Nase Novine, May 11, 1983

              ml 1 A "
Podetkom godine 1975, radila sam u Angoli
kao dobrovoljna bolnidarka pri jednom
Narodnom odboru Pokreta za nacionalno
oslobodenje Angole — MP LA... Zbog
tadaSnjih loSih komunikacija, neka plsma
nisam mogla poslati prijateljima, koji su se
interesovali za Angolu.
Molda nije kasno ako ih sada uputim?!
(Nastavak iz proSlog broja)
Taj dan тибпо je i zapofieo, pitanjem:
hoce li Toni mod da izdrzi i ovaj, treci
uzastopni napad paludlCne groznice? Linfne
zljezde veoma su mu nateCene; povremena
jaka drhtavica smenjuje se sa veoma
visokom temperaturom. Od podneon seviSe
i ne zali na glavobolju ni na osecaj "da mu
noge i ruke rastu i postaju ogromne i teSke".
Malaksao i bezvoljan, leiao je u kubati
majke Nande.
U priruCnoj apoteci N.O. ima Jos' samo
malo joda, vate i zavoja...
Talasi, Cas jasno plavi, 6as tamno zeleni,
cas crni, beSumni i blagi monotono lizu
obalu. Na njima nema galebova — dojahuju
jedino prelomljeni odjeci bazuka iz Luande.
A i ovi oblaci! Samo obecavaju kiSu, a
donose nekakvu vlagu od koje se koza jeii...
Ni jedna od iena, okupljenih oko vatre
pred Nandinom kubatom nije pricljiva. Uvek
brbljiva Katarina, sa svojom obaveznom
pletarom na glavi, punom kokosovih oraha,
stalno je nekud odlazila i, opet se brzo
vracala, ne napravivSi ni jednu jedlnu Salu,
makar i nasopstveni габип. U popodnevnom
sumraku, njen predugafiki pan najednom bi
iskrsavao i nestajao kao kakvo prividenje..
Lemba je dugo prebirala "muSule" iz
duboke kotarice, odakle su izvirivali
staklasti prvi meduza. U sedecem
stavu, njena velika, bolesno nate6ena
leva noga bez nokata, kao da se joS viSe
isticala I, nekako, odvajala od devojclna
tanuSna tela u haljetku s krupnim, crvenim
cvetovima na zelenoj plohi.
Odjednom, kao s neba, banuo je pred nas
Fernando I rekao:
— Utulite vatru! Neko nenajavljen dolazi
nam iz pravca Luande! — Odmah zatim je
otISao.
Ova vatra nije se mogla videti ni sa jedne
strane pu6ine. Dim uiarenog palminog
ugljevlja puzio je po pesku i rasprSivao se
film bi se izdigao. Ali — opreznost je majka
mudrosti. Табка, koju je jedino Fernandovo
IzoStreno oko moglo da prlmeti, u ovoj noci
bez sjaja, posle nekih tridesetak minuta
pretvorena u oStrokljuni kano, pristizala je
uz obalu Ponte Kurimba.
Covek u stojecem polozaju, za veslom u
kanou nije mogao da opazi ni jednu jedinu
"duSu" ovde. Pa iako je Manuele u tome
Coveku ve6 bio prepoznao "druga Silvu —
6ekalo se da se pridoSIIca prvi oglasi.
PriguSeni Sum slepog miSa u letu, kratak i
presecen, ponovio se prvo tri, a zatim jo§
dva puta. Fernando, Manuele i Luii, brzinom
puS6anog zrna, doleteli su pred kano.
Iz naSeg skrovlSta na samoj obali, Lemba i
ja gledale smo kako je joS jedan Covek ustao
iz kanoa, a onda su on, Fernando i Manuele
bukvalno Izvla6ili sa dna, do tada takode
nevidljivu, nekakvu zensku priliku.
Ta zenska prilika, u haljini nekada veoma
svecanoj, a sada svoj' u ritama, od teSke
svlle, u imitaciji riblje krljuSti — silno se
otimala iz ruku тибкагаса. NiCiji glasovi do
nas nisu stizali. Silva je za to vreme
razgovarao sa Lulzem, a kada su ona trojica
izvukli zensku priliku na obalnl pesak, Silva
je neSto govorio Fernandu i Manuelu, koji su
se ve6 bill uputili prema zgradi N.O., vukuci
sobom пеоШбпи priliku. Na pesku, iza njih,
ostajala je duboka brazda od nogu koje su se
zilavo odupirale. Silva je ostao u kanou
stojedi, oborene glave, oslonjen o veslo
zariveno u рМбак. Onaj drug! seo je na obalu
I бекао, dok je Luii prilazio пабет
skroviStu.
— MisllS li da vredl poslati Tonija na Sao
Paolo"— upltao me je, a mene je to pitanje
veoma zbunilo — uopSte ga sada nisam
oCekivala.
