Nase Novine, February 14, 1985

              fU
II
OSAM DECENIJA KULTURNO-UMETNICKO- G DRUSTVA
"ABRASEVIC"
D U v MA
Radnicko-umetnick- a grupa dala 18 na-rodn- ih
heroja, a svih 200 clanova otislo
uNOB. — Zacetiriposleratnedecenije
vise od 800 nagrada. — Od zabava za
strajkace, do nasih dana. — Danas u
zemlji 23 drustva nose ime prvog rad-nick- og
pesnika Koste Abrasevica
Osam decenija postojanja kulturno-umetnicko- g
drustva "Koste Abrase-vic"
povod je za prisecanje na pocetke
i sve ono sto je uradeno. Predsednik
pocasnog odbora za obelezavanje ovog
jubileja je Dragoslav Markovic, clan
Predsednistva CK SKJ. Pre tri deceni-je- ,
na pedesetogodisnji jubilej, pokro-vite- lj
proslave bio je predsednik Tito.
Jer, "Abrasevic" je vise nego kul-turno-umetni-cko
drustvo (jedno od na-starij- ih
u zemlji), to je citava istorija
naseg radnickog pokreta.
Osamaest narodnih heroja
Godine 1905. krajem oktobra, rad-nic- ka
umetnicka grupa dobila je zada-ta- k
da na principima klasne tadasnju
radnicku kulturno-umetnos- ti obnovi i
dalje razvija dotadasnju radnicku kul-turn- o
umetnicku aktivnost. Osnivacka
skupstina odrzana je u kafani: "Ruska
kruna" u Beogradu a upisnina je stajala
— jedan dinar. Od tada drustvo postaje
poligon delovanja Socijalisticke
poligon delovanja Socijalisticke stran-k- e
i KPJ, pa tako drug Tito u jednom
pise da "drugovi u Srbiji dobro rade u
drustvu Abrasevic".
Osnivaci ovog drustva koje je dobilo
ime po prvom radnickom pesniku Kosti
Abrasevicu (roden u Ohridu 1878. go-di- ne
a umro u dvadesetoj godini od
tuberkoloze), pesniku znanom po cuve-n- oj
"Crvenoj pesmi", jesu Dimitrije
Tucovic, Radovan Dragovic, Dragisa
Lapcevic i Dusan Popovic. Drustvo se
izdrzavalo od upisnine i dobrovoljnih
priloga, prikupljenih i od lutrije i "za-bava
za strajkaski fond" i na raznim
drugim manifestacijama.
Svih 200 clanova je otislo u borbu
a vise od 70 ih je poginulo. Osamnaest
clanova su narodni heroji, medu njima,
Radoje Dakic? Vukica Mitrovic, David
Pajic, JelenaCetkovic, Aleksandar Ra-kovi- c,
Svetislav Stefanovic Ceca, De-sim- ir
Jovovic. Jedini danas ziv medu
njima je Zlatko Biljanovski Zlate.
U drustvu je radila i stvarala plejada
nasih najistaknutijih revolucionara,
umetnika, muzicara, knjizevnika, glu-maca- ...
Od Oskara Danona, do Ruzice
Sokic i Lole Novakovic i mnogih koje
je tesko pobrojati. Jer, samo za cetiri
decenije u novoj Jugoslaviji, samo u
Beogradu u "Abrasevicu" je bilo vise
od sest hiljada clanova. Drug Tito je
dva puta odlikovao drustvo najvisim
odlikovanjima a 1980. godine dobili su
i Nagradu AVNOJ-a- . Samo u ovoj go-dini
osvojili su 1 7 prvih nagrada! Nema
mesta u zemlji, niti zemlje na svetu
gde su bili a da nisu odusevljeno po-zdravlje- ni.
Nekoliko puta bili su na iz-rici- tu
zelju Kim II Sunga gosti u NDR
Koreji.
U skromnim uslovima
I danas, ovo drustvo koje svakako
ima ubedljivo najbolji folklorni an-sam- bl,
uz ostale sekcije, nije u stanju
da primi sve one koji zele da budu nje-go- vi
clanovi. Ove godine samo u Beo-gradu
odbijeno je 700 mladih, kaze
nam novi predsednik beogradskog dru-stva
"A"asevic" Radojica Nikcevic.
