Nase Novine, September 13, 1978

              Ргеко 1500 posetilaca. Vreme
lepo, Ljudi, zene, omladina, deca,
svi veseli, razgovorljivi, razmlleli se
po zelenom tepihu, milovani zlat-no- m
toplotom sunca i blaglm po-vetarc- em. lako"su nebom nama
povremeno plovili sivi oblaci, ose-cal- o
se da je kiSa .zakazala posetu
pejzaz I ma dosta udaljenim od mes-t- a
na kome se odrzavao паб piknlk,
pa su se I jaganjci i prasi6i bezbriz-n- o
i rumeno vrteli na raznju u toku
celog dana, dok ih nije nestalo u
vedemjim satima. Ve6e i manje
grupe ljudi, opruzeni po Sarenim
prostirkiama,, prepusteni suncu,
udubljeni u §ahovske table, dnevnu
Stampu ill razgovor, potsecali su iz
male udaljenosti na bukete razno-"bojn- og
cve6a. A bllo je, i to vellkl
broj, onih koji su najviSe voleli da
budu u neposrednoj blizini orkes-tr- a.
Ni§ta nije tako zdravo I rekrea-tivn- o
kao igra i pesma na otvorenoj
pozornicl — ocigledno je bilo nji-ho- vo
mISIjenje. Popularni orkestar
''El Sombrero" . Slobe Ivanovica,
forsirajudi narodna kola, omogu-ci- o
im je da se izigraju do mile
volje.
Postojao je joS jedan razlog za
izuzetno dobro raspblozenje pri-sutn- ih: susreti sa prijateljima i
poznanicima koji se ne vldaju svaki
dan. Piknik "NaSih novina" je uvek
prilika za vedinu od nas da se sret-fiem- o,
izrazgovaramo, pa i prove-selim- o,
sa naSim saradnicima, 6i-taoci- ma
i prijateljima iz druglh
mesta. Upadljiva je bila poseta iz
Chathama, Windsora i Detroita.
Prijatno su nas iznenadili naSi
saradnici tz Windsora koji su pret-hodnevefc- eri
imali priredbu u svom
mestu u korist "Na§ib novina", a
ve6 sutradan ujutru su stigll 6ak u
Toronto da svojim prisustvom do-prine- su
uspehu plknika.
I Ч"1Ч"И8У"Л'ГР'4И '
nad
MALO ISTORIJE
Naziv ovog popularnog predgrada Toron-ta
(u kome, uzgred, ove godlno proslavlja-m- o
I Kanadsko-jugosloyens- ki dan) doSao
je od indljaneke r66l koja znaci: Reka na
severu sa mnogo uS6a. Oyde se misli na
Istoimenu reku na severu Ontarla, koja se
uliva u jezero Huron.
Na podrucju koje obuhvata.skoro svu
zemlju od Toronta do Hamlltona zivelo je
do pre nekih 175 godina Indljansko pleme'
Mississauga, koje je original no povezano
sa Algonquin Indljancima, Preclznije, bilo
je, to pleme sa Cetlrl vellka roda —
Chechalk, Quenippeon, Wabakayne i Oke-mapeness- e.
JoS poCetkom proSlog stole6a predstav-nic-l
engleske krune pokusavali su svlm
silama da otkupe od Indljanaca zemlju
izmedu Toronta i Hamlltona. No, to Im nije
poslo za rukom sve do 1805 godine, kada Je
копабпо, potpisan ugovor o prodaji preko
70.000 akara zemlje za cenu od tadasnjih
hlljadu funti sterllnga. Ugovor je obuhvatio
zemlju od Etoblcoke potoka 26 mitja na
zapad — do Burlington Bay. lpak,'lako je u
pltanju bio zaista ogroman kompleks, ipak
je Indljancima ostalo tolikb. da su pred-stavnl- ci
krune gledall sve moguce natlne'
da se domognu i ostatka.
