Jedinstvo, October 17, 1961

              мвм( ЈјЛЦјКЈ ... .. х. ..... --iiiiiii-iiiinTii'i
ШЈЈиВШДгМ mi iiiiifr irfT-- - a- - . .
пт-димиЧ-
1 w im.rrM, i~.,., j.HflMiwM-..,,- ,
wr ј--
штш пш ii m i Ш&ли±шшцШШшшхсvv
r? Л ', V
Л
UNIJE I NOVA DEMOKRATSKA PARTIJA
Pismo clanova Mine-Mi- ll unije Novoj demokratskoj partiji
Clanovi Mine-Mi- ll uni-je
u Sudbury uputili su
pismo delegatima ontarij-sk- e
konvencije te partije
koja je odrzana u Niaga-ra
Falls 7.—8. oktobra
o.g., u kojem se izmedju
ostalog kaze:
"Vi odrzavate vasu ko-nvenc- iju
u vremenu kad
se protiv organizovanog
radnistva u Sudbury pro
vodi razaracka kampanja
od strane lidcra tredunijs-ko- g
pokreta, koji su u is-t- o
vreme i lidcri Nove de-mokrat-ske
partije.
Prljavi detalji zavere
predsednika Kanadskog
radnickog kongresa Cla-ude
Jodoina i vodja Steel-worker- s
unije uz pomoc
rcnegata iz locala 593
Mine-Mi- ll unije poznati
su citavom radnickom po-kret- u.
Ako vi zelite jos
vise dokumentovanih do-kaz- a,
molimo vas da se o-bra- tite
Nacionalnom ure-d- u
Mine-Mi- ll unije na
1219 Queen St W., To-ronto
3.
Kakvc posledice moze
da ima ova zavera protiv
nase unije za Novu demo-kratsk- u
partiju? Prvo, ja-sn- o
je to da ovu navalu
protiv nase unije pozdra-vlj- a
Diefenbakerova via-d- a.
Vladina agentura,
RCMP, je cak i javno po-dupr- la
tu navalu i pruzila
pomoc napadacima.
Ovo mesanje u poslove
tredunijskog pokreta od
strane RCMP policije i
komesara McClellana o-su- dili
su clanovi parla-ment- a
CCF partije kao i
znatan deo lidera tredu-nijskog
pokreta, ali je o-n- o
bilo pozdravljeno od
strane vodja Steelworkers
unije u Sudbury i Don
Gillisa, predsednika Lo-cala
598, koji je pogazio
svoju zakletvu i izdao
clanstvo unije.
Diefenbaker se nada
da ce se sve to koristiti
torijevcima u dolazecim
izborima. On se nada da
ce se opet ponoviti istori-j- a.
Mozda Diefenbaker ml-s- li
i na dogadjaj u British
Columbiji 1949. godinc —
rezultati provincijskih iz-bo- ra
te godine sluze kao
klasican primer sta dono-s- i
cepacka politika u trc-dunijsk- om
pokretu.
1949. godine u- - B.C. je
bila na vlasti koalicija to-rijevaca
i Iiberala koji su
bili potpuno diskreditira-ni- .
U takvoj atmosferi
Steelworkers unija otpo-cinj- e
razbijacku kampa-nj- u
Locala 480 Mine-Mi- ll
unije u Trail-u- , koji se na-la- zi
u izbornom okrugu
gdc je CCF partija imala
potpunu podriku naroda.
Rezultat izbora je bio:
19 mandata za Social Cre-dit
partiju a 18 .za CCF.
Cinjenica je da su
eferi izgubili 3 poslanicka
mesta bas u rudarskim
predelima, ukljuciv I
Trail, i da je taj gubitak
usledio kao rezultat na-va- le
Steelworkers unije
protiv Mine-Mi- ll unije i
Vrhovni sud odbio
AmeriCki Vrhovni sud je
potvrdio raniju odluku pre-m- a
kojoj ameriSka Komuni-sti6k- a
partija mora biti rc-gistrir- ana
"kao orudje Sov-jelsk- og
Saveza" i da prcd-- i
amcriSklm vlastima spisak
svojih clanova. VrhoTii sud
jc odbio 2albu Komunisti5ke
partije na odluku koja je o
rcgistriranju straikc i 5Ian-stv- a
donijela 5. juna ove go
zbog toga sto CCF parti-ja
nije htela da se odrecc
veza sa napadacima. Gu-bitak
tih poslanickih mes-ta
znacio je poraz za
CCF partiju, ona je posta-l- a
zvanicna opozicija a
mogla je zauzeti vlast u
British Columbiji. To je
istorija u B.C. To prizna-j- u
i clanovi CCF partije u
toj provinciji.
