Nase Novine, May 16, 1985

              RASPRAVE SERE OJL ЕКОГЧОЈЂЖЛЈЕ SUDENJE
NAJNOVIJE PORUKE NAUCNIKA O STAGNACIJI MOGUSE,SAZETO, IZRAZITI I
OVAKO: SADASNJA KIUZA PROIZVOD JE SISTEMSKIH RESENJfA KOJA DATIRAJU JO& UNDELU
IZ PREDSAMOUPRAVNOG DOHA
Shi )0 gl.lVIH 1DII1I lllok slll ll.lslh
nedaca upitano o pn krapi iiaucnog
skupa koji jo organioala Srpska akade
mija nauka 1 umetnosti radi sostianog
osetljavanja uroka privredne i dm
shone krie i odgmorono da so on na lai u vrodnosnom sistemu Zapraui u pi o
tnljenju bog.iconja naiotla. sto v s.iuki
drugi iга a knncept lodnakosti u mid
maStvu 0aj uod u ivi'st.ipi s iiaucnog skupa
verna jf llustiai'iia ohuln at a pi sail ill i us
menih priloga dodne nom saelo .mpi
Taj raspon se u ekoiiomskoi sfni kiei.m
od temeljmh post.nki sistrma do Irkiuo
okonomske polllike I piao na ovoiu po
slednioin sfMiul.i ie vi u st.ntu i icdn.i
armca О-лп- ип sc n.i cesta isiupauia
pioti MedimaiodnoL: inouet.u nou lunda
Kosta Miha)ln it e i ekao da nas шко m e
prisilio i.a uimaiiHi kiedite mil di pi i Inatimo pi omenl]i u k.miatu Ids maun
jt sa strain- - mi)L' I n hit! spicraana Л.1 sc
aiinm 1 koristc in iiairhkasni i ii.it. in I i
kle pioblem c ii. is iif мпе sr dospcti u
nopool)an dunuki I'dId.i] i lada pmtt
stoati sto k.ipital i.im iiip' Dim sto tdiiiin
v ei pi i i t'da kn a ' in i 1 1 isana piolitoin
OKRKTANJK POLITICKOM
SI ST EMI
Osim toga MM F e ka pi edsta ink poe
nlat'a .imti'ii'st)aii a uaplatu duga i
otuti. a stahiliat-ip- i uigoslmeii-.k- e pi i
rede a spornc HUM t' (U'.ilan km s kamate
l slobodno rone) predlagah mi i nasi eko
nimnsti sto it1 1 us oit'iio programom stabi-lizacij- e
I'ostalom kae Mihajlowc. a-niml- jno
je da twijet u graju protn MMF-- a
di7u oni koji mi sojim sugestijama l uces-t'c- m
u donoSenju odluka navise dopruu'li
velikom zadunanpi Jugoslsaujo S tim
poslednjim stavom sloio se l Mihailo Mar-kovi- c. ah je valutne promene l bog njih
sve veci io radi vracanja isto sumo duga
— nazvao pljackom Dodatne argumente
nije dao. nit i objasnienja'
Vec je na pocetku )nkaiana grupe
strucnih saopstenja Ljubomir Madar na-govest- io
ulazenje ekonomista u politicku
sferu. ne samo ratli uvratne poseto Г tim
pnlozima. generalno recent), pmredni si-ste- m
je podvrgnut ekstremnoj kritici pa,
utohko. l sve ono sto je omogucilo uvode-nj- e
takvog sistema I'rema Mad?arovoj in
terpretaciji, Slobodan Ostojic je ukazao
na naSe "peleovanje sveta protiv samou-pravljanja- ".
