Nase Novine, January 21, 1981

              w г л a..'v.v w vwvfas „v. т v; w'x.fir - r"w м-- , - ""It '"
7У.
1
„' --"V♦ Л.
-- .M',( .t'JH'IMl
Г.Л
1 r I.
K,
-- , J-- ,у - " , јг ' '' ' f' ., -- 'i . ( c 71 -- . Ij. ". '
Wi
-- TV
4-- NASE NOVINE, September 2, 1981
DASEUPOZNAMO
_. 1, sUVlij
JoS ranije, a posebno
ovog leta, sestre Romana i
Sonja Ourovic, iz Detroita,
skrecu na sebe paznju kao
lep primer uspesnog nego-vanj- a
etnickih vrednosti i
ljubavi prema kulturu i zemlji
predaka medu amerifikom
omladinom jugoslovenskog
porekla.
Veoma dobre ucenice,
skoro sve svoje slobodno
vreme posvecuju plemenitim
vestinama i drustveno-kul-turni- m
aktivnostima. Poha-daj- u
casove klavira i baleta,
ali stizu i na probe poznate
folklorne grupe "Sumadija"
iz Detroita, ciji su redovni
6lanovi. Takode nastupaju u
programima znacajnih jugo-slovensk- ih
manifestacija sa
citanjem literarnih tekstova i
recitovanjem poezije na
srpskohrvatskom jeziku.
Romana je stara osamnaest,
a Sonja trinaest godina.
Ovog leta su obe postigle
lepe rezultate u kulturnim
aktivnostima u svojstvu
predstavnica jugoslovenske
etnicke grupe.
Dana 4. jula odrzan je
svojevrstan etni6ki festival
"DJEVOJKE SA NERETVE".
Nije to ime poznato samo
Sirom Jugoslavije nego i u
mnogim mestima Evrope i
Amerike.
Za proteklih 6etrnaest
godina i repertoarom od oko
tri stotine izvornih narodnih,
rodoljubivih, revolucionar-nih- ,
zabavnih i drugih popu-larni- h
kompozicija u preko
tri stotine gradova, naselja.
Gostovale su Sirom Jugo-slavije,
zatim u Austriji,
Bugarskoj, Madarskoj,
Rumuniji, Poljskoj, Ceho-slovadk- oj,
Italiji, Belgiji,
Holandiji, Luksemburgu,
NorveSkoj, Danskoj, Sved-sko- j,
Finskoj, Francuskoj,
SR Njemadkoj, Svajcarskoj i
sada u Kanadi i Sjedinjenim
Ameridkim Drzavama.
U centru za muzidko obra-zovan- je
gradida na Neretvi
koji nosi ime Konjic ima ih
preko tri stotine, kroz hor ih
je pro$lo oko hiljadu. Deca
pp zavrSetku osmoletke
odlaze u druge §kole, gra-dove- ...
Ima ih koje su u horu
vi§e od deset godina, kao
Vesna Saric, solista, i njena
sestra 01i vera. Ima ih dosta
najboljih: Vesna, Olivera,
druga Olivera, Marlena, Emi-n- a,
Nadira, Sanja, Dragana,
Jasna, leljka, Merima,
Anita,Dzemila, Elza, Stanoj-k- a,
Sonja, Sandra, Edina,
Branka, Svjetlana... Mnogo
puta udestvovale su u radio i
televizijskim emisijama i
nastupale na poznatim
pozornicama. Dobile su
mnoga priznanja, nagrade i
pohvale. Priznanja za nego-vanj- e
muzidke kulture,
sopstvenog izvornog stila,
na kome su izabrane lepotice namena je bila da se pred- - sastav detroitskog stanov-dvades- et
etni6kih grupa pri- - stave kulture razlifiitih nistva. Tako je glasio i na
kazale kulturni program 6ija etni'6kih grupa koje cine engleskom zvani6ni naziv
V & "~ " k! 0 T ' I
repertoar, i za trud i rad
ovoga hora u kome se teSko
postaje dlan ali te§ko i
napukta. -
PRILIKA DA SE UPOZNAMO
Boravak hora "Djevojaka sa
Neretve" u Torontu u okviru
proslave Kanadsko jugo-slovenskog
dana bio je' za
iseljenike jugoslovenskog
porekla prava prilika da se
upoznaju sa jednim kvali-tetni- m
ansamblom, za koji
se mole reel da se ubraja u
popularan hor toga zanra, u
Jugoslaviji. Sirok i razno-vrsta- n
repertoar pokazao je
lepotu izvornih narodnih
pesama i njihovu virtuoz-nos- t.
To je izazvalo buru
oduSevljenja medu mnogo-brojno- m
publikom. Nije u
tim pesmama bilo nideg
isforsiranog, prenapetog.
Sve je bilo spontano i jedno-stavn- o.
Izvorno, cisto i vrlo
dopadljivo. Upravo u toj
izuzetnoj jednostavnosti hor
"Djevojaka sa Neretve" je
uspeo dodarati sliku ljudi i
mental iteta sredine u kojoj
nastaju takve pesme.
