Nase Novine, June 13, 1985

              JEZIK I POLITIKA SRPSKOHRVATSKI
PL& $f Pa lmШ MJP Ш 19-- 4 ffira %©ч ш
Sa akaclemikom Pnvlom Iviccm, u send antijubilcja Novosad-sko- g
dogovora o srpskohrvatskom jeziku, razgovaramo o njc-govi- h
sest nacina obradc u Eneiklopediji Jugoslavije, ojezic-ko- m
nacionalizmu, o varijantama savremenog srpskohrvat-skogstandardno- g
jezika, o crkvvnom prevodu Novogzavjeta
Jugoslovensko iskustvo pokazuje da je
o (srpskohrvatskom) jeziku i politici naj-bolj- e
govoriti kada sc o njima politicki ne
raspravlja.
Ako je ova dijagnoza taena, onda je za
ovaj razgovorvreme tako reci idealno, cak
nitekuci jubilej tridesetgodisnjiceod pot-pisivan- ja
poznatogNovosadskogdogovora
ne izaziva nikakve javne debate o potisnu-tost- i
dogovora u jezickoj zivotnoj praksi
I nas sagovornik akademik Pavle Ivic,
koji takode slavi jubilej — (30 godina zi-vo- ta
(dakle, jos jedan razlog za miran raz-govor- ),
smatra da "Srpskohrvatski knji-zevni
jezik jeste jedan, ali nije ujednacen.
U njemu postoje istorijski nastale razlike
na geografskoj i nacionalnoj osnovi. Oso-benos- ti
te vrste moraju se postovati. To
vazi kako za medurepublicke relacije,
tako i za odnose unutar republika mesovi-to- g
nacionalnog sastava (a one su vise ill
manje sve takve). Stetno je svako namerno
produbljivanje razlika medu varijantama
knjizevnogjezika, jersetimesmanjujeko-munikacion- i
potencijal jezika, a ujedno
se slabe jezicke veze medu delovima onih
naroda koji zive na podrucju raznih repu-blika.
Jedina pravilna politika jeste otvo-renost- ."
Srpskohrvatski jezik nije jedini jezik
kojim se sluze vise naroda, niti je jedini
jezik s varijantama... Staje tu onda nas~a
specificnost?
— Nasa je specificnost u tome sto se ti
narodi te varijante knjizevnog jezika na-laz- e
u granicama iste drzave, Jugoslavije.
Razni narodi istog jezika zive cesto i na
podrucju iste republike, tako da se ukr-staj- u
nacionalni i teritorijalni principi.
Razume se, i ljudska korektsnost i poli-tick- a mudrost zahtevaju da se postuju isto-vremen- o
oba ta principa. To se najbolje
moze ostvariti staranjem da bude sto ma-nje
jezicke neslobode i prisile.
U nas ima ling'ista koji zastupaju tezu
da je srpskohrvatski neporecivo jedan
jezik. Poznato je da su narodni govori
katkad toliko udaljeni jedan od drugog
da i medusobna razumljivost dolazi u
pitanje, a da, s druge strane, tzv. stan-dardizova- ni
jezidki izrazi Hi varijante
standardnog jezika nisu nikada toliko
razliciti da bi razumljivost bila sporna.
Hocete li objasniti kojim se naudnim
kriterijumnima moze tumaditi ovaj "ne-uskladen- i" pristup narodnom i stan-dardno- m jeziku?
— Zaista, razlike, izmedu varijanta sa-vremenog
srpskohrvatskog standardnog
(ili knjizevnog) jezika daleko su manje od
razlika izmedu dijalekata, cak i onih koji
se inace smatraju vrlo bliskim. Tako se,
na primer, cakavski ikavski govor grada
Hvara razlikuje od cakavskog ikakvskog
govora nedalekog Splita mnogo vise nego
danasnji knjizevni jezijk u Beogradu od
onog u Zagrebu. Stavise, nepodudarnost
izmedu tih dvaju knjizevnojezicnih tipova
daleko zaostaje za kontrastom izmedu
knjizevnog jezika Zagreba i govornog je-zika
istog grada. Ove cinjenice su van spo-ra- ,
ali se njima ponekad suprostavlja ar-gument
da su merila za knjizevni jezik
drugacija od onih za jezik kao skup dijale-kata.
U tome imatacnoga, alini tu netreba
ici u krajnost. Zna se koje pojave mogu
varirati u okviru jednog knjizevnogjezika,
na primer engleskog ili spanskog, kojima
se takode sluzi veci broj nacija. U razli-kam- a
medu varijantama srpskohrvatskog
knjizevnogjezika nema nicega cemu se ne
bi mogle naci paralele u tim relacijama.
