Nase Novine, April 27, 1983

              Г..( - - -- ? v
#
. ',f (',('; 1 --
1 , V .r
-- I
'" i ' '
.-
-:,
') .
10- -. NASE NOVINE, March 2,1983.
Kozmetika
Wikad dosta saveta
Turnir bez pobednika MIROSLAV KRLE2A
Bezbroj puta smo ve- - razgovarali
o tonic koliko jc va.no da se deoa
naviknu na bri.ljivu negt'i tela. To
.se mora naiu'iti vec- - u onim ranim
d anima kada dete nauri da sc .samo
pere, da se (v,cslja i oblaci. Xega jc
j)otroI)na svima podjcdnako he oh-ir- a
da li se.radi o devojf-ic- i ili
deeaku. No, kada se radi o nci
koe na lieu onda se u pi-von-i
redu
misli na devojeiee. Ko.a liea 7-ahte-va
stalnu negu da hi ostala dimo elast ie-n- a, svea da hi se oeuvala lepota
ko.e i n starijini daninia. To sad a
vet' nijc tesko postit'-- i jer posto ji
hehroj kfcmova, ..vodica" (losiona)
a negu tena. .Mi smo o tome mnogo
jjuta j)isali, a i sad da naglasimo
vaznost liege tena. Saveti se odnose
na mlade i na starije cue podjcd-nako.
Ako krei'ctc rano ujutni od
knee, a napolju pad a kisa proprarena
vetroni, onda se poschno j)riprcmite
a polazak. Pripremite ko.u da hi je
saeuvali od vctra i kise. Kako ('etc
to ueiniti I .lednostavno, pic no sto
se nasminkate stavite na ko.u liea
masniji krem od onoga koji obieno
koristite. Utaj)kajte ga blagini po-kreti- ma
prstiju sasvim u ko.u. Kada
osctite da je ko.a glatka i hcz
masnoee, ])onovite ])ostupak jos. jed-no- m. (Naravno, a sve ovo sc mora
odvojiti vise vremena, zato ustanite
par minuta ranije.) Stavite blagu
sminku, na ohrac malo rumenila,
kapke i ko.u oko ociju nemojte
sminkati, nemojte na trepavice stav-Ija- ti „maskaru" jer je to suvis.no —
i tako ('e jc kisa skinuti. A sto je
jos neprijatnije, mogu vam se na lieu
pojaviti erne pruge, kao da placete
crnim suzama.
J kosa zahteva posebnu paznju u
doba kisovitih dana. Ako nosite ka-p- u
ili sesiric onda napravite takvu
frizuru koja ee biti uredna i kada
skinete kapu na radnom mestu. Naj-bol- je
je napraviti trajnu ondulaciju.
Ili, jednostavno skupite kosu na
potiljku, lepo je prievrstite nekom
modernom ukosnicom, ili — ako ste
mladi — vezite na potiljku kosu
masnom. Svakako da cete poneti sa
sobom kisobran kada krecete od
kuee, on ee vas zastititi da ne
pokisnete, ali ee do vas ipak dopreti
vlazan vazduh, pogotovu ako je vre-m- e
hladno i vetrovito. Pazite da se
ne prehladite, pazite da vam obuca
bude nepromociva (narocito se to
odnosi na decu i starije osobe),
pazite da sa sobom ponesete papirne
maramice ili maramicu od tekstila i
da obavezno istrljate lice i ruke kada
udete u zatvorenu prostoriju. Istina,
kaze se da kisa prija kozi, ali ne u
dobajhladne jeseni i zime kad vam se
moze desiti da vam koza ispuca, da
postane crvena i da ogrubi. Zato ne
izlazite lice hladnoj kisi i vetru. Kada
se vratite kuci sa posla obavezno lice
operite najpre u toploj pa u hladnoj
vodi i utapkajte u kozu hranl ji vi krem.
AFIRMACIJA 2ENA
Danas u na§oj zemlji nema sfere
ljudske aktivnosti u kojoj ne udes-tvuj- u
zene. One dine polovinu
radnika i sluibenika u narodnoj
privredi, stalno raste njihov broj u
granama koje odreduju naudno-tehnid- ki
progres, 40 odsto naudnika
i 59 odsto strudnjaka s visokim i
srednjim strudnim obrazovanjem u
naSoj zemlji jesu — zene. . .
