Jedinstvo, October 02, 1961

              кЈтш£т1№Ш£Мј 1)т MMtit&~-irf- J
Ј&Ф-тк&тл&и- т
--SAflieK
STRANA 3
avi@mo ПШСК1 01C rizam! Dr. Krnjevic u
(Nastavak sa str. 2)
(Svrsetak )
GDEJE1ZLAZ?
Moskovski miting proslog novcmbra dao je oil-gov- or
na to jritanjc: "Agresivnim planovima
impcrijalista moraju se oduprcti
ujcdinjcne snage svih miroljubivih zcmalja i na-ro- da
u Evropi".
To znaci da trcba upozoriti na opasnost od za-padno-ncma- ckog militarizma sve miroljubive snage
i organizovati ih da zajcdnickim naporima povcdu
borbu protiv njcga. Za nas u Ncmackoj Dcmokrut-sko- j
Jtcpublici to jc borba koja sc vodi iz dana u
dan. Mirovnim i konstruktivnim naporima ona dajc
primer ccloj Ncmackoj. U isto vremc mi pozivumo
narod Fcdcralne Nemackc da nam se prikljucc u
borbi za ocuvanje mini u interesu obe Nemackc i
njcnih suseda.
Vrrdno jc napomcnuti da u sapadnoj Njcma-cko- j
takodjc, raste otpor protiv avanturistickc po-lili- ke bonskc vladc. Medjutim, taj otpor jos nijc or-ganizo- van i manjka mu jcdinstvo. Zapadno-ncma-cko- m militarizmu trcba dati odluran udarac.
Zasto jc danas to pitanjc od tako vrlikc vazno-sti- ?
Walter Ulbricht, predscdnik drzavnog Vera
NDlt, govorcci o dogadjajima koji su dovcli do
Drugog svetskog rata, rckao jr da jr "zalosno, ali
nista nijc bilo poduzcto za sprccavanjc nacistickog
rczima u ono vremc kail je on priprcmao svoju su-manu- tu
avanturu, uprkos opasnosti koja jc prctila
nacionalnoj sigttrnosti ncmackog naroda i njcnih
suseda".
Za padno-nemac- ki militaristi pokazujn sve zna-ko- vr
opasne sumanutosti. Jos postoje mogucnosti
da ih se obuzda i zato je nuzno da miroljubive snage
svuda nr gubc mnogo vrcmena u sprccavanju ratnc
opasnosti. Situacija u Ncmackoj nc mozc ostati ka-k- o je danas.
"Nacionalna sigumost Nemackc Demokratskc
Ttepublikc, Sovjetskog Savcza i mnogih drugih ze-mal- ja, ukljuciv i nekc od savcznica zapadnc Nemac-kc,
cine ncophodnim da se uklonc, bcz odlaganja,
opasni ostnei Drugog svetskog rata i da sc zakljuri
mirovni ugovor koji re bifi rfrktivna brana protiv
zapailno-nrmucici- h mudaristai rrvan.sista i njthovr
krimimdnc ratnc politikc", rckao jc Walter Ulb-richt,
snmirajuri sadasnju situaciju.
Ostaci Sara Drugog svetskog rata tinjaju i tru-j- u medjunarodnu atmosfcrn vec dugi niz godina i
ako sc nc ugase na vremc, mogu proizvesti iskru
koja re baciti svet u plumcnu. Otsustvo mirovnog
ugovora iskoristavaju zapadno-nrmar- ki militaristi
u raspirivanju ratnc psihozc. Mirovni ugovor In
sprerio tu sumanutu avanturu. To bi pomoglo da
sc ogranirc politicki oni koji trazr osvetu. Mirovni
ugovor nrrr ugroziti ni jrdnu zrmlju, dok bi stvar
svetskog mira oil toga imala samo koristi.