Pa ipak knjizevni jeziku Engleskoj, Irskoj,
SAD, Australiji itd. smatra se jednim u
Spaniji, Argentini, Meksiku itd.
Zanimljivo je da pobornici razlikovanja
"dvaju standardnih jezika" u okviru ce-lin- e
srpskohrvatskog jezika dokazuju
kako postojeci "hrvatski stokavski jezicni
standard pocinje jos sredinom XVIII ve-k- a,
iako su razlike izmedu tadasnjeg sto-kavsk- og
knjizevnog jezika kod Hrvata i
ovoga danas neuporedivo vece od razlika
izmedu danasnje "srpske" i "hrvatske"
varijante. Stavise, razlike izmedu jezika
pojedinih pisaca koji navodno spadaju u
taj "standard" u XVIII veku mnogo su vece
nego sadasnje razlike izmedu knjizevnog
jezika u Zagrebu i onog u Beogradu.
Tvrdi se ponekad da srpskohrvatski
Milorad VUCLIC
"NIN"
standardni jezik postoji samo kao apstrak-ta- n
sistem, dok su u konkretnim realizaci-jam- a
to dva sistema. Moze se, kazu nam,
govoriti odnosno pisati ili hrvatski ili
srpski, a ne srpskohrvatski. Ovo nije tac-no- ;
sta, na primer, reci za oblik standar-dnog
jezika obican u Bosni i Hercegovini?
Ali i bez obzira na to, svaki je standardni
jezik zbir tipova i podtipova. U svakome
postoje stilovi kao sto su administrativni,
razgovorni, naucni itd. Ne moze se u isti
mah pisati i administrativnim i razgovor-ni- m
stilom. U tome smislu svaki standar-dni
jezik, pa i svaka varijanta standardnog
jezika, ima "apstraktan" karakter. Kad
dode do konkretne upotrebe, mora se iza-bra- ti
jedan od postojecih stilova.
U istoriji naSeg knjizevnog jezika ponii-nj- u
se dva tzv. jezidka dogovora, jedan
1850. (Bedki dogovor), kad su naSi na-rodi
ziveli neoslobodeni ili poluoslobo-den- i
u dvema imperijama, austrougar-sko- j
i turskoj, i drugi, zakljuden u novoj
socijalistidkoj Jugoslaviji proistekloj
iz jedinstvene soeijalistidke revolucije
(1954, Novi Sad). Jesu li ova dva dogo-vora
na snazi ili nisu?
— Od dvaju dogovora koje pominjete
onaj Beckiiz 1850. godine bio jenekavrsta
deklaracije licnih uverenja potpisnika,
koji nisu bili opunomocenici svojih naro-da,
niti su imali u njima odlucujucu rec u
pitanjima jezicke politike. Taj dogovor, u
svom konkretnom delu, ostvaren je kod
Srba u glavnim crtana u toku dveju dece-nij- a
koje su sledile, pobedom ideja Vuka
Karadzica, a kod Hrvata pred kraj XIX ve-k- a,
i to vrlo dosledno, pobedom hrvatskih
vukovaca. U praksi je tako i ostalo, iako
taj dogovor formalno nikog ne obavezuje.
Njegova preambula, u kojoj se izjavljuje
da su Srbi i Hrvati jedan narod, potpuno
je prevaziden.
Novosadski dogovor su zakljucili 1954.
predstavnici celog srpskohrvatskog jezic-no- g
prostora, i svih zainteresovanih sredi-na- .
Medutim, 1971. godine Matica hrvat-ska- ,
Institut za jezik u Zagrebu, DruStvo
knjizevnika Hrvatske i Hrvatsko filoloSko
drustvo raskinuli su dogovor izjavama pu-ni- m
ogorcenja, kojima su dali sirok publi-cite- t.
I u praksi se u Hrvatskoj odstupilo
od jednog dela odredaba dogovora, pre
svega u pogledu imena jezika u javnoj upo-treb- i,
koji se tamo sada obicno naziva hr-vatski- m,
a ne viSe hrvatsko-srpski- m. U
ostale tri republike srpskohrvatskog jezic-no- g
podrucja odredbe dogovora uglav-no- m
se postuju.
Rasprave o jeziku, a mogli bismo reci i
svade, bile su zestoke u razdoblju 1967-197- 1.
