Nase Novine, March 11, 1981

              SONET
0 douleur1 0 douleur' Le Temps mange la vie,
Et I'obscur Ennemi qui nous ronge le coeur
Du sang que nous perdons emit et se fortiie
Charles Baudelaire
Dok lezimo srecm u cvedu i travi
Iz frena u trenut sve tonemo duble,
Halapltvo vreme nam radi o glavi
1 senke na lieu nam postau grublje.
АГ dva diamanta s~to crna te krase
Kad tednom izgore u vatri zivota
I sve tvoje 6an i krta lepota
Kad podnu da blede i ne lite na se,
I ugasne zvezda $~to sjaji se tiha
U beskrajnom knlu vasionske tmme.
Te pred nama nazad niStavilo zine
I zemlja nam tela proguta bez traga,
Jos' uvek 6e ljubav da zivi nam, draga,
U ritmu i rimi i muzici stiha.
Dr. DJ.B.TOMASEVlC
OBRED
(Tadiji Gaci6u)
Skrile se Dodole medu zitnice
Svaka je svome dijelu pa la
Sljubljena sa zemljom zaigrala
SpuStanje neba pljoStimice.
Rodoslov bogova iz visoka
Rabom me bije posred 6ela
Pod ki$~u spu$~tam zjene oka
U sklopljeno nebo iznad sela.
I on da niz streju staru lije
Cestar u polju jo§ zaSumi
To lice zemlje Sunce umi
Nad klicom koju zrno krije.
OURO MALJKOVlC-PETKO- VlC
TAZVEZDANAGLAVA
Pitamo za savet: kao da smo mail
LjuStimo koru — tu zapis bi sred
stabla
O joi samo slovo za jednu red fall
StraSno ispod bljesnu izbrisana
tabla
Tumaramo dalje: gde je uska
staza?
Nekad tu hodile jedne stope druge
Da Г skrenule dole — do vode, do
jaza
IV jezdile smerom nedosezne duge
Pitamo za savet dutanje ostalo
Nadamo se svemu Sto nagoveStava
NeSto nedostaje — neSto posve
malo
NeSto kao prvo snivanje sred Java
Dok okolo svetski trulei dotrajava
Drugo nasluduje ta zvezdana glava
SLOBODAN 2UJEVIC
PJESNICIILIDONKIHOTI
To koplje Sto je s one strane zida badeno
U moje krhke misli!
Svaki dan nadaju6i se promjeni,
Svaki dan radajudi se ponovo,
Svaki dan umirudi sve vi$~e i jade.
To koplje Sto je zakrvavilo moje objavljene
I moje iSarane rukopise1
Taj Stit Sto nidemu viSe ne sluii1 — Znam
Ispred nas su nas~i pniatelji otiSli
U besmisao istrajanja. U mStavilo
Sa svojim koplima na ved ostarjehm
shrvanim konjima
JOSIPSTANI- C- STANIOS
NASIUTUOINI
Pod sivim
nebom
mrviS
san
i plodiS
dan
zrelom tugom
reke gladne
i zedne
tuda usta
kamen
p la men
vreme огпабепо
mukom stedeno
pod sivim
nebom
mrvi§
san
i plod iS
dan
zrelom tugom.
DUSICA DAJCAR
Austria
PJESNIK
Na postelji od iSdekivanja,
na jastuku nadutom od nade,
dovjek s cig are torn
u poklonjenoj pidzami:
sa zida iste pukotine zjape,
iz pokislog prozora бије se
isto razbijeno okno;
na stropu4Sta sijalica,
isti dovjek start u istoj
iznajmljenoj detverouglastoj
jami.
Jesen je, a pjesnik drijema:
kroz odikrinuta vrata opet
se utrkuju pokisle табје Sape.
VLADIMIR I. DETONYA
IZNAJNIKADA...
7 6am i
u potmulosti obamrle
podrumske tiSine
a ja du da se vinem
u zvjezdane visine
u svjetlost, u distine
ti dekaj, ja du da ti sinem.
Crvenim snopom zvjezdanog pruda
zalit du tebe i ostale
svjetlost de da vas oSine vruda
lurnut-d- e bujice, provale, poplave.
