Nase Novine, September 27, 1978

              mm
mmme пШЛВ Ш1Ш1111ШШ11111Ш1
;ш;
Ф— (k flfe _
'
1201123
шшшшт
llllll
Veliki dvoboj Je рф5ео. Робео Je onako kako
se I o6ekivalo, lakpfeu oba rlvala najavljlvala
nepoStednu borbu jos" od samog pocetka. No,
ni jedan nlje Imao hrabrostl da makar sta
reskira. Neznajucl Sta je onaj drug! prlpremlo
u 'Ikucnim analizama" I Karpov I Когбпој drze
se, bar na pofietku, ustaljene teoretlke, cak
bez pokuSaja da makar koji novltet isprobaju
na protivniku. Clnl se kao da I jedan i drug!
zele da "uspavaju" protlvnlka i da prlpremlje-n- e
zarhke sruce onda kada se onaj drug! naj-man- je'
nada;
Za'prve'dve p'artije теба moie se re6l sye
drugo, samo ne da su na nivou теба za tltulu
prvaka sveta. Onaj ko bl.anallzlrao partlje (a
da nezna ko su protivnlci) pre bi pomisllo da
je u'pltanju susret dva klupska majstora, nego
dva diva Sahovske р1обе. Najkradl komentar
jednog poznavaoca Sana bio biza prve dve
partlje — dosadno I nezanlmljlvo.
No, ako su partlje same po sebl bile neza-nlmljlv- e,
za m'noge je bljo Itekako zanlmljlvo
kako 6e se IgraCI ponaSatina otvaranju. Kor-бп- ој
je Јоб pre otvaranja теба Izjavlo da 6e
ostati sededl dok bude Intonlrana himna
SSSR. Svetska Stampa je konstatovala da se,
Когбпој nlje postldeo zluradog osmeha kada
je umesto hlmne SSSR orkestar intonlrao — , Internaclonalu (koja je, uzgred nekada bila
zvanlcna himna SSSR). . j
Prvf put u isforljl svetsklh prvenstava — a
ovo Je 29-t- o po redu — IgraCI su predstavljenl . samo Imenima pored table, a ne I Imenom
zemlje koju predstavljaju. Razlog — Когбпој
je zahtevao da se kao zemlja kojoj pripada
stavi Svajcarska, Sto Medunarodna Sahovska
Federaclja nlje prlhvatlla, Jer on nema Svajcar-ek- o
drfavljanstvo. Praktl6no, Когбпој JoS uvek
nema nlkakvpg drzavljanstva, jer je Izgublo
sovjetsko kada je odlucio da se ne vratl u
zemlju, a nlje u meduvremenu dobio nl jedno
drugo. Umesto hlmne, u njegovu 6ast je Into- -,
niran deo Jedne od Betovenqvlh slmfonlja.
06eklvanja da ce теб b'ltl,' zavrSen; brzo
svakako se пебе bstyarltl I najverovatriije je da
6e "trajatl. puii, broj'partlja.r'Mogu se'takode
IzneverM o'cekfv'anja da ce znatno mladl Kar-pov
donrilnlratl.Medutim, on pokazuje heupo-redivoivl- Se
nerypze I lako se moze,dogodltl daj
iskusnljl Korcnoj pobedi u ovoj teSkbj.borbV
zlvaca. ,J ' '"'" " -- ?iv
. Verujerhp da 5e mnoge naSe filtaoce lnterer
soyatl nefito vise o akterlma dybboja. Zato
donp8imo deo njlhpvlh blograflja. Iz pera,
jedhog od najpoznatljih SaKovsklh komenta-tor- a
Iz Jugoslavije, Dlmltrlja Bjeilce.
,,, . . — '
Klupa Anafolija Karpova
Svjetski prvak Anatoli] karpov робео je
Igrati Bah аИбпо velikom ч Kubancu Capa-blanc- i. Imao je samo 4'i pol godlne, kada'
je nau6lo prve poteze. Njegpv. otac Evgenij
Stepanovii1 niie Isprva, ielio-d- a njegov Bin
igra tu.kompliciranu igru, ali. je kasnije mo-r- ao
рорџвЏЏ. ' ' ,.f Evgenij Stepanovi6 je bib veoma jak igrdt
— imao je впади prve Sahovske kategorije
— i, zbog "toga je, rrtali Tolja, kako'!oi milja
nazivaju Кагр"оупрШт1рпПЦаШ'ргоШ. ,.
ocat rtdpvito ,
g'ubio. Zbog ovth'pqrdza'l'testo
je plakdo, ali je brzo. do&lo vrljemefia'jei oii
робео pob'jedivatl oca. Prijatelji ви' ga riago-vara- li da pode u Sdhovakl kruiok it Dvorcu.
