Jedinstvo, February 14, 1961

              јјј-ЈШда- Д
SERGE MICHEL:
MOJ PRIJATEU LUMUMBA
(Skradeno iz "Vjesnika")
Kongo sto je to zapravo? To je zemlja u srcu Afnke,
kontinent koji se unatoc hitnosti svojih bezbrojnih prob-lem- a
bez rezerve mobihzirao na prvi poziv jednog naro-d- a,
ugroienog u svom opstanlcu Alzirci, koji 1 sami vode
bespos'tednu borbu za oslobodjenje, ponudih su se kao
dobrovolja Ja sam jedan od njih Zaito? Zato jer je pita-nj- e
Konga pitanje Afnke u qelini Kongoanska knza ;e
pitanje ofivotvorenja pnnapa pohti6kog suveremleta no-vooslobodj- enih
zemalja 1 njihovcg neuvjetovanog oslo-bodjen- ja
polazed od apsolutne kolomjalne nule
Jos' pnje cetiri godine za Siroku javnost Kongo je bio
samo naslov putopismh 1 avanturisti£kih knjiga Nakon
300 stranica vaznih "otknda" autor jedne velike reporta-i- e
je zaklju6o "U stvarnosti joS nitko ne poznaje du5u
ove zemhe, nitko nije uspio da premosti ponor ko]i su tn
milenija avilizaaje lskopala izmedju Evropljana 1 "div-rjak- a'
To je iz pera pnstase kolomjalnog rezima najteSa
optuzba lzmjeta protiv kolomjallzma Reporter je prosh-jedi- o
"Ako je stnovniltvo tako malobrojno 1 tako zaosta-l- o
da mje moguce predvidjetl Sto ce s njim biti za neko-lik- o
generaaja, zemlja je ono ito vrijedl, golemi rezer-vo- ar
sredstava za opstanak 1 napredak ljudskog roda To
je Amenka sutrasnjice!"
Drama Konga je upravo to nepojmljivo bogatstvo
najmanje dvije tre6ne svjetske proizvodnje uranija, una-toc
pnmitivnoj opremi, pet sestma danas poznatih svjet-ski- h
rezervi kobalta, vecine dijamanata, golemih rezervi
kositra, bakra (cistode 99,5 poeto), mangana, zlata, srebra,
petroleja, ugljena
To zna catav svijet isto tako kao i Anjenicu da su
Sjedmjene Атвпбке Move proizvele svoje prve atomske
bombe od kongoanskog uranija i da je, zahvaljujuci torn
istom uraniju, opustoiena Belgija iz 1945. ponovo dozi-vje- la
pnvredni procvat koji su pnpisivah radu tog naro-d- a
sjevera Treba da znate l to da je Kasai, neosporno
metropol dijamanata, jedan od najbogatijih, a ujedno i
jedan od najsiromaimjih krajeva svijeta Godisnji pnhod
tog novog Eldorada manji je od 25 dolara po 3tanovniku
Znate h l to da je po belgijskom zakonu sve zlato
Konga pripadalo ovloitemm druStvima pod kontrolom
belgijske "Societe Generale"? Ne postoji privatm vlasn'k
rudnika ledma su poznata lznimka nekohko povlaStemh
koji su, medjutim, pod pnjetnjom teSke robije bill primo-ra- ni
da predaju cjelokupnu svoju proizvodnju kompantji
"Pociete Generale ' po ajenama koje je ona jednostavno
utvrdjivala Rudan "dlungle" nemaju drugog lzlaza ne-g- o
da plod svoga rada prodaju razlicitim knjumcanma
za petmu stvarne vnjednosti Time se ujedno lzloiu opa-snas- ti
najtele odmazde sa strane pnvatne pohaje kom-pani- je
koja ne moze spnjeciti otjecanje znatnih kohfina
te dragoqene rudaoe u Rodeziju i Ruanda-Urun- di Bel-gijs- ki
kolon, koji se bio povukao u leopoldvilski hotel
"Memling", pncao mi je jedne vecen "Neproqenive ko-ns- ti
dalo bi kontrohrano traienje l vadjenje ruda, ah
otvoreno svima, tako da slobodno prodaju svoju proizvo-dnju
po normalmm ajenama Znatno bl se povecala na-rod- na
imovma pntjecanjem ruda iz zabacemh mjesta
koja kompanrjama joS msu poznata"
Kompamje? Bilo ih je bezbroj Rude, elektnatet, sto-cdrst- vo,
rataTstvo, ulje, pamuk, sve je bilo u njihovim ru-ka- ma
Duga htanija kongoanskih bogatstava i bijede re-zim- ira
se uzasnom definiajom. prisilni rad i trgovma ra-dno- m
snagom.
