Nase Novine, December 16, 1981

              т._ ,Al!!l ' Ч{ М ' ,' {i ' ff,y r .j, ~r l „iff
т 'C 'J ' Ml r. 4lMVi' '4"" "J1' V ~% ' V h ;- -' JrV i Wf 4
a " . i, 1Г ' " '.ft
November 4, 1981 NASE NOVINE- -7
Pitanje angazovanosti pisca nerazdvojno
je vezano sa pitanjem slobode njegovog
knjizevnog stvaralaStva. U vezi s tim
pitanjem pominjese, ponekad, i takozvana
"linija", koje bi on, u svom stvaralaStvu,
trebalo da se pridrzava. Ne volim, u
domenu umetnosti, геб "linija", ali kada
sam je ve6 pomenuo, onda bih rekao da
pisac moze da ima samo svoju sopstvenu,
stvaralaCku "liniju", koja proizilazi iz
njegovog umetnickog sveta, njegovog
talenta i njegove licnosti. StvaralaStvo i
politicki oportunizam ne mogu da idu ruku
pod ruku. Pisac, piSuti svoje delo, ne
pomiSIja da li je to Sto piSe na ovoj ili onoj
"liniji". On pi§e onake kako mu tokom
pisanja njegov stvaralacki nagon diktira,
piSe ono Sto dozivljava, oseca i misli.
Smatram da piscima, u precesu njihovog
stvaralaStva, ne bi trebalo nikakav diktat,
nikakva odrednica da bude "zvezda
vodilja". Njihova MCna, neprikosnovena,
autenticna stvaralaika vizija, koja pro-isti- ie
iz njih samih, njihova je jedina
"zvezda vodilja".
Knjizevno StvaralaStvo se, uglavnom i
pretezno, bavi ljudskim sudbinama, a
ljudska sudbina je, kao Sto гебе Malraux,
viSe metafiziCki nego politidki problem.
Pisac, i kada piSe o sebi, u isti mah piSe o
svima i svakome, piSe o zivotu i ljudskim
sudbinama. A sadrazaji velikih knjizevnih
dela, koja se bave ljudskim sudbinama,
viSe su gorki i teSki, nego raspevani i vedri.
Pisac je po svojoj misiji pozvan da, pored
sliKanja svetlih strana zivota, zaroni i u
tamu, u bedu ljudskih sudbina. Pozvan je i
obavezan da, pored velicanja dobra,
ukazuje i na zlo, da to osudi i da ga
zigoSe. Knjizevnost je oduvek bila, jeste i
bice, savest ljudskog druStva, nepotkup-Ijiv- a
istina i ogledalo, koje verno i istinito
odrazavazivot i ljudske sudbine. I ako se u
torn ogledalu pokaze i neSto trulo i
bolesno, ne treba zbog toga razbijati
ogledalo, vec bolest lefiiti, a trulez
amputirati i odbaciti.
Sledstveno, pod slobodom knjizevnog
stvaralaStva mora da se podrazume i.
prikazivanje nekih negativnih, tamnih
strana ljudskog zivota. Ono Sto ruzi i
izvitoperuje lik ipiemenitu humanu svrhu
socijalizma, pisac 6e, neoportuno i
slobodno, razoblifiiti i osuditi. Jer i u
socijalizmu ima prilican broj Ostapa
Bendera, poklonika "zlatnog teleta" i
zlatoustih oratora cija dela negiraju ono
Sto im usta govore. Stojim iza reci
Miroslava Krleze koji kaze: "Za socijalizam
beskompromisno, a u literaturi za slobodu
protiv bilo kakve cenzure pa bila ona i
socijalistiCka. Ljudska glupost ostaje
jednako glupom i u socijalizmu. Tu je,
rekao bih, jedan od osnovnih nespora-zum- a:
kad napadate socijalistiCku glupost
u najSirem smislu te rijefii, nade se uvijek
onih koji 6e vam imputirati da napadate
socijalizam".
Prema tome je i komunistifiki i ljudski,
da pisac svojim sredstvima, obradujuci
druStvenu, odnosno cisto ljudsku pro-blemati- ku,
roni ispod povrSine i glazure
stvari i pojava. Nije i ne moze da bude
"neprijateljski" akt, ako pisac, istinito i
objektivno, sa idejno i moralno zdravih
pozicija, iznese na videlo i ono Sto je
trulost, Sto je glupost u socijalizmu.