ш ш
kulture u ZlatQUitu, gdje je roden. Prvl od-laz- ak u kruiok zabiljeien je 1958. godine. Bilo je to vrijeme, kada je Bobby Fischer
osvojio naslov. velemajstora (Karpov je ro- den 23. svibnja 1951.). JoS dalje, iza Vrala u
Sardin8ku,,Tdden je 1949. godine, Jurij Ba-laSo- v, koji 6e na Filipinima, uz Mihaila Ta-Ij- a, Igora Zajceva i Evgenija 'Vasjukova po-mag- ati Karpovu.
Kaiu da na granici Izmedu Evrope i Azi-j- e nije bilo u to vrijeme niieg drugog, sto
bi posebno zainteresiralo ovu dvojivu djeia-k- a, koje je privukao Sah...
V. Zlaioustu je Karpov proveo svojih prvih
15 godina tivota. Kada je Btigao --u Sahovski
kruiok, atolovi au bih viaoki za njega, ah
naSio'se rjeSenje — postavili su mu.pod noge klupicu, a stavili su i jastuk na sjedi&te, da
bi se bar done We izjednaCio s'proHvnikdmi.
Sedmogodiinji Karpov je it prvom poku&aju
osvojio- - ire6u kategbriju. On je kasnije sue
ikanteagsloorvijeprvoaskvatfabsvijuetap.rvBimio jpeoksulaibaajiSmana,t pa je-dva- -se primjetivao dok.je sjedio za stolom.
pRboielsoplualbvileioinkmaoaoodnmmaploaprdrlnunospkioionpplorrvsseklinijestlvotoguorrjn.eirTzaaamsnuojeggjeaa
igrIazo. ikSoalhskiihosvdoajinoa sApencaitjoallinjua nKaagrjpaodvua. , po- sebno je' o'stala znaiajna naredba Skole broj
3 џ Zlatoustu. Tale naredba glasila:
— Za izvanredne rezultate u Skoli, dodije-Ijuj- e se diploma uieniku Vllrazreda Ana-toli- ju Karpovu; koji. postaje poCasni uCenik.
Skole — u, njegovu .fclupu te imati pravo sje-s- ti samo odlikaH. . ' Tako je nastao poseban trofej te Skole — klupa Anatolija Karpova.
,
U XX sredtijoj Skoli u Tuli, proveo je Kar-pov
tri godine. i osvojio zlatnu medalju za odliino uienje. V Tulu je preSao iz svog rodnog tZlatousta, i tako je poiela njegova
Sahovska kdrljera. Igrao je na omladlnskim turnirima i bio najmladi majstorsfci kandi-da-t. Taj naslov majstorskog kandldata osvo- jio je sa 11 godina, tj. 1962. godine.. Majka se
ponosila, jer je njezin sin uvljek bio naj-mla- di audionik turnira. Sa 15 godina bio je
majstor, a naslov je osvojio u Lenjinpradu
1986. godine, poslije turnira, na fcome su na-stup- ali majstori. protiv mladih majstorskih
Handldata.
Karpov je poslije tog uspjeha neko vrije-me
pohadao Skolu Mihaila Botvinika, ali on
8am kate da u to} Skoli, nije mnogo Sto na-u6i- o, izuzevSlda je shvatio kako treba pri-laz- iti Sahu i kako je Sahovska .Igra veoma
napornd, ukoliko iovjek ieli postizati uepje heu.hjoj
Kasnije je sve iilo vratolomnom brzinom.
. Vm69:ig6dini,'Krapov je postdo omladiriskim
prvakom svijeta, a;t dvije godine kasnije os-vojio
je i naslo6 velemajstora. Od toga nje-gova
karijera zna samo za uspjehe. On .je
ipostao. prvak svijeta 1975. jer mu Fischer nije
iziSdo џа megdan, ali Sahovski svijet je ubrzo
shvatio da ima pravog prvaka. Karpov je
.igrao i pobjediuao pofcazujtidi svoju vrijed-no8- tt Sada ga dtiekuje prvi dvoboj u ulozi
ovjetskog prvaka. On je optimist i rekao nam
je, da ne zna koliko ce trdjati taj dvoboj
- protiv Kortnoja, ali kate da vjeruje u svoju
pobjedu. On je isto tako vjerovao u pobjedu
protiv Fischera, ali. — na ialost — do,tog
dvoboja nije riidoBlo ... it Volim sumnjive pozicijo
Viktor Kortnoj je na svom prvom omla-dintKo- iri prvenstvu Sovjetstiog Haveza u ue-njxngrd- du 1946;' godine, bio medu posljednji-m- a na tablici. To "je bilo veliko iznenadenje,
an Kortnoj je i sam objasnio da njegova ka-rijera-
mje u poietKu biia tako uspjejna. On
je rekao;
,
' — Lasker je u svoje vrijeme primijetio da
, prilikom izjedna&entr pozicijc ha ploii par-ti- ja rijetko kada ima saarzaj i borbenost, pa se.'obitno iakve partlje zavrSavaju remisom.