Nije li to visoka cena
koju je radnistvo platilo?
Nije onda ni cudo sto Di-fenbaker-ova
vlada suruje
sa Steelworkers unijom u
navali na 17 hiljada orga-nizovan- ih
radnika nikle-n- e
industrije u Sudbury!
Koliko bi pomoci dobila
Steelworkers unija od
Diefenbakcra kad bi pro-vodi- la
kampanju za or-ganizova- nje
neorganizo-vano- g
radnistva kojo spa-d- a
pod jurisdikcijom te
unije?
Ono sto se dogadja u
Sudbury nije nista drugo
nego saveznistvo Diefen-bakerov- e
vlade i Steel-workers
unije. Kakva la-krdi-ja!
Don Gillis, pred-sedni- k
Locala 598, koji je
izneverio clanstvo svoje u-ni- je,
sada je torijevac a
nekada je paradirao kao
pristasa CCF pa je tu par-tiju
izneverio nakon je
bio izabran u gradskoj u-pra- vi.
Sada je on heroj u
ocima lidera Steelworkers
unije i iskoristavaju ga u
pokusaju da razore Mine-Mi- ll
uniju.
Gillis je lider lokalne
unije koji ima tako tesne
veze sa torijevcima da je
novina Locala 598 u svom
izdanju od januara 1960.
godinc izjavila: "Gospo-di- n
Diefenbaker je obecan
predsedniku Gillisu da je
on spreman da mu pruzi
svaku pomoc u slucaju da
izbiju bilo kakvi ozbiljni
problemi".
Ali gosp. Difenbaker
nije bio spreman da po-mog- ne
Localu 598 u borbi
s kompanijom za rcguli-sanj- e
penzija, koje je od
najveceg znacaja za rad
nistvo ц Sudbury i Port
Colborne. Premijer je vo-lja- n
da pomogne svom to-rijevsk- om
prijatelju u
"slucaju da izbiju bilo ka-kvi
problemi" ako se taj
problem sastoji u razbi-janj- u
unije. Ali on nece
da pomaze radnicima kod
INCA-- a da poboljsaju
svoje uslove.
Ko pomaze ovaj savez
izmedju torijevaca i Stel-worke- rs
unije protiv or-ganizovanog
radnistva u
Sudbury? Zalosna jc ci-njenica
da jc jedan od
glavnih pomagaca i pred-sedn- ik
Kanadskog radnic-kog
kongresa Claude Jo-doi- n.
Sa ovim postupkom
Jodoin povezuje i Novu
demokratsku partiju sa
razbijacima unija.
Sramna uloga Jodoina
je dostigla svoj vrhunac
kad je pod zastitom poli-cije
dosao i otisao iz Sud-bury
sa mitinga jer je
6.000 radnika rcklo jasno
i glasno da je razbijackl
zalbu KP SAD
dine.
U peticiji Komunisti£kc
partije upucenoj Vrhovnom
sudu navodi se da odluka o
registriranju partije i Slans-tv- a,
koja je donesena s po-zivo- m
na jednu uredbu o u-nutraS- njoj
sigurnosti iz
1950. godine, ignorira prava
i slobode koje garantira us-ta- v.
Generalni sekutar KP je
rad prljava rabota. Jo-doin
je bio oteran sa go-vornic- ke
pozornice.
Razmislite o tome! Pre-dsedn- ik
Kanadskog rad-nickog
kongresa mora
pod policijskom zastitom
da ide na radnicki miting!
Zasto? Zato sto radnici,
koji su vec ORGANIZO-VAN- I
i koji su izvojevali
najbolje uslove u citavoj
rudarskoj industriji smat-raj- u
da predsednk CLC
treba da vodi borbu PRO-TIV
razbijaca, a ne da ih
predvodi u razbijanju u-ni- je.
Radnici niklene in-dustrije
u Sudbury tako-dj- e
ocekuju da ce Nova
demokratska partija osu-di- ti
cepacki rad u radnik-ko- m
pokretu.