Uporno§6u i zalaganjem
nastavnika, muzidkih peda-gog- a
Sergija i Emine Belja-je- v, dobrih strudnjaka,
poznavanjem sredina u
kojima zive preneli su jedno
takvo narodno bogatstvo i
blago u mnoge krajeve na$e
zemlje i §irom drugih ze-mal- ja
preko izvrsnih horskih
peva6a.
Pevale su na Kozari, pod
Lovdenom, obalom plavog
Jadrana, pod sneznim vrho-vim- a
Slovenije, Sumovitom
Sumadijom, pored Vardara,
Dunava, Save, 0 rekama
slavnih heroja, Neretvi i Sut-jesc- i.
. . Pevale su deset puta pred
Titom. To im je najvede i
najdraze priznanje. I danas
Titov lidni potpis u spomen
knjizi stoji pokapan suzama
radosnicama. Ovlazen
suzama "Djevojaka sa Ne-retve"
koje su najviSe pe-sama
posvetile Drugu Titu,
herojima i domovini.
Vai utisci?
Vrlo smo zadovoljni do-ceko- m
i ovom posetom.
Domadini su se ved na
pocetku pokazali kao dobri.
Ovaj dolazak za nas znadi
Sirenje prijateljstva, pove-zivan- je
narodito mladih ljudi,
njihovu saradnju i dobre
rezultate. Od ovakvih uza-jamn- ih
poseta обекијето
Sirenje bratstva i jedinstva, a
to zavisi, kako sada tako i u
budu6e, od toga koliko demo
i mi i vi tome doprineti.
Sta planirate?
Da dodemo §to brze u
Konjice i vidimo se sa rodi-teljim- a,
familijom, a potom
nastavimo put prema Africi,
Aziji, Australiji...
Hor mladih iz Konjica
zavrSio je svoje gostovanje
po severnoj Americi — Sje-dinjenim
Ameridkim Drza-vama
i Kanadi.
Rastanak je najtezi. Tako je
bilo i ovoga puta: razmena
adresa, poljupci, suze, suze,
suze...
Avion je poleteo prema
Jugoslaviji, gosti i domadini
su se tuzna srea rastali
dovikujuci: DOVIDENJA!
DODITE NAM OPETI...
JELENAGAVRILOVIC
-L- ELA
ove manifestacije: "Ethnic
Festival Queens to Present
Cultural Show. Svaka lepo-tic- a
je imala na raspolaganju
pet minuta da govori o
kulturi zemlje svog porekla i
o svojim aktivnostima u
okviru svoje etnicke zajed-nic- e
u Detroitu.
Prenosimo deo Romani-- ,
nog govora koji je od strane
zirija ocenjen kao jedan od
najzapazenijih:
..." I'm pleased, to be
here, and from my heart. I'm
honored to be a represen- tee of the Yugoslavian
culture here in the metro
Detroit area.
For the past five years I
have been an active member
of the dance group SHUMA-DIJ- A,
which expressed our
native origins through folk
dance. I have for four years
been involved in various
capacities with ethnic festi-vals,
as a worker and as a
performer. I'm very proud of
my native heritage, of their
warmth, of their strength, of
their courage. It is my belief
that by having so many
different cultures brought to
this country can enrich the
american culture. Each
person brings his own
values, creativities, and
abilities. All these resources
can help to build a better
society... "
Na kraju ove.,svecanosti,
Romana je dobila jugo-slovens- ku
zastavu, klju6
grada Detroita i razne pok-lon- e
od kompanija koje su
bile "sponsors" ovog doga-daj- a.
Drugi nastup Romanin,
takode u julu mesecu, bio je
prilikom sve6anog otvaranja
novog Fax Theatre-a- , jednog
od najlep§ih pozoriSta u
svetu, koji je Mr. Verbe,
stanovnik Californiae,
poklonio gradu Detroitu.
Ceremonijalu otvaranja
prisustvovalo je dve stotine.
zvanica, predstavnika javnog
i kultumog zivota ovog
velikog grada. Romana je u
svojsvu Miss Yugoslavia,
zajedno sa Miss Italia i Miss
Africa koje su odabrane
izmedu dvadeset etnidkih
lepotica, asistirala u se6enju
trake pri otvaranju.
Mlada sestra Sonja je,
takode u istom mesecu,
uspesno predstavljala jugo-slovens- ku
etnifiku grupu. Na
izlozbi nacionalnih kostima,
odrzanoj 5. jula, na kojoj su
bile prikazane narodne
nosnje dvadeset razli6itih
zemalja, prvu nagradu dobila
je crnogorska narodna
noSnja, kao najlepSi etnifiki
folklorni kostim, a nju je
demonstrirala Sonja. Polo-vin- u
novSane nagrade koju je
takode pri mi la za svoj
nastup, Sonja je proSle
nedelje poslala u fond naSeg
lista, uz lepo pismo koje
smo vec objavili.
Nece, verovatno, proci
dugo vremena, a ponovo 6e
biti dovoljno interesantnih
informacija za objavljivanje o
kulturnim aktivnostima
sestara Durovic.
Katarina Kostic