Nase Novine, July 31, 1986

              1,1
,l 1 и
Sfiil
"Politicka ekonomija (do impe-rijalizma- )"
i "Monopolisticki
stadijum kapilalizma". Sludenti
su ga voleli, jer u njegovim pre-davanji- ma nije bilo mnogo luta-nj- a
i dileme. Imao jc vrlo preci-zn- u definiciju politicke ekono-mij- e
koju je samo valjalo nauciti
napamet: "Politicka ekonomija
je nauka o razvitku drustveno-produkcioni- h odnosa, to jest
ckonomskih odnosa medju Ijudi-ma- .
Ona objasnjava zakone koji
upravljaju prozivodnjom i ras-podelo- m prcdmeta potrosnje u
ljudskom drustvu na razlicitim
stupnjevima njcgovograzvitka."
Spadao je u nadleznost Djila-sa- .
Nije znao za razmenu super-tajni- h
pisama sovjetskog i naseg
rukovodstva kad mu je Djilas po-cetko- m
1948. godine rekao: "Cuo
si da Rusi Leontica i Velebita
optuzuju da su engleski spiju-ni- !
Tito je zato predlozio tebe
za ambasadora u Londonu i vec
je prakticno dobiven agreman.
Za tebe bar Rusi ne mogu reci
da si engleski spijun!" Pravdao
se da mu je dosta inostranstva i
nekako od Djilasa iznudio polo-vicn- o resenje. Da ode u London,
ali da i dalje ostane profesor na
Univerzitetu.
Rezolucija Informbiroa je ob-javlje- na
u vreme skolskog raspu-ta- .
Mirko Markovic se nije dvou-mi- o. Znao je da su optuzbe iz
Moskve izmisljene, ali je vero-vat- o da je moguce pronaci neko
resenje, a ne odmah kidati sve
veze. Otisao je--u Crnu Goru, po-pe- o
se na Durmitor da se makar
nadise cistog vazduha. Predo-seca- o je da ce mu to biti potreb-no- :
uveliko su bila pocela hapse-nj- a informbirovaca.
Kad je u septembru na sastan-k- u partijske organizacije celog
Beogradskog univerziteta on
otvoreno rekao sta misli o Rezo-lucij- i, cela dvorana na Pravnom
fakultetu tresla se od uzvika:
"Dole izdajnik!" Posebno ga je
bolelo kad je jedna u Partiju tek
primljena aktivistkinja, politi-ckiproblematic- ne proslosti, os-ta- la
i prisutne iznenadjeno pita-la- :
"Meni samo nije jasno kada i
kako se ovaj neprijatelj uopste
uvukao u nasu Partiju". Napu-staju- ci sastanak, proderao se s
vrata: "Mozete me iskljuciti, jer
ste vi iskljucena partija!"
Ujutru su po njega dosla kola
OZN-e- . "Gotovo je!" — pomirio
se sa sudbinom. Medjutim, kao
da se nista nije desilo, odvezli
su ga u Zemun, da drzi redovno
predavanje u Visokoj skoli za
bezbednost.
I sledeceg jutra, septembra
1948. godine, po Mirka Marko-vic- a su dosli radnici OZN-e- .
Uhapsen je i sproveden u cu-ven- u Glavnjacu, gde je strah i
trepet bio neki narednik Zulfo.
Jedva da su ga saslusali. Nezain-teresovan- o
i bez ikakvog maltre-tiranj- a. Gurnuvsi ga u celiju, is-ledn- ik
mu je samo rekao: "Eto,
u kakvom si lepom drustvu!" Go-din- u dana proveo je sa nekim pu-kovnici- ma nemackog generala
Lera, posle oslobodjenja osudje-ni- m na dugogodisnje robije kao
ratni zlocinci, zatim sa cetni-cim- a
i stalno prolaznim sverce-rim- a
i spekulantima.
Jedanput je kod njega probno
ubacen "crnogorski seljak" koji
je navodno uhvacen u pokusaju
bekstva u Albaniju. Mirku je ne-st- o bilo sumnjivo, cim mu je on
prisao i zagrlio: "E, sad me je
sunce ogrijalo!" Obukavsi se-Ijac- ke rite, taj agent je cak bio
zaboravio da skine rucni sat. U
celiju je sa sobom doneo prime-ra- k "Borbe" s Titovim govorom
u Skupstini, o kome se Mirko,
prozrevsi igru, vrlo pohvalno iz-razi- o.
Veliko iscekivanje
Onda je prebacen u zatvor na
Adi Ciganliji. Tu je drustvo vec
bilo probrano. Labud Kusovac,
nekadasnji urednik "Balkanske
federacije" u Becu, clan najvi-se- g rukovodstva KPJ u Moskvi i
jedan od vodja partijske grupe
u Parizu. Ucesnik oktobarske re-voluc- ije
i komunisticki poslanik
u Kraljevini Srba, Hrvata i Slo-vena- ca Nikola Kovacevic Cud-novsk- i. Predstavnik KPJ u Ko-minter- ni Mita Despotovic, Adolf
Stumf, Kominternin sluzbenik u
Becu i Moskvi. Veliki broj span-ski- h boraca, predratnih partij-ski- h rukovodilaca, studenata u
Moskvi i stradalnika po kazama-tim- a
Kraljevine Jugoslavije.
