Nase Novine, April 18, 1985

              Humoreska:
MOSKOVSKI
No uinirc mi so joS Dabomo мчч- - jnc skate preko ne idlji lh prepona. propmje
se kao rajareni dorat. ah je tu' Г mem i ako be uobicajenog nlina Bu bn huiiit '
Doktor mi onomad reoe da je to ipak nak
da 7 1 vi m jer ako sree jednom prestane
swSeno jo' Г lakav komentar dao mi je
nekoliko vrsta pilea" i otpustio me Has
mu hvala'
Alt moj lijecnik 1 tie misli na ponjeklo
preskakanja moj! dorata "On je doktor
lbjeghca i stalo mu je da dokaze svo]e
ubedenje ' Svakom pnhkom, kad me po
legne na ambulantsku postelju otiako s
wseg poloaja ltiad nmjo ц.)о u n.iku
soje nailmoi'i uijek mi kae
A jeste h idjeli adnje ijesti SHS
HaS dobro Sto jeste' Recite. Moska"
(Ilavni цпн! SSSR a'' I rent™ Moskxe
same pokoja kola projure bulevarem Si
rotmja. ta Hustja' Vidito. mi ovdje i tu-mo7em-oi
spin all i jedne uliee u dnmu '
Doktore to me no boh rekoh ,!
smijeskom Mono bolo urudi o boh mo
promet u gradu
takoAsha7nuapna]me tite a so nas 10 ani]e
Doktore ja imam o oemaljski pio
blem Konkretni Dosao sam ovamo bou
osobnih razloa Mono so no ticu kola i
promet u jednom uradu Ja sam ipak no
bice
— Ne bojte se. u sigurnim ste rukama'
Samo recite Sta vas boh Ovdje noma cea
da se bojite Pluca su vam cista Puis nor
malan
— Ja sam doSao kod vas. jer me cesto
hvata nesvjesttca I sada se ne osjecam
dobro
— To Sto je videno u srcu Rusije. to vam
je za pncu' A l ta kola koja su se voila
centrom Moskve. mogh ste vidjeti, se
sama starudtja' Volio bih da se tamo pro-seta- m
mojim "Cadilacom" Nek vide Husi
sto je ovdaSnja demokratija Sta je nine
imanja1
— Ah
— Ne, dragi moj DoSlo je djelo na vidje-lo- '
A culi ste o amenckim krstarecim rake
tama staciontranim u Zapadnoj Njemae
koj Pa, Sta mislite, mogu h se Sovjeti su-protstav- iti takvoj moci''
Doktore, ovdje me boh To je od napre-zanj- a
TeSkt uvjeti rada
— A znate h kako se Moskovljani gnju''
Oru u nemaStini pale svoja novinska lda-nja- ,
ne bi li se odrzah '
On, doktor, stojt iznad mene, Skrguce zu-bim- a, prosipa gnjevne iraze lira, domini-r- a
Kao l ranije, po stotinu puta, dao mi je
hjekove za umirenje Tako se oprostio od
mene
Dva-tr- i dana kasnije, procitao sam u ov-daSnje- m tisku, da je moj poStovam doktor
stradao u prometnom udesit
U meduvremenu 1 ja sam ozdravio'
Kad sam doSao na ispracaj njegovih
ostataka. rekh su mt da je u samrtnickom
buntlu ponavljao "Moskva, o.gdje si. Mos
kvo, sa tako siromasnim prometom "
V meduvremenu, ja sam doista dosao
sebi, jer poshje nije bilo Sale o mosko
skom promet u
Mo "doraf o niiuii i noma da so an
stavi'
Sta ti jo l)oh)osti "
Daid OKOI.
Tiraeija
CUDAD MEXICO — Clanovi Medu-narodno- g
demokratskog udruzenja
pravnika koji su se upravo vratili iz
Gvatemale, ostro su odbacili nedavne
tvrdnje o unapredenju ljudskih
prava u toj zemlji.
Prema njihovom izvjestaju u Gvate-mal- i
se nastavljaju politicke otmice
i nestanci ljudi, kretanje je ogranice-no- ,
a seoskom stanovistvu se silom na-me- ce
vojna obaveza. Izvjestaj istrazi-vack- e
misije udruzenja pravnika bit
ce podnesen Ujedinjenim narodima.
