Nase Novine, June 02, 1982

              VOL. 51, NO 15(499)
дацдд ч.ч.'ЛЈЈмигт'ЈЈгл 1. 1,.„,. .wi.hh„.j.i m a. hi, wn. u ihsh
IS @ж ® ® ® ffl ж®
Posle dugogodiSnjih pregovora
izmedu Argentine i Velike Britanije o
pripadnosti administraciji Falkland-ski- n
ostrva, Argentina je invazijom
prisvojila ova ostrva i proglasila ih
svojom teritorijom. Za5to je to
Argentina ucinila bas" u ovom mo-men- tu
nije jasno mnogima iako se
navode razlozi velikih ekonomskih
pote§ko6a i inflacije sa najviSom
stopom u svetu. Ni sama Britanija
se ne moze pohvaliti dobrim izgle-dim- a
svoje ekonomike. Zato Sto se
obadve zemlje suo6avaju savelikim i
nereSivim ekonomskim problemima,
postoji i opasnost da one zaista
zaratuju i da u rat uvuku i druge.
Pred proSli svetski rat, znamo, da se
hajka i besomufina kampanja vodila
protiv Sovjetskog Saveza, tada jedi-n- e
socijalisti6ke zemlje u svetu, ali
rat je zapofieo izmedu "prijateljskih"
kapitalisti6kih zemalja.
Iako su Ujedinjene nacije osudile
Argentinu kao agresora, ona je
dobila moralnu podrSku od svih
latinskoameri6kih zemalja, ukljuciv i
Cile koji je dugo mislio da li da
podupre Argentinu, zbog njihovog
spora oko Beagle kanala na najuzni-je- m
delu JuznoameriCkog konti-nent- a.
Na drugoj strani, 10 zemalja
Evropske ekonomske zajednice,
solidarisale su se sa Velikom Brita-nijo- m
i stavile embargo Argentini. U
meduvremenu britanska flota u
potpunoj ratnoj pripravnosti plovi
etvorica bivSih hladnah
odriicanie od nuklea
BivSi ameriCki drzavni sluzbenici,
Roberts. McNamara, minister obra-n- e
u vladama Kennedya i Johnsona
(od 1961. do 1968.) i predsjednik
Svjetske banke (od 1968. do 1981.),
McGeorge Bundy, savjetnik nacio-naln- e
sigumosti (1961. — 1966.) i
predsjednik Fondove fondacije, Ge-rard
Smith, sef amerifike delegacije
u pregovorima za ograni6enje stra-tegijsk- og
oruzja, koji je poslije
zauzimao druge vazne polozaje, i
George F. Kennan, bivSi ambasador
u Moskvi i Beogradu i autor viSe
knjiga, danas profesor u Princetonu
— sva Setvorica su ranije zagovarala
М1.].млЈ..ј1тШад№1м..и.1Ш1!и..ш
ШжХ.У'!.
a!UMl!ll.l!lL''W.I'AIII'l-'l'U..'.lW''iiil.iM1i)iMiwliliU'.T-!.p-H.I'hWJi-
.ir
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, APRIL 14, 1982.
'I'vnTiTff'Vii'as
prema Argentini. Neke podmornice
ve6 se nalaze u blizini ostrva i бекаји
brodove.
ReSenje mirnim putem обекије se
izmedu dve zavadene zemlje uglav-no- m
posredniStvom Sjedinjenih
Amerifikih Driava kojima rat izmedu
njihova dva najbolja saveznika ne
ide u prilog. SAD su za Argentinu
imale druge planove: da pomognu
vojnim huntamau Salvadoru, Gvate-ma- li
i Hondurasu protiv tamoSnjih
naroda i ustanika i da zajedno sa
raznim diktatorima povedu krstaSki
rat protiv Kube, Nikaragve i
Grenade.
Medutim i najbolji saveznik Rea-ganov- oj
administraciji u Evropi
nalazi se baS u lieu Margaret
Thatcher, "gvozdene dame" Velike
Britanije, koja ne krije da sa
Reaganom stoji veoma blisko i po
ideoloSkoj liniji desnifcarskih strem-Ijenj- a.
Reaganov prvi diplomata
Haig nalazi se na muci: kako
odrzati dobre odnose sa zemljama
Latinske Amerike a istovremeno
odrzati i gospodu Thatcher na vlasti,
jer je ofiigledno da 6e njena vlada
pasti ako se Falklandska ostrva ne
povrate, mirnim, diplomatskim pu-tem,
ili ротоби rata, pod dominaci-j- u
Engleske.
Argentina je vec najavila da 6e
svoje budude odnose, ekonomske
saradnje i trgovinske razmene odre-diva- ti
prema stavovima kako je koja
zemlja zauzimala za vreme njenog
sukoba sa Velikom Britanijom.
ratniika frazi
j a
upotrebu nukleamog oruzja protiv
Sovjetskog Saveza, a danas traie da
se Sjed. Drzave i ostale zapadne
zemlje obavezu da nece prve upotre-bi- ti
to oruzje. Oni bi pojafiali
"konvencionalne" oruzane sile u
Evropi.
