Nase Novine, October 13, 1982

              (Nastavak)
Na Saudi Arabiju zadrzademo se viSe Iz
razloga Sto je to zemlja medu najuticajnijlm
u arapskom svetu i Sto su u njoj suprotnoti
ekonomske, politifike, verske i dinastifike,
najbolje i najveStije zagladene ali zato i
najdublje usadene.
Saudijska kraljevska киба, koju je obnovlo
Abdul Aziz, puno ime Abdul Aziz Bin Abdul
Rahman Bin Feisal al Saud, roden u P'jadu
1880. godine, viada i pri kraju modernog
dvadesetog veka najnazadnljim feudalnim
metodama o kojima se 6ita iz opisivanja
davno mlnulih vremena.
Kao mladi prognani iz Rijada u Kuwait,
Abdul Aziz je prevarom i hrabroSdu osvojio
tvrdavu Musmak (u srcu danaSnjeg moder-nog
Rijada) uspostavivSi ponovo vlast kude
.Sauda i proglasio njegovo pleme lordovima
centralne Arabije. Njegovo ime, kasnijih
godina, bide veoma poznato svetu kao Ibn
Saud, Sto stvarno znaii sin Sauda. To ime je
uglavnom upotrebljavano za ne-araps- ke
jezike. Medu Saudijcima, бак i u vreme
njegovih'najslavnijih dana, on je poznat kao
Abdul Aziz, Sto bi znacilo sluga bozji,
odnosno sluga Voljenog, a "voljeni" je samo
jedno od 99 imena za Alaha.
Abdul Aziz imao je fietrdeset i pet sinova
koje su mu rodile dvadeset i dve razlidite
zene. Toliko isto imao je i k6eri koje su mu
rodile јоб veci broj zena. OsvojivSi Rijad,
prestonicu danaSnje Saudijske Arabije,
1902. godine postao je imam Vahabita,
islamske puritanske sekte i princ Nejda.
Proglasio se kraljem hejaza 8. januara 1926.
godine i kraljem Nejda i potcinjenih pokraji-n- a
februara 1927. godine. UjedinivSi dve
kraljevine postao je kralj Saudijske Arabije
22. septembra 1932. godine koja se od tada
tako i naziva. Umro je u Faifu 9. novembra
1953. godine. Nasledio ga sin Saud kralj
Saudi Arabije imam i zaStltnlk Vahabita,
postavljen za vicekralja Nejd teritorije 1926.
godine, proklamovan prestolonaslednikom
u Meki 1933. godine, postavljen za glavno-komandujuc- eg
armije 1953. godine, vladao
je do 1 964. godine kada je skinut sa prestola
na koji je postavljen njegov polubrat,
prestolonaslednik Feisal. Umro je u Grtkoj
1969. godine. Imao je mnogo zena i takode
ostavio 45 sinova.
Feisal, kralj Saudijske Arabilje, imam i
zaStitnik Vahabita, ietvrti sin Abdul Aziza
(Ibn Sauda) roden u Rijadu 1904. ill 1905.
godine, postavljen za vicekralja Hejaz terito-rije
1926. godine i za ministra spoljnih
poslova 1930. godine nasledio je Sauda
1964. i vladao do 25. marta 1975. godine.
Ubio ga je u kraljevskoj palati njegov rodak
Feisal bin Musaid, sin petnaestog po redu
sina Abdul Aziza.
Feisal je imao tri zene i ostavio je osam
sinova. Smatra se najspremnijim politica-re- m
Saudi Arabije i najzna6ajnijim strate-go- m
antikomunistifike politike kraljevske
кибе.
Jos jedan sin, Khaled, petnaesti sin
Abdul Aziza Musaida ubijen je kada se
pridruiio demonstrantima koji su se odupi-ra- li
uvodenju televizora u Saudi Arabiji 1965.
godine.
Feisala je nasledio Khaled, sedmi sin
Abdul Aziza, koji je proglaSen prestolonas-lednikom
1965. godine. Umro 1982. i
nasledio ga je Fahd, jedanaesti sin Ibn
Sauda roden 1921. godine.