Belgijsko prisustvo u Kongu pocelo je totalnom kon-fiskaajo- m dobara i bogatstava. Sve je vec receno o "is-khucivo- m" vlasniku Konga, Leopoldu II, kralju Belgija-nac- a, vlasniku svih pnrodnih bogatstva te "njegove"
zemlje Sve je vec receno o metodama kojima su se slu-zi- h
prvi koloni da bi Sto pnje prigrabili Sto veca bogat-stva
O tome je Englez Sir Basil Davidson napisao ovo
'Sistem Leopold vjerojatno je istrijebio vise Afnkanaca
u nekohko desetljeca, nego Sto ih je uspjela uniShti trgo-vin- a
robljem u citavom prollom stoljecu".
Taj je "sistem", naravno, evoluirao, ah je rezultat
ostao isti Zakon koji je ukinuo kaznu bicevanja tek 1959
dao je poslodavama pravo da se "sluze urodjemcima"
za hzi£ke radove To su pravo Jcompanije lskoristile u pu-n- oj
mjen, uspostavivii takve uvjete rada da jedan radnik
mje mogao lzdrzati vise od dvije godine. Pohtika siste--
matskog regrutiranja radne snage pocela se pretvarati u
fmiko istrebljenje fitavih kongoanskih plemena Nisam
ja jedmi koji to govori, ne mogu ni nabrojiti sve lzvjeSta-j-e
belgijskog generalnog guvernera koje sam uspio tek
prelistati za vrijeme svog boravka u Leopoldvilleu
Za mjesecnu placu od 10 dolarskih centi Kongoanac
je bio vezan uz poslodavca koji, zbog oskudice u radnoj
snazi, nije n. pomisljao na to da ga oslobodi njegovih
obaveza i da mu potptSe plavu knji2icu koja je za radni-k- a
predstavljala i dozvolu rada i propusmcu za slobodno
kretanje, bez koje je on u vlastitoj zemlji bio obesprav-lje- n
tlegalac Bez propisne otpusnice radniku je bilo za-branje- no da se krece slobodno kamo zafeli.
Ni jedan rudar nije do 1957. primio vecu mjesecnu
placu od 6 dolara U predvecerje proglaienja nezavisno-st- i
rudar koji je otimao zlato od zemlje u provinciji Kivu
pnmao je za svoj rad malo vise od 2 dolara mjesecno, a
ujedno je u rudniku "zaradio" jednu od najgonh bole-s- ti
— silikozu Kako su dospjeh u taj pakao?