Oni su promjenili miSljenje o
nukleamom oruzju zato Sto su se
uvjerili da sadaSnja zapadnjafika
politika "doprlnosi riziku nukleamog
rata", a takav rat bi doveo do
katastrofe.
Svoje stanoviSte iznijeli su u
' Casopisu "Foreing Affairs" (Vanjski
(Nastavak na st. 12)
.m гшачшумшташ
novina" putovace za Bliskijstok. Od prvog i u toku maja Vladislav
iGacfanaazice'seaoosairigdeicenastoafdasejrsastanei'sa!1
Jugoslavi i,umoljavajusedaseQbratena.telefonskibroL430-79- 4
3335,..! . ,.r,.i .i;,rr.,.-...aitM...in.r,4n- rTr v.,-- , ,i,ni.
4!IJiJ).4I.UI,1L-4JW-m4!W.--r!U.1H.U...,l.JHi.;l-
...
Proslog petka 2000 gradana demonstriralo ie isored Doduzeta
Litton Systems u Torontu, koje proizvodi navigacioni "mozak" za
ameridku Cruise missile. Federalni poslavnik Dan (NDP) je
kazao da vladina odluka dozvoli proizvodnju dijelova i
ove misile (u Cold Alberta) predstavlja odluku
"protiv kanadskog naroda odluku da ide naprijed u rat i smrt".
ViSe od sto hiljada Kanadana
potpisali su peticiju kojom se
zahteva od kanadske vlade da radi
na razoruzanju i da napusti sve vojne
saveze ukljucujuci i NATO.
Ali pored induvidualnih potpisa
peticiju je potpisalo i Sezdeset
organizacija koje mili-o- n
i 6etiri stotine hiljada Kanadana.
Pored organizacija koje su potpi-sal- e
peticiju za razoruzanje i koja
Kanadske banke i investitorske
kuce kazu da je Kanada zahvacena
"najvedom recesijom od 1947. godi-ne- "
i ona 6e potrajati.
Njihove ocjene objavila je drzav-no-poslodavac- ka
ustanova Confe-rence
Board of Canada.
Stopa nezaposlenosti ce se k ret t i
oko 8 i pol posto. Inflacija ce
iznositi 10.9 posto. Privreda nece
zabiljeziti nikakav porast.
Ove ustanove tvrde da je za
ovakvo stanje kriva americka mone-tarn- a
politika, koja je donijela
visoku kamatnu stopu. Tu politiku
slijedi i kanadska drzavna banka.
Washington ne namjerava odustati
od te politike, a nece ni Ottawa.
Zato je moguce da se recesija
nastavi i iduce godine.
Kompanije svakodnevno objavlju-j- u
otpuStanje radnika i radnica sa
posla.
Drzavna statistika objavljuje da je
broj u zemlji u mjese-c- u
martu preSao 1,200.000.
International Harvester je izjavila
da ce zatvoriti svoju tvornicu u
Hamiltonu za Cetiri mjeseca. Bez
posla 6e ostati 1500 osoba.
V
MjgosJav Afeekly
A Community
Newspaper
Established 1931
.ЈЛЖ.-тшј-Ш;'.[сЛка-1ЈХ.МјК.С!ЈА:!5-
М
50 CENTS PER COPY
и.и iw ,ап-н!1-
Г .НЦпУИВ : ' "-"r- ~ """
Heap
da
isprobavanje Lake,
—
predstavljaju
nezaposlenih
trazi od kanadske vlade da ukine sve
vojne saveze, da razmontira sve
vojne baze i da stavi zabranu na
hemijsko i bioloSko ratovanje, nala-ze
se i neke crkve.
Antinuklearni pokret dobija sve
Siru podrSku od crkava svih deno-minacij- a.
Katolici su rame uz rame
sa protesta'ntima, jevrejima i pri-padnici- ma
isto6nih religija.
(Nastavak na st. 12)
s m
Uj'WL'.'J
Eaton's, najveca trgovacka kom-pani- ja
je najavila otpuStanje 500
uposlenika u Montrealu, Winnipegu
i Vancouveru.
Druge trgova6ke kompanije su
otpustile "manji broj" uposlenika, a
sve su zavele "zamrzavanje" svoje
radne snage.
Profesor ekonomije R.C. Bel Ian
piSe u Toronto Staru:
"Nije teSko zamisliti mjere kojima
federalna vlada mole poboljSati
zapoSljavanje u zemlji. Mogla bi
pozajmiti milijardu dolara pod dob-rim
uvjetima CPR i CNR (ieljeznidar-sk-e
kompanije) da proSiri svoje
pruge u zapadnoj Kanadi. Mogla bi
dati nekoliko milijardi kanadskim
gradovimazajavne radove. Mogla bi
pozajmiti milijardu ili dvije rudar-ski-m
i Sumarskim firmama koje
otpuStaju radnike... Mogla bi snab-dje- ti
nekoliko milijardi za financira-nj- e
izgradnje stanova.
"Takve akcije osigurale bi zapos-lenj- e
stotinama hiljada ljudi..."