Mine-Mi- ll unija je jed-n- a
od najstarijih indust-rijski- h
unija na ovom kon
tinentu. H. W. Hcrridge,
narodni poslanik u fedc-ralno- m
parlamcntu za
izborni okrug Kooteney
West, pripadnik CCF par-ti- e,
istice kako bas clan-stvo
Mine-Mi- ll unije vazi
kao njegova najglavnija
potpora. To isto tvrdi i
Leo Nimsick, sisieferski
poslanik u provinciskom
parlamcntu u B.C. Ovi
ljudi osudjuju razbijac-ku
politiku jer su oni sve-s- ni
da iz toga crpi korist
samo reakcija.
U Sudbury i okolini ve-lik- e
kompanije nikla,
INCO i Falconbridge, mo-g- u
sada mirno sediti i u-ziv- ati
u nasoj svadji. Sta-mp- a
koju oni kontrolisu
izvrcc cinjenice. Ona je
zatajila cinjenicu da je
vise od 7.000 clanova Lo-cala
598 potpisalo petici-j- u
u kojoj se zahteva sme-njivan- je
rukovodstva tog
lokala.
U Newfoundlandu pre-mijer
Smallwood potpo-maz- e
kompanijske unije
protiv IWA (Internatio-nal
Woodworkers Union
of America). U Ontariu
CLC potpomaze savez to-rijevaca
i Steelworkers u-ni- je
protiv organizovanog
radnistva niklene indust-rije.
Nije ni cudo sto ka-nads- ki
radnici kazu da jc
ovo najsramnija Ijaga na
radnicki pokret u citavoj
njegovoj istoriji.
Mi pozivamo delegate
ontarijske konvencije No-ve
demokratske partije
da sc odupru i da osude o-v- u
razaracku politiku. To
rijevci u Ottawi podupiru
tu politiku. Nju potpoma-ze
i RCMP. Sudovi tako-dj- e
presudjuju u korist
cepaca. Postupak suda u
odnosu na ovaj spor ugro-zav- a
ustavna prava sva-ko- g
clana kanadskog tre-dunijskog
pokreta. Vec
dosada je ucinjeno mnogo I
stetc sa ovom razbijac- -
kom i cepackom navalom ]
protiv 17.000 organizova- -
nih radnika.
Mi vas pozivamo da us--
tanete protiv toga. Jedin--
stvo, a ne cepanje, to je
potreba danas!
Clanori Mine-Mi- ll unije u
Sudbury, sWbenic! NOP
Oklobar, 1961.
Konvencija kanadskih
komunisla
Sedamnaesta konvencija
Komunistickc partije Kana-d- e
odriat ce se u Torontu
19., 20. i 21. januara 1962.
izjavio da ce ona nastavit
borbu protiv ovog napada
na njezinu legalnost, §to
prcdstavlja povredu tmelj-ni- h
gradjanskih prava svih
Amerikanaca.
Protest slovenskc
mesnjine u Trstp
TRST. — Politicke i kul"
turne organizacije sloven-sk- e
nacionalne manjine u
Trstu objavile su zajedni6- -
ku izjavu u kojoj protestira-j- u
zbog nacina na koji ce se
15. oktobra izvrsiti popis
stanovniStva na trscanskom
podru6ju i u gorickoj i vi-dens-koj
pokrajini,
Ovu izjavu, koju je obja-vi- o
ti-scans- ki "Primorski
dnevnik" potpisali su i pred-stavni- ci
trepanskih federaci-j- a
KomunistiCke i Socijalis-tiSk- e
stranke Italije kao i
neki nezavisni poslanici.
Kako se istice u izjavi,
formulari predvidjeni za taj
Problem svjelske islirane
Rim. — Prema izvjestajj
FAO — Organizacije UN za
ishranu i poljoprivredu —
porast stanovniStva u svije-t- u
bio je prosle tfodine veci
od porasta proizvodnje 2ive-zni- h
namirnica.
U ovoj poljoprivrednoj se- -
cSSR — milijuna stanovnika
Prag. — CehoslovaCka je
na dan 1. marta ove godinc
imala 13,742.000 stanovnika
od toga u Ceskoj 9,567.000 i
u SlovaSkoj 4,175. U uspD-red- bi
sa 1. martom 1950 go
dine, broj stanovnika u Ce-hoslovaS-koj
povecao sc za
Feinberg: Vjerujem da
Dr. A. L. Feinberg iz To-ront- a,
koji se istakao u borbi
za mir i razoruzanje, posje-ti- o
je, Sovjetski Savez. O to-me
jc izjavio:
"Poslije mog posjeta Mo-sk- vi
vile sam nego uvjeren
da SSSR zeli razoruzanje i
mir isto tako kao §to ogrom-n- a
vecina kanadskog naro-da
hoce razoruzanje i mir."