V svom Mrmorandumu npurrnom predscdni-k- u
Kcmicdgu, sovjetska vlada je predlozila da rcti-r-i
vrlikc site uputc a pel na obe nemackc drzave da
sc slozc n bilo kojoj formi pogodnoj njima po pita-nj- u
mirovnog ugovora i ujcdinjcnju Njcmackc. TJ
torn sc prcdlogu postuju prava ncmackog naroda na
samooprcdclcnjc i to bi moglo biti baza za mirovni
ugovor.
Nrmarka Demokratska Itrpublika jc sprcmna
da pregovara sa bonskom vladom i ona jc bczbroj
puln prrdfngalii da se odrzi zajrdnirka konfrrrnrija.
Ali, vlada zapadnc Nemackc jc to stalno odbijala.
Kad bi vladc zapadnih sila bile iskreno zaintcreso-van- e
za ujcdinjcnjc Nrmarkr, one bi prihvatile sov-jcts- kc prcporukc i savctovalc bi bonskoj vladi da
otpocne sa prcgovorima.
NEMACKT MTTtOVNT PLAN Г julu ovc gndinc, narodna skupslina NDTt je
usvojila plan o mirovnom ugovoru, baziran na tz-ja- vi prrdscdnika Ulbrihta. U torn sr plana prrdla-z- c da obr nrmarke vladc dodju do sporazuma za us-posta- vu jrdur komisijc u kojoj bi bili zastupljcni
pariamentt t viaile il)H i FUN. Svrha komisijc bi
pbiillaandjua vnoadcirtapremgiorvoovnreogi duagopvoosrtaiginczasppoorabzoulmjsanpjco
odnosa izmedju dvrju drzava. Taj sporazum dob're
volje bi mogao usyojiti sledcre tarkr-- .
1. Obe nrmarke drzavr se slazu da na paste na-me- rc
za atomsko naoruzavanjc svojih oruzanih sna- -
ga t aa oilman prekinu sa naoruzavanjem.
2. Do potpisivanja ugovora o mint, obe nemac-kc
drzave prihvaraju odrrdjrnost brojranog stanja
svojui oruzamn snaga, o 'itzia smestavanic svonh
irupa.
li. Obe drzave sr slazu da re twduzcti mere za sabrann militaristicke i rcvansistikc propagamle
na svojoj tcritoriji.
4. Obe drzave sr slahi da pitanjc druxtvenog
tiredjaja resi narod Nrmarkr Demokratskc Bcpub- likc i Fcdcralnc Bepublike NcfHitkr. One se oltavr-tj- M da se nrrr mesati u stvari koje se odnosc na druSlvrni itcm drugr driavc.
Г). Obe se drzave slain sa }tolpisivanjrm ugovo- ra o ncnapadanju izmrdju zrmnlja Varsarskog i
AtUintskog pakta i sa wpitnlavom zone lobodnc od
aiomskog oruija u Centraloj Evropi.
fi. Obr driaro sr nhivrzuju da rr proxiriti hzh-jam- nc trgovinskc odnosc. One se slaitt da cepobolj-Sat- i
odnosc po pilanju kultnrm'h, sportskih i drugih
aktivnosti izmedju stanovniStva i da re prosiriti mo-gucnosti
putovanja izmedju dvc driavr.
Bad mirovnc komisijc trcba da budc zasnovan
na principima da ni jedna strana nc namcrr svoju
volju drugoj i da sc uzajamno razumevanjr poetize
postcpeno.
