Nase Novine, November 30, 1977

              Octdbr 26,
sssss
DOLINOM REKE BOSNE
ModrICa — Od stare kasabe u
Modrici je ostalo malo. Promenlla
su se vremena, ljudi, 2ivot. Nestalo
je mandala na trgovinama, tesnih
sokaka i ustajalostl; nema nl ona
dva zardala kazana, pretka danas-nj- e
moderne Rafinerije ModriCa,
bez koje se tesko moie zamisllti
uspeSan razvoj ove opstine sa oko
35.000 iitelja. Tako o torn vremenu
proSlom, all mnogo vise o sada§-nje- m,
kaie Hajro Slrbegovic, pred-sedn- ik
SO Modrica.
U Raflnerlji dohodak stice 600
zaposlertih Modricana a ostallh
3.400 radnika zaposleno je u Tvor-ni- ci
paplrne I plastlcne ambalaie,
zatim u Mllnsko-pekarsk- oJ indus-trij- i,
Drvno-preradivaCk- oj i u radnoj
organizaciji "Modricanka". To su
okosnlce razvoja grada i opstine, u
kojlma je prosecan lifini dohodak
po zaposlenom radnlku iznoslo
profile godlne 3100 dlnara. Medu-tl- m,
ono Sto ove godine posebno
zadovoljava to je sve uspefinlje
poslovanje privrede i smanjivanje
ranijih gubltaka. Naravno, tome je
doprinelo i medusobno udruJivanje
i bolje koriscenje tehnologije i rad-no- g
vremena. U Raflnerlji, na
primer, mnogo se ulaie u rekons-trukcij- u
pogona I izgradnju nove
fabrike za prolzvodnju baznlh ulja,
1P77
POTRAGA
Trail 8в Jakov Cor, rodom
Iz sela Kosovlne. k.b.21 , z.p.
Bribfr, Hrvatsko Prlmorje,
Jugoslavija. Starl je iseljenik
i sad bi mu moglo biti oko 80
godina. Umoljavaju se Cltao-c- i
"NaSih novina" da u koliko
neSto znaju o Jakovu Coru
jave na adresu Jugoslaven-sko-kanadsko- g
Kulturno--prosvjetno- g
DruStva "Jad-ran- ",
157 Secord St. Thunder
Bay, Ontario.
Jakova traze njegova su-pru- ga
Marlja i djeca.
koja su do sada najceSce dobijana
iz uvoza za skupe devize. Ubuduce
ce se mocl I bez toga. Kad je vec
rec o uvozu, za Modricane je pose-bno
znafiajno da njlhova galanteri-j- a
"Vjekoslav Bakulic" prodire i na
strana tr2l5ta Izvozecl svoje proiz-vod- e.
Traze se ekonomisti
i pravnici
Uporedo s razvojem Industrie ne
zapoatavlja se nl poljoprlvreda.
Oko 230 indlvldualnih poljoprivred-ni- h
proizvodaCa vec je udruzeno sa
druStvenim sektorom, a mnogo Ih
je vise povezano kooperantskim
odnosima. All, jedna stara boljka
tesko Je izleciva. Radi se o neutolji-vo- j
gladi za spremnim mladim stru-cnjaci- ma
koji bl svoje znanje ovde
prlmenill I skraslli se barem privre-men- o.
lako Modrica ima svoj sred-njoloS- ki
centar i mnogo deCaka I
devojcica spremnlh da ибе to Ipak
nije dovoljno. Narocito su potrebnl
fakultetskl obrazovani pravnici I
konomlstl, kaze Tonci Kovacevic,
predsednik Izvrsnog odbora Skup-Stin- e
opstine. All, ljudlma se,
izgleda, ne Ide iz veclh gradskih
centara, lako je Modrica povezana
sa svim okolnim mestima dobrim
asfaltnlm putevlma. Osim toga, za
OmiS — U povodu dana oslobodenja ovog
grada, 16. oktobra, puStena je u prolzvodnju novo-aagrade- na tvornlca za Izradu alumlnijoklh traka
"Omlal". Prve trake omISkog aluminlja vec su ranl-j- e,
probno, izvaljane.
