Nase Novine, June 01, 1977

              ЦЗДмихМЦ Цуи — w . kff Н ,кгч ЧИ-'- И 11ЧЧ fwv "№" г тЈ &# wii I fVt
fi
S1
5
')f' ,
'hi Hf ,,' n)ii " чл
!
i] (
-
11
Ш
a
i
i
iii
§
£
i ч£
,
%
4
I
Л
itf'
4 1
,r2l
I
'
i
iiiHiiiMwimwMMiiirHHiiwwwiiwMiHHiinHHiHiwiiiiiM
Pi§e:
D. Jovanovi6
..ваввдавд
H — ч
1
April 13, 1977
чг ЦЦј jffi] K Д Др
ш ,,„„,!,
Neznam da Ii je to zaista njihovo
uverenje Hi samo posipanje glave
pepelom, tek stvarnost je da je na
Liberalnoj konvenciji o linijama ne-zvanlc- ne
politike, ili kako su je neki
nazvali "Konvencija mislilaca", koja
je juce zavrSena u Torontu, jedan od
podnosioca referata o proceni kanad-ski- h
prilika i izgleda za buducnost,
izneo veoma erne zakljucke.
Zato je i Biro kanadske Stampe
(Canadian Press) objavio izveStaj o
ovome pod gornjim naslovom na en-glesk- om
jeziku (Qrjm economic pic-ture
painted for our future).
U istom se iznosi da je John Kettle,
clan Liberalne stranke, privrednl
savetnik i kanadski pisac, podneo
Konvenciji 22 studije o Kanadskim
druStvenim i privrednim problemima i
u njima ih je prikazao veoma jezivo, i
to za naSu neposrednu buducnost.
On nas je opomenuo da ce vec oko
1980, zbog sve hrdavijeg polozaja
kanadske spoljne trgovacke razmene,
kanadski dolar biti znatno najeden
(danas je isti na berzi vredan 95 USA
centi), da ce se i onako visoka neza-posleno- st,
koja je sada blizu jednog
miliona, tacnije 932.000, јоб viSe
povecati i inflacija porasti, da 6e nam
se zivotni standard smanjiti i da ce
nas to sve joS cvrSce uputiti na USA.
Procenjujuci kanadsko stanje,
John Kettle je naveo 6 cinioca koji po
njegovom miSljenju ugrozavaju ka-nads- ku
razmenu sa inostranstvom.
Mada su neki od njih procenjeni
tacno, neki su proizvod poznatog
liberalnog shvatanja da se za teSkoce
zemlje krivica mahom baca na
kanadsko radniStvo, na njihove zahte-v- e
za bolje zivotne uslove, za
jednakost u postupanju, za pravo u
saodlufiivanju. '
Evo tih Cinilaca:
Pad proizvodnosti radnika. Ali po
nedavnom izveStaju Kanadskog biroa
za statistiku, prolzvodnost radnika je
porasla. U periodu koji je istekao blla
je veca od one u ranijem.
Rastuce nadnice radnika. 0
ovome izveStaj Odbora za kontrolu
nadnica i cena, koji je objavljen u
prvoj nedelji marta kaze da su
povebanja bila umerena i da su
pokazivala teznju ka smanjivanju;
©Sve ve6e tarife (koje na zahtev
raznih korporacija uvodi Kanadska
vlada;
Ф Pojava novog takmlcarstva na
svetskom trziStu;
Ovde Kanadska vlada preduzela je
mere da se putem narocitog zakona
dozvoli postojanje monopola pod
izgovorom da ce to da poveba ef ikas-no- st
proizvodnje i povoljnost takmi-cenj- a
na svetskom trziStu. A to pak
zna6i da cemo umesto vece utakmlce
imati viSe monopola i zato dirigovanje
i proizvodnje i cena, veci prltlsak na
radniStvo putem zavodenja Intenzlv-nij- e
automatizacije, ve6u Inflaciju,
ve6u skupocu i vecu nezaposlenost. ;
eKartelisanje proizvoda, Sto je
sasvlm tacno, i
Promene u svetskoj traznji, Sto je
takode ta6no.