Nabavhaci radne snage preuzeh su na s#be zada-ta- k da dovedu one koje plemenske poglavice nisu odre-di- h
l uz oditetu predali kompamjama
Jedan ovakav "dobrovoljac ', kojega su regru4irali
ti nabavljaci ', ispricao mi je svoju povijest, povijest svih
irtava ovakve trgovine "Ponjeklom sam iz btocne pro-vmaj- e, kraja goepodina Rstnsa Jednog dana u mom se
selu odridvao sajam, lako mje bio scrjmem dan Trgpvci,
ne naSi ljudi, bili su na prolazu Nudih su nam tknnine,
poknvace, a uz to su nama muSkarama davali i pivo
Pricah su nam fltave price o tome koUko su proputovali
da bi na vidjeh. I poglavice i starri bill su vrlo ponosni
na cast l poStovanje koje su nam ukaztvali Zaista je sve
lzgledalo kao prazmk 2ene su sluSale strance, odjevene
poput bijelaca, koji su propovijedali o gradovima bijela-c- a gdje su svi bogati 1 svi jednako voini, gdje ima mno-g- o
svijetla i kinematograia i svakog dana piva Strana
su nam poceh gurati u ruke tkanine l pokrivace i vu6
iene da to optpaju Sad su i poglavice poceli odobravati
khmajuci glavom "HooeS h je'" — govonli su trgovci ie-na- ma
i davah nam pokrivace Uzeo sam jedan, i moj brat
takodjer, i mnogi drugi iz mojeg plemena Tada nam ie vodja tih trgovaca vicua objasmo da je to predujam na
placu Tako sam otiSao sutradan s drugima, jer je po-glavi- ca
naseg plemena rekao da treba 16, jer su nae fene uzele tkanine i pokrivace Radio sam godinu dana
za to. bez place, a zatim jos dvije godine i to duboko u rudniku bakra. Neki su vrlo brzo oboljeh, a ja sam bio
jak Bolesne su oslobodih, ouili su pjefte drugamo. Ti
osobodjeni bolesnia bili su praktidki okamenjeni od eill-koz- e, ah nije uopce bilo govora o odSteti Ш bilo kakvim
naSlm potrodbvanjima. jer je to bilo "po zakonu" zabra-njen- o
i strogo kainjivo".
(Nastavit 6e se)
9)
Miroljubiva koegzistencija
Г i § e : V
O sudjenju ratmm zlocmcima u Nurembergu chlamm se oako iz-jas-bila
zao"dTeinruatnaijaplpactAomedmskuadak"o. ja jemo:
Schlamma su Zapadnoj Xema-tko- j
doiekali rean£isti i fdJisti ra- - Sirpmh rtllcil i llVnTllnll mil el qItii
pomoc i podriku l neko je poxiom
njegoe Knjige l predavanja ko-- mentansao: "Ono sto se neki od
nas samo usudi da misli, on
(Schlamm) izgovori glasno".
Schlammova knjiga je dobra
lekcija za one koji ne shvataju jas-n- o opasnost i ona ukazuje sporo-misleei- ma i ko!ebljicima da izme- dju rata l mira ne maip hit) npU
druge linije. Ako se ne bonmo za o6uvanie mira Stn tvrifo i Ctn An.
slednije, Schlamm l njemu slieni
робесе sa ratom i to ratom u kome
nece biti pobednika i pobedjenih,
nego u kome ie se zatrti sav iivot
na zemlji. Kada eu pitali Schlam-ma
zaSto je on tako ogorc!en pre-m- a Sov. Savezu i zaSto ieli rat
protiv socijalizma, on je odgovo-ri- o: "Zato Sto socijalizam ieli mif
i zato ato u mini Jafa, napreduje
i ро1кч!јије".
Moramo dati eve od sebe da bi
se ostarila nada 6ovefanita, da
se ocua mir i pre6i izazov rata
za sva vremena.
N'arodi svih zemalja gledali su
na U. N. ea лећкот nadom. N. S.
HruS5ov podneo je na generalnu
diskusiju plan za zabranu svih vr-st- a ratovanja i raspultanje svih
irmjja. BKupstina u. л. излојна
je rczoluciju kojom se pozuaju
ve lade da proetudiraju ovaj
plan i da predloie kako се se spro-ves- ti
u delo. Impenjalistke sile
svniule su diskusiju u komitet od
deset gde su plan - najvecu nadu
fovccanstva - pretvonle u bujice
reel koje ne vode nikakvim rezu-Itatim- a.