Luizevo drzanje б!пНо ml se nekako
napetim. Nije, kao po obicaju kad s ljudima
razgovara, gledao u об). 2urill smo besputl-co- m
po dubokom, sipavom pesku prema
udaljenoj Nandinoj kubati. Luizev jedan
korak bila su moja tri. Ja sam se, uz to,
V '
March 16,1983, NASE NOVINE --13
Pise:MIRA$TRBAC
spotlcala o svaku, tek prokljuvelu, glavu
ananasa I naticala o svakl kaktusov zbun,
koje su bosa Luizeva stopala spontano
mimoilazila...
— MozeToni pre policiskog Casa ve6 bitl
smeSten u bolnicu — govorio je Luii, ali ga
je neSto drugo mnogo viSe pritiskivalo. Glas
mu je dolazio iz osuSenog grla.
— Idem i ja — rekoh. Moram da
razgovaram sa dr. Fereirom. Ne znam kako
da postupim sa onlm otvorenim ranama na
Sebastijanovoj kozi, one se... — nisam nl
zavrSila re6enicu kada mi Luii polozl, u
hodu, ruku na rame I гебе:
— Ne. Ti ne moieS ici. Tvoja kola je sada
ovde potrebna.
Nekako jetko behu izgovorene I naglaSene
dve prve геб! iz suvog Luizovog grla, tako
nesvojstvene njemu.
Mora da sam utisak, izazvan ovom
konstatacijom izrazila jer mi je Luiz odmah
objasnio razlog te, odjednom nastale potre-b- e.
Ta potreba bila je devojka Bobinal
— Ako je to, zaista, bolest, zaSto ja, ipak,
ne mogu da je razumem? — pitao se Luii
gotovo sa обајапјет I poSto smo Tonija
smestili u kano pored Silve I njegovog
druga.
— Otkud ba§ takva bolest — ponavlja on I
vefieras, dok motorni батас, u kome Bobina
sa Rujem I dvojicom vojnika FAPLA,
iScezava iz naSeg vidlka...
U Luandu, u ratu ovih dana, odnekud je
prispela devetnaestogodlSnja, crnoputa de-vojka
Bobina. U njenoj poremedenoj svesti
rodila se bolesna ideja: da je, ona, Bobina
— "belkinja". Tumarajucl ulicama, kojima
jedino granate i kurSuml slobodno krstare,
Bobina nije hajala ni za policijski cas ni za
uspostavljene granice 4 razne vojske... Ona
je, jednostavno, htela da ljudima koje srece,
otkrije svoj "beli identitet", traiedi, pri torn,
"svoje belce koji su se nekud sakrill..."
U torn koSmarnom lutanju, Bobina je,
prvo, nalSIa na jednu "veselu trojku"
portugalskih vojnika. Kao u kakvoj bestijal-no- j
igri ovi "prihvatlSe" nesre6nu devojku I
povedoSe je sobom u kasarnu, nedaleko od
Palate Vlade. PoSto se izdaSno posluiiSe
mladim telom umobolne devojke, — oni joj
obukoSe haljinu od teSke svlle, boje riblje
krljuSti I izvedoSe na ulicu. Jedan bivSi
dezerter kolonijalne vojske, svrSeni matu-ra- nt
iz Lisabona, simpatlzer MPLA — po
imenu Rui — videvSi s prozora ovu
6udnovatu grupu, IstrCao je na ulicu i upltao
vojnike: kuda to vode ovako neumesno
odevenu tamnoputu devojku. Jedan od
"veseljaka", svo'.xC:ko pretpostavljajudi da i
ovaj, svetlokosi mladi6 ima u glavi iste
prljave misli kojima je on, sam.opsednut,
гебе veoma prosta6ki "da cura nije dobra za
nas" I da6e je "prodatl onima Iz UNITAI".
Rui tada nije znao da je ova devojka bolesna.
Njeno lice nije joS video. Ipak, on prede
preko vojnikove brutalnosti I гебе ozblljno:
— Pustite je neka sama ide tamo gde je
naumila.
Na to isti vojnik nestrpljivo dreknu:
— Zbog takvih kao Sto si ti Portugalija
gubi svoje blago — S nekoliko udaraca
pesnlcom on obori Ruia na tie I potrta za
svojom grupom koja se udaljavala.