Jedan od clanova misije izjavio je
da su pravnici tokom istrage culi o
prisustvu stranih drzavljana u vojnim
centrima u Gvatemali ali da nitko nije
mogao reci o kojim je drzavama rijec.
Takoder je tesko dokazati pomoc ko-j- u,
kako se navodi na vise strana, Iz-ra- el
pruza snagama sigurnosti Gvate-male
.
ZA KOGA RADI BESPOSLICA?
U kapitalistickim zemljama se tvrdi
da ukoliko je5%proizvodnesnagene-aposleno- ,
ekonomija operi.se u uslo-vim- a
potpunog zaposlenja (full em-ployment)
Mnoga sumnjiva objasnje-nj- a
su nudena sa strane burzoaskih
ekononnsta i sociologa Kontrolisana
sredstva javnih komunikacija TV, ra-dio,
novine — , skolski sistem, vec go
dinama proturaju mit o lenjim i ne-sposobn- im clanovima drustva koji ra-il
ijo zive na prosjackom stapu nego
sto bi zeleh da rade Bezsumnje. r.ve-sta- n
deo razocaranih, moralno i mate-njaln- o utucenih stanovnika se pre-dal- o
toj sudbini shvativsi da oni ne
poseduju absolutno nikakvu kontrolu
inul sopstvenim ekonomskim zivotom
i nikakvu snagu odlucivanja All, po-sledn- ja ekonomska kriza je preko
tioci srusila odvratnu laz o lenjivci-m- a
broj "lenjivaca" je porastao go-tov- o
do 1,5 mil ion u toku jednegodine
samo u Kanadi Sada se ponovo cuje
o eil)u ovoga drustva da se povrati
ravnoteza kroz ''punu zaposlenost".
tj nezaposlenost do 5(У
Kapitalisticki ekonomski sistem se
bazira na razmeni izmedu vlasnika
sredstava za proizvodnju l radnika.
Radni eovek razmenjuje sopstveni
rad za nadnicu koja mu omogucuje
da prezivi. Jedino sredstvo razmene
koje radnik poseduje je licni rad. On
taj rad nudi vlasnicima sredstava za
proizvodnju ili njihovim cuvarima-menadzerim- a. Kada postoji potreba
.a njegov rad, radnik dobija zaposle-nje- .
U svakom drugom slucaju on je
nemilosrdno odbijen.
Sta odreduje vrednost nadnice za
rad? Nadnica jeodredena momental-ni- m
odnosom izmedu ponude i potraz-nj- e
izvesne vrste rada, tj. radnika. Bio
to manualan ili mentalan posao, uko-liko
je broj radnika koji nude svoj rad
veci utoliko je nadnica odredena sa
strane gazda manja. Ustvari radnici
konkuri.su jedan drugome i tu lezi
osnovni interes kapitaliste: da ni-ka- da
ne dode do punog zaposlenja.
U razvijenim imperijalistickim
zemljama vladajuca klasa nije imala
potrebe da eksploatacijom izvuce
svaki novcic. U cilju samoodrzavanja
sistema je da se razvije obrazovaniji
sloj radnika. Taj sloj je koriscen za
eksploataciju kolonija kroz direktnu
vojnu silu ili krozindirektnuekonom-sk- u
kontrolu. I stoga je ravnoteza iz-medu
potraznje i ponude radne
snage izracunata iskustvom. Ta rav-noteza
je postignuta kada je oko 5%
radne snage nezaposleno. To i dalje
omogucava vlasnicima da se, iako ne-St- o
laksim tempom, bogate, a konku-rencij- a
za radna mesta i dalje omogu-cava
smanjenje dnevnica.
Naravno, potpuno je pogresno sma-tra- ti
da je nezaposlenost od 5% u pro-sek- u
nacilo da je u celoj zemlji, u
istoin vremenskom periodu, 5rA proi-vodac- a
nezaposleno. Kapital sedaje
veoma lako preneti iz jednog oblika
u drugi, iz jedne pokrajine u drugu, iz
jednog grada u drugi. Ta transporta-cij- a
kapitala je omogucavala da se ne-zaposlenost
poveca kroz premestanje
fabrika, industrija, upravnih obje-kat- a
iz jednog dela zemlje u drugi.
Odliv kapitala iz Quebec-- a u toku po-slednj- ih
osam godina je bio izvan-redn- o
jasan znak tamosnjim burzoa-ski- m
partijama da se okanu igranja
sa vatrom i prica o nezavisnosti i soci-jalizm- u.