U dugoj istoriji (Toveianstva na-rodi
su mnogo patili zbog ratova
i njihovih posledica. Advokati hla-dno- g rata i razni slcdbenici mili-tanz- ma kaiu da e ratova uvek
bilo i da ce ih biti. Oni namerno
izostavljaju iinjenicu da je bilo i
mira medju narodima i da ratovi
nisu slani гн! boci . Ic.tkn ш tn nn.
kada znali govoriti ratni profiteri
nego ua ratove izazivaju ljudi.
Ako ljudi mogu organizovati ra- tove. tim Dre oni motru arvn-nWn- .
vati i mir, pogotovu sada kad mi-lio- ni stoje na strani mira a samo
saftcn za rat.
U svetlu danaSnjih svetskih do-ga- d jaja, kada se coecanstvo na-la- zi na ivici propasti i uniJtenja,
ialosno je i opasno sto neki poje-din- ci a i same vlade nekojih dr£a-- a, ргоЈ)осч1аји rat. Utoliko je ia-losni- je kad neki ljudi veruju u ne-lzbein- ost rata a to svoje verova-nj- e propovedaju jod maekom so- cijalizma i marksizma. Imam u vi-d- u knjigu "Socijalizam i rat" od
Edvnrda Kardelja. Kardelj je iz- - trladio U SOl'oi tonriii. kniu mi I njegoe kolege nazivaju "cistom
markeistickom analizom", supro-tnos- ti
i antac-onii-m imnpr!l.il!otI.
ckih drzava i sada baca odgovo- -
rnosi za sve Dmiuce ratove (uko-lik- o do njih dodje) na zemlje u kojima io usooRtavHpn cnrinli.
zam. Го njegovim recima imperl- -
juiizam je mirno l пемпо jagnje
Treba piisliti
i one druge
"Narodni Glasnik" (Chi-cago)
u osvrtu na uslovno
puJtanje na slobodu Milova-n- a
Djilasa kazo:
"Djilas, koji jo kritizirao
nc samo vlndu, nego i ure-djon- jc
s desna, to jest, s ci
sto kapitalistickog stanovi-5ta- , jc puSton iz zatvora, i
mi bi bili vesoli kad bi culi
da su takodjor pustoni iz za-tvora
oni koji su kritizirali s
lijeva, to jest, sa socijalistic-ko- g
stanovi§ta."
9 SSSR je Ujcdinjcnoj A-raps-koj
Twopublici dosad o-dob- rio zajam od 810 miliju-n- a
dolara za izgradnju Asu-ansk- c
brane.
K . Г E S A
a socijalizam je krvoloSni хик.
NaSi ljudi trebah bi proiitati ovu
knjigu da se sami uvere i vide ka-ko
"najbolji socijalisti i marksi-s- ti
u setu", zaprao, po njihovim
recima. "iedini nmii mnrirsicti"
okriljuju socijahsticke zemlje za
stvaranje impenjalistiikih vojmh
Мокол-а-, Atlanskog pakta i t. d.
(Mrane: 43. ISO, 180, 182).
Tesko ie 6itati KardiHnvii tnii.
gu. Covek mora nebrojeno puta da
Zjearodsbeacouajekvai dkanjsiegau m6ouzdeu seprvii-traa- :ti
pod imenom socijalizma? Za-st- o nail herojski narodi, koji su
doprineli svoj deo u stvaranju sve-tek- e kulture i istoriie mnmfu Jmn.
ti i "socijaliste" kao sto je Kar-de-lj ? Zar su naSi narodi malo pre-pati- li od razmh zavojevaca, zar
msu dali se od sebe u borbama
protiv njih, i sada da im se u Ime
socijalizma senira opravdanje mr-ko- g i propadajuceg sistema, da
im se ubija samopouzdanfe, era
u svoje snage i u ideje mira i na-pret- ka u svetu?
Trebalo bi imati na nmn A
umirudi kapitalistiiki sistem илек
odobravao i podriavao pseudo-ma- - rkeiste. Branioci imnorHnlicfiVtncr
sistema odavno bi krahirali kada
ne bi nalazili saveznike u redovi-m- a radnike klase.
