Nase Novine, April 28, 1982

              ""{, чт " v;i'-"- " 4ч"ш; ' "ЧЈ$ "&%''' t ?%.,, 'луу, ":tfi'-- Y i № ' ' ';' -- ,f.v -- jv- y rvi У
1 ч
4_ VSt
12— NASE. NOVINE, March 3,. 1982.
ШШ 'ESI IITJJUf вШШмШ ГЈЖШШ ffUшШШШ
Petru Kurticu, pozrtvovanom druStvenom radniku, borcu za slogu,
bratstvo i jeainstvo medu Jugoslovenima u svetu, revolucionaru na Sirokim
prostranstvima Latinske Amerike i dopisniku "NaSih novina" iz Jugoslavije.
(Nastavak iz proSlog broja)
Ovih dana i Argentina je najavila
da proglaSava mirovni ugovor sa
Cileom kao "zastareo i nevaze-6i- ".
Po ovom ugovoru obe zemlje
se obavezuju da 6e obustaviti
kupovinu oruzja dok ne reSe terito-rijal- ni
spor oko tri manja ostrva
koja se nalaze na juznom Spicu
Juzne Amerike. Cileanki ambasa-do- r
u Argentini dobio je obaveSte-nj- e
da Argentina odbija desetogo-diSn- ji
ugovor, koji obavezuje obad-v- e
zemlje da svoja neslaganja po
pitanju teritorije iznesu pred Medu-narod- ni sud u Hagu. U svom
obrazlozenju Argentina istiCe da je
ona ve6 "predlozila drugi ugovor po
kome se dve zemlje ne moraju
osedati obaveznim prema doku-ment- u
koji je zastario". Argentin-sk- i
minister spoljnih poslova Nica-no- r
Costa Mendez izjavio je da
argentinska vojna vlada smatra
ugovor iz 1972. godine nevazecim i
zbog toga Sto su ga potpisali
predsednik argentinske vlade Ale-jandro
Lanusse i predsednik 6ile-ans-ke vlade Salvador Allende.
Priblizava se stogodiSnjica 30.
januara, rodenja bivSeg ameriCkog
predsednika, koji je uzastopno
biran fietiri puta, Franklin Delano
Roosevelta. On je jedini ameri6ki
drzavnik od koga nisu zazirali i
koga joS uvek visoko cene i postuju
u Latinskoj Americi. Mislim na
obicne gradane, ne na letifundiste i
diktatore. On je zasluzan i za
ameri6ki narod kojeg je vodio u
borbu iz velike ekonomske krize,
protiv faSizma, kome je dao zakone
o socijalnoj pomo6i za stare i
iznemogle itd. U Venecueli su
organizovane komemorativne sku-pSti- ne
i mitinzi na kojima ce se
diskutovati o Rooseveltu i njego-v- oj politici prema Latinskoj Ame-rici.
U Venecueli dnevna Stampa vodi
prljavu kampanju protiv zemalja
realnog socijalizma ali naro6ito su
se okomili na Kubu i Nikaragvu.
Obicno su to neki novinari koji me
potsedaju sa njihovom bestijalnom
mrznjom protiv svega naprednog
na Lubor Zinka iz Toronta. Biti
marksista za njih znaCi da sluSaS
nekog Marksa koji zivi u Rusiji i
koji nareduje da se Juznoameri-kanc- i
odrifiu svog dobrog. tate
Reagana i njegovih prijatelja dikja-tor- a
Latinskoj Americi.
Po njihovoj logici svi koji su
protiv vojnih hunti i protiv ubijanja
stanovniStva, protiv Pinocheta ili
Stroessnera mogu biti samo mark-sist- i. Pristalice Somoze koji se
nalaze u specijalnim logorima za
obudavanje diverzanata protiv Ni-karag- ve
u Floridi i drugim mestima
SAD nalaze se tamo samo zato Sto
je u SAD svakome dozvoljeno da
radi Sto zeli. Ako je sloboda
zagarantovana nacistima da u na-cistidk- im uniformama paradiraju
kroz jevrejske Cetvrti, zaSto onda
uskra6ivati slobodu da se neko
obufiava i priprema za invaziju na
marksistiSku Nikaragvu? Ovde raz-n- i
"prijatelji" SAD veruju da Rea-gan
sa invazijom na Nikaragvu
пебе doziveti fiasko kao Kennedy u
Zalivu svinja. Kad bi marksisti6ki
gerilci u Salvadoru predali oruzjc i
vratili se кибата i u zatvore, posle
nekoliko godina desnica ne bi
imala koga da progoni pa bi se
podemokratila i napustila diktator-sk- i
odnos prema narodu. Cudno je
kako ovo rezonovanje Ii6i na mis-Ijen- ja
raznih kvislinga u vreme
proSlog rata kod nas u Jugoslaviji.