Sdhist Ikojl he voli, remise — a ja prlpadam
toj skuplni — duian jes da na џек{ nacin na--,i rusi rdvnoteiu .da, nesto sam irivuje, te po-то- би toga dode do inlcijativc, ill da dozvoli
protlvniKU napadi Ne' Dolim prvi napadatl, a . nlti irtvovati, jigure i„.pjeSake. Radije i uo'
mmmm
REVAN§U MONTREALU
Jugoslovenski velemajstor, Boiidar Ivanovid,
ima prillku da se revanSIra madarskom kolegl,
Saksu, za neuspeh na Otvorenom prvenstvu
Kanade u Hamiltonu.;Pbafyelemajstora uCestvu-j- u,
zajedno saveclm brbjem najboljlh IzHamilto-na- ,
na turniru u Montrealu, koji je робео profile
subote.
u Montrealu traje deset dana i veruje-m- o
da demo imati rezultate odmah po zavrSetku.
PoCetak nije nl jed-no- m
doneo prednost.
Obojica fiekaju na
greSku protlvnlka —
radije nego da reskl-raj- u.
Ko 6e prvi izgu-bl- tl
zivce?
volim protivniku ostaviti mogutnost da po-din- je napad, da oslabi pjeSake i da mi neito
Irtvuje, a kada dode trenutak, ja mu uratlin
ono ifto mi je irtvovao. Volim' sumnjive va- -. rijantel
Aljehln je jednom zaplsao, da je onodga-ja- o avoj kdrakter preko Sahfl, a tako bi
mogao redi i Korinoj", velemajstor, koji je u
svojoj Sahovskoj J karijeri zaista zabi!je2lo
mnooe.pobjede. ' хч
Po.prirodi je veliki optimist, ,a jednom nam
je ispriCao kako je prvi puta poteo igrati
Sah.
Ualazlo se u Lenjingradu 1944. godine, i
netko mu je predloiio da podu u dvoranu
pionira oilgrati partlju Sana., Prije toga
uopde nije razmiSljao o Sahu, jer mu on nije
mnogo zmilo — viSe je volio glazbu i bio
Clan umjetnlike sekclje u Skoli. Ipak se od-lut- io zalgrati Sah i to mu je ostala.'uehka
'ljubau.
Njegova je obitelj bila siromaSna, otac je
pogmuq. na "frontu, a on iivio s madehom w
'Lenjingradu.
Prvi susret Когбпоја i Spaskog se dogodio
joS u lenjihgradskom Dvorcu kulture. Kort-noj
je vet tada bio omladinski prvak Sovjet-skog
Saveza, a Spaski je kao 10-godiS- nji dje-ta- k
doSao igrati, na simultanku protiv Kort-noj- a. Jedna Sahovska tabla bila je prazna i
Spaski je zakasnio. Kortnoj mu je ipak do-zvo- lio da igra, all je izrazio ielju.da tu par-tlju
oalgra na slijepo.. Zatudo i pokraj to-ga,
Sto°je igrao na slijepo, Kortnoj je pobi-jedlo,- ia Spaski je zaplakad nakon zavrSetka
partlje.
Ova dva velehtajstora tada nlsu ni slutila
da, 6e .1977. godine rjeSavati u jlndlnom dvo-boj- u kandldata pitanje tko ce izidi na meg-da- n
Ahdtoliju Karpovu. Dvoboj je odluiio da
to bude Kortnoj, pa tako Kortnoj i Karpov
na Filipinima sada odlutuju o nculovu pr-,va- ca svijeta.
Karpov je sam pristao da u slutaju neod-lucn- og .rezultata Igraju do [slljedete pobjede,
ali ukoliko izgubi naslov prvaka, on ima pra- -'
vo na uzvratni dvoboj idute godine.