JoS mnogi detalji se mogu na-broj- atl
kao opSti utisci i sveze us-pome- ne sa piknika "Na§lh novina",
odrzanog u proSlu nedelju. A
пајјаб!-utisci- , glavni dozivljaji za
sve posetioce piknika, vezani su za
letnju pozornlcu ukrajinske de6ije
kampe i vreme od 3 — 6:30 po po-dn- e,
na kojoj se odvijao kulturno-zabav- ni
program пабед piknika.
OvogodiSnji program je bio intere-santhi- ji
od prethodnih i zasluzuje
da se na njega posebno skrene
paznja. Po interesovanju sa kojim
je publika pratila program zaklju-fiujem- o
da uvodenje novih ideja u
prlpremanju programa deluje kao
Nosve2enje i pove6ava popularnost
zabavama.
Ve6 smo dosta pisali u prethod-ni- m
brojevima o takmidenju, odno-sn- o
muzi6koj smotri pevaca —
amatera koja je pod nazivom "Mi-krof- on
je vaS" prvi put izvedena ba§
na naSem piknlku. Udestvovalo je
- £est pevaCa odabranih putem audi-cij- e
koja je bila objavljena viSe od
mesec dana pre po6etka piknika,
tako da je bilo vremena бак I za ne-koli- ko
probapeva6a, koji su proSli
na audiciji, sa orkestrom. Publika
je burnim aplauzom propratila
nastupe: Boze Vuji6a, Nade Koji6,
Dragice Lapajkovske, Sefika Mi da-na,
Milana Kojlca i Stjepana Mar-kovi6- a.
Neki od njih su vec dobro
poznati i popularni u naSoj sredini.
O Sefiku Midanu je IzaSIa opSirna
reportaza u pretproSlom broju na-Se- g
lista. Predstavidemo vam u sle-de6i- m
brojevima i ostale udesnike
- prve muzicke smotre peva6a-ama-te- ra
u Torontu "Mikrofon je vaS".
Dana 6 iii 7 jula mozete ih ponovo
videti i cuti u prostorijama Jugo-slovensk- og centra — 793 Gerard E.
sa orkestrom "El Sombrero", kada
ce im u prisustvu gostiju, estrad- -
Da bi se postlgao cilj bilo je potrebno
imati podrSku bar jednog od najcenjenijlh
indijanskih poglavlca. Копабпо, podr&ka
je nadena u liku jednog od tada najpopular-nijl- h
— poglavice Josepha Branta (Ind-ljansko
ime Thayendonegea), koji je vodio
veoma jako pleme Mohawk. On je najpre
pregovarao za prvlh preko 70.000 akara, a
zatim I za ostatak od skoro 650.000 akara.
Ovaj drugl deo, lako skoro deset puta veci,
zbog toga Sto nije Izlazlo na jezero Ontario
bio je procenjen mnogo manje i dobijen je
za sumu od 522 funte 1 10 slllnga.
Ubrzo po kupovlni prvog kompleksa
pofielo se radltl i na naseljavanju. Prvi
doseljenlkt koliko se zna (bar prema ono-m- e
Sto je~osta(o zaplsano) bio je Philip
Cody, kome je 27 maja 1807 godine dode-Ijen- o
200 akara zemlje. Prva stvar koju Je
Cody uradlo bllo je podizanje kafane, u
kojoj je docekivao ostale doseljenlke.
Polako all slgurno broj doseljenlka se
povedavao. Veoma plodna zemlja i, za to
vreme, odllfirie komunikacljedoveli su za
1 5 godina preko 800 novlh doseljenlka. Ve6
'1821 godine bllo je 803, 1836 broj stanov-nlk- a
(belaca) na ovom podru6ju iznoslo je
preko 4.000, a'1851 bllo ih je 7.539. .
Najpoznatije naselje polovlnom proSlog
' ПШП LAMBS-.f- H ШЛ.ТГ '.%Г Шж&Ш& ,' "У.:гљл~јг,V&. '1Квч.. д' а№&a-iimfflfVY.',-r'. шшжZ х_.њ1 лШВш&: х.?;г. ш. ЈЖ&№ш'Ж'Л:--'Л&Ш$&бша&ЗШ9- ш. шшт
НКк ' W0B; ЖМ1ШШшШШШШШ
Publika je sa painjom pratila program I Izvodade Je nagradlla zasluienlm aplauzom.
