Nase Novine, November 30, 1977

              штом
ЗЕ
Ti Г
Чв#
Aleksandar Bako£evi6: Danes je
pozltivno raspoloienje naSih iselje-nik- a
prema Jugoslaviji masovnije i
razvijenije nego ikad.
Clan Sekretarijata PredsedniStva
Savezne konferenclje SocljallstiC-ko- g
saveza, govorio je na posled-njo- j
sednici PredsedniStva o aktu-elni- m
pitanjima iseljeniStva.
U izgradivanju i ostvarivanju
saradnje sa iseljeni§tvom, SSRNJ
kao' front organizovanih socljalis-ticki- h
snaga naSe zemlje ima nag-Ia5en- u
odgovornost i ulogu. Ta od-govorn- ost
proistifie iz osnovnih
ustavnih funkcija i iz programskih
nacela Socijalisti6kog saveza. Otu-d- a
svaki razgovor o iseljeniStvu
istovremeno je i razgovor o zadaci-m- a
naseg drustva, o zadacima
Socijalistickog saveza radnog na-rod- a,
o mogucnostima za unapre-denj- e
nase sopstvene organizova-nost- i.
Danas je pozitivno raspolozenje
kod nasih iseljenika masovnije i
razvijenije nego ikada ranije prema
Jugoslaviji, i kao Sto vidimo, sve je,
vedi broj iseljenika koji dolazi da
poseti svoju rodbinu i svoju staru
domovinu, i koji se sa veoma pozi-tivni- m
utiscima vraca iz nase zem-lje.
Dobro je poznato, da su jugo-slovens- ki
iseljenici masovno izra-zava- li
i dokazivali svoj pozitivan
stav i za vreme II svetskog rata,
kada su pruzali znacajnu moralno--politick- u
podrsku nasem narodno-oslobodiladko- m
pokretu i Sirenju
istine o borbi za novu Jugoslaviju; i
u posleratnom periodu, u afirmaciji
soctjalisticke Jugoslavije, njene
hrabrosti, nezavisnosti i svestranih
rezultata koje je postigla u svom
razvoju. Ovakvim stavom i odno-so- m
zaista veliki broj iseljenika I
njlho'ih potomaka manifestuje
simpatlje i povezanost sa svojom
starom domovinom, manifestuje
svoje zadovoljstvo zbog progresa i
ugleda Jugoslavije, koji se zasni-vaj- u
na rezultatima njenog samo-upravno- g
socijalistifikog razvoja i
nesvrstane spoljne politike.
Pozitivan odnos naSih iseljenika
i njihovih potomaka, potvrduje se,
takode, njihovim aktivnim suprot-stavljanje- m
delovanjir fasistiiko--teroristick- e
emigracije i njenim
гл
xsa
pokusajima i nastojanjima da ise-Ijenic- ke
organlzaclje angazuje za
svoju neprijateljsku aktlvnost pre-ma
пабој zemlji.
Bez obzira sto je iseljenistvo
izlozeno stalnim nastojanjima faSI-sticko-teroristif- ike
emigracije da
ostvari svoj uticaj, sluzeci se cesto
ucenama i pretnjama, otpor iselje-nika
je onemogucio da ih, osim
malobrojnih izuzetaka, uvuku u
neprijateljsku aktivnost prema
SFRJ.
Drustveno-ekonoms- ki procesi u
svetu sezdesetih i podetkom se-damdese- tih
godina prouzrokovali
su povecanu traznju radne snage, a
time i intenziviranje migracionih
kretanja. Ova pojava, kao sto
znamo, zbog privremenosti zapoS-Ijavanj- a
u stranim zemljama, dru-gaci- ja
je od klasicne ekonomske
emigracije proslog i prve polovine
ovog veka, i sa njom su se suocile
mnoge zemlje emigracije i imigra-cije- ,
medu njima i naSa zemlja.
Danas u svetu ima oko tri milio-n- a
nasih iseljenika i njihovih poto-maka,
koji su iz zemlje otiSli pod
raznlm istorijskim i socijalnim
uslovima, mnogi sa razli6itim klas-ni- m
i politickim shvatanjima i uve-renjim- a.
