Nase Novine, April 28, 1982

              'l!' '," № 'ff I' ,. ,
f
Mxpslav VVfeekly
A Comnnunity
NtwsfXiper
Established 1931
VOL 51, N0 9(493) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY MARCH 3, 1981, 50 CENTS PER COPY
SREDNJA AMERIKA
ет
ш
Pored svih protesta u Americi, a
toga ima i u Kongresu i u Senatu, i
pored svih savetovanja prijatelja iz
NATO pakta, Reaganova adminis-tracij- a
i dalje tvrdo stoji na svojim
starim pozicijama da i dalje podr-zav- a
vojnu huntu u Salvadoru i da
bez obzira na posledice odrzi
izbore ovog meseca.
Najgore u celoj americkoj politi-c- i
je to sto izbori nece biti
provedeni demokratskim putem a
Reaganova administracija to zna
pa ipak i dalje tvrdi kako se u
Salvadoru ide na "slobodne"
izbore.
U izborima ucestvuju grupe i
partije koje vise idu u desno i od
samog Duartea, sefa sadasnje
vojne hunte. Desnicarski teroristi
toliko ' su se osilili da prete i
samome Duarteu.
Prema prognozi nekih posmatra-c- a
oni ce sigurno i dobiti na
izborima.
Francuska i Meksiko jos od
ranije su se zauzimali za ravnoprav-n- o
ucesce politickih partija uklju-cuju- ci
tu i ustanicku levicu udruze-n- u
u Demokratko-revolucionam- u
frontu (FDR).
Quarte se sa svojim sticenicima
iz Bele kuce bunio da je to mesanje
u "unutrasnje stvari Salvadora". On
jestalnotvrdio, a to su potvrdivali i
zvanicni krugovi u Americi, da
njegov rezim uz obilnu pomoc
Sjedinjenih Drzava moze usposta-vit- i
red. Danas se vidi da sve
Reaganove pomoci nisu zaustavile
teror desnih ekstremista a ni otpor
gerilskih snaga.
Reaganova admmistracija opet
je najavila nekakav plan kojj bi
trebao da pomogne karipskim zem-Ijam- a.
Ona je takode potpisala
razne ugovore i sa drugim latinsko-americki- m
zemljama koji, bez obzi-ra
na njihovu prirodu, osiguravaju
hegemoniju Sjedinjenih Drzava u
ekonomskom i politidkom pog-led- u.
Po americkom planu koji obeca-v- a
bescarinski uvoz za neke pro-duk- te
karipskih zemalja u toku od
12 godina, nastoji se prisiliti
Nikaragva i Kuba da kleknu na
noge.
Da je americka politika u Sred-nj- oj
Americi, kao i na ostalom delu
juznoamerickog kontinenta, ban-krotira- la
pokazuje i stav kanadske
vlade kojim se ne podupire politika
Washingtona.
Kanadska parlamentama dele-gaci- ja
koja je isla da izvidi moguc-nos- ti
slobodnih izbora u Salvadoru
vratila se sa preporukom da se
kanadski tim posmatraca izbora
niukom slucaju ne poSalje.
Flora MacDonald, bivsi ministar
spoljnih poslova u konzervativnoj
vladi, nije poznata kao simpatizer
"u levo naklonjenih elemenata". Na
protiv, ona je bila veoma raspolo-zenazakanads- ku
politiku u desno.
Po povratku iz Salvadora Flora Mac
Donald je izjavila da postoje ocite
mogucnosti da u izborima 28.
marta pobede desne ekstremne
partije te da zbace sa vlasti
sadasnjeg predsednika Jose
Napoleon Duartea, Ona je-izjavi-la
da je u razgovoru sa mnogima 6ula
da ce Duarte izgubiti. To su
potvrdili i drugi clanovi delegacije.
Dve ekstremne partije vec krse
sva pravila ionako skucenih izbora.
One lepe proglase 4 otvoreno
terori§u stanovnistvo predstavlja-juc- i
se kao vec izabrana vlast.
(Nastavak na st. 3)
acGusgan izvr--
sava naredenje
Kanada je najavila "simboli6ne"
sankcije protiv Poljske I Sovjet-sko- g
Saveza.
Ministar vanjskih poslova Mac-Guiga- n
je rekao da sankcije nisu
velike "all su zna6ajne".
Biti 6e suspendirana паибпа
razmjena sa Poljskom, ogranideno
kretanje poljskih diplomata u Ka-na- di,
obustavit 6e se kredit za sve
osim hrane, odgodeni pregovori o
odlaganju isplate duga Poljskoj.
Biti ce dozvoljena samo dva polj-sk- a
leta u Kanadu, a isto tako dva
sovjetska.
MacGuigan je rekao da je time
"ispunjena naSa obaveza prema
Sjed. Drzavama — koje su primje-nil- e
potpunu zabranu — da nece-m- o
dozvoliti da letovi u Kanadu
nadoknade letove koji su Sjed.