Dalje jc rekao da SSSR i
Kanada zele da se medju-narod- ni
problemi rjesavaju
putem pregovora.
Na cjtavom teritoriju Ju-zn- og
Vijetnama vode sa
borbe. Uzalud diktatoru Di-jem- u
silna vojska. Gerilci
ni5u kao gljive i napadaju.
Dijem poku§ava da "rijcSi
problem" rascljavanjem ci-tav- ih
podruSja, jer scljaci
podrzavaju borbu. Oni su
zapravo gerilci. Podigao je
Svcti Dominik
i raarksizam
Bolonjski kar-din-al
Lercaro trazi od pape
— kako pi§u talijanske no-vi- nc
— da svetog Dominika
proglasi novim nebeskim
zaStitnikom Bolonje. Svoj
zahtjcv ovako obrazlaie:
"Grad i 6itava biekupija za-ra2c- nc
su marksistiSkom
herezom isto onako kao §to
je za 2ivot svetog Dominika
krscanstvo na jugu Francu-sk- e
bilo zaraleno herezom
albizanaca (sekte sli6nc na-5i- m
bogumilima)."
Nc pravc razliku
Krajem 1943. dijelovi 12.
slavonske brigade opkole
povecu grupu Nijemaca i u-sta- sa.
Medju opkoljenima jc
nastalo komeSanje i strasna
panika. Jedan ustasa pridje
najbliiem пјетабкот vojni-k- u
i poluglasno гебе:
— Izgleda opkolili su nas
partizani.
— Vas? (sta) — upita
Nijemac.
— Bogami i vas i nas, ne
prave oni nikakvu razlik'.i
popis stanovnistva ne pred-vidjaj- u
zasebne kolone za
unoSenje podataka o nacio-nalnom
porijeklu. Naprotiv,
13,7
nadbuskup
predvidjena je kolona o ta-kozvan- om
"upotrebnom je-zik- u"
usprkos insistiranja
predstavnika manjinskog
stanovnistva da takav na6in
statistike ne moze pruziti
pravu sliku o stvarnom bro-j- u
pripadnika pojedinih na-cional- nih
manjina.
Ova zajedniCka izjava
dostavljena je predstavniku
Talijanske Republike, tali- -
janskom premijeru kao i
clanovima vlade.
zoni, ukupna proizvodnja
artikala za ishranu u svije-t- u,
izuzimajuci NR Kinu, za
biljeSit ce porast od oko je-dan
posto na prethodnu so-zon- u,
dok godiSnji porast
broja stanovnika na zemlji
iznosi 1,6 posto.
1,403.000 ili za 11,4 posto.
126 gradova CehoslovaSke
ima vise od 10.000 stanovni-ka
i u njima 2ivi skoro jed-n- a
trecina stanovnika. Glav-n- i
grad Prag imao je 1. mar-ta
ove godine 1,0003.341
stanovnika.
Sovjetski Savez lioce mir
On jc izrazio nadu da ce
biti postignut sporazum koji
ce osigurati da atomska e-ner- gija
sluzi za podizanje
zivotnog standarda ljudi "a
ne razaranje i smrt".
On je pozvao Kanadjane
da rade za postignuce toga
cilja zajedno sa sovjetskim
i svim drugim ljudima u svi-jet- u
koji za njim te2e.
"Za dobro buducih gene-raci- a
mi smo odluSni da zi-ve- mo
zajedno a ne da urn-rem- o
zajedno", rekao je Dr.
Feinberg.
ogromne logore u koje pre-selja- va stotine tisuca selja-k- a. Sada je rc5eno da ce biti
osnovano jos sto takvih logo-r-a.
Nazivaju ih "utvrdjenim
selima", "agrogradoima",
"farmama za§tite" i "zona-m- a
procvata". (VUS)
U Francuskoj zabranjen
film o Kubi
Francuski ministar infor-macij- a,
zabranio je prika-zivanj- e
u Francuskoj doku-mentarn- og
filma "Oruiani
narod", koji je snimio re2i-sc- r
Joris Iven3 za vrijeme
njegovc posjete Kubi. Slu2-ben- o
saopcenjc o zabrani
filma ka2e da on "vredja
prijateljsku dr2avu" (Sjed.
Dr2ave).
