Jedinstvo, April 18, 1961

              Kanadska priznanja
Kanadska stampa je puna
izvjestaja i pohvalnih ko-ment- ara Juri Gagarinu i so-vjets- koj
nauci. U tome se
пагобИо istakao Toronto Te-legram,
koji je ina6e veliki
protivnik komunizma. U u-vod- nom
clanku pod naslo-vo- m
"A Glorious Hour For
Mankind" " Telegram pise:
"Divota podviga je u tome
sto uzdize covjeka iznad
krute prirode, triumfuje nad
granicama drzava i blokovi-m- a
koji dijole svijet na sup-rot- ne
tabore ... On epitomi-zir- a
nastojanje iiovjekova
duha, njegovo odbijanje da
se pokori okoliSu. Postignuce
proizlazi iz nasavladjivog
uvjerenja da covjek moze
da osvaja nove horizonte. . .
Ako, kao sto izgleda sigumo,
боујек nastavj savladjivati
prirodu jednog dana i naju-daljen- iji
plancti lczati ce na
njegovu (1 dohvatu ..."
U izjavi za Stampu Komu-nisti5k- a
partij.i Kanado ka-2- o:
"Kanadjani su zadivljcni
vijoetima o velicanstvenom
postignucu sovjetskog naro-d- a
. . . Ovo je jo§ jedan pro-do- r
u prostranstva, omogti-ce- n
kolektivnim radom sov-jetsk- ih
паибепјака i radni
ka koji su sjedinili svoje sna-g- c
za postignuce ovog div-no- g
pothvata.
"Mi pozdravljamo Juri
Gagarina, prvog ljudskog
bica koje je uslo i zivjelo u
svemiru. On je pretcca mno-gi- li
kosmonauta, muSkaraca
i zena, iz svih zcmalja, koji
t'e slijediti zvjedani put ko-je- ga
jc on otvorio za citavo
covjecanstvo.
"Izvjesni anti-socijal- ni c-lem- enti
na odgovornim polo-znji- ma
u Sjevernoj Americi
gledaju na ovaj pothvat sa
stanovista hladnog rata i na-sto- jo
id a iskrive njegovo pra-v- o
znacenje. AH prvi svemir- -
ski putnik jo bio poslanik
mira.
"Sovjetski Savcz, u duhu
svjetske nauke i interesu ci-jcl- og
Covjecanstva, u vrije-m- e
lanciranja prvog sput-njik- a
19Г)7. i neprckidno od
onda, i sada prilikom ovo
svoje novo pobjede, nagla-sava- o
je vaznost svemirskog
putovanja j istrazivanja za
mir, za prosirenjc granica
ljudskog znanja, a kao dalj-n- l
dokaz potrebe razoruza-nj- a
i miroljubivc koegzisten-cije- .
Ovo jo, humanistiCko,
паибпо stanovistc koje d ij c-- lc
ljudi svih zcmalja.
"Odajuci priznanje Juri
Gagarinu i njegovim kolega-m- a,
nastavimo borbu za mir
i postignuce potpunog i op-ce- g
razoruzanja Svijet bez
rata i bez naoruzanja — to
je danas cilj naroda svijeta.
On je doveden blize zahva-ljuju- ci
hrabrosti Jure Gaga-rin- a
i postignucima sovjets-k- e
nauke.
"Kakve divote bj nauce-nja- ci
i radnici svih zemalja
mogli otkriti ako bi sposob- -
nosti muSkaraca i zena, bo-gatstva
Gagarin
Prvi je u svemir poletio
S radniSkom idejom u sreu.
Svemirom je prvi kru2io
S radni£kom idejom u sreu
2iv se na zemlju vratio
S radnikom idejom u sreu.
A zatim, proslavljen je bio
S radniSkom idejom u sreu.
M. Daic-Kraisn- ik
Juri Gagarin covjek svemira
Za Gagu so do јибег niti znalo nije,
a cijeli svijet mu danas vec ime spominje.
2iv odlazi sa zemlje, put nebeskom raju,
obilazi je i se vrati opet rodnom kraju.
Prica svijetu 0 putovanju svome,
sluSaju ga "bogme", ima pricat kome.
Pitaju ga mnogo, o svemu 2nati vole,
i od sada cc sve manje, ida so bogu mole.
0 njegovom putu so pi5e,
govorit ce se puno sve vise i vi§e.
Pisat ce s0 0 drugim, аГ viSe o Juri,
Vec sad govori, da mu se na mjesec zuri.