Cinjenica je da medu nama ima i nega-tivnih
pojava, koje su u suStini, svesno ili
nesvesno, antisocijalistifike, i koje su, kao
takve, i te kako, predmet pisanja jednog
knjizevnika. Mislim da je precutkivanje i
prikrivanje takvih pojava politiiki Stetnije,
negoli otvoreno i slobodno ukazivanje na
njih. Ne treba zaboraviti da su Marks i
Engels bili protivnici tendencioznog
ulepSavanja stvarnosti, da su Lenjin i
Gorki, u pogledu slobode knjizevnog
stvaralaStva, bili Siroki, suSta suprotnost
okrutnom Staljinovom dogmatizmu i
zdanovskim "inzenjerima" i "lekarima"
ljudskih duSa.
Rezolucijama i dekretima ne mogu se
odrediti i usmeriti tokovi ljudske misli.
Covekov um ne trpi nikakvu uzdu, nikakav
Pise: NIKOLA DRENOVAC
Beograd
l--
r' ' $ M , iv џШ1
'л ' ,.
ftp--.- " "'%?i 'V.ЉЛ ', j . .' "
k,
t VШ,'UfSSSrMШiXrf7ft£тflHfy'..-'fSWШtf?- "f"ЉrШЛЛЛШл.Y'
ШшЉушМ #1ШШ
4SyjVJYSSSSSSj'SSA' ' '"WOW- -
. ЛУ r SS f iMSMSSSfMfSfMfSff, "-'- A '.„",, #', , 'ШЖШМЖШ
!
Mm,
"4
vt-- V V
.
't
i „ .
"' ,v
, f
! '_
tit~"l!$P
kalup, niti bilo 6iji diktat spolja. Politicki i
idejni, odnosno ideoloSki, principi sebe
potvrduju i opravdavaju slobodoumljem i
skladom izmedu refii i dela. Ako to nije
slucaj, onda se politidki i idejno-ideoloS- ki
principi pretvaraju u hegemoniju koja
nema nicega zajedniikog sa slobodom.
Setimo se samo poznate pesme Majakovs-ko- g
"KonferencijaSi", koju je Lenjin
pohvalio, izjavivSi da je pesnik rekao
istinu. Progresivno slobodoumlje je izu-zet- an
uzlet i sjaj ljudskog duha, dragoceno
svojstvo koje coveka razlikuje od zivotinjel
programiranog robota. Knjizevno Stvara-laStvo,
kao cista umetnost, neprikosno-ven- o
je i bezgranifino. Takvo StvaralaStvo
ne moze i ne sme da bude lakirovka, nego
objektivna, cela i neustraSiva istina. Ne
smemo dozvoliti da naSe slabosti, naSe
stranputice, nedoslednosti, devijacije i
negativnosti, "otkriva" ona druga, nama
ideoloSki, suprotna strana.
Sasvim je druga stvar ako se radi o
negativnim i zlonamernim politifikim
tendencijama u umetnosti. Takve tenden-cij- e
zasluzuju osudu. Socijalizam je jedno
@ i i
(Nastavak sa st. 1)
Ujedinjene nacije tj. da
tamo gde su ih Sjedinjene Drzave,
Engleska, Francuska i Zapadna
Nemacka prekinule i omele pocet-ko- m
ove godine. Ako se ovo
najminimalnije ne postigne onda je
izgubljena svaka nada u dijalog
Sever — Jug do fatalnosti.
Kljuc glavnih problema drzi
Ronald Reagan, koga od svih
saveznika najvise podupire
Margaret Tatcher, i on je najveca
prepreka cak i za najminimalnije
razgovore sa njegovom tvrdoglav-no- m
politikom prema drugim
zemljama kapitalistickog sektora,
prema socijalistidkom svetu ali i sa
politikom i na tlu Sjedinjenih
Drzava.