s tim Sto bismo isto to ucinili
i sa trzistem kada svot no bi imao dokaza
da stvan stoje drugacijo 111, Лоо Moncin
ger smatra da jesadaSnje administriranjo
direktna posledica ptistojoceg sistema to
da jc neophodno oknvati l monjati dublje
korene neracionalnosti. apravo otatima
koji je omogucen i proizvoljnim i neroal
mm elcmentima sistema Pn torn je, kao
argument za raspravu o bitnim temama,
naveo dve okolnosti prva je u lskustvenoj
cinjenici da nacionahzacija pnvrodo nije
put u njenu ekspaniju, druga je u )os
nigde nepotvrdenoj suponornosti sot'ija
li7ma
I'nvredni sistom ktiji jo u nas stvaran
poslcdnjih desetak godina, kazo Dragoie
Zarkovic, dovoo jo do duboke okonomske
l socijalne krizo Na mnogim scktonma si
stem jo u raspatlu, no p stujo so n it l so na
tome misistira sto jo aianjo lose od do-sledn- e
pnmono jor bi una, tamo gdo }v
moguca, prourokovala jt).s ttvo poslodico
od sada.snjih Traoci odgovor na pitanje
gdo su koroni problema u sooiializniu,
Zarkovic zakljucuje da jo izbor lmedu so-cijahz- ma
zasnovanog na intorvonisanju u
tokovino gradanskog drustva ratli sto voce
ravnopravnosti ljudi i socijalrzma koji po-la- zi
od ttiga da jo jjiothodno drustveno
provazideno — apravo opredeljivanje a
porspoktivno demokratsko urodenjo ill za
druStvo u kojem jo bnga a podanike pra-cen- a
iolacijom, kulturnim rovolucijama.
logorima
Zarkovic nikomo no osporava dobre na-me
re. Medutim, kotl nas je zelja dase pre-vlad- a
realnost proteklo doconijo dovela
do pokuSaja da se trziMii i planski meha-nizm- i
zameno svoop.stim sporazumova-nje- m
i dogovaranjem, dohodovnim udru
zivanjem i povezivanjom, tacnije, ekono
mijom be, okonomske prinude I tog ugla
posmatrano, razlozi odlaganja programa
stabilizacije svode se na "prilicno okleva-nje- "
s rzmenama politickog sistema, lako
je jasno da su l tu neophodno promene
lstovremeno s reformom privrednog siste-ma.
Zatim, svim korisnicima raznih privi- -
logija stoooiuh u meduv roinonu no odgo
varaju promene To mjo sluca) s ratline
koni klasom jor nju kna najtozo pogatla
Otud sa imenama politickog sistema
mora ol)ot)editi njen uticaj na odluciva-njo- .
utohko pro sto so izbegavanjem ja-sno- g
oprodoljenja a osam nacionalnih ill
a jodiiistvenu jugoslovensku ekonomiju,
produava moc birokratijo i vlast nad
udruonim radoni
iz ticesnika o s man )o ill ist- - argumo
nata. wkaiwio na to da se ila nal.ii u
politickoj slon Taka aklpicak. na pn
hum Mad7ai iodi i mida u poicio
osnoMiih (inist(Miih slo)oa l'o)odno
s.i ljiMio recono. pohticka avangarda kao
oden sloi usnier.na sc lntno tokoo
ugl.nnom pioko bii oki ati )o l tolmokrati
ic kop- - kontroliso pionstiMUt katliov
skoni polttikom KadnisUo ц- - nodoiini
saiio i iiajdal)o od mosta kojo mil oliti
It'lno pnp.ula u sistouiii ( takvim uslo
iin.i sKnteii Ц- - sad as up pi n rodni msIimii
If put п]1-цо- о koi tMiite i oloi me lUMbeno
si d do pol itickih (Miulat a
KAKO DAIJK
Na piDtnioiMiost imodii piograma sta
biiizacne koji se asniva na trisiioj so
lokeiji i poku.saja ocmania monopola
skionuo jo paznju Svetoar Stojanovic
I ВШС
opaskom o navodno ozbiljnim diskusi-jam- a
o broju kandidata Kako je veci broj
kandulata tek jodan od uslova izbora koji
odgovaraju naSem sistemu (drugi je, reci-mo- ,
pitanje ko sve una pravo da kandidu-je- )
Stojanovic predlaze da se na sledecim
ibonma biraci obavezno upoznaju sa sta-vovim- a
o krizi koje su kandidati zastupah
u prethodnim godinama, kao l sa progra-ming
konscenja mandata Osim toga, to bi
bila l banjera deavuisanja velike ideje
konsonzusa. koja ae u sadasnjim uslovima
{retvara u simbol blokade 1 apstraktnih
odluka, a shvatanje pohtike svodi na su-ko- b
intoresa Kako mjedna organizacija
nije inuina od toga, produzetak bi, naro-cit- o
u pravcu onoga stt se naiva federah-acija- ,
nuпо nametnuo pitanje postoja-nj- a
njihovog ekskluivnog satusa
I'ocetna toa Josipa Zupanova glasi da
jo dogovorna okonomija, kao sistem povo-anos- ti
okonomskih subjekata direktnim
netivisnim vezania. bankrotirala I to to
likoociglednoda dokai mogu biti suvisni.
