Nase Novine, July 31, 1986

              II, ""TPSfl! w-r'vripri-r ,;7'yfip,?5,"'" ' "ri'uM1', w V-- - 'W ? mrnrc pY ,fw~jpr-- , TtfWiim-rf-m """" Ж'-г,г- — ,"
4T
Ic
V ,-- q ' .V, ! " 1.'
M- - ч I
PRVI KAUBOJ U
Porodica Markovic: Emina, Mirjana, Mirko i Drasko
Bila je produzena i pouzdana
ruka Partije prilikom osnivanja
Ujedinjenog odbora jugosloven-ski-h Amerikanaca sa zadatkom
da se pruzi puna moralna, poli-tick- a
i materijalna pomoc narod-nooslobodilack- oj vojsci. U Od-b- or
su usli slavni violonista
Zlatko Balokovic, pisac Luj Ada-mi- c
i mnogi bogati industrijalci,
s naglasenom patriotskom cas-c- u. Brodovlasnik i vlasnik veli-ki- h rudnika salitre u Cileu i
plantaza sirom Juzne Amerike
Frano Petrinovic se nije nimalo
neckao: "Nikada ni u snu nisam
mogao sanjati da cu ja u jednom
odboru sedeti zajedno s komuni-stim- a. Ali, kada Roosevelt i
Churchill u ratu protiv Osovine
saradjuju sa Staljinom, mogu i
ja s komunistom Mirkom Marko-vicem- ". Balakoviceva zena je
Markoviea dovela i do predsed-nikov- e
zene Elenonore Roose-velt,
a on je samo uspeo da osvoji
njenu naklonost za Ujedinjeni
odbor.
Polemicke tekstove pisane za
list "Slobodna rec', Mirko Mar-kovic
je sabrao u knjizi '"Da smo
nacisto" (Pogled iz Amerike na
Jugoslaviju 1939-1945- ), iz koje se
vidi da se nije mnogo kolebao.
Pozdravio je 27. mart 1941. godi-n- e, neprekidno i nepomirljivo
ratovao protiv kraljevskog am-basado- ra Konstantina Fotica i
izbeglicke vlade, americkoj
vladi je pri ukazu na izdaju
Draze Mihailovica i trazio pri-znan- je Titovog nacionalnog ko-mite- ta. Vec4. avgusta 1942. u tek-st- u "Kome da se veruje" vrlo
prosto je resio komplikovanu ju-gosloven- sku sifru: treba vero-va- ti samo vestima iz Moskve i ra-dio-sta- nici "Slobodna Jugoslavi-jay- !
Napisao je: "Partizanski
odredi Jugoslavije se bore pro-tiv
fasistickog okupatora i doma-ci- h izdajnika od Ljubljane do Bi-tolj- a, odseceni su od vanjskog
svijeta, i njihova borba plamti
kao potpaljena ladja nafte na
morskoj pucini — opkoljena
morskim talasima. Razumljive
su teskoce stizanja istinitih vesti
o borbi slavnih jugoslovenskih
partizana, o detaljima te borbe,
o bitkama i junacima, o koman-dirim- a
i vojskovodjama. Te te-skoce
su povecane aktivnoscu
onih kojima nije u interesu da
se sazna cijela istina o narodnoj
borbi protiv fasizma."
Kao i u svakoj emigaciji, tako
je i u nasoj Americi bilo prilicno
skandala, netrpeljivosti, intriga
i spletki, u kojiam se nas odvazni
Crnogorac, tada lepsi i izazovniji
od svakog holivudskog glumca,
manje ili vise dobro snalazio.
Zbog epizode, opisane vrlo au-tentic- no u pripoveci Nikole Dre-novc- a "Rospija", navukao je, na
primer, jedno dozivotno, pot-pun- o patolosko neprijateljstvo
jedne zene:
"Posto je na spratu sredila
spavacu sobu, sisla je u gostin-sk- u
i uzela kao da nesto slika.
Uvrtela je sebi u glavu da ima
dara za slikara, pa je nemilice
trosila skupocene boje, mazuci
ih po belom, prepariranom, na
drveni okvir razapetom platnu.
Medjutim, to mazanje nije moglo
da ugusi u njoj jaku i neobu-zdan- u pohodu za muskarcem.