Ali snage mira i socijalizma ra-st- u
po celom s%etu. To je nedaiio
javno priznao i sam novi pretse-dm- k SAD J. Kennedy. Istina je da
e nije posugio u oaoram mira o-noli- ko koliko se ielilo ali posti-gnut- o je mnogo ise nego sto su
skeptici i oni koji stoje po strani
oiiekivali. U Kanadi na nrimpr Л.ч
ne spominjemo uspehe mironih
pokreta u Engleskoj. Japanu, In-dij- i, u Americi i u mnogim dru-gi- m zemljama - snage mira uspo-tvil- e
su na stotine svojih organi-zacij- a. Nije to davno bilo kada
smo preko stotinu nas iJli u Otta
u i zahtevali od clanova Tarla-ment- a da aktuju za mir i razoru-zanj- e. Ubrzo posle toga (MaJ 1900)
poceli su nicati komiteti za mir i razoruianje po svim gradovima
Kanade. Danas imamo na stotine
nezavisnih grupa koje u jednoj ill
drugoj formi, na jedan lli drugi
ndcin amuju za mir. uticaj ovih
organ izoanih grupa postaje sva-ki- m danom sve eci i jaiii izaziva-juJ- i
odredjeniju politiku po pita-nj- u mira i razoruianja kod svih
роИШкШ partija.
C. C. P., Liberal!, pa cak i veli-k- i deo Konzer-ativaca- , nisu pro-menu- li pitanju rsavzoojaruiraannjiaj,a pmriiSmljaennjjaa po Ki-n- e
u U. N.. izgradnje baza na ka-nadsk-om
tlu, рл pitanju zabrane
nuklearnog oruija i t. d., sami od
tsoebenrinsielglHo zKbVoPgSnltoigatmSiftponisu ih na l-nn- il. ski irraHinnf. 4( rlnloVn ,lm k™- - aa ce se sva ratnohukacka klika,
Mmetij.juraSkDojaismtia kвnиn i HdaoknilVatna,Nreni nflai- -
ni postojala.
Mi iivimo U vrpmenn Vniln iA.
sgmioihvraorknioojskitadfealleeijiemnizraajoesddvnliumicfkuajusnaa.agkacNmiaj-aa
rodi moraju prisiliti svoje vlade
da podju na konferencije i prego-vor- e za razoruLanje, zabranu ato-msk- og
i drugog oruija, za obusta-- u hladnog rata.
Konfcrcncija ncenjaka
u Poljskoj razmalra
djclovanjc rcvansista
Prema informaciji Hadio
VarSava u Katovicama sc o-drz- ava konfcrcncija na ko- -
joj se razmatraju.revnn?isti-бк- е
manifostacijc u Zapad-noj
Njcmackoj. Posebno ce
biti govora o revan§isti6koj
djclatnosti ustanova u Zapa
dnoj Njcmackoj koje nose i--
me "istra2ivackih instituta i
udruzenja iseljenika iz Slon-ska- ".
Na konferenciji sudjcluje
150 ибепјака i javnih radni-k- a
iz Poljske. CchoslovaCke i
Njema5ke Demokratske Re-publik- e.
The Canadian Trade Union Papers Say
Kraj
The Vancouver Sun last week ran a series of three
articles projecting a new concept of nuclear war now
under study by the Pentagon. This new concept presu-mes
that if the US refrains from dropping H-bom- bs on
enemy cities, an enemy will thereby be restricted to mi-litary
centres and installations by both sides, each striv
ing to destroy the armed forces of the other to win vic-tory.
Instead of 100 million people on each side dying
in the nuclear holocaust, casualties could be limited to
a mere 10 or 20 million on each side.
The assumption is that nuclear war can be conduc-ted
on a civilised plane. But war, though a product of
successive civilisations, is not itself civilised. In our day,
it is the perversion of all man's science, his industry, the
wealth he has created, for the destruction of civilisation
itself.