Danas se, kao Stoje poznato, vode
zestoke rasprave o drugim problemima,
a jezidke su izgleda utihnule. No, one se
ipak u poslednje dve-tr- i godine vode.
One se danas iza scene vode u vezi sa
srpskohrvatskim jezikom u drugom iz-dan- ju
Enciklopedije Jugoslavije. NaSi
se ditaoci secaju da je polovinom proSle
godine okondana jedna rasprava Roja sc
"vukla" Sest godina, oko "jezika Crno-goraca- ".
Pojavila se i treca knjiga EJ
(drugo izdanje) s odrednicom "Crnogor-ci- —
jezik". Kako gledate danas na tu
odrednicu?
— Tokom dugih diskusija doslo se do
kompromisnog teksta, vise manje pri-hvatljhiv- og
za sve. Autor teksta je hrvatski
lingvista profesor dr Dalibor Brozovic. U
tekst su utkane i mnoge sugestije koje su
dali recenzenti.
Nastavlja li se rasprava oko drugih naci-onalni- h,
jezitkih pododrednica i dokle
se stiglo sa zajednidko jezidkom odred-nicom
koja ?e se zvati — "Jezik: srpsko-hrvatski,
hrvatskosrpski, hrvatski ili
srpski"?
— Taj se prilog priprema. Njegova iz-ra- da
je poverena dvojici autora, prof. Bro-zovic- u
i meni. Nadam se da ce uskoro prva
verzija teksta biti zavrsena.
Srpkohrvatski jezik, iako je "izgleda"
jedan, bi6e u drugom izdanju obraden
na Sest mesta (zajednidke odrednice,
dctiri nacionalne i jedna republidka —
"BiH — jezik"). U prvom izdanju EJ taj
jezik bio je obraden samo na jednom
mestu. Sta se to s jezikom zbilo da se mo
ra obraditi baS na tih Sest mesta?
— Verujem da bi najbolje reSenje bilo
tretirati srpskohrvatski jezik kao celinu,
na nacin kako je to uradeno u prvom izda-nju
Enciklopedije. Ipak, ima naufinog
opravdanja i za izdvajanje posebnih
odrednica o jeziku u knjizevnoj i kultur-no- j
tradiciji pojedinih naroda, pa i Bosna
i Hergovina. Moze se, dakle, braniti i
obrada istog jezika na sest mesta, ali je
reseno da se u posebne odrednice unosi i
materijal kojem bi mesto moralo biti u za-jednic- koj
odrednici, npr. o dijalektima,
cije se granice пајбебсе ne poklapaju ni
s nacionalnimnisrepubli6kim medama.
Naravno, sa samim se jezikom u medu-vremen- u
nista nije dogodilo — osim ozva-nieeno- g
parcelisanja. Da bih bio jasniji,
odgovoricu pitanjem: a sta se to dogodilo
sa nasim zeleznicama, te su one sad izde-ljen- e
na osam nepovezanih sistema?
Prate li, slcde li, jezidke podele logiku
koju namece jezik ili je red o nekoj dru-go- j
logici po kojoj je i u kojoj je jezik
samo zrtva?
—- Jezicka raznolikost, ne samo na nivou
narodnih govora (dijalekata) nego i u sa-mo- m
knjizevnom jeziku, postoji kod nas
od ranije. Bilo bi nerealno poricati posto-janj- e
varijanata u knjizevnom jeziku, a
neopravdano i nepravedno pokusavati da
se one uklone. S druge strane, postavlja-nj- e
prepreka normalnom strujanju jezic-ki- h
pojava, ili ogranicavanje slobode je-zick- og izraza pojedinaca, i nacionalne za-jedni- ce, takode nisu opravdani. U torn po-gledu
jezik je zaista zrtva, ali daleko ma-nje
nego, na primer, privreda. U krajnjoj
liniji, u oba slucaja zrtva nepotrebnih
deoba jesu ljudi.
U ovim vremenima pomucenih pomuce-ni- h
kriterijuma raspoznavanja, koja bi
se stanoviSta mogla oznaditi kao "jezidki
nacionalizam"?
— Tacnije bi bilo govoriti o tome koji
postupci nisu korektni i koja gledista nisu
realna.
Najaktuelnija pojava iz te oblasti je za-tvaran- je
u republicke granice i бак izdva-janje
svoje republike iz zajednice
srpskohrvatskog jezika, uz nastojanje da
se planski povecavaju razlike prema osta-lim- a.