jvrr . "чвциии
i
Pise: Peter Florin (Islocna Nemacka)
Glavna svrha ovog ncmackog mirovnog plana
je potpisivanje mirovnog ugovora. U ugovoru bi bi-le
sadrzanc obavcze oil strane obe nemackc drzave
koje bi te drzave privuklo blizc jednu drugoj. Obe
drzave u odnosu sa drugim zcmljama trcba da od-ba- cc mctod pretnjc i site i da rcsavaju sve medju-narod- nc
ncsporazumc mirnim put cm i da aktivno
ucestvuju u provadjanju ideje mime kocgzistcncijc
naroda i drzava. TJ militarnom smislu, Ncmavka
trcba da budc neutralna, da zadrzi odrcdjeni broj
trupa ali bcz nuklcarnog oruzja. Sile anti-hitlcrovs-- kc koalicijc trcba da priznaju i postuju neutrahwst
iakvr Nrmarkr. Ovaj bi ugovor potvrdio sadasnjc
granicc Nemackc i garantovao bi integritct obih nc-mac- kih drzava. Sve nacistickc, militaristicke i re-vansist- irkr organizaeije i ustanovc da sc zabranc a
svim osobama koje snosc krivicu za zlocin protiv
rovecanstva i mira kao i svim ratnim zlorincima da
se zabrani da zauzimaju vodecc poloiajc u vlasti.
Potpisnici mirovnog ugovora trcba da priznaju nc-obori- vo
pravo nemackom narodu da radi na ujedi-njavan-ju Nemackc kao miroljubive drzave, prcma
svojoj nvidjavnosti i bcz intcrvcncijc s polja. Ovaj
bi ugovor, bcz svake sumnje, rcsio sporna pitanja.
odnoseri sr na medjusobne odnosc izmedju nemar-ki- h drzava i zcmalja koje su uccstvovale u ratu.
Zapadni Berlin prctstavlja speeijalni problem.
Buduci da ncma odrcdjeni medjunarodni status,
njcga iskoristavaju bonski revansisticki krugovi za
raspaljivanjc strasti i za organizovanje raznih pro-vokac- ija kojima se ugrozava stvar mira. 7apadno-ncmac- ki militaristi sve vise i vise iskoristavaju si-tuaciju
u zapadnom Bcrlinu. Za padno-nemac- ki po-litir- ari smatraju zapadni Brrlin kao prvu liniju
frontr i vrr su ga usporedili sa atomskom bombom.
Sve moguce varijantc subverzivnih aktivnosti pro- tiv socijalistirkih zcmalja provodc sc iz zapadnog
Bcrjina, snprotno svim medjunarodnim zakonima.
Zapadni Berlin jc postao glavno sredistc rasturc
ratnc opasnosti u Evropi. Ova se opasnost mora uk-loni- ti.
To je jos jedan problem koji re sr resiti potpi-sivanje-m
mirovnog ugovora.
MTBOVNI UGOVOR C'E BITJ POTPTSAN
Mirovni ugovor trcba da dodjc kao rczultat prc-govara- nja
na mirovnoj konferenciji. 7,ato jc nuzno
da sc takva konferencija odrZi bcz odlaganja.
Socijalistickc zemlje su sprcmnc da diskutuju
svaki konstruktivni prcdlog koji zapadnc driavc
podncsu ticuci sc ugovora o mini sa Nemackom i
normalizacijc situacijc u Bcrlinu. One su takodjc
sprcmnc na stanovitc kompromisc, koji su vec uk-Ijucc- ni
u sovjetskom memorandumu o mirovnom
ugovoru sa Nemackom i rcsavanju bcrlinskog pro-blcm- a.
Velikc druzbe sc redijo
na габип mrzle vojnc in obo-rofeval- ne tekmc. Postale so
tako tesno povezane z obo-ro2evalni-mi
in pomoznimi
programi, da jih vrze iz ti-r- a
vsako znizanje mednaro-dn- c
napetosti ali napoved o
moznosti sklenitve nekaks-neg-a
sporazuma o omejeva-nj- u
oboroSevanja.
Obrambni oddelek vladc
jc lani narocil pri 100 ve5jih
druibah raznega orofja in
vojaskega materijala v vred-nos- ti
cez 16 milijard dolar- -
jev! Dalje druzbe poberejo
80 odstotkov denarja v skla- -
du za ротоб tujim driavam,
ki znaSa pribliino 4 milijar--
dc dolarjcv na leto.