Svi predstavnici 22 drzave, kao i
ogroman broj predstavnika raznih
ekonomskih agencija i novinara,
neko manje neko vise, bili su
razocarani. Na ovoj konferenciji
jasno se pokazalo da kapitalizam,
zbog same njegove gramzive
prirode, ne moze resiti, pored
najidealnijih namera nekih poje-dinac- a,
svoje protivrednosti, te su
se mnogi zapitali da li im je trebala
ova konferencija da na njoj potvrde
DOBRO, jedan sveopSti PREPOROD
Coveka i ljudskog druStva, i to znaju oni
koji se bave konstruktivnim stvaralaCkim
radom. I njima je svakako jasno da sloboda
knjizevnog stvaralaStva ne sme da uklju-биј- е
u sebe i slobodu гибепја onih principa
na kojima se izgraduje socijalistiCko
druStveno uredenje. U vezi s tim, mislim da
bi trebalo analizirati i ispitati odredene
idejne pojave u naSoj izdavackoj delat-nost- i,
osnovne orijentacije i stavove ljudi
koji uCestvuju u stvaranju i realizovanju
izdavackih planova, odnos prema piscu i
njegovom delu, kao i mesto i odgovornost
tih ljudi u izdavaikim savetima, odnosno
odborima. Ako smo za nove oblike i
sadrzaje knjizevne re£i, za merila koja ce
objektivno i bez apriornih, uskonacio-nalni- h
pristupa, ceniti delo autora, onda
onemogucimo monopole i klanove i sva
nacionalistifika legla (u koustanovama.
Ukazao bih na joS jednu zabrinjavajucu
pojavu medu nama. Mislim da u nekim
jugoslovenskim piscima joS ima na-cionalnekratkov- idosti
i egoizma. Imacak i
nacionalisti6kenetrpeljivosti i mrznje, koja
se samo pritajila, uzela druge oblike J
povukla se u senku. Svaka cast i poSto-van- je
svetlim i velikim duhovima naSe
nacionalne proSlosti, naSim pozitivnim i
svake hvale dostojnim tradicijama,, ali to
poStovanje, koje zasluzuju ti svetli i veliki
duhovi i tradicije, prestaje onog trenutka,
kada se o njima робпе nacionalisticki
histerisati u dokazivanju kako je "moja"
istorija znafiajnija bd "tvoje", kako je
"tvoja" nacija" ispod "moje", kako je "moja
tradicija dublja i bogatija od "tvoje", i kako
su "tvoji" narodni tribuni, u poredenju sa
"mojima" — niko i niSta! Nisu, dakle, ovde
u pitanju svetli duhovi i tradicije, nego je
геб o slepom i sebifinom nacionalizmu.
2alosno je da taj i takav nacionalizam, i
kod Srba i kod Hrvata, nalazi svoje
sledbenike Cak i u nekim mladim pesni-cim- a,
kojima je uspelo da se domognu
pozicija s kojih direktoriSu ili urednikuju,
sprovodeci, veoma perfidno, svoju
klansko-nacionalistiCk- u politiku.
Nacionalisticki klan, kao polip, nastoji
da uvufce svoje pipke u gotovo sva kultuma
zbivanja u nas. I treba reci da on u tim
£_ i
da ce se i dalje nastaviti sa starom
praksom gde bogati postaju jos
bogatiji, a siromasni jos siro-masnji- ji.
Da li je bilo svrhe pitati
vuka da se odrekne svog apetita na
ovce i jaganjce.
Ovaj sastanak u Meksiku bice,
ipak, znacajan po tome sto su neke
drzave, ukljuciv i Kanadu, uvidele
da SAD nece menjdti svoje odnose
gospodara nad drugima, niti ce
ublazivati svoju eksploataciju kako
tako i sevemih zemalja. Ovde
je isto tako potvrdeno da ce borba
za prevlast i dominaciju, za kon-trol- u
trzista i cena biti stvarno
rukovodena od Reaganove
administracije i da tu nece biti
kompromisa ni sa najblizim
prijateljima. Takode je potvrdena i
zavisnost americke vlade prema
multinacionalnim trustovima koji
ce pomocu Reagana, gospode
Tatcher i latinskoameri6kih hunta
zavoditi rezime 6rvste ruke kao
odgovor na ekonomske probleme.
Jos 1979. godine Treci svet je
dugovao zapadnim bankama i
vladama trista milijardi dolara, ne
uraftunavajuci tu 60 milijardi
kamata. Raduna se (UN) da ce do
svojim nastojanjlma ргШбпо i uspeva.