U poslednje vreme srecemo se i s ogra-nicavanje- m
jezickih prava drugog naroda
koji zivi u istoj republici i sve to uprkos
proklamovanim nacelima ravnopravnosti
i uprkos nesumnjivoj nacionalnoj izmesa-nost- i.
Na razvalinama jugoslovenskoguni-tarizm- a
digao se republidki unitarizam.
Najzad, neopvradano je i integralisticko
gledanje na srpskohrvatski jezik, zatvara-nj- e
ociju pred razlikama.
Dok su prva dva stava u ofanzivi, ovaj
treci je u uzmicanju. On se izdvaja i time
sto ostaje na nivou miSljenja i ne utite na
prakticne postupke u jedzickoj politici.
Ipak, on je opisan zato sto dobro dolazi
kao opravdanje protagonistima republic-ko- g
partikularizma.
U pogledu jezika naSe druStvo
ne izgleda sjajno. Mi £esto liCimo
na skorojevide koji su odbacili
tradicionalnu seosku kulturu, a
nisu dovoljno usvojili kulturne
tekovine modernog urbanog dru-Stv- a.
NaS prosecan covek oseca
da ono Sto je "posisao s majCinim
mlekom" ne odgovara novom,
prestiznom nadinu zivota.
Odito je da je nasa jezidka politika oz-bilj- no decentralizovana. U takvim okol-nostim- a
postoji verovatno ne§to Sto se
jezidka politika u SR Srbiji. Upu-cc- ni
kazu da je izraz te politike, neSto
drukdiji nego ranije kada te politike
skoro nije ni bilo, sadrzan u "Kodeksu o
jezidkoj orijentaciji 'Politike'." Taj ko-dek- s
prihvatio jei naS list. Kakvi su va$i
poglcdi na tu jezidku politiku i na nje-n- u
primenu u tako uticajnoj informativ-no- j
kuci kakva je "Politika"?
— Ta je orijentacija vrlo zdrava. Treba-l- o
bi je sto doslednije sprovoditi, cak i6i
i dalje. Medutim, ona se ostvaruje bojaz-ljiv- o
i delimicno. Ima i otpora, uglavnom
kod onih koji ne zele "povodenje za dru-gim
sredinama". Njima nije dovoljno ob-jasnje- no da je priblizavanje tim "drugim
sredinama"potrebno pored ostalogi radi
ocuvanja jezicke povezanosti medu delo-vima
srpskog naroda. Ne smemo zabora-vit- i
da veliki deo Srba zivi van Srbije i da
govori ijekavski, upotrebljavajuci pone-kad
i leksiku drukciju od one u ovoj repu-blici.
Zatvarati se pred njihovim jezickim
osobinama, ne davati tim osobinama da
se ponekad pojave u beogradskoj stampi,
doprinosilo bi njihovom otudenju i iSlo bi
u prilog zlonamernim tvrdnjama da oni ne
govore srpski jer je "srpski jezik" samo
ekavski.
Gledajuci dugorocno, od pravilne je-zicke
politike u Srbiji umnogome zavisi
stepen kulturne povezanosti delova istog
naroda u buducnosti. Ta je istina toliko
vazna da bi se o njoj morali uciti u sko-lam- a.
Ponekad se na ovakvo razmisljanje
odgovara pitanjem: a zasto mi da budemo
otvoreni prema njima, sto ne bi oni bili
otvoreni prema nama? To je, naravno, lo-gi- ka
razgradivanja zajednistva. Postoje,
zaista, sredine u kojima se vodi drukcija
jezicka politika. Jesu li njihovi potezi
uvek racionalni, drugo je pitanje. Nase je
da u tome ne ucestvujemo. Naivan je i ar-gument
da bi Srbi u drugim republikama
morali teziti da se jezi6ki priblize Srbiji,
a ne obratno. Oni su uklopljeni u kontekst
tamosnjih prilika i za njih, hoces-nece- S
vazi jezicka politika tih sredina.
Imate li utisak da su zbog aktuelne situ-acij- e
koju karakteriSu razlidite razde-ob- e
i funkcionalizacije nauke, pa i ling-vistik- e,
zapostavljena neka druga i, re-ka- o
bih, mozda vaznija sociolingvistidka
istrazivanja, ona istrazivanja koja bi
nam mozda dala neSto potpuniju i dub-Ij- u
sliku vremena u kome zivimo ? DruSt-v- o
se iskazuje u jeziku. Kako bi po torn
iskazu mogli da sudimo o druStvu i ten-den- e
ljama u njemu?