Druiba General Dyna-mics,
ki izdeluje rakcte in
balistinc izetrelke, je lani
dobila najvei voja§kih na-гобј- !,
патгеб za milijardo
29 1 milijonov dolarjev. Njej
sledi druSba Lockhead Air-plane,
craft, tudi s бег mi-lijardo
dolarjev пагобП, za-ter- n
North American Avia-tion,
General Electric, Boe
ing Airplane, Ford Motor,
General Motors, Bendix, Te-lephone
and Telegraph, Do-uglas
Aircraft, Fireetone
Tire and Rubber, General
Tire and Rubber, Goodyear
Tire and Rubber, Internati-onal
Hueineae Machines, da
©mnimo nekatere najbolj
xnane.
Izdatke za zunanjo po-то- б 6eto kritizirajo. ker da
je "raadajanje denarja" tu
jim driavam. Ree je, da je
s tern skladom precej potra-te- ,
da gre mnogo denarja v
zepe korumpiranih 61anov
tujih vlad in tujih bogatinov
НШшшр
0
ampak prav tako je res, da
imajo vclike dobi6kc na ra-би- п
tega programa v prvi
vi-st- i domaбc dru2be. Te dru-zbe
izdclujcjo blago, ki ga
posiljajo v tujc di-zav- e. Do-таб- с
druzbe so vcliko pri-dobi- le
s Kcnnedyjcvim pri-zadevanje- m,
da sc ustavi
odtekanje amcri§kih dolai-jc- v
v tujino, kajti od drzav,
ki prejemajo ameriSko po-то- б,
se scdaj §e bolj strogo
zahteva, naj kupujejo amc-riSk- e
blago.
Vclike dru2be, ki so izde-lova- le
troke, tanke, tezke
topove, vojne ladjc, bombna
in lovska letala, izdelujejo
zdaj tudi razne iztrelke in
vclike rakete. Mnoge se uk-varja- jo
z razvojem atomske
energije in zdaj hoccjo vo-di- ti
svojc lastne vesoljske
programe. Ta nas velik biz-ne- s
je postal ze tako velik,
da v bodocnosti lahko pri-бакије- то
na Luni reklamne
napise za Coca Colo, Good-year
Tire and Rubber ali
Woetinghouee Electric.
Ni menda zgolj пак1јиб--
je, da se v odbonh direkto--
rjev mnogih korporacijah
nahajajo upokojeni genera-l- i
ali admirali. Nekateri
gredo pi'ezgodaj v pokoj.
Ako bo Slo tako naprej, bo-d- o
velike korporacije imele
na pla£ilnem seznamu ve
generalov in admiralov kot
pa obrambni oddelek vlade.
Cemu generali in admirali v
odborih korporacij ? Ako ko-rporacije
prejemajo vojaika
пагобИа, potem je to vpra-snnj- e
skoraj odveб.
Od koncane druge sveto-vn- e
vojne je bilo razorozi- -
tevnih konferenc in nbbenal
ш
m
i
.ууАЈц.
Vancoreu
zapa-padno-ncmac- kih
ce tu&ijavom. Medju njima
nema niita zajednickog. Ta- -
Na primer, predlozeno jc da se mirovni ugovor =da Je nastaIa takva larmjl
ozc postici na bazi dva ugovora, ako zapadnc drza-- =.° PredsJednik Gjurkovic
c nisu snrcmne da notniSn iWiWijam unnvnv ™ =za'Jucio miting all tesko da
dvc nemackc drzave. Utom slucaju, clanicc anti-hi- t- §eacJe li ino'
lerovske bi §„ e u svemu- - koalicije potpisalc ugovor sa jednom Hi KrnJevic,
sa obadvc nemackc drzave prcma svojoj nvidjavno- - =Zorkin l kompanija su dozi-- i.