On tvrdi da su se svi ovi Clnloci
naSII zajedno sasvim slu6ajno i da bi
trebalo da se svaki napadne posebno.
"Ako bi uspeli da razreSlmo nekako
3 od njih onl Sto su ostali dovoljni su
da nas sasvim u pro paste" izjavio je
Kettle Upozoravaju6i Kanadu da
neprekidno povecava deficit u robnoj
9
razmeni sa inostranstvom, on je
rekao da ce isti sredinom 1980. pasti
na teret potroSnje svih sredstava i us-lu- ga
u iznosu od 7.5%. a to znaci da
ce samo zbog ovoga doci do novog i
veceg poskupljenja.
Poznato je da Kanada danas ima $5
biliona trgovinskog deficita, Sto
predstavlja oko 2.7% vrednosti godi-Snje- g
nacionalnog dohotka ill jednu
desetinu od kanadskog godiSnjeg
budzeta.
Jedna od posledica brzog poveca-vanj- a
spoljnih dugova je i ta, Kettle
smatra, Sto ostale zemlje ocenjuju
vrednost naSeg dolara nisko, kupuju-c- i
od nas jeftinije a prodavajuci nam
skuplje. Kao Sto je bio slucaj sa
britanskom funtom koja je u roku od
10 godina spala za 43%. Od $3.00 za
jednu u 1 966 na $1 .70 u 1 976. A to je
usledilo zbog stalnog povecavanja
deficita u britanskoj spoljnoj trgovini.
Kettle misli da su izvesni meduna-rod- ni
dugovi neizbezni, narocito dok
se Kanada nalazi u razvojnoj fazi, jer
se zajmovi upotrebljavaju da se
finansiraju nove investicije.
Ali kada se zajmovi uzimaju za
finansiranje potreba potroSaca i
nabavku luksuznih sredstava, ondase
javljaju teSkode. I onda se dolazi u
polozaj da se ovakvi dugovi, hteli-n- e
hteli, otpladuju na racun pada
zivotnog standarda.
Pada odmah u oci da razmatranja
g. Kettle-- a uopSte se ne dotifiu
pitanja profita i stalnog rasta cena
svih osnovnih namirnica. Po njemu
izgleda da samo postoje radniCke
nadnice kao prepreka broj jedan i da
bi to trebalo savladati tako da opet
sav teret padne na radnike, a nikako
na one koji bilo direktno bilo indirek-tn- o
stvaraju problematifine prilike. U
ostalom, ovakav nafcin razmiSljanja
nije stran, jer je isti uobiCajen kod
liberalnih i konzervativnih politiCara,
bilo da su na ili izvan vlasti.
Pod ovakvom perspektivom trebalo
bi da posmatramo i ostale izjave koje
su iznete i od drugih na ovom
sastanku, za koji je neki zajedljivac
kazao "da je to Konvencija liberalnih
mislilaca i da je bar na ovaj nacin
doSlo do razmiSljanja, a Sto b! trebalo
da je slucaj i svakodnevna pojava kod
onih koji drze vlast u rukama".
Na Konvenciji su se cule I druge
mudrosti o reSavanju kanadskih
teSkoca, ali uvek udarajuci na istu
stvar, kako je nuzno da mi, obifini
gradani, radnici ogranifiimo prohteve,
jer da zivimo neodgovorno, "na
visokoj nozi", da troSimo mnogo a ne
proizvodimo dovoljno, i da ce nas to
dovesti u joS vece neprilike!