It would be as pointless as entering a debate in a
mental asylum to answer the Pentagon planners. It is
much more fruitful to consider their motives and purp-oses.
The Pentagon is part of a gigantic military-economi- c trust composed of the big corporations and their
representatives in. the US government who derive their
VaJ.Eggjli In ј'И'МИИ"ј
i r i јЈрМИМШИЈИИ
STRANA 3
SLOVENS Kl ODMEVI
Knjiga
Fitzroy Macleana
v "Prosveti"
Barberton, 0. — Cudno se
mi vidi, da 'Prosveta" prio-bc- a
spis angleskega briga-dirj- a
Fitzroya Macleana, ki- -
je le pogrevanje starega spo-ra- .
Res je, da imajo jugoslo- -
vanski voditelji §e vedno i
deoloski spor z sovjctskimi,
kitajskimi, 6eskimi, poljski-m- i
in drugimi voditelji, am- -
pak to nima тб skupnega z
onim kar pise bngadir Ma-clean.
AH bo angleski briga-di- r
sodil, kdo ima prav v tem
sporu? Jugoslovanski vodi-telji
trdijo, da so bolj§i mar-ksis- ti
od sovjetskih ali kitaj- -
skih in ako angleski briga- -
dir, ki sovrazi marksizem dr-z- i
z jugoslovanskimi, potem
je z tem dosti povrdano.
HruScev in Tito sta se do- -
govorila leta 1955 da bodo
stara trenja pod Stalinom
pozabljena, da se pretirano-st- i
nebodo pogrovalo, kajti
to gotovo ni nacm za dobre
oidnoSaje mod Jugoslavijo in
Rusijo.
Brigadir Maclean z svojim
spisom ni imel namena izbol-§eva- ti
odnosaje med Jugo-slavijo
in Rusijo, ampak jih
so bolj zaostriti.
Nebodimo naivni. Vsi vo-m- o
zakaj je Titova vlada
projemala amerisko pomoc,
in zakaj je pok. drzavni taj-ni- k
Dulles v kongrcsu poja-sneva- l,
da je amcriska po-то- б Titu v korist Zjedine-ni- m drzavam. Saj So danes
v Washingtonu racunajo, ka-ko
bo'do z "titoizmom" raz-bija- li
enotnost drzav sociali- -
stitfkega tabora. Sedaj ponu-jaj- o
pomoc Gomulkovi vladi
na Poljskcm, ker upajo, da
bode tudi tarn "titoizem" in
da bo nastala se ena razpoka
v taboru socualisticnih dr
zav. Toda idclajo pa racun
brez kremarja.
OdnoSaji med Jugoslavijo
in Sovjetsko Zvezo so sedai
dobn in znosni. To so pravi
med drzavami. Idcoloski
spor pa bode ostal, ker ka-zo,
da voditelji drzav socia-listi6neg- a
tabora, — v tem
taboru pa ni Jugoslavijo, —
cuvajo svojo enotnost in ve-d- o
kam pes taco moli.
Ta spis angleskega briga-dirj- a
je menda naprijeten
tudi samim jugoslovanskim
voditeljem. Kaj je nanrimcr
potrebno naglaSati pompozni
sestanek med Titom in tur
kim predsednikom Celanom
Bayarjcm, ko pa je vendar
ta Bayar zdaj v zaporu kod
narodni zloCinec?
Dalje brigadir Maclean o-pisu- je,
kako je bila leta 195 1
podpisana pogodba v Anka-ri- ,
podpisali so jo Jugoslavi-ja- ,
Gr6ija in Tur&ja in siccr
je to bilo vojaSko zaveznis
tvo, ali pa, kod pravi Mac-lean,
"Ujedinjena fronta z
sedemdeset izborno trenira-ni- h
in dobro opremljenih di- -
vizij." Najbolj znacilen Ma- - cleanov stavek pa je: "Jugo--
Prezihov Voranc: KRISHNA
(Nadaljevanje in konec)
Dezela tostran gorovja se je odela v vigrcdni plesc.