U prvoj fazl stotlnu zaposlenlh ce godisnje
prolzvodltl, ovlsno o asortimenu, pet do desef
tisuca tona lima za Izradu ambalaie u prehrambo-no- j
IndustriJI. Do sada se taj llm uvozlo.
vriena otnovct м obezbeduje
Ikolovarije u druglm gradovlma I
republlkama, ako ovde nema mes-t- a.
Tako je ve6 za ovo leto u Slove-ni- ji
obezbedeno 60 mesta za ибе-nlk- e
iz Modrice koji bl uclll i radlli.
PoSto 6e na Jesen u Doboju pro-radl- tl
prvi fakulteti, ocekuje se da
ce i to uticatl na bolju kadrovsku
strukturu zaposlenih u privredi
opStlne Modrica.
Vodovodi i asfalt
Obllazecl sela u okolini ovog gra-da
uverlll emo se da su sva dobro
povezana putevlma I da je elektric-n- a
energija stigla i do najudaljeni-je- g
doma. Osim toga, dva sela vec
Imaju vodovodnu mreiu, dok je u
jos cetlri pocela Izgradnja. Medu-ti- m,
u okviru regionalnog vodovoda
17 opstlna, okolina Modrice bi6e
dobro snabdevena zdravom pija-co- m
vodom. Sve je to rezultat
napora mesnih zajednlca na urede-nj- u
I poboljsanju zlyota u njlma.
Vec je kroz devet sela ргобао i
asfaltni put.
— Kad je rec o povratnfclma Iz
Inostranstva, van zemlje Ih je bllo
oko 2.500, a sada 1 .800, jos uvek
nema konkretnih programa u rad-ni- m
organizacijama za usmerava-nj- e
njlhovlh sredstava za otvaranje
novih radnih mesta, lako na tome
neprestano Inslstiramo. Znamo da
postoje realne mogucnostl da se
zarade stecene u inostranstvu
udruie sa drustvenIm sektorom,
napominje Hajro Slrbegovid. Za
sada onl svoja sredstva ulaiu
пајбебсе u izgradnju novlh kuca i
nabavku poljoprivrednlh masina.
Na kraju razgovora, predsednik
nas je podsetio i na brigadire koji
su se vratill sa savezne radne akcije
na sistemu Ibar-Lepen- ac na Koso-vu- .
ProglaSeni su najboljima i od
izvodaca radova su na poklon
doblli televlzor. Normu su prebacl-val- i
za 200 odsto u proseku. Akcl-jas- ki
duh i tradicija duga trideset
godina Jive u gradu kraj pruge
Samac-Sarajev- o. Njlma se Modrl-6a- ni
ponose.
R. Kljajic
Narod i narodnosti Socija-Iisti6k- e
Republike Makedo-nij- e
proslavili su svoj praz-ni- k,
11. oktobar, Dan ustan-k- a.
Memorijalni
muzej
Tetovo (T.A.) — U zgradi,
u kojoj je 1943. formiran
Centralni komitet Komunis-tiCk- e
partije Makedonije, da-nas
je Memorijalni muzej. Tu
zgradu treba popraviti i u tu
svrhu su osigurali novae te-tovs- ka
Opcinska skupStina i
SIZ za kulturu. Memorijalni
muzej masovno posjecuju
kolektivi iz raznih krajeva, a
najvlSe ufienici.
Tvornicegumene
galanterije
Kragujevac (R. P.) — U
Batocini nedaleko od Kragu-jevc- a
poCela je gradnja tvor-nic- e
gumene galanterije
"Kraguj". Uloiit ce se vise
od dvjesta milijuna. Tehno-logij- a
je kupljena od svicar-sk- e
tvrtke Schisser.
-- GODISNJICA OSLOBOBENJA NISA
Prlje trideset tri godlne, 14. oktobra, u festokom naletu naro-dnooslobodllad- kih
jedinica osloboden je Nis i tako presjefiena od-stupni- ca
neprijateljskoj armijskoj grupi "E" koja se je povlaCila iz
Grcke. Iste jeseni na rusevlnama po6inje obnova grada kojem su
temelji udareni jos 286. godine prije nase ere i koji je i u nase vrije-m- e
u odnosu na geografskl i prometnl polozaj s razlogbm zadriao
naziv — "Kapija izmedu Istoka i Zapada".
Za vise od tri desetljeca Nis se razvio u moderan i dlnamican
industrijski, all ujedno kulturni i sveucili5ni centar istocne Srbije.
