim dugovima i besparicom americki farmer;
sve vise izlaze na prave „seljacke" trznice na kojima prodaju
robu na' bazi samoposluzivanja
nika prodaju ono sto je rodilo.
— To je nasa farmerska mini--revoluci- ja
— kaze Joan Randall,
poljoprivredni istrazivac iz
Livingstona, u Kaliforniji.
Suoceni s mnogim nevoljama,
farmeri su izasli na trznicu, pre-skacu- ci
citav lanac posrednika,
koji se na razne nacine o njih
cesu.
U okolici tog kalifornijskog
grada grupa od 75 farmera je
preuredila jednu napustenu ben-zinsk- u
pumpu i vec mjesecima
prodaju svoju „robu". Posao ide
kao satni mehanizam — jedni
dovlace robu, drugi prodaju,
treci su na farmama.
To je izazov americkom
„supermarketu", onoj ogrom-noj,
ledenoj i maksimalno ops-krbljen- oj
prodavaonici, u kojoj
se opskrbljuje gotovo cijela
Amerika. Roba do „supermarke-ta- "
putuje dugo i preko 6itavog
lanca posrednika tako da covjek
vise ne zna ni odakle dolazi niti
joj cesto moze osjetiti prvobitni
okus.
Kao sto je to po pravilu i u
drugim zemljama, u torn lancu
od farme dosupermarketanajgo-r- e
prolazi proizvoda6 hrane. To
je sludaj i s americkim farmerom
koji zahvaljujuci blagorodnoj
zemlji, svom radu, mehanizaciji
i stabilnim cijenama proizvodi
toliko hrane da ova zemlja ne
zna kamo ce s njom. U amefi6-ko- j
poljoprivredi radi samo 3
posto stanovnistva, ali i to je do-voljno
da prehrani cijelu Ameri-k- u
i osigura viskove za prodaju
sirom svijeta.
IVICOM SAVREMENOG SVETA
JEZICKI
VAVILON '86
Postoji 2. 790 zivih jezika, ali dve tre- - cine ljudi na svetu govori samo 12
jezika.
Od 6.760 jezika koji su naucno prouca-van- i
danas ima u svetu oko 2.790 zivih
jezika (uz nekih 12.000 dijalekata). Dve
trecine svetskog stanovnistva opsti na
ovih 12 jezika: kineski oko 920 miliona,
engelski maternji jezik 320 a govori 470
miliona, spanski 220, hindi 245, ruski
270, arapski 150, portugalski 148, bengal-sk- i
147, nemacki 119, japanski 118, su-dansko-gvine- jska
grupa preko 100, tur-s- ki
100 miliona. Nekad vodeci svetski je-zik
francuski je danas maternji jezik 90
miliona, ali govorni jezik 280 miliona. U
srednjoj i juznoj africi jezikom bantu go-vori
preko 80 miliona ljudi iz preko 200
plemena. Aravak grupa u Juznoj Ame-ric- i
sastoji se od preko 20 jezika. Spanski
se govori u 25, arapski u 24 drzave.
Manjinski jezici u Francuskoj (baskij-sk- i,
bretonski, korzikanski, okciganski)
nisu dopusteni u sluzbenoj potrebi. Sta-novni- ci
svedskog maternjeg jezika u
Finskoj osecaju se Fincima. Veoma je
neujednaceno u svetu postovanje prava
manjima na upotrebu maternjeg jezika,
nejednake su i pozicije "velikih" i "ma-lih- "
jezika. U prednosti su drustva i
drzavne zajednice u kojima se jezicke
osobenosti harmonicno uskladjuju kao
sastavni deo integriteta i kulturnog za-jednist- va,
a koje kompjuterska sutra-snjic- a
upucuje na one univerzalnije ko-municira-nje.
Svajcarska svesti 4 jezika. — U Svaj-carsko- m
kantonu Fraburg lokalni izbori
proslog meseca protekli su takodje u
senci jezicnog pitanja, jer mesani sa ne-mack- im
maternjim jezikom traze da ne-macki
bude izjednacen sa francuskim,
koji je sluzbeni jezik na sudu i na ulicnim
natpisima. Medju Svajcarcima 70 odsto
imaju maternji jezik nemacki, 19 odsto
francuski, 4 odsto italijanski, 1 odsto re-goroman- ski. Problemi zbog visejezicno-st- i
reseni su stalnom brigom za jacanje
"svajcarske svesti", koja pociva na uza-jamno- m
razumevanju za jezicke, etnicke
i regionalne osobenosti.
Bozidar DIKIC
"Politika"
Kada u Americi Ijetina dobro
ponese, kao ove jeseni, ovdje se
najcesce kaze: rodilo je, ne valja.
To je vapaj da se odrze cijene.
To svi mogu. shvatiti osim
farmera koji jos ne mogu doci
sebi — kako to da im ide gore
kada rodi bolje.
Teska kriza
Otprije nekoliko godina
americki su farmeri u teskoj kri-z- i,
ali ne samo zbog toga sto
„dobro rada" nego sto su se
prezaduzili. Dugovi su uzimani
kada im je islo dobro, kada je
cijena zemlje vrtoglavo rasla,
a roba se dobro prodavala. Sada
te dugove valja vracati. U medu-vremen- u
je izvoz americkog zita
i drugih poljoprivrednih proiz-vod- a
sasvim zapeo, cijena zemlje
je pala, farmer sve teze dolazi do
novca da vrati dugove.
I tu, djelomicno, valja traziti
objasnjenje sto su sirom Amerike
poceie nicati farmerske trznice.
U Kaliforniji in ima preko 200,
ne racunajuci one individualne,
u New Yorku 150, uTexasu 80.
Amerikanci su, kazu prva
iskustva, s interesom i entuzijaz-mo- m
prihvatili povratak na „se-Ija6k- e
trznice". Ako ne zbog
sentimeritalnosti, a ono sigurno
zbog toga sto mogu jesti rajCicu
ubranu toga jutra i koja nije
tjednimaamozdai mjesecima bila
po skladistima.
BorisiavLALirj