Pozabavili smo se malo viSe dinastijom Al
Saud i zbog toga da pokazemo da pleme Al
Sauda nije izniklo preko noci kao Sto se to
neki put pokuSavalo prikazatl. U poslednjih
150 godina Al Saud su davali poglavice u
centralnoj arabijskoj provinciji Nejd i za to
vreme dva puta su uCinili ono sto niko drugi
od arapskih voda nije joS od vemena proroka
Muhameda a to je: proSirenje njihove
vladavine pomocu osvajanja od jedne obale
poluostrva do druge. Kada je pleme Al
Rashida proteralo Al Saude iz Rijada, 1891.
godine, niko nije slutio da ce tada jedanaes-togodiSn- jI
sin vladara Abdul Rahmana,
nakon jedne decenije kao 21-godiS- nji mladic
ponovo osvojiti Rijad i vremenom uspostavi-t- i
vlast nad ogromnim delom Arabijskog
poluostrva i uspostaviti modernu Saudi
Arabiju. Pri osvajanju tvrdave Musmak
Abdul Aziz je otsekao glavu guvernera i
bacio sa tvrdave u gomilu na ulici koja Je
odekivala ishod lukavog prepada.
PI5o: VLADISLAV GAClC
Ibn Saud, 1935 , sa svojim praunucima.
Arabija 1902. godine nije se mnogo
razlikovala od one u vreme kada je skoro pre
1.300 godina prorok Muhamed proglasio
sebe za bozjeg izaslanika. Mnoge arabijske
trgovacke famillje imaju dugu tradiciju
internacionalnog putovanja jersu trgovali na
velikim udaljenostima Afrike i Indonezije,
Egipta i Levanta. Cak su i beduinska
plemena poznavala gradove kao Sto je bio
Bagdad i Damask jer su tamo terali kamile
na prodaju i nabavljali Sto im je trebalo. Ali
centralna Arabija bila je za druge velika
misterija a za Zapad cak do drugog Svetskog
rata. Centralna Arabija nije niSta nudila za
industrijski svet imperijalisti6kih millona od
jednog kraja poluostrva do drugog.
izuzev svetih gradova Meke i Medine u
kojima nije bilo pristupa nemuslimanima,
jedino je luka Jeddah (Dzeda) bila od
znacaja. Nekoliko destina hiljada hodoCas-nik- a
dolazilo je svake godine u hadziluk ali
sve manje je bilo onlh koji su se nadahnjiva-li- .
Slavni period muslimanskog osvajanja
posle smrti Muhameda bio je udaljen viSe od
hiljadu godina. Otomanska Turska koja je
bila glavni politicki nosilac islama kroz pet
vekova, raspadala se i umirala. lako je vera
odrzavana u nekim delovima Arabijske
unutraSnjojsti bezgranicnom odanoScu i
fanatizmom — kao Sto je bio slu6aj sa
kraljevskom dinastijom Saud I njenim
saveznicima — to je joS viSe davalo povoda
svetu izvan Arabije da je poluostrvo kao
celina teritorija bez гпабаја, koju treba
izbegavati.
Pre ovog veka, ova zemlja ogromnih
peScanih pustinja i malih oaza odbijala je
strance. JoS od vremena Muhameda nijedna
ne muslimansfca sila nije vladala ovim
poluostrvom, ako ne габипато male delove
oko mora.
August Cezarjejednom poslao ekspedici-j- u
u Jemen ali su se iznureni rimski vojnici
vratili sa pola puta.
Persijanci sa istoka i Holandani i Portu-gal- ci
sa zapada odrzavali su povremeno neka
vojna i trgovadka utvrdenja duz arabijskih
obala ali niko nije ostavio vidnijeg traga.
Pofietkom ovog veka dve imperije bile su
specijalno zainteresovane za Arabiju: Brita-nij- a
i Otomanska Turska, ali su obadve bile
iskljuSene iz duboko unutraSnjih dogadaja.
Da bi se razumeli dogadaji u danaSnjoj
Saudi Arabiji potrebno je razumeti beduine
koji su toliko puta nametali vlast nad
brojnim ilijacim plemenima. Beduini nikada
nisu bili brojni ali su bili dinamicni i tu
karakteristiku ostavili su u nasledstvo za
zivot Arapa pre i posle Muhameda.
