Nase Novine, May 18, 1983

              1 Ч ч. '„ л V irV Ч 1. „i Л~и U.--.- i~l,.yj (;i . -- ,јЧ4. '.„.iv.wu JtJ Л1 v ~rtw'-- 4 ivV—----™i- — "i + t-- -"— — t- --
. . . I , 7. Г ГГ. Г-- ' -Т-ГГТ7Т— "'
. """Ч . ' — ' U
8- - NASE NOVINE, March 30,1983.
И—9 и_л §lb u ш_ Кл жжж ШЛ ШЛ Ш ЖЖЖ ЖЖ Ж Ш ЖЖ ЖЖ iB ЖЖ Н н
га 0 Ш 1 Ш 1 i ш' Гм нћ
qSWCsbI-J-. J. 1 1 11 i PifH W jj
--
1
Ima dana koji se dine opravdani
svojom belinom, svojom jasnodom i
suncem, jerse doveku udini da se u
takvom jednom danu niSta neobidno
ne dogada — u svakom sludaju
niSta drastidno ili tragidno — ved da
ljudi mirno idu za obavljanjem svog
svakodnevnog posla, da se mirno
vradaju n atrag u svoj dom i da usput
mirno kupuju najpotrebnije namirni-c- e
za livot — kao Sto su hleb i
mleko, na primer. Kako idilidno,
mozda dak i pasivno, mole da
izgleda jedan ovakav dan. Ali ne
varajmo sepasivnoSdu, jer svi dobro
znamo da uz jedan takav dan
najbolje odgovara sunce — njegova
toplota i jasnoda. Njegova toplota u
punom smislu te redi. U ovakvom
jednom danu deca bezbrilno igraju
svoje igre jer je krvotok zivota
uokolo miran i svetao — igra ima
vazduha i poleta i ako treba, ima
uzleta do samih oblaka i do samog
neba. . .AH $ta da radimo u danu koji 6ak,
iako je osvanuo sundan i topao,
straSan je po dogadanjima koji su ga
ispunili, po recimo vestima o nekom
straSnom krvavom ratu, negde na
nekom delu sveta. Kroz Stampu i
kroz napredne tehnidke komunikaci-j- e
radija i televizije gotovo svako-dnevn- o
nam se serviraju slike uzas-ni- h
prizora ubijenih ljudi s"irom
sveta — gde ima ne samo vojnika
nego i nemodnih staraca i nedulne
dece. Neko maleno dete koje je tek
podelo da livi, koje je tek naudilo da
voli cvet Hi da se raduje ptici i
oblaku — lezi zgrdeno u svojoj
sopstvenoj neduznoj krvi. Ba$ kao
da je samo komad kamena puta na
kome lezi, Hi komad zidine nekog
bom bom Hi granatom razruSenog
zdanja. Lezi nepotrebno i hladno
kao obidno parte mrtvog mesa...
kao da nije ljudsko i kao da u njemu
nije nikada postojao ljudski duh i
misao. A taj duh je mozda nosio u
sebi neka nevidena bogatstva
lepotu koji bi se jednoga dana mogli
iskoristiti za jednu bolju sutraSnjicu
sveta — celoga dovedanstva. Taj
duh je nosio, ako ne neka specifid-na- ,
posebno specijalna obelezja,
zbog kojih bi ga mi jednoga dana
pozvali Hi izdvojili iznad drugih —
nosio je barem, a mozda pravilnije
redeno, upravo na prvom mestu
nastavljanje krvotoka ljudskog livo-t- a
u celini.
Koliko samo mole neki lep i
sundan dan da nas zaludi i zavara,
da nas uljuljka u svoju idilidnost i
mirnodu. Jer ne zaboravimo da u
istom torn trenutku dok mi mirno
idemo i prolazimo, diSemo i smeje-m- o
se... Hi zvildudemo neku rados-n- u
melodiju — u istom jednom
takvom trenutku, na nekoj strani
sveta ljudska bida pate i umiru.