Celu godinu dana su mirno ce-ka- li sta ce im se desiti. Opet bez
mnogo saslusanja i s obaveznom
setnjom po zatvorskom krugu.
Sami su se organizovali. Prosli
su kurs politicke ekonomije, koji
je drzao profesor dr Mirko Mar-kovic
i kurs dijalektickog mate-rijalizm- a profesora Adolfa
Stumfa. Niko ih nije kontrolisao,
a jos su primali pakete.
Markovic je izabran za sobnog
staresinu. Incidenti sa cuvarima
bili su najcesce bezazleni. Neko
je pod tusem zaboravio peskir,
svi su postrojeni i na dramatican
nacin trazen je krivac. Iz nekog
svog inata, javio se Markovic, za
njim i Kusovac. Hteli su ih staviti
pod ledene tuseve, ali ih je spa-si- o upravnik: Sta ste to uradili,
nesretnici!"
Iznenada su ih sve pokupili,
odveli u Glavnjacu i saopstili im
da su na osnovu odluke Narod-no- g odbora cetvrtog rejona, da-kl- e
— ne na osnovu sudske pre-sud- e, kaznjeni sa po dve godine
drustveno-korisno- g rada. Vec
dve odlezane godine nisu se ra-cuna- le. Dvojicu po dvojicu ve-za- li
su lisicama. Markovica sa
ministrom Crne Gore Nikolom
Pavicem. Milicijskim "marica-ma- "
su prebaceni do zeleznicke
stanice u Topcideru. U jednoj
polovini teretnog vagona bili su
stisnuti, kao sardine, kaznjenici,
dok je u drugoj bio prostor za
vrsenje nuzde, pod budnim
okom naoruzanih strazara. Nisu
imali pojam kuda ih vode.
Izlazeci iz voza, Mirko Marko-vic
je prepoznao luku Bakar, u
kojoj je tri godine ranije, posle
dve decenije izgnanstva, prvi
put zgazio na rodnu grudu.
U trabakuli "Punta", gde su
ubacivani na gomilu, jedan
preko drugog, nasao se oci u oci
sa starim Dragutinom Gustinci-cem- ,
prvim vodjom slovenackih
komunista i profesorom na
KUNMZ--u u Moskvi. Dosapnuo
mu je: "Znaci i tebe dovedose!"
U opstem krkljancu ukazase mu
se lica ostalih poznanika. Kape-ta- n Robert Rinaldo, iz XV. inter-nacionaln- e brigade, Sinisa Dro-ba- c, kome je noga ostala kod Te--
ruela i Marko Spahic, invalid sa Harame. Becki student, posle
komesar bataljona "Dimitrov" u
Spaniji, Dimitrije Stanisavljevic
Krka. Spanski borac Stanko Sa-mardz- ic.
Ukupno — njih dvadesetak.
— Brze bando, brze izdajnici!
Napred kuferasi! — culi su se uz-vi- ci tridesetak milicionera i ne-kolici- ne oficira, dok su izlazili
na obalu.
Od sada su to bila jedina nji-hov- a imena. Retko je pravljena razlika izmedju "izdajnika"
(grupa pretezno crnogorskih mi-nista- ra
i visokih funkcionera iz
drugih krajeva) i "kuferasa"
(grupa predratnih partijskih ka-drov- a, koji su "s kuferima" ziveli
u emigraciji i za koje se oprav-dan- o
i neopravdano pretpostav-ljal- o da su tamo za citav zivot
primljeni u sovjetsku sluzbu).
Komanda je bila: "Skidaj se i
u more!" Niko od njih nije naslu-civa- o da ce im to biti prvo i po-sledn- je kupanje tokom boravka
na ostrvu Goli otok. Milicioneri,
predvodjeni upravnikom Vese-lino- m Bulatovicem, pozurivali
su ih da staru odecu skupe u za-vezlja- je. Uzeli su kratke panta-lon- e, dugacke gace, kosulju, let-nj- u vojnicku bluzu i gumenjake.
Izgledali su kao karikature, po- strojeni u dugacim gacma, preko
kojih im je naredjeno da obuku
kratke pantalone. Osisani do.po-lovin- e glave. Obicno s jednim cu-perko- m, sto strci, i jednim ostav-ljeni- m brkom. Ispred sebe u za-liv- u Mala draga videli su prazno gradiliste velikog logora. Doc-nij- e
ce im reci da logorase tog dana nisu pustali iz baraka da ih
slucajno ne bi videli i s njima
dosli u bilo kakav kontakt.
