Nase Novine, February 02, 1983

              1-2- NASE NOVINE, November 23, 1983.
"'"" """ ' u.iiniiMl'i4IIHI'iirr..iiiiii.44Hni4— -- Л ИИГПНИ1ММ'
SFRJ-SS- SR: 66-GODlSNJI- CA
OKTOBARSKE REVOLUCIJE
Markovica
Andrapo¥u
BEOGRAD, Tanjug — U povodu
66-godisnj- ice oktobarske revolucije,
predsjednik PredsjedniStva CK SKJ
Dragoslav Markovic uputio je, u ime
PredsjedniStva CK SKJ i u svoje
ime, brzojav generalnom sekretaru
CK KPSS Juriju Andropovu sa
srdaCnim Cestitkama i najboljim
zeljama za dalji socijalisti5ki razvoj
zemlje i za napredak prijateljskih
naroda Sovjetskog Saveza.
U brzojavu se izrazava zadovolj-stv- o
zbog uspjeSnog razvoja odnosa
i suradnje izmedu SKJ i KPSS te
izmedu dviju zemalja, kao i sprem-no- st
za njihovo dalje unapredivanje
u interesu naroda naSih zemalja,
mira, medunarodne suradnje, nap-retk- a
i socijalizma u svijetu.
POVODOM JUBILEJATANJUG-- a
Novinskoj agenciji Tanjug, koja je
osnovana pre 40 godina u Jajcu, i
dalje stizu cestitke iz zemlje i sveta.
U njima se posebno naglaSava ugled
koji je Tanjug stekao sireci istinu o
novoj Jugoslaviji, o naporima nesvr-stani- h
zemalja da se njihov glas cuje
i poStuje u medunarodnoj zajednici i
svim znacajnim dogadajima koji su
se zbili van granica naSe zemlje.
VrSnjak Republike, Tanjug, je u
protekle cetiri decenije izrastao u
znacajnu svetsku agenciju bez koje
bi slika o svetu bila okrnjena. To se
nedvosmisleno tvrdi u svim cestit-kam- a
koje su u proteklih nekoliko
dana stizale u sediSte agencije iz
pera direktora svetskih i nacionalnih
agencija, novinara i svih onih koji se
bave informisanjem. Telegram Tan-jug- u
uputili su: clan PredsedniStva
SSRN Aleksandar Grli6kov, pred-sedn- ik
Izvrsnog veca SkupStine SR
Slovenije Janez Zemljari6, izvrSni
sekretar PredsedniStva CK SKJ Vla-d- o Janzic i savetnik u Ujedinjenim
nacijama Rudolf Stajduhar.
Na adresu Tanjuga stigle su i cestitke velikog broja stranih agen-cija,
predstavnika radnih organiza-cij- a
i pojedinaca.
Povodom cetiri decenije osnivanja
i rada Tanjuga, savezni sekretar za
narodnu odbranu Branko Mamula
uputio je cestitku ovoj novinskoj
agenciji.
Spomen-poprs- je Nikoli
Marakovicu
KOSTAJNICA (2. G.) - U Kostajnici je
ispred zgrade SrednjoSkolskog centra
Nina Marakovic otkriveno poprsje Ni-koli
Nini Marakovicu, narodnom heroju,
legendarnom komandantu 7. banijske
brigade.
Spomen-poprsj- e rad je akademskog ki-pa-ra
Ivana Sabolica, a otkriveno je u cast
25-obljetn-ice
rada srednjoskolskog centra
koji nosi njegovo ime.- - Svecanosti su prisustvovali: brat Nine
Marakovica Ivan Marakovic, Dorde Duric,
predsjednik Saveznog odbora Sindikata
radnika u obrazovanju, kulturi i znanosti.
Mirko Mecava, drustVeni pravobranilac
Zasto je proglasen 29. novembar
Aleksandar ClRlC
Mnogi se danas pitaju, zaSto je baS taj
datum, a ne neki druqi, uzet za dan rodenja
Socijalistifike Federavtivne Republike Jugo-slavije?
Sta se zbilo toga dana — i kada se,
koje godine, zbilo — Sta je opredelilo da 29.
novembar ude u naSu istoriju kao izuzetan
datum od kojeg racunamo postojanje nove
— socijalistidke — drzave i druStvene
zajednice?