Ljudska bida pate i umiru. Ljudska
tela se neStedimice um'Stavaju ba§
kao da nikome livom nisu ni
potrebna ni valna. NajlakSe je
samom sebi redi: "Staja tu mogu da
udinim... §ta bih ja tu mogao da
izmenim... da li se to mene uopSte
tide na'kraju krajeva..." i slidno
tome. AH, zastanimo za jedan
trenutak i zamislimo se da li je ba§
Pi§e:JELENA §AULA
i
da i
da i
ovo
veze ni sa jednom
kao Jasno je ne moledada u jednoj je iz vuogdiaedbihilo u svnejietuds.anoSjegvdenoovmo
pojavi kao Sto su rat i skog oka koje П0£е da se raSiri i da
ljudska sam udini mnogo. „# §ta se dogada uokolo u
AH mole da nanreH isnmrl ~~~~:~~~~ ~:~~~.,~ n..~i,~ .,+;
i
i
i
i
i
?"та ' John Thunder
Koje hode iz x . . anuSame. mole Ha footn e ~.,„ мп ;.,„+ ; Je "zjavio aa SU
I - ' — — — 1171 ;.-- П LJI П in 1ЈП Z--l VUI ICO I _ ..I II . _ I V ! I Ml 7 --svoju ljudsku bol za blilnje " Г Z cnwe; samo ucueijr.
se dogadaju tako velike i
stvari nepotrebnih smrti i
I dok on tako stoji sam pridi de
mu i drugi i se kao
istomi§ljenici, tako da de se stvarati
sve veda grupa — sve grupa
diji de protest i imati sada
ved mnogo jek, pa de da
i privude i drugom
arugm ko i os ne znaju o se
Koji Jos' znaju se uokolo
Dok sam jo§ bila i dok je u
mojezemlje
i stradanje naroda bilo jo§
svele, — a sve izazvano
bolesnog uma jednog kao
ona uzrodna zadetna klica —
uvek su me
zamisli takvih nekoliko pojedinaca
u nekom svom
paktu — bi tek zla i
uniStenja mogli naneti celokupnom
ljudskom rodu, ako je samo jedan
pojedinac, kao svi dobro znamo,
bio u stanju da i aktivira
stradanje nekoliko naroda i nekoliko
zemalja u isto vreme. I uvek
mi se dinilo jo§ iz tih dalekih dana
da ljudi to ne bi smeli nikada vi§e da
nikada vi§e da dozvole.
kao da sada upravo u ovom
trenutku jedna takva preteda
vremena. Kao da se ljudske nevolje i
sve viSe zaokruluju i oko
naSeg trenutno mirnog i neugrole-no- g
podrudja, gde se izvan
mirni i hrabri. Sigurni da
nam mir i slobodu ne mole
oduzeti. da li je baS tako — jer
ako smo sami mirni i pasivni za
i boli, kakp molemo da
odekujemo da sutra, ako bi bilo
neko ima razumevanja za
na§a lidna stradanja. Kako molemo
da odekujemo da smo sami kao
(u jednom Sirem obliku) u
stanju i sposobni da zauvek
i imamo blagodeti u kojima
trenutno ulivamo. Sa kakvim pra-vo- m
odekujemo da smo samo mi
upravo ti poStedeni i
ovom svetu i livotu. Jer ni u dobru,
kao ni u zlu, ljudsko bide ne sme da
se zaboravi i ustali — dase u dobru
udauri samo u lidnu
i da zaboravi na blilnjih
sirom celog Jedni
treba da smo blizu i u dobru i u zlu.
Jedni treba da smo uvek
i valni i da medu nama na
prvom mestu postoji uzajamno sa-mopoStova- nje.