Privid uspesnog funkcionisanja trajao je
dok su stizah krediti, odnosno dok nije do-l- o
vreme placanja 1 1 meduvremenu izra-sta- o
je poseban oblik administrativne
ekonomije sa svim manama l bez ijedno
prednosti contralno-plansko- g rnodela
Uvidajuci opasnostda se program stabi
lizacije svede na omogucavanje zivota do-govorn- oj
ekonomiji i da se, pn torn, spreci
jioliticka reforma. Zupanov analizira otl-no- s
dogovorne ekonomije i politickog si-stema
(koji je rezultat dve komponente:
samoupravne demokratije i drzavno-par-tijsko- g
kompleksa). Analiza pokazuje vi-so- k
stepen povezanosti privrednog i poli-tickog
sistema, sto znaci da oba treba re-formisa- ti.
Takav posao podrazumeva izu-zetn- o
strucan rad, kako zbog znacaja tako
l zbog vec prisutnih nerazumevanja ili
krajnosti. Na primer, nasuprot sadasnjoj
rasparcanosti sugerira se povratak cen-tralizaci- ji.
Taj proces nije sporan za niz
funkcija ali, upozorava Zupanov, valja
imati na umu da dosledna l potpuna cen-tralizaci- ja
znaci svodenje politickog si-stema
na njegov drzavno-partijs- ki deo, na
sistem koji smo imali l na svu srocu napu-stil- i
(Ilavni pravac ieforme joste stvara-nj- e
politickog sistema na osnovi samou
pravne demokratije To naravno, ne 7naci
smestanje drzave i partije u muzej starina.
vec samo samovoljne i zabirokratizovane
drave l partije vlasti
Г takvim raspravama. oslobodonim
apriornogzastupanja sopstvenih intoresa,
realnojeocekivati da so razjasne razlicita
videnja medu strucnjacima koji, mace
imapi isti stav kada jo rec o nedopustivtij
donunaciii pohtike nad privretlom i o po
kusaju provladaan)a akonitosti robno
nocano pinrodo Momir Coco n.i pn
hum smati a da jo najwoa last nad privre
dom ispoljona pn stvaranju nacionalnih
iMoiiomija i da niko no moo braniti samo
st.ilnost bo tohnoloski l okonomski odm
shone jugosloveiiske olenico
ko st' ista moo ponuditi kao reime
onda )e toint najblii akljucak koji iodi
Fiance C'orne nakon detaljnog naodon]a
bropuh toorotskih i prakticnih kontro
(mvi u konstruisanju i funkcionisanju si
sttMiia rao samoupiavnog sistema alja
Modnovati sa istonjskog stanovita kako
bi so utvrdilo (j li e neka uleja notacna
ill nepotpuna i kao taka promeniena
Tako gledano. no treba so plasiti lmona
nokih sisttMiiskih akona i pn mania
odredenih amantlmana na ustana lose
nja Dogmatiam jo opasniji, kazo C'orne
od naucnog i pnncipijeliiog fornuilisanja
ekonomskih 1 politickih odnosa u nas
Sada so konkretno pokau)e da treba )a
cati ulogu trzi.sta l planiranja, ah ne kro
uobieajeno konkretiranje sa trzisnim si
stemom vec kao stvarno pnznanjo da jo to
objektivna nunost
a
lako je pre cetin godme na slicnom nauc-no- m
skupu svestrano ocenjeno da je kon-cep- t
druStvene svojine pred mzom sloze-ni- h
neresenih problema, kaze Ivan Maksi-movi- c,
dve glavne doktrme o druStvenoi
svojim l dalje egzistiraju. "Ah dok prva.