I sam Trudeau, kao Sef Liberalne
stranke, i na konvenciji I u razgovorl-m- a
izvan nje sa liberalnim simpatize-rim- a,
i u izjavama dnevnoj Stampi,
govorio je u istom duhu, ponavljajuci
svoja ranija tvrdenja "da 6e Kanada
otl£l do davola ako Kanadani ne
prlhvate dobrovoljno samoodrlcanje i
ogranl6enje u prohtevima".
"Mi zivimo u teSkim vremenima i
zrtvovanja su nuzna", rekao je u
izjavi. "Kanadani moraju da se
uzdrzavaju od zahteva za vecim
profitima i vecim platama ili ce
doziveti da vide zemlju daieko
siromaSnljom nego Sto je danas... O-vak- av
stav uticabe takode I na odluku
(vlade) da II da se kontrola nadnica i
cena obustavi ili ne u skoroj
— '
i
buducnosti".
Iznosecl podatke o radnidkim zara-dam- a,
podvukao je opet kako radnici
ne pokazuju uzdrzavanje i da ako se
to nastavi "mi пебето nikada da iz
kontrole izademo".
Tvrdeci da Ml zivimo raskoSno,
troSeci viSe nego Sto proizvodimo,
iako ima skoro ceo milion nezaposle-nih- ,
Trudeau je podvukao da sve to
utice i na opadanje vrednosti kanad-skog
dolara. "Kanadska roba je
preskupa i ne moze da se takmiCi sa
drugom na medunarodnom trziStu. I
ako se zahtevi za sve ve6e obilje ne
smanje, dolar ce padati sve viSe dok
ne odemo pod led," rekao je.
Razgovarajuci sa studentima To-rontsk- og univerziteta povodom njiho-ve
zalbe kako ne mogu da nadu posla
Trudeau im je kazao da su oni jedna
od najprivilegovanijih grupa u Kanadi
i da ne bi trebalo da ocekuju da im
Federalna vlada pronalazi zaposlenje
samo zato Sto su visoko Skolovani!
"Ja vas ne zalim" rekao im je "ve6
zalim one zene-radni- ce koje rade u
fabrikama i radionicama za preradu
ribe i koje mogu da nadu rada samo
za 12 do 15 nedelja godiSnje..."Ako
vam se ovakvo stanje ne svida", nado-da- o
je, "onda idite i trazite posla u
druge zemlje!"
Mislim da ovde ne bi trebalo
komentara.
Ali ovde je neSto Trudeauu izmak-lo-!
. Nagovarajuci nas da prihvatimo
razna ogranifienja i zrtve, izgleda da je
sasvim zaboravio da naglasi da bi to
trebalo da se odnosi na sve, ukljufiu-ju- ci
njega samoga i ostale njemu
slifine. Nama savetuje ne samo
skromnost nego i samoodrlcanje, a
on, na primer, baS sada dok nam je to
porucivao, stanovao je u raskoSnom
stanu na 30-o- m spratu modemog i
skupog hotela u Torontu, u 6ijim su
se takode raskoSnim prostorijama
odrzavali ovi razgovori.
Argumenti koje nam iznosi nisu
ubedljivi. Primerom bi trebalo poka-za- ti
i taj primer bi morao da dode od
vrha. Zar ne bi bilo daieko ubedljivije
kada bi nam i on i ostali kao on
pokazali na sopstvenom samoodrica-nj- u
da zaista misle ozbiljno? ZaSto ne
bi na primer poceli sa smanjivanjem
svojih visokih primanja, sa odbija-nje- m
poviSica, kojima nikada kraja,
sa ukidanjem raznih privilegija? ZaSto
ne bi svi oni koji nama porucuju da je
nuzno da zrtvujemo i ogranicimo
prohteve, zaSto ne bi svi ti ustali i kao
jedan rekli: od ovog trenutka, mi
smanjujemo naSe visoke plate za,
recimo, 50%? ZaSto ne kazu: poviSi-c- e
viSe necemo da zahtevamo?