Taj film prikazuje borbu
kubanske ustani5ke armije i
narodne milicije s kontra-revolucionarni- m
bandama i
govori o kubanskom narodu
i njegovoj spremnosti da
brani svoju slobodu do pos-ljedn- je
kapi krvi.
U Poljskoj na univer-zitetim-a
i visokim nauSnim
ustanovama ove godine u?i
160.000 studenata, 20.000
vise nego prosle godine.
в Predsjednik N. R. Kine
Liu Sao Ci je prihvatio poziv
da posjeti Kubu.
— dodade prcstraleni usta-sa.
Dijemove "zone procvata"
DOPISI
OOGOVOeNOS? PREO 3A1£S5U
(Napomena urednistva: U proslom broju "Jedinstva"
objavljena je izjava 2ike Milovanovica i Mirka Daica o
tome kako su od strane Boska Mladjenovica i Bogolju-b- a Stevanova vrbovani da ometu rad Osme konvencije
SJK, sto su oni ocjenili kao neprijateljski akt i obavje-sti- li konvenciju. 2ika Milovanovic nas je zamolio da
objavimo i slijedeci dopis kao odgovor spomenutoj dvo--
jici renegata.}
Prosle subote i nedelje je
odrzana Nacionalna Osma
konvencija SJK u Torontu.
Na istoj je bilo zastupljeno
delegata iz svih kolonija Si-ro- m
Kanade koji su jos jo-danp- ut,
u svojoj tridesetgo-disnjo- j
praksi, stali Svrsto i
odlu6no na, strani oSuvanja
tekovina, na strani mira i
progresa. To je stvarno ve-li- ki
poduhvat prilogu nap-redno- sti
na§ih iseljenika ko-jima
je glavni zadatak bio
ocuvati ono Sto je stvarano
punih trideset godina, sa to-lik- o
napora i muka. I ako
su, prema proseku godina,
uglavnom bili zastupljeni
stariji ljudi ipak se jc mog-l- o
videti sa koliko ljubavi i
samopregora Stito radniSke
interese i prava za bolji i
sretniji zivot naSih doseljo-nik- a
sto je sve to deo borbe
kanadskog radni5kog pokre-ta.
Ova konvencija je odr2a-n- a
neposredno pred prosla-vo- m
tridesetogodi§njice §ta-m- pe
koja je u toku od tride-seti- h
godina, stvorila i isko-val- a
vrlo dobar kadar u bor-bi
za prava radnika.
Velikom broju nasih ise-ljeni- ka
su uperene o2i u rad
i odluke Osme konvencije
koja je u svojim zadacima
uzela na sebc jo5 jedno bre-m- e,
i to kako teSko, da ga
sprovede u delo. Na§i ljudi
su ponosni ovakvim radom i
dok je takvog rada nece se
moci zamisliti da ce i jedan
na§ (iovek, kome je na srcl
bolja buducnost, poci stran-putico- m.
Naravna stvar da
ima ljudi kojima ovakav rad
ne ide u prilog jer su izdaj-nic- i
svoga naroda i svim si-la- ma
nastoje da razbiju po-kret
kao antikomunistiSki
borci. Namasu ti ljudi vrlo
dobro poznati kao tudji slu-g- e
u vidu ustasa, etnika i
drugih. Ali mi ove ljude zno-m- o,
znamo §ta hoce i ko su
i znamo se suprostaviti do-sled- no, onako kako na§ po-n- os
i borba nala2u, onako
kako na§a savest nala2e jer
smo pred njom odgovorni.
Od pre nekoliko godina
na5 pokret je bio suo2en sa
jednom novom pojavom ko-ja
so nametnula kao otvore-n- i
neprijatelj i svim silama
nastoji da isti razbije. Ta po-ja- va je nastala kao rezultat
revizionisti5kih poglcda ju-goslaven- skog rukovodstva.