Crveno svjetlo nama de sjati
i znaj nikada nede prestati.
PERO KOVACEVIC
knjige
BOZIC
Tiho je...
Cim mi se da cjeli svjet
danas tone u tiSinu.
Krovovi ponizno dute
pod svojim teretom.
Tutno je-- , najtulnije
Sto danas dovjek ima odi,
a sutra uSi.
NENADBOZULlC
tfuv
!" " j
" ч
December 23, 1981, NASENOVINE — 13
-
i © J.
Шm
DOCEKNOVEGODINE
Put snezan
Horizon t beo
Vizija barSunasta
Misao jasna.
Zavodljiva neizvesnost
na pragu novoga.
Prvi minut posle ponodi —
posvete, obozavanja;
Prvi sat — nazdravljana,
ispovedanja;
Prvi dan — snovi, planovi.
Cim se sve to strmoglavi
na kalendarsko dva
baloni u boji
izblede u daljini.
Uzdah oveStali:
Sve je proizvoljno i nevaino,
sve je staro i poznato...
KATARINA KOSTlC
OPROSTAJ
BEZOPROSTAJA
(U spomen Tomici, drugog dana
posle njegove smrti)
Bolovi u kostima
u zilama
u misli ma mojim,
a suze ne pristiiu.
Nemodan, nedujan
vapaj mog bida,
suze u pomod ne pristiiu.
Srce pede do okamenjenosti
na sedivu realnosti,
suze ne naviru.
Ozivljuju redi Tomicine:
Plakati isto je
Sto i smejati se —
u smehu orgijaju
nesrede naSe.
Realnost sa lika,
sa usana
preminulog prijatelja
nareduje poStovanje
okiva dramu oka i srea,
suze su ved isklesale
spomenik od granita.
KATARINA KOSTlC
RASPRSKAVANJE
KOSMICKOG BlCA
Najpre su prasnule pukotine maSte
i rasterale odi i korake
po koncentridnim krugovima
natalotenih predstava
o svetskim kulturama.
Dok su se neumomi koraci
vatrene rajdoznalosti
prekidali, gubili —
u sekvencama priticali i oticali
kazaljke na kompasu leija
sudarale su se do lomljivosti,
do uniStenja.
Ostade ko$ izgazenih htenja.
Pre novog kosmidkog leta
depresiju treba u laboratoriju
preseliti
i epruvete hermetidki zatvonti.
KATARINA KOSTlC
Pesmu treba dugo nositi u svom misaonom svetu,
pustiti je da plovi krvotokom, drzati je u dahu, dirati, ispitivat'i
njeno porekio, da se u njoj nade naSa spona izmedu гебепод i
poimanja stvarnosti oko nas. Ako se u pesmu ne prodire svim
(Sulima, ako njena svetleca zrnca dugo ne nosimo u ocima,
onda nema izgleda da se nas odnos prema izrazenoj
jednostavnosti i slozenosti pesnickog toka uspostavi na
relacijama izmedu Ijudi. U ostalom, od nas samih zavisi
koliko se angazujemo u primanju tog nadahnuca.
A ovde se bas radi o spoznaji visestrukog davan]a. Jer
pesma, bilo u kakvom obliku data, nije ni prva m zadnja rec u
zivotu pesnika — stvaraoca novih vidika, pregaoca, putnika,
interpretatora naseg emocionalnog sveta, kakva je Katarina
Kostic.
Jedno sirokogrudo davanje i s dozom tolerancije nase
akatelipsije, koja i odumire u njemm recima, u prikazima
stvaranja i naSe identifikacije kroz sve uslove u kojima se
mukotrpno snalazimo.
A stvaranje ove naSe pesmkmje, zurnalistkinje, javne
radnice, treba sagledavati u vise dimenzija. Ona je prisutna u
iseljenifckom zivotu u obliku duboko utisnutih stopa. Ona je
misaoni zar — tako ukomponovana u nase korake da se u
jednom kratkom prikazu kao Sto je ovaj ne moze naceti tema
razgovora o njoj, jer bi svaki izostatak reci znacio veliko
pomanjkanje u shvatanju kompletnosti u takvom produktiv-no- m radu.