J. S.
Drug! pisu:
ADENAUER
U Zapadnoj Njemackoj
nedavno je objavljena ve-om- a
zanimljiva analiza
prihoda velikih akcionar-ski- h
drustava, odnosno
clanova upravnih vijeca
tih drustava, a to su najis-taknuti- ji
rukovodioci in-dustri- jc,
trgovine, trans-port- a,
banaka itd. U toj je
publikaciji zahvacena za-pra- vo
"krema", to jest u
svemu 493 akcionarske
kompanije. To je petina
kompanija koje redovito
figuriraju na njemackim
burzama. Njihov kapital
zajedno iznosi 14 i pol mi-lijar- di
maraka, a to je 50
posto citavog akcionars-ko- g
kapitala u Zapadnoj
Njemackoj. To znaci da
petina kompanija predsta-vlj- a
polovicu citavog ka-pitala.
Uzeti su u obzir i
prihodi 419 clanova upra-vnih
odbora tih kompani-ja.
Tako su stavljeni na
rescto bas oni koji se da-nas
mogu smatrati glav-ni- m
predstavnicima zapa-dnonjemack- og
kapitala.
(Nadaljranje in konec)
Oscm let jc minilo, odkar se je Julka poslovila od
svojega mo2a. Drugi mescc po njegovem odhodu je prc-jel- a
2eljno рпбако'апо pismo, v katercm ji je Marko
sporocil, da je dobil delo in da dobro zasluzi. "V dveh
letih bova габе1а lepsc in boljsc zivljenjc, Julka," ji je
pisal.
A minilo jc leto, minilo idrugo in tretje leto, ko od
Marka ni bilo nebenga glasu 'еб. Julka je s temno slut-nj- o
poizvedovala za njim. Obrnila se je na izseljeniski
komisariat, povprasevala pri tern in onem, ki sc je vrnil
iz Kanade, бс bi kdo kaj vedel o Markovi usodi, a vse
zaman. Kakor da se je v zemljo vdrl.
Na prigovarjanje svojih starfev sc je koncno vdala
v uso-do- . Morala je габе11 misliti na to, kako se bo pre-zivlja- la.
"Mlada si Se in zdrava. Zdaj je cas, da poakrbiS za
svojo bodo£noet Pojdi in izuSi se kake obrti, da se ne bo5
ko navadna dekla ubijala pri tujih ljudehl", je sveto-val- a
mati.
In Julka se je odloSila. Nekega dne je stopila k Smo-karj- u. da bi tasta ohvestila, kaj namerava.
"Pametno si se odloc'lla. Na Marka t nc kaJc ба-Jca- tl. Iigubljen je, ali pa mrtev", je pritrjeval 'бетегп!
starec
"A kaj Uo z najino hUo?", je vpralala Julka.
svih zemalja, bila
posvecena mirovnom stvara-nju- !
"Ovo je ono 5to treba da
veseo
historija
vlada naSim mislima kad po-kusava- mo
da shvatimo zna-беп- је
ovog novog skoka lju-dskog
znanja, ovog smjelog
podviga, koji je povecao 60- -
vjekov lik."
Svakom se moglo, sto se
kazc, pogledati u zeludac.
A mogla se konacno posta-vi- ti
i neka skala bogatst-va- .
Ustanovljeno je da i--
ma
i niz novih imena, to
jest onih koje je iznijelo
poslijeratno "privredno
cudo", ali ipak dominira-j- u
vec poznata stara ime-na:
Abs, Flick, Krupp,
Stiness, Tyssen, Oetker. . .
Od novih imena domini-ra
jedno veoma poznato u
citavom svijetu. To je ime
Konrada Adcnaucra, za-padnonjemac- kog
kancela-ra- .
On je do svrsetka rata
bio osrcdnje imucan keln-sk- i
gradjanin, bez znacaj-nije- g
angazmana u nekoj
poznatijoj kompaniji. Ot-kak- o
se kancelar povezao
s bankarskim magnatom
Pferdmengesom, koji vrsi
veliki utjecaj na njega i
najblizi mu je prijatelj, te
s porodicom Werhahn,
on se angazirao u niz
velikih i unosnih pothva-ta.
Ne bi se trebalo cuditi.
Ali ipak je prilicna sen- -
BOGATi
Americki upravljaci pokusavaju da se odreknu od-govorn- osti
za zlocinacko kubanskih gra-dov- a.