ViSe od pola miliona sovjetskih
zena rade kao direktori fabrika i
tvornica, kao rukovodioci gradiiSta,
ustanova, odeljenja, vi§e od dvade-se- t
§est hiljada lena je na 6elu
kolhoza i sovhoza...
Valentina Tereskova
prva Sena kosmonaut
PORED SVEGA DOBROG, EMANCIPACIJA JE NANELA STETU
2ENSKOJ PSIHOLOGIJI, 2ENE SU SE NEPRIMETNO PRIBU2I- -
LE MUSKARCIMA, DOSLO JE DO NESTASlCE 2ENSTVENIH,
BLAGIH, DOBRIH 2ENA - KA2E, UZ OSTALO, SARADNIK
LISTA "SOVJETSKA ROSSIJA"
Heroina filma "Kasni susreti" odride se
udaje zbog disertacije, slobodnog 2ivota,
raznolikih intelektualnih veza...
"Poznanike muSkog pola prezirem i ne
uzimam ozbiljno", napisala je u pismu
rubrici "Porodica" mlada zena struenjak...
Nedavno smo pisali o ieni kojoj je
potpuno odgovarao "medugradski" brak:
ona nije prihvatila nagovaranje muza pre-meSten- og
u drugi grad da pode s njim radi
zajedniCkog livota. Na kraju, on nije izdrzao
i zatrazlo je razvod.
Ali, joS kritiCnije mi izgleda sledeca
situacija.
2eni o kojoj je геб (nazvacu je Nina) sada
je 39 godina, magistar je nauka i rukovodi
odeljenjem u naucnoistraiivackom institutu.
Obuzeta je poslom, sakuplja materijal za
doktorsku disertaciju. Gaji cerku Nata§u.
Nikad nije bila udata i ne namerava da se
uda. Osim toga, Nina je razborit 6ovek,
veoma je nacitana, svira klavir, govori
петабкк Ne krije da je nekada maStala o
"princu iz bajke". A zatim, kad je odrasla,
nije viSe zelela da sretne princa nego
pametnog coveka koji bi je razumeo i koji bi
imao dostojni cilj u fivotu. Ali, po njenlm
гебјта, i na studijama i na radu i medu
poznanicima momci su mnogb vi§e bili
obuzeti potragom za deficitarninri stvarima,
lakom zaradom i zabavom. Nini su nudili
brak ~ i to ne jedanput, — ona je lepa,
vitka, oStroumna, voli §alu. Ali, koliko su
prosci bili daleko od njenih ideala...
Bilo kako bilo, s 25 godina Nina je shvatila
daje H6nasre6aneostvarljivsan i... rodilaje
kcerku.
Sada je NataSi 13 godina, devojdica je
rastom dostigla Ninu. U knjiiici su joj same
petice. Veoma je пабКапа, uci muziku i јоб
tri puta nedeljno ide u Skolu likovnih
umetnosti.
2ivot ispunjen do grla ~
Medu Ninom i NataSom vlada potpuna
idila i veoma je interesantno sluSati njihove
razgovore. One zajedno Idu u bioskop i na
koncerte, razgovaraju o filmovima i predsta-vam- a
o procitanim knjigama...
— Dobro je §to NataSa ima samo mene —
rekla je Nina jedanput otvoreno. — Dobijam
od nje ono Sto ielim. I dobro je Sto otac i ne
zna za nju, табе bi to bila "deoba" бегке ili
neSto joS gore...
Izgleda da Ninl uopSte nije tezak njen
"usedeli6ki" polozaj, njen zivot je ispunjen
do vrha, a na muSkarce je navikla da gleda
potroSa6ki — upravo u onom smislu kako su
zene odvajkada gledali zavodnici. Sredemo
mnogo takvih "amazonski", neienski ener-giCni- h,
samostalnih, koje preziru muSko
pleme.
... Sedam se kad je NataSa dotrtala kudi i
zadihano ispriiata majci kako su je primili u
pionire. Ispostavilo se da su od dvadeset
osmoro dece kojima su vezane crvene
marame samo dvojica bili deiaci. "Ima li u
umetni6koj Skoli mnogo de6aka?" — upitao
sam NataSu drugom prilikom. "Ne, malo, u
naSoj grupi su dvojica od dvanaestoro".