Prava je Steta Sto fotografija mote da zabeleil samo jedan odredeni detalj. Ovo je
samo jedan trenutak Iz bogatog programa koji je izvela folklorna grupa "Ilinden" iz
Toronta, koja po kvalitetu nl malo ne zaostaje za mnogim profesionalnim grupama
koje smo gledall, '
ДИДРЧВЈИЛМ
veka na ovom podru6ju bio Je Cooksville,
trgova6ki centar i najpoznatija stanlca za
odmor kocija, koje su saobradale izmedu
Toronta I Hamlltona, a takode i jedini
servis centar za ogromno podrudje. Na
zalost, procvat ovog naselja nije trajao
dugo. Veliki pozar1852 godine gotovo je
sasvim uniStio naselje, ostavivsi iza sebe
samo nekojiko ku6a.
U isto vreme pofieo je I nagli rast sused-no- g
naselja, Port Credit, Sto je ubrzala I
izgradnja zeleznice, 6ija se stanicei nalazila
bas u Port Credit. I desllo se po onoj naro-dno- j:
"Dok jednom ne smrkne — drugom
ne moze da svane". Bllo je tako I ovaj put.
Pogorelci Iz Cooksville najveclm delom su
napustlll zgariSta I uto6ISte potrazlli u
novom centru.
A Port Credit nekada be£e poznato
prlbeziste Mississauga Indijanaca, koji su
tu podizall kamp kad god su se otiskivali
na jezero I vracali se nazad. Prodajom zem-lje
Indijancl su napustili i svoj popularni
kamp, a novi stanovnici doSII su tek tride-setl- h
godina proSlog veka. Naselje belaca
'zvaniCno je osnovano 1834 godine. Najpre
je bllo poznati centar za gradnju brodova I
camaca, da bi se postepeno razvilo u trgo-va6k- h,
preradivackl'i putnlfikl centar jednog
velikog regiona.
Druga naselja, od kojih su danas uglav-no- m
ostala samo imena jer su sva spojena
u jednu veliku cellnu, formirala su se u
razli6itlm periodima. Tako je Streetsville
osnovano 1818, (prvo naselje u regionu
Peel), Malton je ozvanicen kao naselje
1820 (trgovafiki I zanatski centar sa hdte-lo- m,
jednim od najvecih u Citavom regio-nu),
Clarkson je decenljama egzistirao kao
odmaraliSte za putnlke (poznat je od 1808
godine) I tek dolaskom zeleznice poceo se
razvijati kao naselje. Konacno, poslednje
selo iz ovog regiona, Churchville, osnova-no
je 1857 godine na obalama Credit River.
Vise od jednog ipo stoleca razvijao se
ovaj region. Naselja su rasla brze Hi sporl-j- e
— all su rasla I razvljala se. Dana§nja
'Mississauga, naselje koje objedinjuje sva
nekadasnja sela, vec je sama po sebi grad
koji se polako priblizava brojki od oko pola
miliona stanovnlka, sa razvijenom industri-jo- m,
zanatstvom i svim ostalim delatnos- -
tlma.
Kuriozitet svoje vrste je da su doselje-nic- i
Iz Jugoslavije poceli Mississaugu
. nekako sve vi§e da smatraju svojim nase-Ije- m.
Napusten je nekada poznati deo
Toronta u rejonu ulica Queen i Parliament.
Ako danas trazimo centar jugoslovenske'
kolonije u Torontu, onda je to Mississa-uga.
Копабпо, u jednom od tih delova — u
Cawthra Park i Areni — ove godine odrzava
se i najveci skup Jugoslovena u Kanadi,
koji bas tu slave tradicionalni Kanadsko-jugoslovens- ki
dan. Ova proslava je godi-nam- a
bila na farm! "Beograd" kod Weland-port- a,
a ove godine je priblizena Torontu.