Kako to izgleda u svijetlu vojnih priprema koje su
vec izvrsene u Sjed. Drzavama za invaziju o koji-m- a
javno pise americka stampa?
Evo pojedinosti o napada-6ki- m
pripremama kako su
iznijele ameriJke novine :
devet mjeseci voj- -
ne snage kubanskih emigra-nat- a
vje2baju se u Sjedinje-ni- m
Drzavama i Centralnoj
Americi da bi zbacili Castro-v- u
vladu. Armija od 6000
do 6000 vojnika nalazi sc
pod komandom
vijeca" nove "vla-de- ",
koja je proslog mjeseca
formirana u Sjed. Drzavama.
Mobilizacija emigracije je
zaustavljena, jer se smatra
da su dosada§nje snage dos-tigl- o
fazu kad mogu kazati.
da su potpuno spremne za
boj. Mnoge njihove jedinice
su orlliSno izvjezbane u iskr-cavanj-u,
ubacivanju na otok
i sabotiranju. Te su snage
koncentrirane u dva glavna
logora u Gvatemali i u jed-no- j
bazi u di-za-vi Louisiana
(U. S. A.), nedaleko New
Orleansa.
Logor u Floridi
za specijalne instrukcije
Emigrantska armija, koja
ima zadatak da silom oruzja
likvidira kubansku rcvoluci-j- u
ima cak i svoju avijaciju,
mornaricu i je-dinice.
Spremni su i koman-dos- i
infiltratora, sabotera i
Nastcvak Iz proSlog broja
1SKAZ Ј07Л:ГЛ VAJZLA
Ti novi podaci omoRudili su Ha-Ka- ni
da krene novim pravcima. Po-?e- li
su sa foferom Jozefom Vajz-lo- m.
Utvrdjeno je da so on nalazi
u centralnom be£kom zatvoru.
Udeicno jc da kancdarija uprav-nik- a
zatvora bude stavljcna Artu-r- u
na raspoloienje.
Artur je sedeo u Sirokoj uprav-nik- oj
fotelji. StraZari su uoli
Ajhmanovog Sofera. Jozef Vajzl,
mislc6i da je Artur upravnik, stao
je mirno i salutirao.
"Vi ste bill Ajhmanov Sofer?"
zacija u ovoj cinjcnici:
Najbogatiji je covjek
Zapadne Njemacke Alf-rie- d
Krupp, sef stoljetne
industrije topova u Esse-n- u,
a Prvi je do njega na
precizno izrad jenoj list! —
Konrad Adenauer!
Nije suvisno znati, jer i
to moze da sluzi
njegove politike.
—Vjesnik
SLOVEHSKI OlDMEVI
JASA 2VAN: Izselienec Marko
plaho
ORGANIZIRANJE
bombardiranje
Kube,
Gotovo
"revolucio-narno- g
padobranske
objasnja-vanj- u
"Vse nama bo prodano."
"Kdor se preveS zalcti, se lahko ubije. Ali se
vama je bilo potrebno zadolievati? Bajto bi bila lahko
za silo popravila, вбазота pa prezidala", je godrnjal
Smokar.
"Mislila sem, occ, бе bi vi . . . "
"Vom, kaj ћобеб re&. Da bi jaz kupil in р1аба!
dolgove, ali ne? Ne morom. Dvakrat ne bom placeval
Prosenovine. Kupca bi pa imel. Bolje, da prodas pod ro-k- o, kakor na draibi.
Mosec dni pozneje je bila Julka ze vajenka pri neki
Sivilji v mestu. Tja jo jc tudi Smokar obvestil, da je
Prosenovino kupil neki Amerikanec. Poravnani so bili
lolgovi in 3c je ostalo nekaj 1Јвобако% ki jih je Smokar
dal v hranilnico na Julkino ime. Pozneje si jc Julka za
ta denar kupila Sivalni stroj.
Julka je postala izuCena Sivilja. Z ljubeznijo in
2animanjem se je posvetila svojemu poklicu. Po prete-k- u treh ротобп15км11 let je napravila mojsti-sk- i izpit in
za?ela delati na svoje. 2e kot ротобтса se je navadila
varfevati in skromno 2iveti. Tako sc je v par letih na-bra- la v hranilnici бedna vsotica prihrankov.
Bilo je nekako ob osmi obletnici Markovega odhoda
v Kanado. Julka se je mudila doma, kamor je priSla
obiskat starie. Obhajali so sedomdesetletnico oбelovega
specijalista za gerilu, koji
vec mjesecima — iz tajnih
baza u Floridi — odlaze na
Kubu.