NaSa politika prema iseljeniStvu
mora da vodi racuna o pomenutoj
ifflD
SVOJ SVOME
Minister finansija bonske vlade
socijalista Hans Apel odgovara na
kritiku novog budzeta koja se cuje i
iz redova njegovih partijskih prija-telj- a:
"Kad se radi o parama naroguSe
se i socijalisti".
VECINAUVEKUPRAVU
Nemacki komentator Volfgang
ESker piSe o zakljuccima jedne sin-dikal- ne
konferenclje:
"Ako je istina da je vecina glupa
Sta onda da mislimo o rezolucijama
donetim glasovima vecine".
ШЕШШ
ИиигУРИНД Na vecer poslije 7 sati. ill nedjeljom
ЈИМРјВЈт?' ЗИН na kucni telefon Ш
slojevitosti i karakteru jugosloven-sko- g
iseljenistva.
Polazeci od masovno izrazene
ljubavi i zainteresovanosti za rodnu
grudu, za staru domovinu, i imajuci
u vidu mnoStvo raznovrsnih oblika
okupljanja nasih iseljenika i njiho-vih
potomaka, naSa zemlja treba i
dalje, i vise, da vodi racuna o pozi-tivn- oj
politici prema prvoj, drugoj i
trecoj generaciji nasih iseljenika, i
da tu politlku jasno odvoji od one
koja je usmerena protiv svih vidova
delovanja neprijateljske emigracije
i njenih organizacija.
U saradnji sa iseljeniStvom mo-ram- o
imati u vidu da se radi o vrlo
slozenoj strukturi iseljenistva, da
ono zivi u zemljama sa razlifiitim
drustveno-ekonomski- m sistemi-ma- ,
da su oni po pravilu strani
drzavljani, integnsani u inostrane
sredine, i da naSa saradnja treba da
bude prilagodena razlicitim nacio-nalni- m,
socijalnim i drugim osobi-nam- a
svake iseljenicke sredine, i
da prvenstveno treba polaziti od
interesa i potreba iseljenika. Tako-de,
viSe nego do sada, imati u vidu
one procese medu iseljeniStvom
koji imaju nove karakteristike. U
redovima novih generacija mnogo
je ucenih i uticajnih ljudi.
Takode, morarrio uvazavati neke
specificnosti koje se ispoljavaju
NAZDRAVLJE!
U diskusiji o alkoholizmu na
frankfurtskom radlju jedan lekar
kaze:
"Alkoholicari imaju sve razloge
da napijaju sebi u zdravlje".
таиаанм
HUMANIJE OD HUMANOG
Amerlcki psihijatar B. Godard
piSe u listu "Glob-demokrat- ":
"GreSiti je humano — osudivati
druge Sto greSe joS humanije".
GRESNAISTORIJA
Engleski komentator Klerens Da-ra- u
piSe:
"Istorija se ponavlja — to je njen
veliki greh".
OAVOLSKESMUCKE
Engleski politolog Heri ASarst
kaze u jednoj diskusiji:
"Politika je kao smucanje — de-lo- m
ideS tamo gde hoceS a delom
gde te davo odnese".
SBSSKSS
OGLASI KAKVIH
DANAS NEMA
U beogradskom dnevnom listu
"Politika" objavljen je pre 50 godi-na
oglas ove sadrzine: "Molimo
gospodlna koji je prekjufie, oko
Sest sati, sedeo sa mnom na klupi
na Kalemegdanu da ml javl da II Je
on uzeo moj zenski kISobran...".
Jedan drug! oglas iz istog vreme-n- a
u Istom listu glasi: "Inteligentna
udovica, prljatne spoljaSnosti, trail
inteligentnog gospodlna koji bi joj
momentalno pomogao sa 6etiri-p- et
hlljada dlnara. Ostalo po dogovo-ru...- ".
October 26, 1977
kod iseljenika odredene naclonalne
pripadnosti, ali uz stalno nastoja-nj- e
da se јаба osecaj jedinstva
medu iseljenlcima jugosloveneklh
naroda i narodnosti. Izgleda da se
viSe moze postici u druStvenom i
kulturnom povezivanju medu ise-ljeniStvom.