nesvojinska, ne moze da objasni nijedan
uzrok m element krune situaeije u koju
je zapalo jugoslovensko druStvo i privre-da- ,
lzuzev istieanja da ekonomska praksa
i ponasanje pnvredmh subjekata msu u
saglasnosti s Ustavom i ZUR-om- , te da bi,
prema jednoj sarkasticnoj mterpretaciji,
trebalo menjati ljude i narod da bi se
ostvario sistem, dotle druga, svojmska w-terpretac- ija,
daje anahticke obrasce i kri-tenju- me
za objasnjenje krize u kojoj se
nalazimo Ukratko, sadasnja kriza jc re-zultat
nepostovanja nunwsti delovanja
objektivnih ekonomskih zakoiutosti koje
sc moraju aktivirati u slucaju normalne
reprodukcije drustvene svojine Kriza je
rezultat dugorodne disproporeije cena
proizvodnih emilaca — druitvenog kapi-tal- a
i rada; nedostatka ili ruSenja-trziSm- h
kriterijuma privredivanja i jedmstvenog
jugoslovenskog trziSta, planskog usmera-vanj- a
l stvaranja jedmstvenih uslova pri-vredivanja
l alokaeije osnovmh faktora,
okonomske kalkulacije troSkova, poStova-nj- a
makroekonomskih akona privrcdne
ravnoteze i .s Kriza je, najzad, u suitini
nepnhvatanje normativnih kriterijuma
druStvone svojine pune zaposlenosti. ra-da.
pros' irene reprodukcije druStvenogka-pital- a
na bazi amortizacije i cene upo-treb- e
sredstava, slobodnog kretanja rada
i kapitala i lzjednaeavanja cena svih proi-zvodnih
faktora Kriza je rezultat poste-pen- e
prevlasti do apsolutne kontrole i do-nunaci- je
politickih kriterijuma nad eko-nomski- m
u sfen reprodukcije druStvene
svojine" Zoran jeliCic
"NIN"
Pomoc narodu Etiopije
RIJEKA (D. K.) - U snjedu je na brod
Pharos, splitske Jadroslobodne. u nje-dk- oj
luci ukreano 260 tona pomoci u hrani
Sto je jugoslavenski Crveni kriz upucuje
Etiopiji. zemlji 6ije stanovnistvo prozivlja-v- a
teske trenutke gladi u nekoliko pokra-jin- a
na sjeveru zemlje pogodenih trogodi-snjo- m
susom.
Ротоб Crvenog kriza sastoji se od 100
tona instant palente. 75 tona psenifriog
brasna, 20 tona Secera, 20 tona rize. 165
tonaf'sojina proteina, 10 tona zobenih pa-huljic- a,
1 1 tona ribljih konzervi i pet tona
mlijeka u prahu. a njena je vrijednost 26
milijuna dinara. Sredstva za slanje tog
kontingenta sakupljena su kroz sabirnu
akciju Crvenog kriza provedenu na po-drufi- ju
cijele Jugoslavije, uplatom novda-ni- h
priloga gradana, a dio sredstava dodi-jeli- o
je i Savez sindikata Jugoslavije.
List Canadian Tribune iz Toronta
pise
Sudenje l proglasenje krivice Er-nes- ta
Zundela zato sto je objavljivao
lazne tvrdnje "koje mogu da prouzro-kuj- u
ozledu ili nesrecu javnim intere-sima- "
pokazuju duboki jaz u kanad-ski- m
zakonima odnoseci se na rasi-za- m,
nacizam i faSizam.