Jedinice kontrarevolu-cionar- a
uglavnom dobivaju
svoje kvalifikacije u gvate-malski- m
logorima, gdje pje-§adijs- ke
i artiljerijske jedi-nice
imaju struCne instrukto-r- e
iz Sjed. Drzava Ali, speci-jalne
instrukcije daju se u
manjim logorima u samoi
Floridi.
Dio avijaticarskih i pado-branski- h
jedinica nalazi so
sad u logorima u Louisiani.
Ispo6etka je vojno struCno
vjezbanje emigranata bilo
odvojeno po razbacanim or-ganizacijam- a,
dok so pro§lc
jeseni nije sve koncentriralo
u istu grupu i otad u2ivalo
"tolerantnost i aktivnu sura-dnj- u
ameri6kih sluzbenika.
Hrojni kubanski lijeSnici
koji zive u Floridi, najblizcm
dijelu Sjed. Drzava Kubi,
morali su se pridruziti cmig-rantsk- oj
aiTtiiji kontrarevo-lucionar- a.
Mcdju njima su i
dvojica najpoznatijih kuban-skih
kirurga. Pripremajuc!
se za tdesant, emigranti su
opremili jednu plovecu bol-nic- u
i usidrili jc "negdjc u
'Da, gospodine"'
Na stolu je Iciao paket cigarc
ta. Artur je primetio da ih Vajzl
ieljno posmatra. "Posluii se" —
rekao je.
Jozef Vajzl uzeo je cibaretu, po-vuk- ao
dva dima I na pitanje "Sta
znato o Adolfu Ajhmanu?" poceo
da priJa:
"Do februara 1945. Ajhman je
bio u lragu Tada se priiialo da se
oficirima Gestapoa dele pasoJi raz-ni- h
zemalja. Men! nisu dall pa-so- s.
Ajliman i oficlrl njegovoff Sta-b- a
napustill su l'rag krajem apri-l- a,
kolima natovarenim koferima.
To je svo Ho znam. N'e znam kuda
su otifll. Ja sam samo obian So-fer.
Nikad ml nije bilo dozvoljeno
da razgovaram s Ajhmanom. Smeo
sam samo da odgovaram na pitn-nj- a.
Koliko mi je poznato, ja sam
bio jedan od poslednjih koji su
ga videli. Kunem vom se da ne-na- m
nikakve njegove fotografije"
Vajzl je, medjutim, Izrazio m'&-ljen- je
da bi Ana Marija Mistlbah,
jedna od Ajhmanovih metresa u
Austriji, mogla poiedovati njego-ve
like. Vajzl se dobro secao dru-m- a
koji vodi za gradid Dopl, kuda
je cesto vozio svoga gazdu u posete
INVAZIJE KUBE
гШ t
vodama Floride". Instru-- 1 komandosima, koji su potaj-men- ti
i lijekovi se narucuju no prebacivali oruzje u Ku-- u velikoj koliini, krvna pla- - bu i vrsili sabotaze. Sad i
zma se priprema za transfu-zij- u
ranjencima u planira-no- m
oruzanom napadu na
Kubu.
Novi regruti jo§ stizu iz
New Yorka, kao i proteklih
mjeseci. Svakog od njih pro-vjerav- a
specijalna obavje§-tajn- a
agencija, jer emigran-tska
vlada ne zeli da u svoju
armiju dobije Castrove ljude
i kompromitirane agente
svrgnutog Batistina rezima.
Ameri6ki sluzbenici podr-zavaj- u
ovakav stav, amcriS-k- a
vlada jc svojom "bijelom
knjigom" odjednom odlu6i-l- a
da se pokazc braniocem
istinske kubanske revolucije
koju je Castro toboze izdao.
Kad regruti prodju zado-voljavaju- co kroz istragu 0-bavje§ta- jaca, odlaze na zbi-raliS- ta
u odredjena mjesta
Floride j odatle kamionima
11 logove. Tu sc prosvuku u
kaki-unifor- me i avionima.
koji ne noso nikakve znako-v- e,
lcte u Gvatcmalu.
Financijska srodstva na
raspolaganju kontrarcvolu-cionarno- j
vladi dra Mira
Cordone su velika i neiscrp-na- ,
njihovi izvori fonnalno
nepoznati.