Od tog istorijskog dana evo proSlo je
PUNIH 40 GODINA.
Toga dana 1 943 — u jeku drugog svetskog
rata, nakon gotovo dve i po godine
revolucionarne oslobodilaike borbe u naSoj
zemlji — u bosanskom gradu Jajcu koji su
prethodno oslobodile jedinice narodnoos-lobodilack- e
vojske, odrzano je Drugo zase-danj- e
AVNOJ-- a (AntifaSistickog ve6a narod-no- g
oslobodenja Jugoslavije). Na njemu su
donete istorijske odluke presudne, kako za
dalji tok oslobodilackog rata u naSoj zemlji,
tako i za ceo naS posleratni, sadaSnji, i
buduci razvitak.
Kakvo je telo bio AVNOJ i zasto su odluke
koje je on doneo na svom Drugom zasedanju
bile tako znaCajne da ih nazivamo istorij-skim- ?
Da bi se dali odgovori na ta pitanja preko
je potrebno bar letimicno, pogledati Sta je
predhodilo Drugom zasedanju AVNOJ-a- . Jer
— AVNOJ nije doneo svoje odluke u Jajcu ni
neo6ekivano ni nezavisno od zbivanja u
naSoj zemlji od prvih dana oslobodilaCkog
rata. Naprotiv, ta su zbivanja pripremala
odluke AVNOJ-a- , utirala im put, omogucila
ih. Drugo zasedanje AVNOJ-- a je, u stvari,
zavrSni cin jednog napora, odnosno, kako to
kaze drug Tito, krunisanje jednog velikog
dela kome su temelji udareni joS ranije — na
Prvom zasedanju AVNOJ-- a u Bihacu, 26.
novembra 1942, dela koje se pofielo stvarati
s prvim ustaniCkim pucnjima Sirom Jugo-slavije.
U oruzanoj oslobodilafikoj borbi, koju su
vodili radni6ka klasa i narodi i narodnosti
Jugoslavije protiv okupatora i njihovih
slugu, na celu sa KPJ i drugom Titom,
stvoren je AVNOJ kao najviSi organ vlasti
nove drzave. A ta se drzava radala u ratu kao
deo samog naroda i radnih ljudi, joS od
ustanickih dana 1941. godine. Na svom
prvom zasedanju u Bihacu AVNOJ je
osnovan kao predstavnicko, opStepolitidko
telo svih naSih naroda. I ako tada joS nije
zvanicno obrazovana nova vlada, on je
stvorio tela koja su objedinjavala rad organa
nove revolucionarne socijalistiCke vlasti
stvaranih u svim krajevima zemlje. Po
unutraSnjim prilikama i snazi narodno-oslobodilacko- g
revolucionarnog pokreta,
vec u Biha5u je AVNOJ mogao biti
proglaSen za najviSe zakonodavno telo nove
drzave i mogao je obrazovati novu vladu, jer
je do tada stvarano opredeljenje naroda za
novu vlast, za uspostavljanje novih, socija-listiCki- h
druStvenih odnosa u naSoj zemlji,
bilo dokazano svenarodnom borbom protiv
okupatora i njegovih slugu. No, zbog
medunarodnih okolnosti, tj. slozenih od-nosa
sa saveznicima u antihitlerovskoj
koaliciji odlozeno je formalno usvajanje
takve odluke u Bihacu. Ipak, ta odluka je
doneta, godinu dana kasnije, u Jajcu, 6ime
je i drzavno-pravn- o potvrdena revolucio-narn- a
promena druStveno-politiiko- g stanja
u Jugoslaviji i pobeda socijalisticke revo-lucije.
Tim aktom je i u medunarodnim
odnosima nova Jugoslavia postala subjekat
drzavnog suvereniteta, nova istorijska cinje-nic- a,
s kojom su drugi, hteli to ili ne, morali
ra6unati. Ta je cinjenica postala druStvena
stvarnost, bez obzira na to Sto su joS
predstojale gotovo dve godine bitaka za
konacno oslobodenje zemlje Sto je usledila
joS duga i uporna borba za medunarodno
priznanje nove Jugoslavije.