Kada bi je spopale te lude strast-sti- ,
ona bi se da bi ih ugusila,
uplitala u svakodnevno rekla-kazal- a
i u vrtlogu svoje bolesne
ambicije tonula u mrznju, tra-ze- ci razlog za trovanje medju-ljudski- h odnosa, za napade na
licnosti u kojima je nalazila oso-bin- e suprotne njenim zlim ka-rakteristika-ma.
Nemirna, sva
obuzeta ceznjom za muskarcem,
odlucila je da iz neke vrste pod-mukli- h razloga pozove njega,
snaznog zdravog coveka ured-nik- a uglednih iseljenickih novi-n- a.
— Moram ti reci sasvim otvo-ren- o
i bez ikakvog ustrucavanja.
Zelim da me cvrsto stegnes u svoj
zagrljaj, zelim da sav utones u
mene, zelim te, zelim. Eto, to je
razlog zasto sam te zvala. Necu
vise da trpim jer s muzem godi-nam- a
nemam seksualne odnose.
Molim te da me shvatis i nemoj
da te cudi sto se jedna zena tako
bestidno ispoveda jednom rau-skarc- u. Hajde, pridji blize, daj
ruku, hodi, lezi kod mene!"
Odbio je iz nekih samo svojih
razloga, posto ni Kominterna u
torn pogledu nije trazila bilo ka-kv- o uzdrzavanje. Neki djavp ga je razdvajao od te drugarice i ak-tivistkin- je.
Tek u Americi je Mirko Marko-vic
ostao, sto se kaze, bez igde
ikoga. Nije znao da su mu Itali-jan- i
streljali-- i majku na pragu
njihove kuce u selu Stijena, po- sto jepred njihistrcala idreknu-la- :
"Djeste, najgora vojsko svije-ta!"
Brat Jole-j-e bio jedan od or-ganizat- ora ustarika u Piperima.
Sestra Stoja je 1943. godine ra-dil- a
u moskovskom metrou, kada
im je stric Vukasin um'ro u"Kuj- -
rbaistneveu,ogpdaesnjeo,stuis, rebdioneepvoaskrueidsnaen
Dom za stare boljsevike.
Povratak u zemlju
Novom ambasadoru Stanoju
Simicu koji se zalagao za spora-zu- m
Tito-Subasi- c, pomogao je da
u jos uvek kraljevskoj ambasadi
promeni gotovo kompletan per-sona- li popuni ga iz nasih iselje-nickih
komunistickih porodica.
Delegaciju, stiglu na osnivacku
skupstinu Ujedinjenih nacija
potrazio je u njujorskom hotelu
"Valdorf Astoria". Pobogu, Sre-ten- e sta cete ovde, u najskup-lje- m hotelu? Znate li koliko ko-sta- ?"
— pitao je ministra Zujko-vic- a, koga je znao iz Moskve. "Sta
ja znam, sve je Subasic organizo-vao!- " Pozalili su mu se da u Beo-grad- u prakticno nisu imali ni
prebijenog marijasa, pa je OZN-- a morala da napravi veliku ra-cij- u
u hotelu "Moskva" medju
svercerima i prostitkama, kako
bi se doslo do nekoliko hiljada
dolara za put. Ujedinjeni odbor
jugoslovenskih Amerikanaca je
platio sve hotelske troskove, a
nesto gotovog novca je Zujovic
poneo sa sobom u povratku za
Beograd.
Onda je Mirko Markovic dobio
sluzbeni poziv marsala Tita da
se vrati u zemlju. Duznost ured-nik- a lista "Slobodna rec" pre-da- o je Nikoli Drenovcu, a duz-nost
rukovodioca jugosloven-sko- g partijskog biroa Stjepanu
Lojenu. Imao je americki pasos
na svoje ime, posto je prilikom
prijema americkog drzavljan-stva- ,
utajio da je komunista. FBI,
naravno, nije bila naivna i
agenti su ga pratili sve do njujor-sk- e luke. Ukrcao se na brod koji
je prevozio americku pomoc za
Jugoslaviju. Tri nedelje se s dza-kovi- ma psenice klackao na tala-sima
Atlantika i Sredozemnog
mora. U Splitu je nasao brod za
Bakar, gde je seo u voz za Beo-grad.
Na zeleznickoj stanici je rekao
kocijaso: "Hotel 'Moskva'!" Oko
devet uvece posetio ga je sin Ni-kole
Kovacevica, poznanika iz
Amerike sada ambasadora u So-fij- i, da mu prenese oceve po-zdrav- e. Po toj naglasenoj paznji
Mirko Markovic je mogao da oce-kuj- e visok polozaj u novoj vlasti.