Da pokazemo jedni
drugima neSto u smislu uzajamne
ljudske potrebnosti, dobronamer-nost- i
volje da Stitimo druge
upravo od tih spomenutih
pojedinaca koji mogu da nanesu
toliko Stete svima nama — koji
mogu se rode pojave svugde —
ugroze ditava ljudska podrudja
na kraju mozda ditavo dovedanstvo.
Sve redeno nema naravno neke
konkretne politi-ko- m
zemalja, tako. naravno pojedinac politikom gde pojedinac posmatranja Ijud-tak- o krupnoj
stradanhjaade njega,
JUU™t
(SlUZDeniCI
tragidne
uniStava-nj- a.
modnija
ogordenje
snalniji
na svet. Ako je
bida da
i
Ne redi da su
na od
bida do to
bice moze da na
probudi radoznalost Negirati
dogada.
konkret-n-o
zbog
pojedinca
obuzimale stravidne
udrulenih zajedno
koliko
pokrene
nailaze
stradanja
opasnos-t- i
osedamo
stradanja
potrebno,
pojedinci
saduva-m- o
potrebni
svoju sigurnost
potrebe
drugima
drugima
potrebni
jedni
fjuueuaii
pravo
doveden ovaj
osnovni pojam rodenog livi,
onda livot treba dozvoliti.
smemo nikada
na§a prava livot onog
slededeg sledede
nalazi sasvim
krajU sveta. tuda
cemu
radi.
njih
dete
du§i
prva
niko
koji
sveta.
gore
sebi
veda
onih
tuda
prava na radun svojih sopstvemh
nije niukom sludaju odlika razumne i
humane ljudske svesti zdravog
ljudskog poimanja livota i zivotnog
prava svakog pojedinca.
(Nastavi6e se)
BISKUPI SE
OGRADUJU OD
Kanadski katolifiki biskupi su
nedavno dali vrlo dobru izjavu o
druStvenim prilikama u zemlji. Nag-lasi- li
su potrebu da se poboljSa
druStveni sistem, jer on sada favori-zir- a
jednu malu ali snaznu elitu.
Izjava je naiSIa na dobar prijem,
osim kod bogataSa nekih politifia-ra- .
Prihvatilo ga je i radniStvo, a
Kanadski radnifiki kongres (sindika-ti-)
je organizirao vrlo uspjeSnu
konferenciju u Ottawi.
Na konferenciji je гебепо da se
pokret treba priklju6iti politi6koj
snazi koja mu je najbliza, a to je —
po njihovoj ocjeni — Nova demo-kratsk- a
partija.
Biskupi su sada izjavili da pokret
mora stajati dalje od politike
politickih stranaka. Njima je papa
zabranio da sudjeluju u politifikim
partijama aktivnostima.
Bilo bi zaista glupo ako bi se taj
pokret vezao za bilo koju politicku
stranku, ali ako 6e se on boriti za
poboljsanje druStvenih prilika, to
ima politiiko гпабепје. Biskup
Peter Sutton je, na primjer, rekao,
da bi mozda bilo bolje ako bi se
crkva opredijelila za politiku. Ali
ostalihidammaammrTesetsutjueiesvoiDmtt V d!a"cpyousvmcatra ugia biskup O'Mara (iz mann4w.w ,:..„i, JU AV„„flin,; ;o+IC„T оаУ) ОП1 kojima '-- "- moraini
pridruliti
ne §ta
stradanje
moga
tajnom
Sto
svetskih
zaborave,
Ali
Ali
su
niucn ua uuutf i ua mu jc
da livi ako je u tu svrhu ~~
mu taj
nas. A
se i
—
PRIHVACEN POLJSKI
TROGODlSNJI PLAN
VARSAVA, Tanjug — Poljska vlada prih-vati- la
je projekt druStveno-privredno- g plana
zemlje od ove do 1985. godine. U dokume.n-t- u
koji je saCinjen nakon usvajanja tzv.
umjerene varijante razvoja u Sejmu, osnovni
su zadaci osiguranja prehrane stanovni§tva
uz smanjenje uvoza fitarica, povedanje
stambene izgradnje, poboljSanje opskrbe
osnovnim industrijskim proizvodima, kao i
zaStita najsiromaSmjih slojeva, od posljedi-c- a
krize.
a a
MARRIED EXEMPTION — osim osnovnog-lifino- g izuzeca poreza
(Basic Personal Exemption) osobe ozenjene imaju pravo i na ovo izuzede.