Cvetje in zelenje je sprmljalo vsak njen korak. Lotos je
postala spomlad se bolj razkosna, zakaj ni ji bilo le do-vo- lj
cvetja in zelenja in svezih trat ter pesmi pijanih ptic
in бгл-icko- v, letos se je ta pomlad sprehajala po dezeli
se z zastavami, vend in rozami. Njen prihod je bil vcli-6ast- en kakor se nikdar v zgodovinj te dezelc. Po mestih,
trgih in po vaseh so vihrale zastave, ceste so bile okin-бап- е
s slavoloki in z napisi in vse hise so bile skrito v
roze. Cez dezelo je sla velika in svetla nevesta, ki so jo imenovala : Svoboda.
Ljudje so hodili s svatovskimi obrazi naokoli, tudi
tisti niso mogli zakriti svojih obrazov, kj so nosili trplje-nj- e v svojih sreih. Tudi njihove bolecino so bil inn
soncne, kakor so bili soncni dnevj tega preroda.
Teden dni pozneje, ko jo bil okupator prcgnan in
dezelo, je priSla k Vojenku partizanka Kristina gisto sa-m- a. Od tistega dne, ko se je pri Rojenku izvrsila pna mobilizacija v kraju, nihic ni ve6 sliial o usodi treh si-no- v: Vojenkovega, Sojenkovega in Rojenkovega. Poz-neje
je odblo to veliko sinov in hcera iz tistega kraja k
partizanom. O mnogih se je zvedclo, da so padli po go-ra- h sirom nase dezele, o mnogih se je vedelo, da so zivi
in da so se borili tu in tarn, o sinovih teh treh doma6ij
pa se ni zvedelo ni6esar. Tudi je mnogo ljudi iz toga kra-ja
izginilo v nemskih taboricih, ker jih je okupator od-gn- al
v tuje kraje kot svoje nasprotnike, kjer jih je unicil.
Vojenkovi, Sojenkovi in Itojenkovi, trijc sosedjo pod go-r- o pa so se drzali do kraja. Ocetov in mater okupator nl
odgnal, ker so bilisinovi in se drugi nasilno mobilizirani.
Tisti komandant zandarmerije, ki je pozrl ovna in puc
6rni5evca, je bil zato prestavljen ncznano kam.
Tudi tisti dan jc bil lep in soncen, ko jc prisla Kris-tina.
Hodila je po6asi iz trga in je gredoc vehko pociva-l- a. Najdalj je sedela na zarah pod hiso, tarn, kjer se
pride iz gozda. Potem se je dvignila in so pocasj blizala
hisi na hribu. Ko jo stopala vanjo, je bilo, ko da bi stopa-l- a skozi slovolok. Stara hi&a je imela vhod окгабсп z vc-liki- m
vencem hojeve stelje in briljana. Le par rdc6ih vol
je samevalo nad vhodom, kj so bile kakor rdecc rane
krvi.
Mati Vojenca jc stala prod ognjiScem. Mlada par-tizanka
je stopila k nji in ji rekla :
"Mati, jaz sem prisla."
Mati se je ozrla in ko jo zaglcdala, jo jo poljubila
na o2i in rekla :
"Kristina, ti si prisla."
Dekle v uniformi so jo vscdlo na klop pri ognjI&2u
in mo!6alo. Nastal je kratck, muccn molk, ki ga Jo pre
sekala mati z votlim glasom :
"Kje jeMiha?". . .
Dcklo se je streslo, nato pa rcklo:
"Njega ni, ostal je v Rozu, tarn pri Dravl."
Ta odgovor jc mater tako zabolel, da jo jo stisnllo V
gilu. Toda solze ni bilo nobeno v njencm ocesu. Solo ccz
nckaj 6asa je spet pobarala :
"Ivjc je Rojenkov?"
"Ta je ostal na Svinji ..."
"Ini kje je Sojenkov?"
"Ta jo ostal na Kranjskem ..."
"In ti si pri§la sama ..."