Prostacko pisanje i lzjave Zundela,
koga nazivaju najvecim Siriteljem
propagande mrznjeu svijetu, jesu dio
pokusaja desnicarskih, racistickih i
fasistickih elemenata, da promjenu
histonju tvrdeci da natMSticki logori
smrti msu postojali, da nije bilo fasi-zm- a
l Hitlera
Nijecuci sistematsko masovno ubi-lanj- e
Zidova. Zundel hoce da dokaze
da nacisti nisu ubijali ni druge ljude
— sovjetske, poljske i druge. Ali do-ka- zi
ga raskrinkavaju l u torn pogledu.
Monopohstieka sredstva informira-nj- a
(stampa, radio i televizija) to do-br- o
znaju, ah su ipak igrala prljavu
ulogu u toku sudenja, iznoseci ud-nova- te
argumente zasto jo§ nista nije
podu.eto protiv fasista, rasista i onih
koji poticu genocid
Na pnmjer, torontski listovi Star i
Globe and Mail tvrdi da ce kanadska
Povelja o pravima i slobodama (Char-ter
of Rights and Freedoms) izgubiti
znaeenje ako ne bude stitila "pravo
stampanja krivih izjava..."
Starupored uje Zundela s Galileom
lzsedamaestogstoljeca i John Scopes
kome je 1925. godine sudeno u Sjed.
Drzavama zato sto je propovjedao
evoluciju, kao da je dozvola naci-stim- a
da sire svoj otrov dio borbe za
prosvjetiteljstvo.
Moze se primjetiti da ni Galileo ni
Scopes nisu prouzrokovali poSast kao
Drugi svjetski rat, koji je donio smrt
40 milijuna ljudi, ukljuciv 35.000 Ka-nadan- a.
Svijet je iskusio fasizam i
njegovu rasisticku zarazu; ne radi se
tu o nekom presadnickom sjemenu
napretka koji treba slobodu da razvi-je- .
Kapitalisticka Stampa obmanjuje
javnost kad pretendira da treba.
Tvrdnje da su sve ideje posvecene
l da zato treba poStivati cak i najod-vratnij- e
anti-ljuds- ke ideje, su isto
tako lazne kao Zundelove tvrdnje.
Kako je nastao Holocaust, ili naci-stic- ki
pokusaj da uniste socijalizam,
njihov plan da postanu gospodari svi-jet- a,
ako ne od ideja koje su dobile
prakticnu podrsku imperijalizma?
Saveznicke vlasti su u Nuremburgu
priznale da fasisticke ideje ne zaslu-zuj- u
drugo nego zabranu.
U slucaju Zundel, gradanina jedne
strane zemlje koji je Kanadu koristio
kao bazu za Sirenje svog rasistickog
otrova, ne moze se naci valjan argu-men- at
protiv njegove deportacije.
U toku sudenja stampa je pravila
naslove od rijeci tog Siritelja mrznje,
a poslije je zalila Sto je dobio toliki
publicitet. Poslije su tvrdili da mu
nije trebalo suditi.
Potrebno nam je zakonodavstvo s
ostrim zubima koje bi koristilo protiv
siritelja rasne mrznje, i protiv faSi-zm- a
u svakom obliku. Ali monopoli-stick- a
stampa ne govori o tome, ili po-tre- bi da se u ustav unesu takve odred-be- .
Oni se viSe brinu sirenjem laznog
argumenta da faSisti trebaju imati
pravo da Sire svoju mrznju — ponovo
— pod izgovorom da je to jedina ga-ranci- ja
za slobodu govora svih osta-li- h.
To je, razumljivo, glupost. FaSisti i
njihovi rasistiCki pomagaci svih vrsta
su davno izgubili to pravo. DoSlo je
vrijeme da se u stavi u kanadski za-ko- n.