Formulacija tih ugovora nc mora biti slicna, ali l„ poraz- - Za demokratske
susttna mnrn hit; istn 1л nciiniMit. .7„„;;,„„ „ ,„," ="rvate oni uopce nisu inte- -
rovnim ugovorima. Nijc iskljucrn ni kompromis u rosantni' a §to s° ti6e pobor
odnosu na garantiju dcmilitarizacije slobodnog gra- - =n Ka OSIOUOdJenja , njinovi
da Bcrlina. Naravno, suvercna prava Nemackc Be- - =Planovl .ne ukljucuju njih.
mokratskc Bcpublikc moraju biti strogo postivana. i1.0™ ce- - medjutim, i da-D- o
sada nijc podncscn Jionstruktivan prcdlog od i!JC 1C1 P° hrvat5k" koloni-stran- e
zapadnih sila. Jcdini konstruktivni program =Jama. da zar°vara "hrvat-dola- zi
od strane Sovjrtskoq Savcza i NDR, koji po- - = " sIoRU
dupiru osfalr sorija'listirkr drzave. = Sto so tlic Ki'njevicevih
liragiranje na ove predlogc n zapaduim zem- - 1,1™!ПЈ ml s™° zabilJ,cm
linmn hiln i vW.VWn HnvnAi „ „„„м.,,7,,,,,,, ;.. ="" ' ""'Je mogu, a
T..--7 7. . ' „ .„.--I .„.... c--i ' uiiu .mi ni чхпигпи iniijvnju. oiUHUVl-l- il- a_ruiliumr.i's..-_ - ==sud tirki elcmenti nastojc da raspire ratnu histeriju i = da pojacaju trku u naoruzanju. Oni javno objav- -
ljujn ratni plan u situariji, koju oni nazivaju ra- -
tnom : oni prrtr da re se probiti trnkovima u zapadni =
Brrlin preko teritorije NDlt. Oni rak polaze i da- - =
Ije od toga. Ali ovc pretnjc mogu samo dovesti do =
situacijc u kojoj ce socijalistirkc zrmlje biti pri- - Џ
moranc da poduzmu potrebne korake i da naure te =
prepustamo 6itaocima.
demokrata
Vjerski politicki
pastir?
nedavni
usijanc glavc pamcti. Pretnjc nc mogu skrenutitok fsanje ustasko-popovsko- g li-isto- rije.
Socijalisticki tabor je dosta jak da odgovo-- !sa "Danica" o Hrvatima
ri na agrcsiju sa bilo koje strane protiv bilo koje so- - Vancouvera, "Narodni Gla-cijalistic- ke
zemlje, sa unistenjem agrcsora. Esnik" je popratio slijedceim
Drugi krugovi u zapadnim zcmljama nc poricu =komentarom :
potrcbu prcgovaranja. f "Sjecamo se tek povrsno,
Svctska situacija jc izmenjena do te mere u Jer nismo imali vremena, pa
prilog mirovnih snaga da agrcsivnc snage nisu ni mn°£° naklonosti da
u stanju da sprcce ugovor sa Nemackom. Zapadna stvar detaljnije pratimo, da
stampa mora priznati da niko vise nijc n stanju da su to. Ш MaSekovci, odnos-spre- ci
potpisivanje mirovnog ugovora izmedju 5r'G krnjevicevci — ili kako
NDlt i zcmalja koje su voljnc da ugovor pot pi-- =sc .sami nazivlju "seljaci",
su. U svom oovoru preko radija u Bern, za vremc =коЛ su s° obratili kardina-sastank- a
sa Kcnncdgcm, N. S. Ппш-o- v jc rrkao: ,u Spellmanu u Sjedinjenim
"Pitanjc koje stoji prcd nama nijc da li da pot pi-- Dr2avama da ih opskrbi sa
srmo ili nc potpisemo mirovni ugovor, pitanjc jc da synikom za Vancouver.