Prvi elemenat beduinskog iivota bio je
prirodna nestabilnost i raznovrsna lojalnost
koje su uslovljene njihovim nomadskim
zivotom. Oslanjajuci se na kamile za
tradicionalni nacin zivota, oni su lutali
hiljadama kilometara da bi naSli siromaSnu
ispaSu za svoja stada. Njihova privrienost
jednom mestu ili plemenu bila je laka kao I
njihove torbe. Familija je bila njihov glavni
oslonac jer je u pustinji svaka familija bila
prepuStena sama sebi, odvojena dan ili viSe
jahanja od druge koja je mogla biti saveznik
ili neprijatelj. Posle familije dolazi pleme,
ujedinjeno sa Slrlm i kompleksnljim krvnlm
vezama. U ova dva kruga beduln je bio
odlu6an, vezan obi6ajima i zadatom recju
koji su bili apsolutni zakon. Njihova
lojalnost u drugim slu6ajevima bila je slaba.
PrepuSteni sami sebi, oni su sklapali i
napuStali saveze kako im je u momentu
najbolje odgovaralo. Ako se jedno pleme
udruzi sa drugim protiv treceg
Cesto se deSavalo da se ponovo zavade ako
to odgovara jednom ili drugom i udruze se
sa jufieraSnjim neprijateljem.
Cak se i famillje zavade kad je u pitanju
neka potreba ili oportunizam. Bratoubistva,
narodito izmedu polubraca, cije majke
dolaze iz razlicitih pa i zavadenih familija, ili
se bore za prestiz kod istog muza, bilo je
rasprostranjeno medu beduinima kao i medu
naseljenicima u oazama. Vrlo je malo
vladajucih familija u Arabiji u kojima nije
bilo bratoubistava. DanaSnje vladajude fami-lije
u Kuwaitu, Abu Dhabi, Sarjahu, bivSa
vladajuca familija u Jemenu, kao i mnoge
Seidke familije, te Al Rashidova i Al Sandova
ogrezle su u bratoubistvima. Muhammad
Bin Rashid ubio je najmanje sestoricu iz
svoje sopstvene familije da bi sebi osigurao
mesto vladara a kralja Feisala u Saudi
Arabiji ubio je njegov sinovac.
U svim stvarima vlasti i politike beduin se
odnosi prema Нбпот raspolozenju. On ne
priznaje ustavljenu administraciju niti grani-c- e.
Takode nikakve druStvene zasluge
izmedu njih se ne priznaju izuzev naslenik
po lozi.
Beduini su ravnopravni jer nemaju materi- -
jalnih dobara a u pustinji i njihovi vladari
zive jednako sa ostalima zahvatajuci sa
rukama (bez viljuSke i kaSike) iz zajednidke
EESES32
MOSKVA, (Tanjug) — Na novi dokument
ameridkog ministarstva odbrane o mogud-nos- ti
atomskog rata sa Sovjetskim Savezom
Moskva je reagovala dosta mirno, ali je
upozorila Amerikance da je smeSno da se
nadaju da bi iz jednog takvog sukoba izaSli
kao pobednici. Tim povodom je ponovljeno
poznato sovjetskog stanoviSte da u atom-sko- m
ratu dveju supersila ne bi bilo тодибе
izvojevati pobedu.
Moskovsko reagovanje objavljeno je u
osvrtu TASS-- a na vesti u ameridkoj Stampi o
tome da je Pentagon, po naredenju predsed-nik- a
Regana zavrSio strateSki plan kojim
SAD treba da obezbede potencijal za
vodenje "dugotrajnog atomskog rata" protiv
Sovjetskog Saveza. Plan je sa sovjetske
strane ocenjen kao sastavni deo opSte vojne
strategije sadasnje атегЈбке administracije.
Reagana je Moskva sada podsetila na
njegova predizborna mirovna obedanja i
рогибМа mu da od njih nije ostalo ni traga.
DosadaSnju doktrinu, koju je bivSi predsed-ni- k
Karterobjavio u poznatoj direktivi broj 59
o mogudnosti "ogranidenog" atomskog rata,
istaknuto je u prvom sovjetskom reagovanju
na novi dokument Pentagons, Reagan je
zamenio novom, "joS viSe militaristikom".
September 1, 1982, NASE NOVINE --9
posude. Svaki Seik mora odrzavati Majlis,
savetovanje, vladar je duzan da sasluSa
podanike koji pred njega iznose plemenske
ili familijarne probleme. Od Abdul Aziza do
poslednjeg kralja, Saudijski vladari odrzavali
su otvorena savetovanja sa podanicima iako
je to sve bilo demagoSki postavljeno i
unapred pripremljeno.