Tri vojnika I Bobina stigoSe u ulicu
KombatenteS'l јоб na р1обп!ки, uz glasne
povlke i smeh, "trampiSe" Bobinu za tri
paketa cigareta "kent". Iz okolnih киба, neki
ljudi skriveni iza zavesa, posmatrahu i ovu
scenu. Uz grube, nesjane Sale na габип
bolesne devojke "veseljaci" ubedivahu glu-pa- ve
UNITA vojnike — Ona jeste bela, samo
se pravil
U haljini od teSke svlle boje riblje krljuSti,
tamnoputa Bobina, prazna pogleda I tela u
nervoznim grfievlma, pfipljala se uz Jednog
kratkonogog brku s pti6jim, malim oil ma i
klempavim roze uSIma.1
— Jeste, ja sam kao til Hajdemo ku6il —
vikaa je I hvatala ga za bluzu.
— Odi k men! — pozva Bobinu jedan
UNITA, boje годаба. --j I ja sam beol —
Bobina mu pritrfia i zavapl:
— Vodl me brzol Zar he vidiS da ovde Ima i
стбида?—
Sve prisutne veoma je zabavljala ova
"nova igra".
— Tebi bj najbolje bilo da odeS kod Neta
— I on vol! belcel — doviknu Boblnl jedan
"politiCar" UNITA.
— Zar Neto nije crnac? Pa menl ovaj kaie
da;je Neto сгпбидаГ — uplaSeno clknu
nesretnica i polete na krivonogog, zarlvSi mu
nokte iza uSiju. Ovaj je oSamari. Bobina se
zatetura I pade u пагибје "politiCaru".
Ovaj InslstiraSe:
— TI se praviS da ni Neta ne poznajeS? —
Devojka unezvereno prosto nasrnu na
onog prvog kllpana boje годаба i stade ga
vu6i viCudl:
— Vodi me, hajdemo, zar ne vidiS da 6e
nas ove сгпбиде pojesti? —
Ovaj je uvede u svoje leglo. Ostala trojica
podoSe za njima i svi nestadoSe u velikoj
beloj zgradi zaposednutoj od UNITA. Trojica
"veseljaka" okretoSe se na "levo krug" —
vukudi dimove cigareta "kent". Bilo je proSlo
podne. Posle nekih dva sata od tragiCne
scene — ljudi iza zavesa primetiSe dvojicu
UNITA kako, kao teSku vre6u, nose crnoputu
devojku I bacaju je na tlo raskrSca, koji se
sada smatra "ni6ijom zemljom". Pribliiavao
se policijski 6as. Devojka je lezala savijena u
klupko, haljina od riblje krljuSti bila je sva u
ritama. Na telu su joj se videli tragovi sveiih
udaraca. Cutala je I trzala se. Jedan боуек
iurno je pretrtavao raskrSce. U prvom
trenutku on je pomislio da je to Sto na
plodniku leii — leS. U Luandi, sada, srecu
se na ulicama leSevi. Ali kada je primetio da
daje znake iivota — od podmetnu leda I
ponese sobom bolesnu devojku Bobinu. Bio
je to Silva.
Posle nekih 16 sati spavanja, Bobina se
probudila u jednoj skromnoj' kubati u
predgradu Samba — stanu Silve I njegove
iene Esmeralde. Bilo je vede I opet zabrana
kretanja — policijski 6as. U odaji se nalazilo
nekoliko osoba. Bobina ih je .sve, prvo,
sumnji6avo qsmatrala. Niko nju ranije nije
poznavao. Onda je ona skofilla na noge,
isprsila se i viknula:
— Oubrad! Prevarili ste mel VI ste crnci!
5ta vi od mene hocete? — Ona je nasrtala na
prisutne, vriStala, pljuvala — branila se od
svojih nadirudih koSmara.
Silvu su ve6 obavestili da ga UNITA trail.
On se njima odavno zamerio jer prlpada
MPLA — pokretu. Danas su mu ljudi iz
predgrada Samba rekll da UNITA trail I
devojku u haljini od riblje krljuSti, koja je
"Нбп! Spijun Neta"...
U Spanjoiskoj zene
i dalje zaposfavljeoe
MADRID - U Spanjolskim skol-ski-m udzbenicima jezika muSkarci
se spominju dva puta vise od zena.
Predstavnici jaceg spola dominiraju
i na 80 posto ilustracija. Knjige pri-kazu- ju
zenu samo u tradicionalnim
zanimanjima kao sto su uciteljica,
frizerka, prodavacica ili domacica. U
studiji koju je sacinila djedji psiholog
Carmen Garcia Alvarez navodi se da
udzbenici portretiraju zene kao zavi-sn- e,
pasivne, slabe i brbljave, dok su
muskarta bez razlike svi aktivni, su-perio- rni
i puni inicijativa. Oni su,
inace, u 90 posto slucajeva i autori
udzbenika koji je analizirala Garcia
Alvarez.
Spanjolska zabranila
atomskooru2je
MADRID, Tanjug — Socijalistifika vlada
Felipea Gonzaleza sluibeno je saopcila da
Spanjolska пебе proizvoditi atomsko oruije
te da ce tlo Spanjolske blti denuklearlzirana
zona, kao I to da Spanjolska armija nece
raspolagati nikakvim nuklearnim oruijem.