Jer, drustvo uvnovim prostorijama u
Ulici generala Zdanova 76 ima prosto-ra- ,
ali nema para ni za grejanje! Nekada
E E
su se grejali na "bubnjari", bilo je to-p- lo
i malo je kostalo. Danas, sa dva
miliona dinara dotacije od SIZ-- a Op-sti- ne
Savcski venae, ne mogu ni greja-nje
da plate, a troskovi su im oko osam
miliona dinara. Pokusavaju da se "iz-vuk- u"
davanjem komercijalnih prired-b- i,
ali se na taj nacin zapostavlja i te
kako vazan pedagoski rad. Otuda, nije
naodmet napomenuti da do sada u isto-ri- ji
drustva, nijedan clan nije bio bilo
zbog cega krivicno gonjen! Vec sama
ta cinjenica, kao i podatak da je danas
medu njima samo u Beogradu dve sto-tin- e
mladih clanova SKJ, govori mno- -
go- -Medutim, pomalo zabrinjava osipa- -
nje broja drustva u zemlji. Samo u Beo-gradu
vise od 50.000 mladih okupljeno
je u vise od stotinu drustava, a jedno
od najbrojnih je "Abrasevic". Ove go-dine,
na zalost, zato sto nemaju novca,
umesto na grob u Sapcu, clanovi dru-stva
polozili su cvece pred bistom Ko-ste
Abrasevica u parku kraj Jugoslo-vensko- g
dramskog pozorista u Beogra-du.
Tamo, na postamentu, svako ko
prode kraj bronzanog pesnikovog lika,
procitace ono sto svi znamo napamet.
"Crveno je nebo kad se zorom smije. . .
crvena je mrznja u nasim grudima, pa
i gnev je erven sto nas obuzima..."
Danas svi rade u "Abrasevicu" volon-tersk- i,
u skromnim uslovima i zato je,
mozda i ovaj jubilej prilika da se opo-menem- o,
da ne ostanemo bez ' 'Abrase-vica'
'
, koji je opstojao u teskim vreme-nim- a.
Mirjana RADOSEVIC
"Politika"
"LE MONDE" O IZBORU
DR MARGANA
PARIZ — Francuski list "Le Mon-de"
procjenjujedajejednoglasan izbor
dra Ive Margana za predsjednika Izvr-sno- g
vijeca UNESCO znacajno prizna-nj- e
Jugoslaviji i njezinoj dosljednoj po-liti- ci
prema toj specijaliziranoj organi-zaci- ji
UN.
Podsjecajuci na to da je jugoslaven-sk- i
kandidat izabran "u prvom krugu
Dr Ivo Margan
glasanja sa 46 od ukupno 48 glasova' '
,
list konstatira da je to "ocit uspjeh za
Beograd, a potvrduje da Jugoslavija
moze u mjesecima koji dolaze, zahva-ljuju- ci
nekim izuzctnim licnostima odi-gra- ti
bitnu ulogu u operaciji preporoda
na kojuje UNESCO od sada upucen" .
Ugledni pariski dnevnik dodaje da
je dr Ivo Margan kao "licnost meduna-rodno- g
ugleda", dobio podrsku i "Is-tok- a
i Zapada, sto u sadasnjem kontek-st- u,
nije beznacajno".
(Tanjug)
Dr DRAGOLJUB
PETROVIC NIJE
ZA KATEDRU
Borci Novog Sada smatraju da
autor pamfletskog napisa u "Knjizevnim novinama" ne bi
trebalo da vaspitava omladinu
Predsednistvo Gradskog odbora
SUBNOR-- a Novog Sada je najostrije
reagovalo povodom clanka dr Drago-ljub- a
Petrovica sa Filozofskog fakulteta
u Novom Sadu koji je pod naslovom
"Pomirimo prijatelje — neprijatelji su
smireni" objavio u "Knjizevnim nov-inama".
U ovom napisu pamfletskog
karaktera dr Petrovic ucesnike revolu-cij- e
naziva revolverasima.
Clanovi Predsednistva su istakli da
neprijateljima ide na ruku i oportuni-za- m
komunista. Kako objasniti da se
do danas niko nije oglasio sa Filozof-skog
fakulteta u Novom Sadu protiv
pisanja dr Petrovica. Slicno su se pona-sa-li
i komunisti u Beceju, povodom
knjige popa Telekija i u Srpskoj akade-mi- ji
nauka kada je bilo reci o knjizi
Veselina Duretica.
Borci Novog Sada su ukazali i na to
da se sve cesce poteze teza da su pojave
nacionalizma i druge neprijateljske de-latno- sti
stvar komunista i drugih snaga
u sredini u kojoj dolazi do takvih poja-v- a.
Takva teza vodi stvaranju regional-no- g
azila za nacionaliste i racuna na
idejno-politick- o nejedinstvo u SK kada
je rec o konkretnim pitanjima. Zato je
ona neprihvatljiva i ucesnici NOR-- a je
najostrije osuduju i odbacuju.