Vestackim natinom, kontrolisanim
nivoom nezaposlenosti, plate vecine
proizvodaa su opale zadnjih godina.
Ali da li se time vlasnici zadovoljava-ju- ?
Ne. Spekulacija zemljom i ku-ca- ma
je uvek usko povezana sa situa-cijo- m zaposlenja u torn kraju zemlje.
Organizovani kapital pre nego sto in-vesti- ra
i najmanji novcic u bilo sta
uvek prvenstveno ispita mogucnost
kupovine okolnog zemljiSta. Cim je
zemljiste odkupljeno na njemu se po-cin- je razvijati novo naselje. Novo
otvorena radna mesta privlace rad-nik- e
i to uslovljava povecanu potraz-nj- u
za stambenim objektima. Radnici
se zaduzuju u nadi da ce posle biti u
obilju. Onoga momenta kada je kapi-tal
obrnut i kada su investicije povra-cene- ,
kada su sve kuce prodate, svi
putevi, mostovi lzgradeni, kapital ist
"pronalazi" da je nastavljanje proi-zvodnj- e
u sada vec ne toliko novoj fa-bn- ci ili industriji nerentabilno.odlu-cuj- e
se da prense celokupni invetar
ill oprecije u drugi deo zemlje.
Naravno to uzrokuje pad cena kuca,
jer radnici u potraznji za poslom mo-raj- u
sve prodati. I tek tada postaje
jasno zasto je izvesna firma darez-ljivoplaca- la radnikeda bi ihprivukla
u sto vecem broju. Sav taj novae je
vracen u ruke "darezljivih" vlasnika
koji sada preuzimaju kuce ili ih od-kuplju- ju nazad za deo originalne ce-n- e
placene sa strane radnika. Te se
transakcije periodicno ponavljaju i
radnik ne samo sto gubi posao vec i
deo novca ulozenog u kupovinu ima-nja
Kapitalisticki poredakpokusavada
na racun radnih ljudi poboljsa sop-stven- e
mogucnosti opstanka. Znajuci
da preveliko nezadovoljstvo moze do-ves- ti
do pobuna, gospodari pokusa-vaj- u da kroz jedan organizovani na-ci- n opljackaju radnike razlicitih
grana proizvodnje u razlicita vre-men- a
ili u razlicitim teritorijama
zemlje. Prvo to mogu biti radnici
auto-industrij- e, pa zatim avijacije.
Drugi put to mogu biti rudnici, pa
onda cinovnici osiguravajucih dru-.stav- a.
Jedini koji imaju koristi od pove-can- e
nezaposlenosti su vlasnici kapi-tala.
Nezaposlenost, neprijatelj rad-no- g
coveka, uvek radi samo za vla-snik- e
kapitala. Uzrok nezaposlenosti
nisu radnici vec vlasnici kapitala. Oni
su vec dokazali da niti mogu niti zele
da rese problem nezaposlenosti i vec-no- g
kruga ekonomskih katastrofa.
Kada se proizvodaci organizuju i
preuzmu kontrolu kapitala isti nece
moci otici izvan zemlje ili pokrajine
i niko nece moci vestacki proizvesti
nezaposlenost. Nacionalizacija indu-strij- e, finansije, prirodnih bogatstava
je samo prvi korak ka slobodi radnih
ljudi.
ZLATKO
U vrijeme dok je sovjet-sk- a
Rusija vodila borbu za
zivot i smrt protiv kontrare-volucij- e,
glavne sile Antante
— Engleska, Francuska,
SAD i Italije — sluzbeno su
29. svibnja 1919. priznale
viadu bivseg carskog ge-nera- la
Aleksandra Vasiljevi-c- a
Kolcaka, predvodnika b-je- lih
snaga koje su jurisale
na novi, socijalisticki pore-da- k. Od svog sticenika za-pad- ne vlade zatrazile su, ra-di
obmane svjetske javnosti,
da ispuni neke uvjete. Kol-ca- k
je trebao sazvati konsti-tuant- u
nakon osvajanja Mo-skve,
priznati nezavisnost'
Finske i Poljske te rijesiti od-no- se
s Estonijom, Letonijom
Litvom i raznim bijelim vla-da- ma
kavkaskih i zakavka- -
February 21, 1985, NASE NOVINE —11
DOSAO DA ISPRATI
SINA U VOJSKU
(ШШШџтШШШШгшш
шШШШтШШШШ
R Kokanovic sa sinom - vojnikom
Nedavno smo u matici upoznali ise-ljeni- ke crnogorskog porekla Rado-mir- a Kokanovica iz Montreala, rodom
iz sela Mratinje u Crnoj Gori. Rado-mi- r
vec sedamnaest i po godina zivi
u Kanadi, gde radi kao ugostitelj.