Gonzalezova vlada striktno zabranjuje da
se drii atomsko oruije u amerl6kim vojnim
bazama na tlu Spanjolske. Oak 25.000
stanovnika Saragoze iziSlo je na ulice da bi
traiilo ukidanje amerifike vojne baze podlg-nut- e
uz taj grad. "Za mir I razoruianje" bilo
je geslo sudionika protestnog marSa.
KRITICAR
Ш Kriti6ar nije neprijatelj vec briiljlvo
zamaskirani prijatelj.
Ш Prvi se maCidi bacaju u vodu, ali se o
njima najlepSe govori.
ШВ Stil pisca ponekad zavisi od kvaliteta
pisaceg pribora.
Ш Svi iele da se koriste uvaiavanjem, ali
nlsu svi tome vi£ni.
(Literaturnaja gazeta,
Moskva)
Silva je brzo shvatlo da je polumrtva
devojka teiak bolesnik. Odluilo je da
razgovara s nekim pouzdanim lekarom I
smesti bolesnicu u deSevnu bolnicu, Sto leii
na "brisanom prostoru", na putu za aerod-rom.- ..
a dok joj se osigura to prlbeiiSte,
smatrao je da je za nju bezbednije ako to
vreme provede na Ostrvu Musulu. Ra6unao
je i na moju ротоб.
Tri nodi i dva puna dana Bobina je provela
sa nama u zgradi N.O. MPLA. S njom je
fiitavo vreme bila i njena bolesna ideja. Sada
je razaznavala tude boje, plaSila se i uza me
Cvrsto pribljala. Bila je ponekad vrlo
agresivna, a ponekad sasvim tupa, петоб-n- a.
Mnogi ljudi ovde, kao I u predgradu
Samba, dugo su ostajali zbunjeni pred
Bobinom. Stara Tina evocirala je "sve
slu6ajeve ne6istih" stanja osoba koje je u
svom dugom iivotu sretala. Ali ni njoj ni
jedan od poznatih primera nije nali6io na
Bobinin...
Na ostrvu Musulu zaista nema rata. Osim
povremenih poseta petorice mlad!6a iz
FAPLA — nlkakva druga vojska ovde ne
zalazi. Jedino Sto u odredenim razmacima,
iznad naSih glava, preleti jedan helikopter s
oznakom Portugalskog ratnog vazduhoplov-stv- a.
I dok motornjak odnosi Bobinu u
pratnji Ruia u luandsku duSevnu bolnicu —
ielim da se torn hellkopteru malo Ostrvo
Musulu prikaie kao jedan veliki, boiji prst
uperen u epicentar "uragana zakovitlanog
nad Angolom".
NOTE:
Sao Paolo — jedno od Luandskih
predgrada; ime bolnice u torn pred-gradu;
ulica Combatentes — jedna od
vainijih, velikih ulica u gradu; sad je
jedan deo ulice zaposela UNITA;
"uragan..." itd. parafraza naslova
knjige Bejzila Devidsona "Uragan
nad Angolom".
Samba — predgrade L.na putu za
Ostrvo Musulu
(Kraj)
KONVENCIJA SNS
ф
U mjesecu augustu u Pittsburghu
6e se odrzati 6etrnaesta redovna
konvencija Srpskog narodnog save-z-a,
koji ima oko 20 hiljada 6lanova.
Na konvenciji 6e sudjelovati 133
delegata.
Delegati 6e biti izabrani u mjesecu
junu.
Savez ima u Kanadi 18 ogranaka
sa 1065 Clanova.
Glavni problem Saveza je pitanje
rasta, Sto je danas slufiaj sa skoro
svim potpornim organizacijama.
Jedan razlog za to su politiCka
ograni6avanja na clanstvo Saveza,
ali ne izgleda da 6e se promjeniti.
U POLJSKOJ NEMA POVRATKA
NASTARO
VAR5AVA, Tanjug — Prvi sekre-ta- r
CK PURP--a general Wojciech
Jaruzelski ocijenio je da je "neovis-n- o
o raznim slabostima i porazima,
strategijska linija partije stabilna i
dosljedna od augusta 1980. pa sve
do sadaSnjeg razdoblja suspend ira-no- g
ratnog stanja.
Govore6i na vojvodskoj konferen-ci- ji
PURP--a u Katowicama, Jaruzel-ski
je istakao da takvim djelovanjem
partije treba "graditi garancije" da
nema povratka na staro. Jaruzelski
je takoder rekao da se u zemlji i dalje
vodi bitka s "politidkim neprijatelji-ma- ,
iako su njihovi glavni Stabovi
razbijeni".
SlRITE POMA2ITE
SVOJUSTAMPU!