Kao najviSi organ vlasti u zemlji, AVNOJ
je izrastao odozdo, iz narodnooslobodilac-ki- h
odbora, nosilaca nove revolucionarne
narodne vlasti, i kao najviSi izraz volje
naroda Jugoslavije da stvore socijalistifiku
demokratsku zajednicu u kojoj ce biti
slobodni, ravnopravni i jedinstveni. AVNOJ
je, dakle, prirodan, neizbezan, i zakonit
zavrSetak zgrade nove narodne vlasti koja se
u Jugoslaviji — u svim njenim delovima —
pocela stvarati od samog pocetka oslobo-dila6k- e
borbe.
1
шм eel
"Pao je cetrnaesti kilometar, al'
nikad nece Kadinjaca..." Spomenik
radnickom bataljonu na Kadinjaci.
ORGANIZOVANOST
RADNICKE KLASE
Komunisticka partija Jugoslavije, verno
sledeci Marksovo, Engelsovo i Lenjinovo
ucenje i razvijaju6i dalje to ибепје njegovom
stvaralaCkom primenom na naSe uslove,
naoruzavala je radni6ku klasu sa znanjem da
se promena uslova njenog zivota moze
izvesti samo revolucionarnim putem i orga-nizovano- m
borbom radnicke klase.
Celo iskustvo medunarodnog radnidkog
pokreta' potvrduje da radni6ka klasa moze
pobediti u revoluciji samo ako deluje pod
rukovodstvom svoje revolucionarne partije,
svoje avangarde. Avangarda — to je onaj
deo, onaj odred radnifike klase koji je
najrevolucionarniji i najsvesniji, koji pred-nja£- i,
ide napred — u predhodnicu (otuda i
ime avangarde) revolucionarne borbe. Ona
ukazuje na zadatke u revolucionarnoj borbi,
rukovodi njom. Bez svoje avangarde rad-ni£- ka
klasa ne moze pobediti u revoluciji i
osvojiti vlast.
Poznati su mnogi primeri da su se radnici
spontano, stihijski bunili protiv kapitalista
zbog nesnosnih uslova zivota koje im je
burzoazija nametala. Medutim, sve su te
pobune bile uguSivane u krvi, a ufiesnici u
njima surovo kaznjavani. Da bi slomila
kapitalisticku vlast — radniCka klasa mora
biti organizovana, mora imati svoju politiiku
partiju, i to revolucionarnu politiCku partiju
koja ce se dosledno boriti za njene interese.
A takvu partiju — Komunisticku partiju
Jugoslavije upravo je izgradivao drug Tito.
Za revolucionarnu radnicku avangardu Tito
se робео odlucno boriti vec 1928. godine,
kada je, kao sekretar Mesnog komiteta KPJ
u Zagrebu, poveo borbu protiv raznih struja
— frakcija u Partiji, koje su stabile njeno
jedinstvo i njenu revolucionarnu odlucnost.
Taj istorijski posao pretvaranje KPJ u
revolucionarnu avangardu drug Tito je
dovrSio nakon dolaska na celo KPJ 1937.
godine. Pod njegovim rukovodstvom Partija
se osposobila da uzme na sebe istorijsku
odgovornost za sudbinu revolucije i zemlje u
vreme drugog svetskog rata. Stvaranjem
takve partije ostvaren je odluiujuci uslov da
revolucionarna i oslobodilacka borba u
Jugoslaviji zapoieta 1941. godine u potpu-nos- ti
uspe.
KomunistiCka partija Jugoslavije poziva-ju6- i
1941. godine radnifiku klasu, narode i
narodnosti naSe zemlje na oruzani ustanak,
pozivala ih je ne samo u borbu protiv
okupatora, u borbu za nacionalno oslobo-denje
vec i u borbu protiv sistema nasilja i
pljafike koji je carevao u bivSoj Jugoslaviji.
Bio je to poziv za obaranje kapitalistiCkog
sistema, a uporedo sa nacionalnim i za
socijalno oslobodenje, za uspostavljanje
socijalistidkih druStvenih odnosa u Jugosla-viji.
To je bila revolucionarna platforma koja
je okupila sve progresivne narodne snage i
koja je dala oslobodilackoj borbi Sirinu
kakvu je imala retko koja revolucija u istoriji.