Ranije jc svaki uniformi
rani emigrant morao raditi
danju da zaradi novaca, a
nocu i ikcndom dobivao bi
vojnu naobrazbu. Tako je
bilo бак i sa specijalistima- -
gospolji Mistlbah ajzi je cak
nacrtao i mapu na kojoj je ozna-1- 0
mesto gde se, izvan Dopla, na-lazi
ku£a te Zene
PLAVOKOSI IIOLANDJAMN
Artur je stavio u zadatak plavo-koeo- m,
plavookom Henriku Dija-mant- u
(poznatom нх1 pseudoni-lo- m
Manoe) da pronadje gopodju
Mistlbah i od njc nekako izvute
Ajhmano-- u fotografiju. Manos je
ubrzo uspoo da satavi kompletan
dosije o toj ieni. Zakljuiiio jc da
je najboljo da joj se predstavi kao
llolandjanin. Imao je cak i holand-sk- i
paso da to dokaic
Kad je naino, rekao joj je da je
iaradjivao sa naclstima i da je bio
pripadnik holandsko SS-diviz-ije
"Viking", a da je njegov brat bh
Ajhmanov najbolji prijatelj.
"Da budem iskren prema vama,
frau Mistlbah" — rekao joj je u
poverenju — "potraiio sam vai
zato Ito je pred sam kraj rata Ajh-man
poverio morac bratu povefu
koliiinu novca i nakita na cuva-nj- e.
On sad Zeli da mu ih vrati.
Imate li pojma gde Ajhman sada
Zivl?"
Ostarela lepotica bila je nepi-verlji- a:
"N'jegov otac Zivi u Lin-cu- .
Ako iko treba da zna gde jc
KAKO IE UHVACEN AIHMAN
rojstva. Veselo razpolozcnjc, ki je vladalo ta dan v бе-vljarj- evi
druzini, je zmotil sclski pismonosa Jur, ki jc
prinesel na Julko naslovljcno pismo.
Ko jc Julka po poJtnem zigu spoznala, da je pisa-nj- e
iz Kanade, jc prcbledela in s езобЈт! prsti odprla
pismo. Vsa druzina j umolknila in napcto рпбако'а1.
kaksne novice jc dobila Julka. Ta je najprej z обтј prc-letc- la
pismo, nato pa se sedla na stol in zaihtcla.
Marko je рогоба! svoji 2eni, da kot rudniiki invalid
s skromno rento 2ivotari in strada v mrzli tujini ter hre-pe- ni
domov. Z beraбcnjem in pritrgovanjem si je prih-ran- il
Zc polovico vsotc, kot je potrebna za pot v domo-vin- o.
ОргаУЈбе'а1 so je, da jc tako dolgo то1ба1, без da
se ропезгеб! sploh ni nameraval vrnitj domov.
"Pohabljen sem in bi bil scbi in tebi v nadlcgo. Zato
naj rajsi umrem tarn, kjer me je doletela kruta usoda."
Tako je stalo v pismu. Toda Cimbolj se je odmikala
бавохпа razdalja od njegovega slovesa od Zarebri in od
ljubljene zenc, tembolj je kljuvalo v njem kopmenje po
domu."
"Moram ti pisati, da sem §c ziv in dac bom vrnil,
берга ve6ji siromak, kakor sem bil prcd osmimi leti.
Prosim te, Julka, ne гапЈбиј me zavoljo toga I"
ze naslcdnji dan sc je Julka vrnila v mesto. Njena
prva pot je bila v hranilnico. Dvignila je od svojih prih-rankov
toliko, kolikor je Marku manjkalo za voJnjo
domov.
In okoli Kresa je z glasno utripajocim srcem hitela
бека1 na postajo svojega nesreбnega Marka, ki se je
tako straino razocaran nad tujino таба1 v svoj rojstni
kraj.
Zdaj 2ivita Julka in Marko tiho, a zadovoljno ziv-Ijen-je
v mestu. In Marko pravi, da bi bil raj brei obeh
rok, kakor brez tako pridne, zveste in ljubee ienc, ka-kor
jc njegova Julka.
STRANA 3
njihove porodice тјевебпо
dobivaju cekove s dolarima.
Promet kurira izmedju
Floride i Kube je veoma ziv
Kuriri nekad otvoreno letc
preostalim avionskim linija-m- a
na relaciji Havana-Miam- i,
ali пајбебсс se prebacuju
motornim батсјта i prenoso
instrukcije, oruzje i eksplo-zi- v.
Camci neometano odlaze
iz Floride u kubanske vodc.