Tko te ppbijediti? Obojica su veliki opti-mis- ti.
obojica vjeruju u svoje snage. Karpov
je 20 godina .mladi i to znati veoma mnogo, ali Kortnoj ne priznaje godine.
Tko Ce bti. prvi? Morat demo satekati is-h- od
tog vellkog dvoboja, koji ulazi u Sahov-sk- u
' nlm pfoonvdijoemst okdao550d.0v0o0bodjolaaran.djvetim nagrod
DIM1TRIJE BJELiqA
SAMO SAKS
BEZPORAZA
Otvoreno prvenstvo Kanade u
Sahu proteklo je u znaku ubedljive
superiomostl madarskog velemaj-stora
Oule Saksa, koji je zabelezio
6etirl remlja 1 sedam pobeda — je-di- nl
je u6esnik bez izgubljene par-tlje.
Za cltay bod je izmakao ostali-m- a,
Sto'je Inaie retkost na turniri-ma
ovevrste I dznaCava pravu vred-no- st
jednog Sahiste vrhunske kla-s- e.
Drugo do cetvrtog mesta, sa po
osam poena, podelili su kanadski
junlorskl Sampion, Mike Rolland,
i ►
I. ..
"'
'-- r .,'' '-- V . „ЈУ"
Turnir
kanadski (nekada sovjotski) maj-stor
Iz Toronta Roman Pelc I ame-rifi- ki
majstor James Bolton.
Razocarenje su priredila ostala
dva velemajstora, pored Saksa.
Bozldar Ivanovic I Leonid Samko-vi- c
podelili su, zajedno sa interna-cionalni- m
majstorom Janezom Ba-rleo- m,
peto do sedmog mesta sa
po 7.5 poena. OStar stil Ivanovica
posekao ga je u susretima sa Sak-so- m,
Pelcom I Antuncem, dok se
protiv--Barl- ea morao zadovoljiti
nereSenim. Na Ivanovidu, kao i na
ostalim jugoslovensklm igrafiima,
prime6ivala se neprilagodenost sa-tn- oj
razlici. N6, to svakako nlje
opravdanje, jer je tu istu razliku
morao savladati i Saks.
Ostala trojlca jugoslovenskih in-ternacion-alaca,
Sofrevski, Antunac
I Karadzic, zajedno sa nekolicinom
najboljlh kanadskih igraCa, podelili
su osmo do 15-o- g mesta sa po
sedam poena. _ Kako smo vec u proSlom broju
rekli, ovogodiSnje Otvoreno prven-stvo
Kanade nlje Ispunilo ocekiva-nj- a
po masovnosti, all je po kvali-tet- u
igraia i odigranih partija bilo
jedno od najuspeSnijih takmiCenja
odrzanih do sada u Kanadl. Borbe
su bile veoma oStre, a mnogi do
sada malo poznati igracl uspeli su
da postignu punu afirmaciju u
borbi sa proslavljenim imenima,
kakvi su bill pobednik turnira Saks i
jugoslovenski predstavnlci, kao i
velemajstor Samkovifi. Bilo je puno
vatre u svim partijama, a u otvore-no- j
grupj mlroljubivosti nije bilo.
Svi nereSeni i.shodi dati su tek
posle velikih borbi, kada se na
pobedu vise nije moglo igrati.
0 organizaciji turnira mozemo
govoriti uglavnom samo u super-iativim-a.
Clanovi sahovskog kluba
"Svetozar Gligori6", kojima su na
6elu bill entuzijasti BlaSkd Gabrlb i
Frank Sarka, he sarho da ,'su .Ispu-nll- i,
nego su Г nadff)aSi.isi:.ocekiya-nja- .
Pokazali su sezrelim i za naj-ve- da
ostvarenja. Za uspeSnu orga-nizaci- ju
turnira zasluzuju sarho
6estitke — koje im nikakpne mogu
bitj dovoljna satisfakcija za sve ono
Sto su ufiinili za'popularnost Saha uv
Hamiltonu, posebno medu naSIm
ljudlma" u ovom gradu.
U narednim brojevima donecemo
kompletnu listu plasmana, zajedno
sanekim najzanimljivljim partijama
sa Otvprenbg prvenstva Kanade.
Velemajstor Ivanovii (prvl sa des-na- )
doSao e kao jedan od favori-te,
ali je dotiveo mnogo feSkih
trenutaka. U partiji sa Tomisla-vo- m
Kurtovliem (dlanom .kluba
"Svetozar Gligori6") morao je da
upotrebi sve svoje znanje da
zabeleil pobedu.
i i