U raspravi je bilo reci i o nekim ka-drovsk- im
resenjima u stampi i na fakul-tetim- a.
Receno je da je dr Dragoljub
Petrovic jos pre deset godina istupao
sa pozicija koje su suprotne SKJ. Ima
i drugih primera da profesori deluju
protiv politike SK, pa ipak im se dozvo-ljav- a
da vaspitavaju omladinu.
U zakljuccima koji su usvojeni,
Predsednistvo Gradskog odbora SUB-NOR-
a se zalaze da organi pravosuda
i bezbednosti preduzimaju i najostrije
mere protiv onih koji pod plastom de-mokra- tije
pokusavaju da rehabilituju
cetnistvo ili da hortijevsku soldatesku
prikazu kao oslobodioce, a masakr
srpskog zivlja kao kaznu za neposlu-sn- e.
U slucaju dr Petrovica borci No-vog
Sada se nadaju da ce samoupravni
i drugi organi fakulteta razmotriti ovaj
slucaj a njihovo je misljenje da on ne
bi trebalo da vaspitava omladinu.
"Politika"
Ontario
BREAUGH, M.P.P.
Predsjednik
NAROD,
DRZAVA,
INTERESI
Jugoslavia je i dalje pretezno se-ljac- ka
zemlja: 53 odsto njenog stanov-nistv- a
zivi na selu, dakle vise od 1 1,5
miliona ljudi. Dovoljno da se nedavno
u Vrdniku, na Fruskoj gori, odrzi prvi
jugoslovenski naucni skup sa temom
"Kultura sela". Organizovali su gaza-jednic- ki
Marksisticki centar CK SK
Srbije, Centar PK SK Vojvodine za po-litic- ke
studije i marksisticko obrazova-nj- e
"Stevan Doronjski" i Institut za
ekonomiku poljoprivrede i sociologiju
sela iz Novog Sada.
Mitsko-religijsk- e transformacije na-seg
savremenog sela, problemi stvara-last- a
u njemu, kultura svakodnevnog
zivljenja, recepcija sela u jugosloven-sko- j
kinematografiji, transformacija
porodice na selu, kulturna politika sela
i druge slicne teme bile su okvirna ori-jentac- ija
vrdni6kih razgovora pred oda-brani- m
auditorijumom iz svih krajeva
Jugoslavije.
Po recima uvodnicara profesora dr
Mladena Stojanovica, tradicionalno
selo je bilo subjekat i objekat svoje au-tohto- ne
kulture. Ono je proizvodilo i
stvaralo sopstvenu kulturu, kao svoj
svet.
Profesor Stojanov kaze: "Kultura
tradicionalnog sela ne moze se obnoviti
ali valja tragati za nekim njenim trajnim
vrednostima i njih treba cuvati". Film-sk- i
reditelj Aleksandar Petrovic veruje
da u sustini postoji nepravedan odnos
prema selu, da je tema iz seo-sko- g
zivota da je nedovoljno ucinjeno
za filmsko predstavljanje sela. Izneo je
i jedan paradoks: Slovenci imaju najur-banij- u
sredinu — a snimili su najvise
filmova o selu.
U nadahnutom izlaganju pesnik Do-bri- ca
Eric je zamerio sto na skupu koji
raspravlja o zivotu i problemima sela
gotovo da nema seljaka sa brazde o
cijoj sudbini ne raspravalja.
"MN"
STAWDING COMMITTEE ON PROCEDURAL AFFAIRS
AND AGENCIES, BOARDS AND COMMISSIONS
ZAKONSKO ISPITIVANJE
Komitet za drzavno poslovanje i agencije, odbore i komisije ce poceti
sa ispitivanjima metoda za koje vjeruje da se moraju primjenjivati pri
imenovanju 61anova u agencije, odbore i komisije Ontarijske vlade
15-to- g decembra 1985. Istrazivanja se odnose na sve polozaje za koje
je zaduzen Predstavnik krune i za sve korporacije u kojima je vlada
Ontarija glavni dionicar.
Komitet poziva pojedince, grupe ili organizacije koji zele diskutovati
o gore navedenom predmetu da posalju svoje pismene preporuke i
komentare cinovniku Komiteta do petka 6. decembra 1985. godine.
MICHAEL J
premalo
Room 104, Legislative Building
Queen's Park
Toronto, Ontario M7A 1 A2
416963-146- 2
A. SMIRLE FORSYTH
Tajnik Komiteta
ft?'
9