Prema tome, oienjeni mogu odblti $3,110 od svog prihoda kod obrafiuna
porezne osnove. Na ovu povlasticu imate pravo i ako ste bili ozenjeni
samo dio godine. Jednostavnije: osoba (recimo) ozenjena prosinca 31,
82. (Dec.31,1982) moze se koristiti s ovim odbitkom bez obzira §to se to
dogodilo poslijedni dan u godini.
Ova povlastica je uvjetovana s net zaradom va5e supruge ili supruga.
Ukoliko je net zarada niza od $550 imate pravo na puni iznos ($3,110) a
ako je veca, ali ne i ve6a od $3,660, onda net zaradu treba odbiti od 3,660 a
razliku pnhvatiti kao odbitak. Ako je zarada vaSeg bracnog druga ve5a od
$3,660 ne ostvarujete pravo na ovu povlasticu.
Ne zaboravite upisati datum zenidbe (strana 2 — T1) ukoliko se taj
radosni dogadaj ostvari tokom proSle godine. Samo jedna osoba bracne
zajednice se moze koristiti s ovim odbitkom. Izuzetak je rastava
(Seperated) gdje obadvije osobe se korlste s ovom mogucnoScu (Married
Exemption) a net zarada se uzima u obzir do dana rastave a ne za cijelu
godinu. Osobe rastavljene (samo u prvoj godini) imaju izbor: mogu uzeti
placeni dio alimentacije ili ovaj odbitak (Married Exem.) — bilo §to je
povoljnije (ve6e). Naredne godine — rastavljene osobe mogu odbiti od
svoje zarade samo stvarni iznos alimentacije.
EQUIVALENT TO MARRIED EXEMPTION — osobe neozenjene,
rastavljene i udove mogu odbiti od svoje zarade, kod utvrdivanja porezne
osnove, $3,110 ukoliko imaju osobu koju uzdrzavaju. To su obiCno djeca
kod rastavljenih roditelja, djeca i unuci kod udova, a kod neozenjenih —
brat i sestra. Uvjet je da osoba koju uzimate u obzir mora biti ovisna i
podpomognuta od vas a iznos povlastice je ogranicen i s net zaradom
osobe o kojoj se brinete.
Potrebno je ispuniti "Schedule 6" i priloziti poreznim papirima a
iznos "Total of Additional Personal Exemptions" prenesti na glavni
formular — T1, rubrika (line) 44.
Osobe iztzv. Common-La- w nedolaze u obzir za ovu povlasticu a, niti
za viSe spomenutu (Married Exemption). Ali, osoba koja livi u ovakovoj
vrsti zajednice moze uzeti dijete od svog - Common Law - partnera (pod
uvjetom da ga uzdrzava, brine se o istom) i ostvarlti pravo na "Equivalent
To Married Exemptions". ObiCno se uzima dijete Ili bilo koja druga osoba
koju uzdrzavate, koje je mlade jer za starlje dobivate veci redovan odbitak
(do 18 godina starosti odbitak je $670 a od 18 do 21, ili vi§e, ako je
polaznik univerziteta ili invalid — $1,220). Osoba koja je uzeta u obzir za
"Equivalent To Married Exemption" ne moze se uzeti za "Exemption for
Wholly Dependent Children". Drugim rije6ima: ili jedno, ill drugo ali
nikako obadvoje zajedno. Trebate utvrdlti Sto je za vas povoljnije i to
prihvatiti.
Priredio: Goran TUMUR