Na drugoj strani beduini cvrsto veruju da
svi oni koji nisu kao oni pripadaju nizlm
bicima. Ovo nije niSta novo ni kod drugih
naroda u svetu. Medutim, kod beduina ovo
verovanje ostavilo je karakteristike koje su
joS uvek vidne u arabijskom druStvu.
Duboko usadena odbojnost prema sva-ko- m
radu za koji oni smatraju da nije
dostojan njih kao ratnika i slobodnih ljudi,
uslovio je situaciju tako da bez osvajanja,
porobljavanja ili saveza sa drugim narodom
beduini nikada nisu mogli od sebe da stvore
trajniju snagu.
Po raznim arapskim zemljama "nedostoj-ne- "
poslove rade stranci dok privilegije
pripadaju samo domacinima, bez obzira da ii
je on to zaista zasluzio.
Druga karakteristika je duboko, skoro
fanatidno, poStovanje i odnos na svoju
familiju i pleme. Beduini se пагобНо ponose
sa svojim zenama. Mnoge pesme ispevane
su u slavu majki, zena i sestara. Zato Sto su
bila izolovana, beduinska naselja pridavala
su veliki znacaj krvnom srodstvu i pravilnom
odnosu pri zenidbi i udaji. Vrlo oprezno i
pomno su udavali zene pazeci da kcer ili
sestra ne ode za nekog iz nizeg ranga ili
nedostojnog plemena. Koran dozvoljava da
svaki Musliman ima detiri zene u svako
doba, ako moze da ih podjednako izdrzava.
Po Koranu razvod je veoma prosta i laka
stvarza muSkarce, te tako magidni broj detiri
moze biti pomnozen viSe puta u zivotu
muSkaraca. Ovaj sistem i obidaj ne samo Sto
je pribavljao veliki broj dece jednom ocu,
nego je znacio i veliko razgranjavanje
familije i meduplemenskih veza kroz nekoli-ko
generacija. DeSavalo se da se zene i
udaju blizi rodaci da bi se ocuvala cvrsta
krvna veza i odbrana protiv "nedostojnih".
Ovakvi odnosi odgovarali su spretnim
glavama familija, patrijarsima, da proSIre
svoj upliv i uticaj u Satore daleko od njih i u
druga plemena ili da, u najgorem slucaju,
odloze neprijateljstva i sukobe sa njima. I
sam prorok Muhamed, kao plemenski
patrijarh, uspevao je da ujedini mnoge
zavadene grupe Arapa preko zenidbi i udaja.
Medutim naslednici Abdul Aziza postali su
nezamenljivi majstori u odrzavanju njihove
kude na vlasti pomocu bradnih odnosa.
Abdul Aziz, sa svojom bracom i rodacima
osnovao je kraljevsku porodicu koja danas
ima preko 20 hiljada clanova i koja povezuje
preko brakova, skoro sva najvaznija plemena
Saudi Arabije. (Nastavljase)
TASS je postavio pitanje da Ii u pentago-n- u
vode габипа o tome da bi svaki atomski
napad na Sovjetski Savez — bio on
"ograniden", "upozoravajudl" I tome slidno
— neizbezno i smesta doveo do "uzvratnog
udara". Samo orii ljudi koji su "liSeni
zdravog razuma", odgovara sovjetska agen-cij- a,
mogu da tvrde da je atomski rat
mogude ograniditi i u njemu pobediti.
PROTEST NAUCNIKA
VLADI AUSTRALIJE
SYDNEY — Vodedl svetski biohemiiari
okupljeni na svom dvanaestom kongresu u
Pertu u Australiji, uputili su oStar protest
vladi u Kanberi zbog odbijanja viza dvojici
vodedih sovjetskih naudnika u ovo vatnof
naudnoj gram bududnosti — profesorima
Debovu i Oviinjikovu. Pomenuti naudnici
nalazili su se u sastavu sovjeske trideseto-6lan- e
delegacije, ali im je australijska vlada
svega desetak dasova uo6i poletanja za
Australiju odbiia ulazne vize pod izgovorom
da "nije dobila garancije" za pomenute
naudnike.