li da potpisemo ugovor sii dvc postojerr nrmarkr =Kardinal Spellman jc jedno-driav- e
ili samo sa jednom kao i to da li rr svr zem- - =stavno cijelu stvar prcdao
mlje koje su vodilc rat protiv Nemackc potpisati ustaSkim fratrima u Chicago
ugovor ili nekc od njih. Mirovni ugovor saNc- - ikoJ' Z{lavaju politi6ki list
markom morahiti potpisan jos ovc godinc", rckao ="Danicu". O fratru kojeg su
jc Ilruscov. =poslali da bude svecenik u
Potpisivanje mirovnog ugovora sa Nemackom sVancouveru ne mozemo ni-ce
doci kao rczultat borbc u kojoj rr miroljubive zc- - lsta rcdi-je-r
бРссШбпо o nje-mlj- e
dokazati da ONE odrcdjuju kurs u razvitku 5mu ni5ta ne znamo a,i nam
stvarimira,ancsakaimpcrijalistickihavanturista. =nitko nc moze zabraniti da
[Provod s oiifflosko] =imamo svojc misljcnje o to- -
__ — 5mo kaovog fratra bi usta--
S L V E N S K TOD M E V T
oobsok! na mm овош
втшмтш
ni uspela. Zdaj so габеП no-vo
razorozitvene paizkuse v
Washingtonu Ameriski tisk,
ki je tudi po svojem ustroju
veliki biznes, ггаба odgo-vorno- st
za polom razorozit-veni- h
konferenc na Ruse.
Jasno pa je, da bi velike a-mer- iskc
druzbe izgubile do-bickano-scn
biznes. ako bi
bil копбпо le sklcnjen spo-razum
o razoro2itvi.
VojaJki voditelji, kongre-snik- i,
б1ап! vladc, prcdetav-nik- i
korporacij, casopisi in
druga sicdetva propagande
trdijo, da se moramo oboro-2evat- i,
ker da gre ?a naS
obstanek, za паб пабјп ziv-ljcnj- a,
za varnost dezele, za
obrambo "svobodnega sve-ta- ".
2e zdaj imamo dovolj
atomskih in vodikovih bomb
za 'ебкга1по ипЈбепје vscga
sveta, ampak to lc vedno ni
dovolj. Oborozcvalna tekma
se pospe5uje s trditvami, da
imajo Rusi 'ебје in boljse
rakete in jih moramo dohi-tc- ti
ali prehiteti. Ali pa i- -
23
Irircmonu aliirsku vadu priz-nal- o
je do danas 23 zrmljo.
Xeposredno J pni Ht formim-м- ,
— Julu — uapostatili su diplo-mat- !,
t-dno-se в njm sc arap-k- c
mhIjc: ГЛК, Jrmen, Irak, Li- -
Wj. Tuni, Maroko, Saedijka
Arabii, Jerdon, Sudan i I.iban.
rrivrw4ia alirka Ш je pne-prav- ni flan Arake life.
- Tim xemljama prMritiHe mi a
Gtineja, Mali, Libcrija, Kina, Mon-gol
ija, 1Ж Vijlnam, NK Koreja i
Indonezija.
V auRtu 1961. privrrmenu at-lirs-ku
adu prima jc I'akilan, a
ncdaTi9 AfRanilan, Kambodia,
JuRmlaija i Rana. Ie facto su je priznali SSSR, In-di-ja
i CeholoTa?ka.
ZEVANJA
Гг1г-иш14ЕДИ-
Шјг
Hrvat
ili
Nas osvrt na pi- -
vise
taj
samo
=ski fratri slali.