Odri6emo se svih privilegija! Za sve
Sto nam Kanada daje placamo od
naSih primanja! Ne6emo viSe da
drzimo besplatne stanove, druge
prostorije, besplatne automobile i
Sofere! Niti cemo upotrebljavati
drzavne avione i druga prevozna
sredstva za privatne potrebe! Sve 6e
to da padne na teret naSih plata! KAO Sto to i svi ostali kanadani
RADE, NA PRVOM MESTU KANAD-SKI
RADNICI.
Samo ovakvom stavu mogli bi da
poverujemo.
A dotle, ostaje duboka sumnja,
neverica I razapinjanje Kanade, dok
zaista, kao Sto je i sam Trudeau ovde
kazao: "NE ODEMO SVI POD LED".
Kriza zaposle--
njanalikna
depresiju
Nezaposlenost u Kanadi je
tako velika da po prvi put od
rata imamo dojam da se
nalazimo u depresiji tridese-ti- h
godina — tvrdi voda NDP
Edward Broadbent.
Obra6aju6i se studentima
u Torontu, Broadbent je joS
rekao da radi toga Sto se
inflacija nastavlja a zarade
zaostaju "oni koji su bez
posla jedini su koji znaju na
cemu su, oni koji ispred
biroa rada cekaju na nepos-tojec- e
uposlenje". Besposli-c- a
je po njemu "stradanje
cijele zemlje, a zahvaca sve
pokrajine i sve grupe". U
pojedinim slucajevima ovom
su nesrecom zahvacene 6ita-v- e
provincije, posebno one
gdje postoji "tradicionalna"
besposlica.
On kaze da bi se "poSte-nim- "
ciframa o besposlici
dokazalo da je 30 posto
stanovniStva u Newfound-land- u
bez posla, i da 50
posto novo nezaposlenih u
zadnje dvije godine otpada
na Quebec. "A premijer
Trudeau se 6udi Sto je Parti
Quebecois izvojevala takvu
pobjedu".
Momentalno, kale on, ima
viSe od milijun ljudi koji
traze posao, a kroz nekoliko
mjeseci ce 100,000 sveu6i-liSni- h
studenata zavrSiti Sko-lovanj- e,
60,000 iz raznih
srednjih Skoia i 280,000 iz
gimnazija. Za vecinu njih
nece biti posla.
Voda NDP preporucuje
vladi u Ottawi da smjesta
uvede CetvorogodiSnji plan
po kojem bi se stopa neza-posleno- sti svela na 3 posto.
Jedini na6in da se ovo posti-gn- e
je da se vlada posavetuje
sa onima iz industrije i
trgovine i da putem dugoroC-no- g
ekonomskog planira-nj- a
stvori radna mjesta "koja
su Kanadanima nuzno potre-bna- ".
"Oskar"
dokumentarcu
Film "Harlan County,
USA" dobio je "Oscara" kao
najbolji dugometrazni doku-mentar- ac
za 1976. Reziser
filma je Barbara Kopple, a
snimatelj Hart Perry.
U nagradenom filmu je
prikazana — sa lica mjesta
— 13-mjese- 6na borba rudara
(i njihovih obitelji) na rudni-k- u
Brookslde (Kentucky), da
se Duke Power kompanijom
potplSu ugovor.
Statuetu "Oscara" u I me
amerifike filmske Akademije
urucila je Lilian Hellman,
knjizevnica, koja se je istlca-l- a
u borbi protiv rasizma,
antiunionizma, antidemok-ratski- h
aktivnostl, kao i pro-tiv
makartizma.
Opet niSta
Nova anglo-amerlC- ka Inlcijatlva
za mlr u Rodezlji pala je u vodu, Jer
Je naclonallstlcki voda Robert
Mugabe Izjavio da ga brltanskl
minister vanjsklh poslova David
Owen nlje uspio ubljeditl u to da je
Engleska u stanju da nade гјебепје
za Rodeziju.