"Mati, jaz niscm sama ..."
Tedaj jo jo Vojenca pogledala z globokim poglc
dom. Ko so njene ialostne oci ze vsao objele, jo na njc-ne- m
obraz zabliskal truden, sreen nasmchljaj, nato jo
stopila k dckletu, ga objela s svojimi raskavimi, trpcCimi
rokami in ga poljubila so enkrat ter rekla :
"Kristina, domov si pri51a. Moj sin ni nic htulega na-pravi- l."
slavija ni bila kod njeni za
vcznici Grcija in Turcija,
61anica severnoatlanteko or-ganizaci- je,
toda z svojim za-vezniStv- om
z Gr5ijo in Tur-6ij- o
je zdaj posredno povc-zan- a
tudi ona z obrambnim
sistemom Zahoda".
Naj mi g. Sabec. ki preva- -
ja ta stari spis angleSkega
bngadirja, oprostt ako mu
novem. da io taksno nisanio
skrajno neprijetno jugoslo
vanskim voditeljem. Sociali- -
stiSna drzava pa naj bo po- -
vezana z obrambnim siste--
THERE'S METHOD IN THEIR MADNESS
profits from the cold war and the arms race. And now
the Pentagon is alarmed by the gathering strength of
the movement for peace throughout the world. It is for-ced
to recognise that the US people, no less that other
peoples, recoil from the horrors of nuclear warfare —
the horrors the Pentagon planners themselves depict in
their pitiless calculations of 100 million dead.
That is why the military-economi- c oligarchy, in the
Pentagon and out, is now trying to brainwash ail within
reach of its propaganda machine. That is why it seeks to
lull fear of the H-bo-mb
with the idea that nuclear war
can be waged without destroying humanity.
Of course, this concept — any concept — of nu- clear war is insane. So are the men who propound it.
But these lunatics command nuclear bombs, rockets with
nuclear warheads, atomic weapons of all kinds. Until
such time as they can be properly committed to mental
hospitals and saner councils prevail, they can only be re- strained by the united will of all people for peace and
disarmament.
—The Fisherman
(Vancouver)
t
mom zahodnih kapitalistiS-ni- h
dr2av? Kako to? V ime-n- u
obrambe "pn'ega marksi-zma"
ali pa kapitalizma? Pa
se cno uprasanje. Kako so to
vjema z trditvami jugoslo-vanski- h
voditeljev, da Jugo-slavi- ja
ni v nobenem bloku,
da ni v nobeni vojaSki zvezi.
ampak da je izvenblokovska
drzava? Ali niso vendar Tita
oclaSali kod eneca vodite
ljev novega tabora izven blo-kovsk- ili
drzav? To bo menda
dovoli. da se nokaze na nes- -
misol pogrcvanja starih riht,
kajti zgodovina gre naprej, a
ne nazaj . . . Andrew Bombach
NA DRUGEM IN NA
DEVETEM MESTU
Zivo srebro je cdina kovi-n- a
v tekocem stanju, in zelo
te2ka. saj liter zivega srebra
tehta 13 kg 59 dkg. V Evro-p- i
je Jugoslavia v pridobi-I'.inj- u
zivega srebra na dru-ge- m mestu (пд prvem je Spa-nija- ).
Jugoslavija ima 1 milijar
do 8Qfi milh'onov vinskih trt
Vse trte skupaj zaiemaio
277 000 hektarov ali 2.7 od-stot- ka vseh obdelovalnih po-vrSi- n Po vinogradniStvu so
Jugoslovani na desetem me-stu
na svetu. Povprecno na-bero- mo vsako iesen 88.200
vagonov grozdja. kar pred-4tavlj- a 1117 kompozicij to
vornih vlakov. V vseh kleteh
ie vsako iesen okrog 1,190.-00- 0 hektolitrov vina. Za
1000 vagonov raznih vrst 1-- Пд dobimo letno od tujih ku-pe- ev
1 milijardo 235 milijo
nov dinnrjev.
т