= Clanak u "Danici" odaje
zadacu su mu dali,
=kad cto бак i hrvatskog
tek
majo Rusi vc6 podmornic in=c,a formalno ne zigosu kao
dzetnih letal in spet jih rao."!;crftika ne ostavljajuci
ramo dohitcti in prehiteti. =nlkakovc sumnJ° kako sle- -
Oborozevalni program! na one koJj ima" P08" ni-=da- J"
majo tezavc v kongrcsu. Ko-toVa- Jc naPfama torn hrvat- -
ngresniki so si v laseh, ™f"-- °™ ..... sliiih.iv mntni siriti
sgoreciazlnaemmanzjsaevarlozuvoanijjsua,ve v=smndin
Ekakovu
nad-Ebisku- pa
Strossmaycra,
7-1- '" "n"nrnd'n"m knil n~—tn' n~
—a:s„ „i:i.„~ „,.„л„„ .. sole, ali minimalno mezdo="iau lu,mu '.' uw."u1"1, ampak ko gre za oboroze-2nJ?- vlastitog brata m Protiy
vanje, so enotni in celo zvi-=- u,
lvUblu .uws 'aio..--
sujcjo vsotc, ki jih predla-=ck- . "adbiskupa koj.se u
ga predscdnik. =T0,,t,cl razi,az,° °d. ,1J!h ~
Oborozevalna tekma пе=Јсг vjej-sko-g
razdazenja no
koristi nobeni drzavi na sve-E?- 1 mf ° hl buduc u, .da
tu. Nc nail in ne Rusiji. VseEtom sl6a. ne bl Ч1
drzave sveta trosijo vec kot=Pet sekuif to,crirao.
nadbiskupa.
"a V1"
100 milijard dolarjev na lc-=- „ '.
. to za oborozevanje. To je=ER.e„cenaokojenue б1l. zаrпaкvиnou, Danit-o-ogromna
vsota. Koliko bolj==u su§tini, da ce novi. svecenik
dpaemnaertnou.p' obriabbnilio,zaakzovi.sb.ai n.tjae=r=morati "tiho tapkatr u po- - . gSrivaldjeitnesvkcS.orla.vinn.i.l.ju.d.st.va, zzaa==E=slieticin,ec.cbarpenmkljuuciptoi cctknuik, ojpoai =politickoj stranci, sto se mo- - zatiranje za znan-=- . ..„ cnm„ n!t „- - , ,.
stvo in razvoj onih podroiijS fn. . „ v .. . nn ,. m.
sveta. kjer ljudstva se ved:is]io Mmim se Komunisti.
no zivijo v neskoncm bedi=.koj g. д drugih po,..
in zaostalost.. — I. B. ti6kjh stranaka medju tako- -
(_Irosveta§ )=zVanim cmiprantimaM nc--
Alzirsku vladu priznaju zemjie
Ema. Bez potpore HSS — ili
E— I ISO slabo bi mogao pro-Ec- i.
Jadno je za pomieliti da
Kongo, Somalija, Cipar I Ktio-EprieU- Se HSS ne mogu nigdje
pija dali м, u razltfitim oblicimaE(,oblti svec'enikn koji bi bio
uvjeraanja da ee u najkonje vri-- =. jeme na .... onaj nafin pnznat,i,=Evi.s.e s nj.i.ma nego s ustasn- - ,,.,,., .
larfu ЛШга. Ema, veci- -
Enu iupljani predstavljaju.
Podmirivanje lacuna I1.11 J'e mdR ?k KJevl-Amerii- ki
list "CrietianEceva pohtika "prevtfe xago-Scien- ce
Monitor" pise u 61a-=Var- a"
ustaSki kler?
nku poevecenom пјетабкот-proble- mu
: 1 ova hapsenja u
Todjcla NjemaSke je diof Spaniji
cijene koju пјетабкј narodf Madrid. — U autoniobil-plac- a
za Hitlerovo bezum-sko- j tvoniici Bareiroe uhap-Ij- e.
Cijena je vieoka ali nagSeno je 100 radnika i slu2-Zap- du niko ne misli da sebenika. Optufoni su za ak-bo- je da bi вргебш podmiri-ti-no- st protiv Frankovog rc-va- nje
ovog габипа". Efima.