GuSi njegov smog, ali je skoro nemoguce
pronaci mu izvoriSte, odnosno dokazati da
baS otud izvire. Klan cesto odluCuje Sta 6e
da se Stampa, ko ce da bude nagraden ili
odlikovan, o 6ijem delu da se piSu
slavopojke, a koje delo da se "pokosi" ili
precuti. Njegovi pipci biraju бак i knjige za
knjizarske izloge i grupiSu ih po srodnosti
koja poti6e iz istovetnih nacionalisti6kih
shvatanja. Ako pisac udovoljava, na ovaj ili
onaj na6in, ukusu i shvatanjima klana,
knjige бе mu, бак i one objavljene pre
nekoliko godina, biti pompezno prezen-tiran- e,
i to jedna do druge, u gotovo svim
knjizarskim izlozima u Beogradu. Tim
"manitim vukovima", u ovom naSem
demokratskom druStvu, zaista nema ni
"meda", ni granica! "Barjaktari" nacio-naliz- ma
uvek su jedan uz drugoga, uvek na
okupu. Oni znaju da izdifu jedan drugoga,
oni se sele iz bunkera u bunker, povezani
su kao creva, drze uzde kulture u svojim
rukama. Pored mnogih i razliditih oblika,
treba naglasiti da taj klan diSe i u, naoko,
"rodoljubivim", tradicijom nadahnutim,
iskonstruisanim i, dakako, nagradenim,
zbirkama stihova, dokazuju svoju izuzet-no- st
uz апапготбпо, ubudjalo, depla-siran- o
i besmisleno isticanje "slavnijih
careva i velmoza", i tome sli6no. Sti6e se
utisak da su nam "nacionalne svetinje"
ugrozene, pa se bezrazlozno, uporno i
sumanuto, iz davno minulih vekova, pri-ziva- ju
dobri i zli duhovi, rije se i бергка po
prahu i pepelu svetaca i vlastodrzaca, kao
da 6e cela ta svita velmoza ponovo oziveti i
ponovo sesti na trenove i prestole, koji joS
zive i postoje u bolesnoj maSti nacio-nalist- a.
Daleko sam i od pomisii, akamoli od
tvrdnje, da u naSem kulturnom nasledu
nema istinskih i svakog poStovanja
dostojnih velikana, ali smatram da u torn
пекгШбкот ozivljavanju proSlosti ima i
tendencija koje vuku u reakcionarno, u
veSto prikrivenu propagandu protiv najo-snovnij- ih
tekovina naSe revolucije. Ima
preterivanja i preuveli6avanja u, ne uvek
svetlim, prostorima naSih tradicija, kao i
idolatrije poiedinih M6nosti iz naSe davne
preSlosti. Cemu i zaSto su ta preterivanja
nuzna? Neka je svaka 6ast i hvala zaista
velikim duhovima naSe nacionalne proS-losti,
ali kada se danas ti duhovi,
' tendenciozno i prora6unato, izvla6e iz te
daleke proSlosti na pjjedestal nekakve
"carskonebeske" izuzetnosti, da bi se torn
"izuzetnoS6u" prikrili nacionalisticki
ekstremiteti pod parolom "Cuvanja i
negovanja svetinja" naSe nacionalne
istorije, onda to nije viSe duzni i pripada-ju- 6i
pijetet prema velikanima naSe proS-losti,
nego neSto Sto nije u skladu ni sa
"zavetnom miSlju" baS tih velikana!
(Nastavit6ese)
I" i 1 i"S
nastave
Juga
strane
1990. godine dug dostici sumu od
957. 8 milijardi do'iara.
Oko milijardu ljudi — cetvrtina
covecanstva — zivi u apsolutnoj
bedi a sve te drzave gde vlada glad
nalaze se na Jugu. Sever je termin
koji obuhvata bogate i ekonomski
razvijene zemlje sveta. Sam Sever
podeljen je na dve veoma razlidite
grupe zemalja. Prvi svet nazivaju
zapadne kapitalisti6ke zemije dok
Drugi svet obhvata Sovjetski
Savez i istodne socijalistidke
zemlje. Treci svet nazivaju indu-strijs- ki
nerazvijene zemlje i zemlje
u razvoju.
24 razvijene kapitalisti6ke zemlje
imaju 15 procenata svetskog
stanovnistva ali poseduju 65
procenata industrijske proizvod-nj- e.
To znadi da Sever upotrebljava
sirovine koje se nalaze na Jugu a
kojima odreduje nadin i коМбЈпе
prevoza i trzisne cene a Jug treba
da trosi produkte Severa koje
skupo pla6a biio u novcu, bilo
sirovinama, bilo na pozajmicu, §to
zna6i da se situacija na trziStu i pri
razmeni dobara nije bitno lizmenila
od ranijeg kolonijalnog perioda.
(Nastavit ce se)