Devoj6ica je viSe i u muzifikoj Skoli I u
pozoriSnim kruzocima. Mozda je геб o
feminizaciji programa, to jest, mofda su onl
viSe prilagodeni devoj6icama, ade6acima su
dosadni? ZaSto onda u Skolama alpinizma
— iskonskog muSkog zanimanja — sada
ima do osamdeset posto devoj6ica? Kako
objasniti da je u коп)бкот klubu grada
Dubne od deset novodoSavSih — devet
predstavnica tog lepSeg pola?
Sve se u iivotu plada, pa i emancipacija.
Osim svega dobrog, ona je nanela i Stetu
zenskoj psihologiji: 2ene su se neprimetno,
пабтот iivota, orijentacijom, priblizile
muSkarcima. Ali dok su takve kao Nina
preuzele jedno, manje razvijene zene —
preuzele su sasvim drugo, ono Sto je
svojstveno manje vaspitanim muSkarcima:
ne poti6u li odatle pripite devojke i bestidni
damski leksikon?
DoSlo je direktno do nestaSice zenskih,
blagih, dobrih zena. A Sta su "amazonke"?
To su, pre svega, zene koje kao da su se
naSle van ljubavi. One su, u stvari, izgubile
sposobnost da vole. Njih je тодибпо
poStovati, тодибпо ih se бак i bojati, ali —
gajiti prema njima nezna ose6anja? To nije
tako jednostavno.
Slabljenje porodicnih veza
Nikad nisam zapazio da Nina mazi
NataSu. U odnosima s бегкот preovladuje
logika, blag ali ozbiljan ton, Sala. I ne rastu
li бегке kao hladne i poslovne "amazonke"
zbog toga Sto njihove mame nisu imale
vremena da maze бегке, jer su branile
disertacije, svakom jutra jurile u svoj
nau6noistraziva6ki institut ili upravu da bi se
vratile tek u vreme spavanja, jer su se
spremale za savetovanja i referate, umesto
da koji put jednostavno uzmu u ruke svoja
6eda? Nije li to zbog toga Sto su ih mame
ибПе svemu i sva6emu, osim dobroti i
neznosti?...
Da, mi sada teiimo ka raznolikosti ili
dubini zivotnih interesovanja, poraslo je
osedanje sopstvenog dostojanstva. U celini,
sve su to pozitivne pojave, ali se i u njima
delimi6no krije uzrok slabljenja unutarporo-di6ni- h
veza. Jer, ranije su se mnoge
porodice drzale na samoodricanju jednog
6lana, uglavnom zene. Sada svi podjednako
cene sopstvenu N6nost. Mnoge zene обеки-j- u sada samoodricanje od muSkaraca, a oni
nisu za to spremni...
Savremene supruznike ponekad je тодиб-n- o
uporediti s dva 6oveka koji istovremeno
srljaju da produ kroz uska vrata. Umesto d?
dopunjuje muSkarca, zena робјпје da se4
samopotvrduje tamo gde je on navikao da se
samopotvrduje. Porodica i dom, umesto tihe
luke, postaju arena turnira na kojem nema
pobednika.
Od prirode se ne moze итабк muSkarac,
zasad, nije nau6io ni da rada decu, ni da ih
doji, a nije sposoban ni da ih odgaja kao
mati. Dugo godina smo slavili zenu trudbe-nic- u,
a njeno glavno predodredenje nepri-metno
je otiSlo nekud u drugi plan.
Verovatno 6emo morati ponovo da паибЈто
da poStujemo majku domadicu koja nastav-Ij- a
rod ljudski i vaspltava ljude?
... Ipak, ima пебед neprirodnog u bezbrii-nos- tl
i neustraSlvosti "amazonke". Ne
odobrava li Nina "antide6a6ke" izjave svoj.
NataSe zbog toga Sto je nagriza nesvesni
strah — da 6e, jedanput, ostati potpuno
sama?
2ENE PLACAJU
MILIJUNEDABI
POSTALE LJEP§E
LONDON — Ako ste rodeni kao iensko —
provest 6ete ostatak svog zivota placajudl to
vrlo skupo! Ovo kaze novinarka britanskog
lista "Daily Mirror" Rita Grosvenor.
MuSkarci su relativno "jeftiniji" — smatra
ona - jer su muSkar6eve potrebe jednostav-n- e
i ima ih samo nekoliko: povremeno
SiSanje, zileti i, mozda, dezodoransi!
2ena mora kupovati 6itav niz specijalnlh
proizvoda — po6evSi od kozmetike, pa do
higijenske zaStite.