Dakle, naSa saradnja
treba da bude fleksibilna i izdife-renciran- a,
zavisno od uslova sredi-ne
u kojoj iseljenici zive i rade, kao
i medudrzavnih odnosa. Pri tome
potrebno je stalno imati u vidu da
nam je cilj, da saradnjom pomo-gnem- o
da naSi iseljenici sacuvaju
svoju kulturnu baStinu, zadovolje
svoja interesovanja za zavicajem ili
zaviCajem svojih predaka, kultur-o- m
i jezikom, i da doprinesu una-preden- ju
bilateralnih odnosa izmed
Cu naSe zemlje i zemlje ciji su gra-da- ni
postali. Cilj nam je da ne
samo nase iseljenistvo ojaca kao
pozitivan faktor u bilateralnim
odnosima Jugoslavije sa mnogim
zemljama, vec i da postane joS zna-cajni- ji
faktor u suzavanju prostora
za delovanje faSisticko-teroristick- e
emigracije, a time i u borbi protiv
ekstremizma i terorizma. Treba
voditi dijalog i odrzavati kontakte
sa svim iseljenickim organizacija-m- a
i pojedincima koji imaju poziti-van
odnos prema Jugoslaviji. Mi
smo protiv zloupotrebe verskih
osecanja iseljenika, ali smo za
razvijanje saradnje sa pozitivno
K?
кд 0
raspoloienim crkvenim faktorima,
radi uspeSnijeg delovanja medu
iseljeniStvom.
Saradnju sa naSim IseljeniStvom
nije moguce zamisliti bez bolje
organizovanog informativnog delo-vanja.
Stipendiranju dece naSih iselje-nika
nu2no je posvetiti vecu pai-nj- u,
posebno za izufiavanje onih
oblasti koje su znafiajne za odria-vanj- e
etnicko-kulturno- g identiteta
iseljenistva. Oni ce svakako kasnije
biti nosioci pozitivne aktivnost!
medu iseljenicima.
Moguce je dalje unapredivati
saradnju sa iseljenicima I putem
sporta, gostovanja kultumih ekipa
u oba pravca i turizma. Nekada su
naSi iseljenici svoje kontakte os-tvariv- ali
prete2no pismom, a sada
savremeni redovni i darter-leto- vl
omogucavaju dinamifinije veze,
odnosno masovni dolazak iseljeni-ka
u staru domovinu. Ceste borav-k- e
naSih predstavnika i delegacija
treba viSe koristiti i za razgovore o
problemima iseljenika i za kontakte
sa njima.
Aleksandar Bakocevic je poseb-no
naglasio:
Matice iseljenika su se afirmisa-l- e
kao najprikladniji oblik veza i
saradnje sa iseljeniStvom, kako za
iseljenike tako i za zemlje emigra-cije.
Zato je potrebno da SSRNJ
stalno pomaze matice iseljenika u
usavrSavanju oblika I metoda rada
organizovanih na samoupravnoj
delegatskoj osnovl.
V. P.
("Politika")
DOPISNA BIBLIJSKA
§KOLA
VArvTNUDI
Proudavanje BibFije putem dopisa. Proucavanje i
svi materijali su besplatni. Pisite na:
DOPISNA BIBLIJSKA §KOLA
P.O. BOXA3492
CHICAGO ILL., 60690, USA
iE3&f2a&QK2&E2E2QnE5QaQQQaaE2ae2EaQE3EQQE2E5E5QE2E2E2QEEZQE2QQQEia
Caravan Imports
(3
S3
ta
ass
b3
jr
831-- 3 Brown's Line Alderwood Plaza
Toronto, Ontario M8W 3V7
Tel. (416) 252-5856-7- -8
Yugoslav Radio Program 'Caravan of Friendship
on CH!N-F- M 101 Monday to Friday 2-- 3 p.m.
Saturdays 2 - 3:30 p.m.
Central JewA Stand & Variety,
YUGOSLAV RECORDS BOOKS NEWSPAPERS
РИОР. MR. & MRS.STAKCHEV
256 AUC1USTA AVENUE Bus. 924-537- 0
TORONTO, CANADA M5T 2L9 Res. 920-463- 3