Nikola je uvek nepogresivo pro-cenjiv- ao raspored snaga i u torn
pogledu nikad nista nije prepu-sta- o slucaju.
Ujutru se zbunio na recepciji.
Obucen po poslednjoj americkoj
modi, sa sesirom na sirokim obo-do- m na glavi, i sa zelenim paso-se- m
u dzepu, pitao je portira gde
se nalazi Centralni komitet KPJ.
Ovaj ga je podozrivo odmerio od
glave do pete: "Gospodine, ja
prvi put cujem za neku takvu us-tanov- u!" Izasao je na Terazije i
kao u nekoj prici naleteo na svog prijatelja i saradnika iz "Slo-bodn- e reci" Stevana Dedijera, u uniformi americkog oficira. Kad
mu je ispricao sta mu se malopre
desilo u hotelu, on je polusapa-to- m pokusao da ga smiri: "Ne-moj
da vices, uhapsice te neko.
Vise nikad ne trazi CK, nego ho-tel
"Maderu"c".
Na ulazu se obezbedjenje uz-muva- lo. Racunao je da je Titova
kancelarija sigurno negde drug-de- ,
pa je trazio Djilasa ili Ranko-vic- a,
o kojima je toliko citao u
nasoj stampi. Oficir ga je ispra-ti- o liftom do treceg sprata. Djilas
i Rankovic su sedeli sa Mihom
Marinkom, s kojim se Markovic
vidjao u Moskvi. Uz kafu su raz-govar- ali prisno i neobavezno o
svemu i svacemu, dok ga Ranko-vic
nije pozvao da podju u njegov
kabinet. Tu, nasamo, rekao mu
je poverljivo: "Javi Marsalu da
sam stigao!" Na to se njegov do-maci- n, malo ljutnuo: "Sta, zar ti
ja nisam dovoljan!?"
Nije razumeo te reci, kako mu
je savetovao, preselio se u hotel
"Balkan" i cekao. Ubrzo je po
njega dosao auto s nekim kapeta-nom- .
Susret s Titom u Belom
dvoru bio jekrajnjesrdacan. Pas
koji ga je njusio i mnoga jela na
rucku vratili su kod Mirka Mar-kovica
secanje na onaj poslednji
njihov pomalo zaverenicki su-sret,
pun zajednickih zebnji, u
nekoj kafanici na periferiji Pari-z- a. Pet godina i jedan tezaka rat
bili su za njima i izmedju njih.
— Zasto mi nisi poslao onih 350
dolara, koje sam ti trazio iz Cari-grad- a?
— pitao je Tito, s osme-ho- m
na lieu.
Markovic mu je odvrnuo svoj
film. Hapsenje na brodu " Nor-madi- a"
, zatvor, progonstvo na
Kubu, povratak u Ameriku, ne-sporazu- mi medju nasim iselje-nicim- a, stvaranje Ujedinjenog
odbora i pomoc partizanima.
Dogovorili su se da u redakciji
"Borbe" uzme jednu prostoriju
i prvo napise kompletan izvestaj
iz Amerike. Hranio se u "Borbi-noj- "
menzi. Po rezervisanom
drzanju Nikole Kovacevica, mo-gao
je da oseti da su njegove ak-ci- je
u Beogradu odjedanput pa-le;
Negde je javno zamerio sto
su partizanski kadrovi prete-ran- o
privilegovani u odnosu na
proverene kadrove Kominterne.
Bio je spoljno-politic- ki lired-ni- k "Tanjuga", kontrolisao je i
razvrstavao vesti koje je po-zelj- no ili nepozeljno da domaca
javnost zna. U prolece 1946. go-di- ne Djilas mu je, na Titovu ini-cijativ- u, predlozio da u cinu pu-kovni- ka JNA ode u americku
zonu u Nemackoj i drzi predava-nj- e
o novoj Jugoslaviji. Otuda je
docekan ovacijama i odmah
odredjen za dekana Ekonom-sko- g fakulteta u Beogradu i pro-feso- ra politicke ekonomije. On
je onaj profesor Karadzic, "mali
Zorge", iz romana Pavla Ugri-nov- a "Zadat zivot".
"Dole izdajnik!"
Napisao je cuvene udzbenike