To je otvaralo perspektivu svima onima koji
su u bivSoj Jugoslaviji bili izlozeni kapita-listifik- oj
eksploataciji i nacionalnoj obes-pravljenos- ti.
S tim u vezi, drug Tito je u
svom govoru na proslavi 30-t- o godiSnjice
Drugog zasedanja AVNOJ-a- , u Jajcu, 29.
novembra 1973. godine, rekao:
"Narodne mase su znale da se borba u
koju ih je pozvala i povela KPJ nece
ograni6iti samo na oslobodenje zemlje od
okupatora. One su znale da ce ta borba
donijeti duboke socijalne preobrazaje koji
nece dozvoliti povratak na staro, u narodu
omrznuto stanje, i da se ona vodi i za pravo
svakog naroda za samoopredeljenje, za
nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Upravo
to je i omogucilo nevidenu inicijativu i
stvaralaStvo u najSirim slojevima naroda,
6ime se cijelo vrijeme odlikovala naSa
narodnooslobodiladka borba."
Bila je dakle, koliko prirodna toliko i
zakonita teznja radnicke klase i svih radnih
ljudi da sruSe vlast bivSe Jugoslavije jer su
samo tako mogli stvarati uslove sopstvenog
oslobodenja. Sa tim teznjama su radnicka
klasa i radni ljudi poSli u oruzani ustanak
1941. godine. PoSli su ne samo da isteraju
okupatora iz zemlje vec i da temeljno izmene
druStvene odnose u Jugoslaviji, da uzmu
vlast u svoje ruke. Zato je naS narodnoos-lobodilac- ki
rat bio u isto vreme i socijalis-ti6k- a
revolucija — borba radnicke klase za
socijalisti£ku vlast, za to da ona bude
vladajuca klasa u druStvu.
U isto vreme naS narodnooslobodila6ki rat
je bio rat svih naroda i narodnosti naSe
zemlje za njihovo oslobodenje, za istinsko
bratstvo zasnovano na slobodi i ravnoprav-nost- i.
Put do ostvarenja tog cilja bio je
mogucan samo pred pretpostavkom da se
uniSti stara kapitalisticka vlast, koja je bila
oslonac politiike nacionalne obespravlje-nost- i
i ugnjetavanja. Otuda je bila prirodna
teznja naSih naroda i narodnosti da sruSe tu
vlast i uspostave istinski narodnu, revolu-cionarnu
vlast, jer je samo ona mogla biti
garancija nacionalne ravnopravnosti i jedin-stv- a.
S tim teznjama su narodi i narodnosti
Jugoslavije poSli u rat 1941. godine.
Eto zaSto vlast bivSe Jugoslavije nije
mogla biti cinilac borbe protiv okupatora.
Naprotiv, upravo zbog toga Sto je bila
kapitalisticka — protivradnicka i protivna-rodn- a
— ona se odmah stavila u sluzbu
okupatora, pomogla mu da on ucvrsti sistem
okupacije zemlje, da se razracunava s
narodom, s narodnim borcima, s komunis-tim- a
pre svega, jer su oni bili najodlucniji
borci protiv okupatora. Vlast bivSe Jugosla-vije
potvrdila je svoj klasni— kapitalistifiki i
svoj protivnarodni-izdajnick- i karakter ve6 u
samom aprilskom ratu a posle okupacije
zemlje ona se pretvorila u mehanizam i
sredstvo okupacije. Zato nije moglo biti ni
uspeSne borbe protiv okupatora, ni oslobo-denja
radnicke klase Jugoslavije, ni uspos-tavljanje
ravnopravnosti i bratstva naroda i
narodnosti naSe zemlje bez ruSenja te vlasti i
bez uspostavljanja nove, revolucionarne
narodne vlasti koja ce izrazavati interese
naroda i radnih ljudi. Prvi uslov, u stvari, da
se osigura razmah oslobodilacke borbe i
socijalisti6ke revolucije bio je — stvaranje
nove narodne vlasti, koja ce biti garancija da
zrtve u oslobodiladkoj borbi nece biti
uzaludne i koja ce obezbediti da se safiuvaju
izvojevane tekovine.
ClTAJTE I Si RITE
SVOJU STAMPU