Katarina Kostic je svuda prisutan lud u sazrevanju
coveka. Naseg ovde, od kojeg se ne bezi, zbog njegove
proSlosti i buducnosti.
AM, bice jo§ govoreno o njoj i njenoj ulozi u nasoj
radnickoj Stampi.
Kaca, kako je mi, njeni drugovi, zovemo, u sustini je
uvek bila pesnik. Svaki njen rad, duzi Hi kraci, informativan Mi
idejno i osecajno protkan, nosi pefiat pesnifike duSe. Ona
razume svakog pesnika i ide za njim. Prati ga. Sjedinjuje s
ostalima i daje mu mogucnost da se dorefie, da iskrvari u toj
divnoj pozudi poetskog predstavljanja. Zato su oko nje
okupljeni i zbratimljenXiaSi jugoslovenski pesnici, kulturni
radnici, umetnici i drugi. Udruienje pesnika "Desanka
Maksimovic" u Torontu su bili i njen san i ostvarenje. To je
bio samo podetak u formulisanju naSe zelje za uzvi§enim
davanjem u jednoj postojecoj kulturi. Njen stvaralacki
potencijal je uglavnom orjentisan ka drugu — pesniku koji je
ovde u okviru пабе §tampe iznikao, da ga predstavi tu i na
pesni6kim paralelama stare domovine.
U Katarini Kostic su sazete sve vizije duSevno
okrepljenog Coveka. Iz istih razloga ona zanemaruje sebe u
stihu i ako joj to pricinjava bol, jer usled zauzetosti ne moze
svu svoju moc da upravi prema vlastitom suncu. Njene pesme
su retke. Ona viSe zivi zivotom pesnika koji je samo ispunjen
do vrha bojom i oblikom misli. Ali i u ovoj retkoj akumulaciji
ona je visoko dodirnula mnoge tacke ozvufienog neba nad
njom. Desetine njenih ostvarenja su vrhunski domet. Ona
trezveno gleda kanadske pejsaze i perspektive i fivo se uklapa
u njih. Ona do6ekuje, ispraca, ali i putuje "tramvajima
ceznji". Udaljava se od sebe, ali i vraCa... U stalnom je
gibanju bilo misaonom i prozetom op5tim htenjem, ali i
telesnim, nemirnim, za sve tako pojmljivim. Vecito zaljublje-n- a
u oaze ljudskog mafitanja, u mostove prelazenja jednih k
drugima, u dostojanstvo, u spoznaju balkanske neobuzda-nost- i
i ljubavi, Kaca poznaje laste i divi se njihovom letu, kao
da je njihova seoba divna predstava nase tradicije, ali u sebi
pati zbog te seobe, kao da je predodredena da nam to iskaze.
Ona govori i o tisinama, o buri, o voStanoj patetici, o snu i
kamenu, o vremenu iza sebe i ispred sebe. A govorenje u
prvom lieu je tako necesto kao da hoie da negira sopstveno
postojanje, sto joj ne moze da bude oproSteno, bar s nase
strane koji je volimo.
Njene pesme: "Dve ti§ine", "Prema belom", "Tramvaj
nazvan ceznja" i "Slovenska (anti) teza" su za nase uslove
takva ostvarenja kojima se sa zahvalnoscu divimo!
DANIEL PIXIADES
COVJEKU
— Katarini Kosti(5 —
Sjedinjujem se s tobom, bespude dovjeka!
U hramovima sam svetac. Rasipnik lelja. Ruka
koja nedostaje kipovima. Probodeno oko
da nahranim vidom. Svijetlom dana
koji skrhane prima,
da ih ima,
da ih ima
u dnu izukrStanih duga i putanja zvijezda.
Da svijem gnijezda. Da ozvudim gnijezda.
Da u rosi padam. Da konadim i snijevam.
Da u njima pjevam, pjevam, pjevam.
Da pratim zrikavca let
tako medu granama razapet.
Da brojim hide. Da ispituem koru.
Da vidim vremena boru
u vodama svim..
Da hitam ka tebi, dovjek. Da ne zakasnim..!
DANIEL PIXIADES