Nisu imali predstavu gde se
nalaze. Pogotovo ne da je, reci-m- o, pre rata vlasnik Golog otoka
bio Rudo Vukovic, veletrgovac iz
Brinja, koji je tu vadio mermer
i mleo mermerni pesak. Nesto
golootockog kamena ugradjeno
je u zgradu Narodne skupstine
u Beogradu. Posle oslobodjenja
ostrvo je nacionalizovano i me-sta- ni sela Lopara, sa ostrva Ra-b- a, koristili su ga samo za ispasu
ovaca, ili su lovili ribu po njego-vim
uvalama. Tako je bilo dok
vajar August Augustincic nije
dosao, obilazeci nase kameno-lom- e
i trazeci kvalitetan mer-mer,
kao sto je kararski za spo-meni- ke koje je trebalo podignuti
u cast tek zavrsene revolucije.
Kardelju je prvom sinula ideja
da se na Golom otoku organizuje
logor za informbirovce: "Ako mi
ne stvorimo takav logor, Staljin
ce u strasan logor pretvoriti celu
Jugoslaviju!"
(Nastavlja se)
TURIZAM
SJEVER-JUG- :
KAKVE DOBITI I
STETE
Turizam zemljama u razvoju
mdoanloessi temtneosgaedkrzoarinseti,u apliojimnue
"koka-kolaizacij- e" — Tamo
gdje se veci dio novca vraca
natrag skupa s turistima...
UJEDINJENI NARODI (Tanjug) —
Turizam jejednoodrijetkihpodrucja
u kojem se suradnja Sjevera i Juga
moze razvijati na opce dobro, istice
se u Kanadskom institutu za odnose
Sjever-Ju- g u Ottawi, ali i upozorava
da tu bez sumnje ugodnu ocjenu ne
treba bez rezerve prihvatiti.
Za neke od zemalja u razvoju prema
ocjenama toga instituta turizam do-nosi
vece koristi od robne razmjene.
Imajuci u vidu pad cijena nafte i
shodno tome manje troskove putova-nja- ,
medunarodni turizam moze oce-kiva- ti
jos veci rast. Za razliku od po-ma- lo prenagljenih ocjena sredstava
javnog informiranja i turistickih
predstavnika strah od terorizma
samo ce privremeno na lokalnoj
osnovi utjecati na smanjenje putnika.
Za zemlje u razvoju, prema tome,
turizam moze biti ne samo izvor devi-zni- h
prihoda vec i zaposljavanja. U
potvrdu ovoga navodi se da je samo
u 1984. godini 380 tisuca Kanadana
posjetilo Karibe ostavivsi otockim
zemljama u razvoju u torn podrucju
234 milijuna dolara.
Ukazujuci na ekonomsku korist In-stit- ut
iz Ottawe ne omalovazava ni ci-njeni- cu da ne samo Kanadanima vec
i stanovnicima drugih industrijskih
zemalja turizam najcesce pruza je-din- u
mogucnost da upoznaju "treci
svijet", odnosno zemlje u razvoju "iz
prve ruke". Prema zapazanjima Insti-tuta,
mnoge vlade nisu u dovoljnoj
mjeri svjesne znacenja turisticke pri-vred- e, zanemarujuci je u korist "ciste
privrede" ili aktivnosti koje im se
cine "poslovnije". U isto vrijeme In-stit- ut
ne skriva ni drugu stranu meda-lje- ,
dajuci rijec strucnjacima koji
sumnjaju u trajnu dobit od turizma.
Pozivajuci se na veliki udio inozem-ni- h turistickih agencija, zrakoplov-ni- h
kompanija i drugih srodnih slu-zb- i,
oni se s pravom pitaju koliko
novca zaista ostaje zemlji domacinu?
Postoji cak misljenje da se veci dio
tog novca vraca natrag zajedno s put-nicim- a.
Zapaza se, takoder, da turisticku in-frastrukt-uru
financiraju same zemlje
u razvoju o cemu se u bilo kakvoj nov-can- oj analizi takoder mora voditi ra-cun- a.
Premda se, sto je i prirodno, institut
najvise bavi ekonomskim posljedi-cam- a
turizma, on nije zaboravio ni
one izvanprivredne. Vecina kritickih
primjedbi sazetih u pojmu "koka-kolaizacij- e" uistinu se na njih odnosi.
Pod ovim pojmom se misli na prodira-nj- e
tude kulture i obicaja i cak — u
ekstremnim slucajevima — na potica-nj- e
na zlocin, uzivanje droge i prosti-tucij- u.
Da se o tome ne govori napa-met,
svjedoce ne bas pretjerano mar-ljiv- o
skrivani aranzmani, koji su u
"paket usluga" u nekim africkim i
azijskim zemljama ukljucivali i one
"ljubavne".
Institut za odnose Sjever-Ju- g u Ot-tawi
ukazuje i na stetu koju nekontro-liran- i
razvoj turizma moze nanjeti
okolini covjeka.
Premda na prvi pogled izgleda da
ima vise pokuda nego pohvala, rijec
je, zapravo, samo o ozbiljnoj analizi
koja nastoji pronaci "zlatnu sredinu"
izmedu ushicenja i osporavanja. Da
li ce prvoga biti vise do drugoga, zavi-s- i,
naravno, od same turisticke pri-vrede
koja se kako to jasno pokazuje
analiza, ne moze izdvojiti od kulturne
politike, politike zastite covjekove
okoline i, napokon, cjelokupne poli-tike
jedne zemlje.