Ti isti ljudi, koji su hteli
da паб pokret prctvore u
neku turistiiku filijalu Ja-goslavi- jc,
su se nalazili dugi
Iron Springs, Alta. — Ci-ta- o
sam u "Hrvatskom gla-su- "
da je dr. Krnjevic do§ao
u Kanadu, pa sam oti§ao da
ga slusam u Iron Springs 10.
oktobra. Doveo je Nikola
JurJevic iz Calgary. Od bli- -
zu 150 familija u ovom kra- -
ju, stari doseljenika bilo je,
sa ovim iz Calgary, Sestori-c-a, jedna 2ena i oko 10 do
13 novih
Iako je Krnjevic govorio
hrvatski nisam ga mogao
razumjeti. Робео je s Mark-so- m,
a zavrsio sa Titom
Hn-atim- a. To je bio pravi
karisik. Presao je preko ci-jel- og svijeta; najprije je bio
u Londonu, pa u Budimpesli,
u Pragu, Be6u, u Moskv!.
za vrijeme carske Rusije i
sada za sovjetske, svratio se
u Zagreb, zaustavio so u Be--
STRANA 3
niz godina na rukovodstvu
SJK. Oportunisticki raspo-loze- ni
nisu imali smelosti da
kazu pravi cilj njihove za-mi- sli
vec su proglasili neku
"siroku liniju", koja se tre-ba
provoditi naroCito medju
novim doseljcnicima, pa su
bezobrazno napali ljude ko-ji
se nalaze na rukovodstvu
pokreta da bi ukazali na
"gro3ke" koje proizilaze iz
"nepravilne" politike sada-§nji- h
rukovodioca. Medju-ti-m
cinjenice govore drukdi-j- c.
Ba§ one greSke na koje
su oni uperili prstom jesu
njihove pogreske koje su po-6in- ili
dok su bill mkovodioci
Saveza.
Dakle, §ta se dalje doga-dja?
Oni su, prctrpev§i pot-pu- ni
politi6ki poraz, bili ot-stranj- eni
od pokreta kao re-neg- ati
i neprijatelji. Proslo
je od toga doba vi§e od go-di- nu
dana i za svo to vreme
su vodili besomu2nu hajku
protiv pokreta, da bi isti ra-zbi- li.
U toj njihovoj ludosti
nisu prezali pred niSim slu-2e- ci
se najordinarnijim la2i-m- a.
Sada neposredno pred Os-m- u
konvenciju oni su se ba-ci- li
na mladje ljude, nove
doseljenike, ukazujuci na
neke stvari kao negativnc
pojave sto sc svodi napad na
rukovodstvo Saveza. Ali no-- vi
doseljenici uvidcvsi pravi
cilj njihovih namera nisu
naseli njihovim la2ima vec
su posle svega toga iza§H
bolje potkrepljeni i Cvrsci u
borbi za svoja prava rame
uz rame sa ostalim radnici-ma
Kanade. Novi doseljeni-ci
su uvideli jedno c"ega su
svesni da su pogreSkc njiho-vih
rukovodioca i njihove
pogreSke i da se iste mogu i
moraju otstraniti zajedni6-ki- m
naporima a ne kako im
neko diktira sa strane. Pos-lovi- ca
ka2e: "Ko radi taj i
grcSi."
Ja sam na Osmoj konven-ci- ji
izneo taktiku njihovih
poslednjih pokusaja, naro6i-t- o
prema novim doseljenici-ma- ,
i smatram da nije pot-reb- no
navoditi sve detalje
6ime su se posluzili da bi o-m- eli
rad Osme konvencije.
Poznavajuci pokret oni su
neke stvari inscenirali kako
bi se stekao dojam da ima
nekog ko ih obaveStava o
svemu 5ta se radi i da oni
znaju svo pa su tim пабшот
hteli da utiJu provocirajuci
i neke ljude koji u oplte ni-su
bili ni clanovi Glavnog o
dbora ni Izvrinog odbora.
(Nastavak na str. 4}
ogradu, pa prosao kroz Bo-s- nu
i Hcrcegovinu, onda ra-zmav- ao
se po gornjoj i do-nj- oj
Hrvatskoj.
Jloglo se je primjetiti d.i
je nezadovoljan sto ima sa-mo
tri 61ana, dva u Iron
Springs i jedan u Taberu,
od 150 familija u ovoj oko,.
lici. Kad jc svrsio sa govo-ro- m, jedan od ove dvojicc
clanova je ustao i rekao ako
ima tko od prisutnih posta-vi- ti
pitanje Krnjevicu neka
sada to ufr'ni. Pitanja nijo
bilo i tako je skupstina za-vrse- na.
Na kraju cu napomenuti
da je rekao da rata nece biti
radi Berlina, Hrwntska 6c
biti "oslobodjena kad Tito
umre i to bez rata, samo Hr-va-ti
moraju biti ujedinjeni.
Novi doseljenik
Krnjevic u Alberli: 20 osoba na skupstini u
podrucju sa 150 firvafskih familija
ga
doseljenika.
pa