Kako je 1. novembra 1984. godine nje-gov
sin Dusan trebao da krene u ar-mij- u, Radomir je iz Kanade dosao u
Jugoslaviju, da bi — kako kaze — do-stoj- no ispratio sina u vojsku i prisu-stvova- o sinovljevom polaganju zakle-tv- e
u JNA, u Pristini.
Kokanovic je inace proveo dva me-sec- a
u domovini i iskoristio priliku
da se vidi sa cetvoricom brace i tri
sestre, od kojih dve sestre zive u Beo-grad- u, jedna sestra i tri brata u Kolu-bar- i,
a cetvrti brat zivi na Mratinju i radi kao pravnik u Hidrocentrali. Po-rodi- ca velika, radnicka, a Radomir
dodaje: "Sve je to moj otac, radnik,
podigao sa svojih deset prstiju!"
Posetio je i Crnu Goru, odakle je
rodom i Pristinu, prilikom ispracaja
sina, a boravak u Beogradu iskoristio
je da poseti Maticu iseljenika Srbije
iredakciju"Zavicaja",gdeje kao svoj
prilog za casopis dao 5.000 dinara, na-glasiv- si da ga rado cita kada god ima
vremena i da ga smatra dobrim i za-nimljiv- im stivom.
Redakcija "Zasvicaja" se najlepse
zahvaljuje na prilogu.
"Zavicaj"
Carskl general Koldak doblo ja golemu pomod za
borbu protiv vlastiia naroda
skih podrucja.
Naravno, vrhovni uprav- - protiv mlade i slabo naoru- - padale snage kontrarevolu- -
Ijac Rusije sve je obecao zane Crvene armije. Do po-- eije. Prodjenio je da je Ajv
ali nije ucinio nista. Njegova cetka travnja 1919. prpdrii tantin Sticenik najopasniji pa
rijec bila je, medutim, do-- su na frontu sirine 2000 kilo-- je nekoliko puta rekao:
voljna da mu sS svih strana metara do Volge zauzevsi - Ako do zime ne osvo--
pocne stizati jos obilnija po- - teritorij s oko pet milijuna jimo Ural, smatram da [e
moc u oruzju i ratnom mate-- stanovnika. U jednom tre-- propast revolucije neizbjez--
riialu. Samo Amerikanci po-- nutku Kolcakove prethodni- - nal
slali su mu tokom 1918. ce stigle su samo stotinjak U sijecnju 1920. dosao je
200.000 pusaka a vec iduce kilometara od Samara, Sim-- kraj ambicijama imperijaliz- -
godme, poslije pnznanja birska i Kazana. U njihove ma. Kol6akove jedinice su
lZuacpioandaamnajeagromviaja koojnatrcaarnevao-je- brulakgeo,pazlolatjnee i pboilvusgee cai rs4k1o2 rnaazbziejeljneeznaickoonj sasmtanuichiapuseIrn- -
s novih 700.000 pusaka, tona nakita koji su upotrijeb- - kutsku. Organi Ceke odmah
mnostvom topova i druge Ijeni protiv sovjetske repu- - su dobili naredbu da izvrSe
ratne opreme. Slanjem po- - blike. smrtnu kaznu nad zlocincem
moci rukovodio je francuskt Unatoc velikom pritisku, koji je na svojim pohodima
general Danin, glavnokoman- - Crvena armija povela je dao poubijati tisuce ljudi Ig- -
cdkuijhucsinasgviah. intervencionisti- - lsenaozpnausnoofsatni.zivLuenjipnrojtiev ubpiojer---- rpalomAanttsaknimte dsma incaalsiicljaemma iurdai-- --
Kolcakovci su u pocetku, no inzistirao da se KolSak sti sovjetsku vlast tako je
uz obilnu podrsku zapadnih potpuno slomi, iako su i s propate unatoc njenoj aole--
sila, postigli znatne uspjehe drugih strana na Moskvu na- - moj pomocL