Na obalama N I save danas zivi vise od 160.000 stanovnika, a niska
komuna broji 220.000. ViSe od 80.000 je zaposleno, a u industriji
preko 35.000. Samo u Elektronskoj industriji je 20.000 radnika!
Takav dlnamican razvoj temeljlto je izmijenlo lice.
Proslost Ni5a neraskidlvo je vezana uz sadasnji trenutak. Spo-menicl- ma
iz proslosti poklanja se duina painja, svejedno je li rije6
o anti6kom lokalitetu Mediana, Cele kuli ili Stambol kapiji. Nislije
su ipak najponosnije na svoju nedavnu revolucionarnu proslost.
Organizacija Komunistiike partije djeluje u gradu vec 1919, a godi-n- u
dana kasnije na opcinskim izborima komunisti su pobijedili.
Otada Nis ima i slnonim "Crveni grad". Za vrijeme posljednjeg rata
kroz logore i mucilista u gradu i okolici proSlo je 30.000 rodoljuba,
ponajvlse komunista i skojevaca.
NIS je dobio danasnje ime prema keltskom nazivu Nalssus, sto
se tumaCI kao Vilin grad. Tim slijedom Nisavu su nazvali Vilina rije-k- a.
Njene plahovite vode nadvlsuju mostovi, a na njenoj desnoj
obali oko zidina tvrdave I Stambol kapije buja fivot. U nekadasnjem
sjedlstu Banovine odnedavna je Sveucili§te u sastavu kojega je
danas osam fakulteta sa viSe od dvadeset tisuda studenata. Njima
ce se uskoro pridruzlti i deveti, muzidka akademija.
Toga dana, 1941. godine
su se pod rukovodstvom
KPJ, oglasile prve ustanicke
pu§ke u Prilepu i Kumanovu.
Ustanifikim puenjevima od
pre 36 godina izrazena je
Cvrsta reSenost makedon-sko- g
naroda da se, u zajed-nifik- oj
borbi sa narodima i
narodnostima cele nase ze-mlje,
izbori za novo drustvo i
Slobodan zivot. Bila je to
poruka okupatoru, bugar-ski- m, nemackim i italijan-ski- m
faSistima, da im u ovoj
slobodarskoj zemlji nema
mesta.
Dolazak druga Tita na 6elo
Partije i idejno i organizacio-n- o
јабапје KPJ, imalo je
snainog odraza i u Makedo-nij- i,
naro6ito medu radnici-m- a, omladinom i inteligenci-jom- .
Br2em razvoju revolu-cionarn- og
pokreta i vedem
uticaju Partije u masama,
posebno je doprineo pravi-la- n
stav KPJ o ' makedon-sko- m
nacionalnom pltanju.
Narodnooslobodila6ka bor-b-a
je znacila nove druStvene
odnose I ostvarivanje vekov-no- g
ideala makedonskog
naroda — naclonalno i socl-jaln- o
oslobodenje. Ostvari
vanje tih ciljeva zahtevalo je i
obraCun sa velikobugarskom
politikom u Makedoniji i
tadaSnjim rukovodstvom Bu-gars- ke
radni6ke partije (ko-munista)
koje je, uz pomoc
sekretara Pokrajinskog ko-mite- ta
KPJ za Makedbniju
Metodija Satorova, spre6a-val- o
podizanje ustanka na
teritoriji Makedonije.
Formiranje novog Pokra-jinskog
rukovodstva na celu
sa Lazarom KoliSevskim, i
podrSka KPJ i druga Tita
makedonskim komunistima,
bili su znacajan momenat za
celokupni tok NOB-- a u Ma-kedoniji.
Ustanak se razbuktao u
citavoj Makedoniji, a masov-no
ибеббе naroda u NOB-- u
bilo je najbolji izraz njego-vo- g
istinskog opredeljenja.
Zahvaljujudi doslednoj poli-tic!
KPJ o nacionalnoj ravno-pravnos- ti,
u borbu su se
uklju£ili i pripadnici alban-sk- e
i turske narodnosti.
Makedonija je oslobodena
krajem 1944. godlne a njeni
borci su zajedno sa ostalim
jedinicana NOV nastavili bo-rbu
do konacnog oslobode-nja
cele zemlje.