Na po6etku ovog stoljeda, "zenski" i
"muSki" izdaci su bili gotovo jednakl. 2ene
su same uredivale svoju kosu i veclnu svojlh
pffijj3 КтДдДу StJ I 3E2215E3
TOKIO - Zene koje rade nocu
u vecoj opasnosti od pojave po-remeca- ja menstrualnog
ili nenormalne trudnoce nego ze-ne
koje rade danju, prema jednoj
studiji koju je objavio glavni ja-pans- ki savez u Tokiju.
Prema ovome ispitivanju,
AFP, 39 posto od 1436 zena koje
djelomicno rade nocu (medicin-sk- e sestre ili pate od
menstrualnih teskoca, prema 30
posto od 828 zena koje rade samo
daniu. 35.5 posto zena koje rade
H nocu osiecaiu lake menstruaine
№
SERENISSIMUSA ARCHIDUXA
CAROLUSATABORNJ GENERAL-KVARTIRMAJSTE- R
KHEVEN- -
HILLER NA TLAKI .ZIDA NOVI
BANSKI FESTUNG CAROLOSTA-DIU- M
A.D. 1579
f ""' .MUU.I4ilWU,4lBfW-.H.MHIIl.llU.I.UMU- i. JJ41-J-- 1 plJ д.уцт 1114 II
Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo,
pak ni vezda nebu
da nam nekak nebu.
Kajti : kak bi bilo da nebi nekak bilo,
nebi bilo ni tak kak je bilo.
Ar je navek bilo da je nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.
Tak i vezda bude da nekak vre bude,
kak biti bude bilo da bi biti bilo.
Ar nigrad ni bilo da ni nisde bilo,
pak nigdar ni nebu da nisfiega nebu.
Kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!
Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet nebi trebal na tlaku hoditi.
Nigdar joS ni bilo pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojscinu iti;
Kaj god kad god bilo, opet je tak bilo,
kako je bilo, tak je i tak bude bilo.
Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muz mora iti festunge graditi.
bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.
Kmet ne zna zakaj tak bail mora biti,
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.
Ar nigdar ni tak bilo da ni ham tak bilo,
pak nigdar ni nebu da kmet gleden nebu,
kajti nigtiar' nebu na zemlji ni nebu,
pri koncu pak Turcin potukel nas se bu.'
A kmetu je sejeno jel krepa totu, tarn,
v katedrale v Zagrebu,
gda drugog spomenika na grebu mu nebu
neg pesji brabonjek na bogefikom grebu.
froj za prevodjenje
govora
Jedna japanska tvrtka, proizvo-da- c
kompjutora, upravo nastoji da
usavrsi tehnologiju proizvodnje stro-jev- a
koji bi mogli „slusati ljudski
glas" i zatim na drugom jeziku
otkucati ono sto su „culi". Kompa-nij- a
,,Fudzicu" objavila je da je vec
uspjela da stvori kompjuterizirani
sistem za prevodenje, koji moze
,, pre vest i" jednostavniji tekst s ja-pansk- og
na engleski, iako ,,rjecnik"
kompjutora za sada raspolaze sa
samo 70 000 rijeei i fraza. Cilj je
sada da sc prosiri i memorija stroja
j njena brzina, a zatim da se kom-binir- a
rad uredaja za prepoznavanje
glasa s radom uredaja za ..preradu"
jajianskog jezika.
Medutim, danas je kult Ijepote vlsoko
komercijaliziran. 2ene svake godine plabaju
teSke milijune da bi postale Sto IjepSe. U ovo
naSe vrijeme iene troSe tri puta viSe od
potreba zadovoljavale u "kudnoj radinosti". muSkaraca za donje rublje.
su
ciklusa
sindikalni
javlja
telefonistice)
nikak,
na
ili
ll'l.'L'JIia №И~ШЛ ЈВДРјуД .''[W! J'j'Sih) ву1?!3ft'Aff ksit
ia w_
bolove prema 21,8 posto zena koje
rade danju.
Oko 11 posto od 128 zena koje
rade nocu, a koje su rodile po-sljedn- je dvije godine patile su za
trudnoce od toksemije (trovanje
krvi toksinirna). Ovo je gotovo
dvostruki postotak u odnosu na
zene koje rade samo danju i ko)e
su rodile u istom razdoblju.
Takoder 31 posto trudnih zena
koje rade nocu imale su pobacaje
prema 20,5 posto zena koje rade
samo danju.
1зггЈ1сгаа№шгвЕш&БтааЕШ2ашп1шгаЕета1@та11шга