— Steta je za nauku sto je tako mnogo
snage otislo na rasprave koje su potekle
iz deobnih politickih pobuda. Mnogo kori-sn- a
istrazivanja izostala su zbog toga.
Medu njih spadaju i sociolingvisticka.
Stoga na vase pitanje o jezickoj situaciji
ne mogu da odgovorim dokumentovano.
Mesto da iznesem precizno utvrdene i
kvantificirane cinjenice, moracu se zado-volji- ti
globalnim zapazanjima.
U pogledu jezika nase druStvo ne iz-gleda
sjajno. Mi cesto licimo na skoroje-vic- e
koji su odbacili tradicionalnu seosku
kulturu, a nisu dovoljno usvojili kulture
tekovine modernog urbanog drustva. Nas
prosecan Covek oseca da ono Sto je "posi-sao
s majcinim mlekom" ne odgovara no-vom,
prestiznom nacinu zivota i upinje se
da usvoji sve oblike tog zivota, pa i one
jezicke. Ali od mogudih uzora do njega ne
dopiru ni Andric ni Desanka Maksimovic,
nego prvenstveno takozvani konferencija-sk- i
zargon i izrazajni arsenal geStetner-ski-h
"materijala". Zato nas covek tako ce-sto
govori ukalupljeno, jezikom sparuSe-ni- m
i isusenim, neprirodnim. I ukoliko je
u tome dalje odmakao, on se sve vise pono-si- .
U svemu tome ima dosta sociolo§ki i
psiholoSki neizbeznog, ali bi se to zlo ipak
moralo planskim naporima ublazavati. Pi-tanje
u javnosti nije dovoljno иобепо i,
osim upozorenja pojedinaca, niSta se or-ganizov- ano
ne preduzima. Pogotovu do
skole nije doprla svest da bi to bio njen
najvazniji zadataku oblasti jezidke kultu-re,
vazniji cak od negovanja gramaticke
pravilnosti i od borbe protiv nepotrebnih
tudica.
Imate li utisak da je u povodu novog,
crkvenog prevoda Novog zavjeta doSlo
i do izvesnog potcenjivanja i obezvredi-vanj- a
Vukovog prevoda i samog Vuka?
— Novi zavjet je knjiga mnogostruko
znaCajna. To je jedno od velikih dela svet-sk- e
knjizevnosti, zatim, gledajuci Siroko
kroz vekove i kontinente, jedna od najiita-niji- h
knjiga na svetu, i najzad, ili tacnije
pre svega, temeljni dokument hriscanske
religije. Razumljivo je i legitimno stara-nj- e
crkve oko tog teksta. Ona je zaintereso-van- a
da knjiga bude pristupacna verni-cim- a
u savremenom prevodu koji ce se
Iako citati i dobro razumeti, i da taj prevod
bude precizan kako bi verska ucenja bila
autenticno predstavljena. Koliko je meni
poznato takve su pobude navele ckrvene
ljude da se postaraju za nov pregled No-vog
zavjeta.
Vukov prevod, objavljen 1847. godine, a
napisan znatno ranije, spada u velika
ostvarenja nase prevodne knjizevnosti.
On je pokazao tadasnjim Srbima da se na-rodni- m
jezikom moze prevesti i tako tezak
tekst kao sto je Novi zavjet, dakle da nije
istinito tvrdenje o nepodobnosti narod-no- g
jezika za knjizevnost. To odavno vise
nije problem, istorija je tu presudila u ko-ri- st
vukovog shvatanja. Medutim, njegov
jezik nije isto sto i danasnji knjizevni je-zik.
Osim toga, on nije bio bogoslov i nje-gov
prevod ponekad ne pogada tacnu ni-jan- su znacenja. Crkveni struCnjaci su ne-dav- no objavili svoj nov prevod. Koliko ja
mogu da vidi, oni su prevodilacki posao
kompetentno obavili. Razlike prema Vu-kovo- m tekstu po pravilu zaista znace ko-ra- k
unapred, a s druge starne zadrzan je
osnovni kolorit biblijskog stila, na kojem
ostaje, ukoliko je red o naSem jeziku, sna-za- n
pe6at Vukovog jezickog talenta, pa i
Vukov slog srpskog izgovora, ijekavskog.
Cmjenica da se pojavio novi prevod ne
bi smela biti povod za nekakvo obezvredi-vanj- e
Vuka. Njegov prevod je jedno od
klasicnih dela naSe knjizevnosti; on osim
istorijskog znacaja poseduje i krupne
estetske vrednosti i zasluzuje da se prema
njemu odnosimo s poStovanjem.