Drzave ukinule".
Iz Washingtona je javljeno da je
State Department odobrio MacGui-ganov- e
mjere.
IE
U Alberti se podize veliki proje-k- at
za vadenje nafte iz pijeska
poznat pod imenom Aslands. Ko§-t- at
ce vise od 13 milijardi dolara i
treba da osigura 10 posto kanad-ski- h
naftenih potreba.
U tome je originalno sudjelovalo
osam kompanija, ali pet ih je
odustalo — ostale su samo tri, a
jedna od njih je drzavna kompanija
Petro-Canad- a.
Zasto se kompanije povlaSe?
Zato sto nisu zadovoljne sa sto-po- m
profita. Ministar energije
Marc Lalonde je izjavio da im je
zagarantiran profit od 20 posto. Ali
to ipak nije dosta.
Iduceg tjedna sastati ce se
Lalonde i ministar energije provin-cij- e
Alberta Mervin Leitch da vide
sta ce poduzeti. Lalonde je izjavio
da su neke druge kompanije zainte-resiranea- li
nije rekao koje. Nagada
se da ce dvije vlade morati da se
viSe angaziraju.
Najbolje bi bilo da drzava preuz-m- e
i ostvari taj projekat.
тажоштудмввмааа HTMrCTimfflr,r-tl™w-- w
Ш1 i 1 1 Ј I 1 ;:--
Шк ! 1 1 1Ш#в§Ш 1 I I 1 1 ш ш$ I i г'н? 5 1 i '1 1 Шм Ш :
$ШШМгтд1ШаШрт111$вв)тттпап]тш
&$kUaWzatiariavaniesednicamaSinm :
ШпагтђђтШФШшт§П8Лт0!шмШ
0П1$т.о0§&1шШ0У0Ш1д$у
Шшгв№Шма1(Ш18џшш
Уттгжтњпттшшиштнјјжшјаа чМ1Шшт1ШШ1птамгттмашг№Мутп!Шптммтп
Ш цш т
"Propast Organizacije afri6kog
jedinstva sada je fakat, ne mogu se
vise odrzavati sastanci OAJ" —
rekao je ministar spoljnih poslova
Maroka, Mohammed Boucetta. On
je optuzio generalnog sekretara
organizacije da je razbio Organiza-cij- u
africkog jedinstva sa predlo-go- m
da se za б1апа Organizacije
prihvati Saharska Afri6ka Demo-kratsk- a
Republika, drzava za koju
se bori narod Zapadne Sahare i
pokret Polisario a protiv okupacije
Maroka.
Saharska arapska Republika bila
je primljena u clanstvo na zaseda-nj- u
Organizacije africkog jedinstva
u Adis Abebi kao 51. Clanica ove
grupe drzava na predlog general-no- g
sekretara Edem Kodjo-a- .
Pokusaj Maroka da torpeduje
izbor i primanje u clanstvo SADR
nije uspeo i ako je za primanje
potrebna dvotrecinska vecina.
Maroko je dobio da prizna pravo-valjanos- ti
primanja Saharsko-afric-k- e
Demokratske Republike u Orga-nizaci- ju
afri6kog jedinstva te ce od
sada nastaviti borbu protiv ove
organizacije, sto ce dobro doci
americkoj politici u ovom delu
sveta i drugim neokolonijalnim
zemljama.
Washington je nedavno potpisao
niz ugovora sa Marokom medu
дузддд 1п:;'Пжж'л;ци'д.'Л'11
kojima je i onaj o uspostavljanju
ameri6kih baza te se nije fiuditi sto
jejedan veliki deo africkih zemalja
na ovaj nacin hteo da окопба rat
koji se vodi vec sest godina.
NapuStanje konferencije od stra-n- e
nekih afrifikih zemalja zbog
primanja u filanstvo SADR bide
referisano predsedniku Kenije Da-niel
Arap Moi-- u, koji je ujedno
aktujuci predsednik Organizacije
afridkog jedinstva i koji je na delu
komiteta sedam afridkih zemalja
koje traze reSenje za Sestogodisnji
rat u Zapadnoj Sahari.
Neslaganje nekih afridkih zema-lja
sa primanjem SADR u 6lanstvo
moze da ugrozi iduci sastanak na
vrhu OAJ koji ce se odrzati u
Tripoliju, Libija, idu6eg avgusta.
Libija ce oredsedavati tada, §to
nikako ne idu u racun stratezima u
Washingtonu.
Inace miting u Addis Abebi
usvojio je rezoluciju kojom se
osuduje Juznoafridka Unija za ra-siza- m
i kolaboraciju sa Sjedinje-ni-m
Drzavama, Britanijom i Izrae-lo- m.
Marokanski kralj Hasam trazio je
direktnu ротоб Sjedinjenih Drzava
i dobio vec 30 miliona kredita za
vojno naoruzanje i preko sto M-- 60 tenkova.
(Nastavak na st. 12)