Prije nekoliko tjedana amc
пбМ pograniбni patrolni
brod zaustavio je kubanski
батас s eksplozivom. Kad su
Sjed. Drzave provjerile 5iji
je батас i бети sluzi i kamo
krece, odmah je propuStcn,
a pogranicnim inspektorima
jo гсбспо, da iduci put budu
manje savjcsnl.
Dr. Miro Cordona, sef e-migra- ntske
vlado, slobodno
putuje Po Sjevernoj j Cent-ralnoj
Americi. Proslog tjod-n- a
izvrbio jo inspekciju svo-ji- h
logora u Gvatemali, a za-tim
jo otisao u Washington
i u State Departmentu vodio
razgovore s visokim ameriC-ki- m
funkcionarima, s Adol-fo- m
ПеНеот. koordinatorom
SAD za 1аипзкоатспбки
politiku i Philipom Bonsai-pom- ,
bivSim ambasadorom
na Kubi. Cordona ce vikend
provesti u New Yorku.
(Napomcna: Gornjo jo
napisano noSto prije vijestl
o invaziji Kube).
Adolf, on ce to znati".
Manosa to nije oboshrabrilo, VfeJ
je odlucio da sklopi prijateljstvo
torn Zenom. Ona ga je nekoliko pu.
ta pozivala k sebi i postcpeno se
raskravila do to more da mu j
jednom, kad je ponovo zapodeo ra-zgov- or
o Ajhmanu, rekla: "zelite 11
da vam pokaZem njcgo,u sliku?"
Jfanos klimnu glavom glumecl
uctiMi ravnoduJnost . . .
Sa Ajhmanovom slikom, koju Je
veJto ukrao iz albuma, Manos Je
poZurio Arturu. "Ovo Je prvi stvar-n- i
korak naprcd" — zadovoljno Je
kon!tatovao Artur. "Poslaemo
stotine kopija ove si ike policijskim
stanicama I listovima u celom sve-tu- ".
r.KRTKUDA S "AIUJKVSKIM"
LICK.M
Kad su "osvetnici" (kako su W
medju sobom nazivali ueenicl
"Operacije Ajhmann") saznali da
Veroiuka Ajhman Zivl u Had
Auszeu, iwceli su paZljivo da mo-tr- e
na sva lica koja su posecivala
njenu kucu, te su ubrzo doznall
njihov identitet.
To je omogucilo Manosu, "pla-vokoso- m
llolandjaninu", da se
upozna sa jednom prijateljicom
Ajhmanoxe ienc, kojoj je ponovto
priiu o svom toboZnJem bratu koji
je bio tako priean Ajhmanov pri-jate- lj.
Kad je preko te prijateljice raj.
zad utpeo da ga Veronika Ajhman
poaoe na eaj, Manos jo bio prill-In- o
razocaran videvll da Ajhma- -
nova deca iskreno eruju da im je
otac pofrinuo. Veronika Ajhman
ponavljala je svoju verzlju o mu-Zevlje- oj
iogibiji, ali na tako upo-ra- n
i nenosan паИп da Je to Mu
nosa samo jos crWe uverilo Ал
ona zna za njegovo kroviite.
Manos je naetavio da роечиЈе
Veroniku Ajhman. koja mu se jed-nog
dana poialila da nigde ne ino-f- e
da nadje pogodnu sluia%ku. Idu-ce- g
dana Manoe Joj je doeo mla-d- u
Јетгејки po imenu Gertrudu
(inaee obaveJtajku Hagane), koja
je imala tako izrazito "arijevske"
crte lica da Veronika ni trenutka
nije mogla poeumnjatl da Joj Je
direktno u kucu ubacen agent.
Tiha, uetiva, poelufea Gertrude
meecima je palljivo plufcila eve
sto se u kaci go4ri i doetavljela
Manoeu imena svih poeetilaca. AH
niko od njih nl jednom, u nugevo-r-u
sa go#podjom Ajhman ill e-- dj
9bom, nije pomeneo nllta K
bi bilo od ma kekve korwtl i икл
zaVo put АЈћтаиол-чи- и skrevi-iU- i.
Vo Arturovim inotnikcijama Ma-nos
se povosao i m nekoliko dra-gi- h
bivHh АјћпиикиЧћ metrwe,
пж1ајос1 м da c kM do kakve
podatka. dokumenia ili fotofrrafUe.
PtitovM je u Sakfcarir, HamWrK,
Dfmfi i M5nWn, all b fliakvth
kkretfiljih reiHata.
(XMtavife sc) j