U Venecueli su boravila dva
bivSa rukovodioca poljske "Soli-darnosti- ",
Josef Przybilsky i Ta-de- vz
Konopka na njihovoj propa-gandn- oj
turneji po Panami, Kosta
Riki, Salvadoru, Hondurasu, Ko-lumb- iji,
Ekvadoru i Peruu.
Konopka je bio glavni urednik
"Katolidkih nedeljnih novina" u
Krakovu i sada je nastanjen u
Rimu. .Stupio je u rukovodstvo
"Solidarnosti" da "pomogne radni-cim- a
u shvatanju da je crkva na
njihovoj strani". On je rekao da je
"Solidamost" viSe verska nego
politifika organizacija i da se ceo
njen program moze svesti u tri
ta6ke: (1) Opozicija komunisti6-ko- m
sistemu u Poljskoj, (2),
Obustavljanje partijske propagan-d- e
i predaja sredstava za informaci-j- e
u ruke "Solidarnosti" i (3)
Sprovodenje slobodnih izbora po
uzoru na amerifike.
Przybylski je bio organizator
"Solidarnosti" u Gdansku, gde je i
po6ela, i M6ni prijatelj Lech Wale-s- e.
Zivi u Briselu, Belgija, "Kad.bi
odlufiivali Poljaci, mozda ne bi
izabrali'ni komunizam ni kapitali-za- m
— rekao je — ali sto god bi
izabrali, ne bi napustili drzavnu
nacionalizaciju i socijalne benefici- -
2ENEVA (Tanjug) - Odluka
izraelske vlade o aneksiji Golanske
visoravni jest cin otvorene agresije
i grubog gazenja najosnovnijih '
na6ela Povelje UN — izjavio je Set
jugoslavenske delegacije u Komi-si- ji
UN za prava Covjeka Ivan
Tosevski.
— Ne mozemo se oteti zakljuc-ku- ,
koji se sve dublje usaduje u
nama — nastavio je ToSevski — da
je u pitanju dugorodna i sistemat-sk- a aktivnost usmjerena k jednom
cilju. A taj cilj je poredak zasnovan
na zaStiti izraelskih interesa. Taj
poredak ozakonjuje agresiju, oku-paci- ju proglaSava spasonosnim
dobrom za narode, aneksiju za
sveto pravo, a otimanje tude
imovine opravdava zakonima tako-zvan- og slobodnog trziSta.
Najnoviji izraelski agresivni cin
— proglaSenje aneksije Golana —
predstavlja otvoreno ugrozavanje
teritorijalnog integriteta Sirijske
Arapske Republike, otvoreno izazi-van- je
na rat i daljnju afirmaciju
jednog politiCkog koncepta koji je
suprotan svemu Sto je medunarod-n- a
zajednica prihvatila kao svoje
osnovne norme.
Prema jednoj izraelskoj teoriji,
koja je ve6 konstituirana kao
pogled na svijet, Komisija za prava
covjeka bi pametnije uCinila kada
bi podrzavala i poticala daljnje
Sirenje izraelske okupacije na arap-ski- m
teritorijima, nove aneksije i
i
je". Obadvojica su izjavila "da
"Solidamost" ceni i duboko zahva-Ijuj- e
za nmoc koju joj pruza
"slobodni" svet a naro6ito SAD".
U Acapuico, Meksiko, celu nede-Ij- u
dana odrzavana je konferencija
o Stampi u medijima za prenoSenje
vesti u Тгебет svetu. Biloje veoma
oStrih debata o tome kakvu ulogu
mogu, i da li to trebaju, igrati vlade
u kontroli nad medunarodnim ves-tim- a.
Zemlje u razvoju izjasnile su
sedaje bolje imati i kontrolu vlade
nad vestima nego ne dobijati vesti
uopSte.
Cubatao. Ovo je grad u Brazilu,
blizu Sao Paolo, gde je proSle
godine doSlo na svet 3.000 novoro-deni- h.
Odovih, 12 je rodeno mrtvih
bez mozga kao posledica veoma
retke abnormal nosti zvane Anen-cephali- a.
JoS 1975. godine Cuba-tao
je predsednifikim ukazom prog-laSe- n
"zonom kriti6nog zagadiva-nja- ".
Posle ovoga strani novinari pisa-l- i
su o ovom gradu koji je postao
poznat u svetu ali za kojeg je malo
ucinjeno. Svi protesti protiv zaga-divan- ja
vazduha bili su proglaSiva-n- i
od strane kompanija kao komu-nisti6- ka
propaganda. 1978. godine
zatvorena je jedna hemijska fabrika
kada je na smrt otrovano nekoliko
radnika.
Mnoga deca se radaju deformi-san- a
bez ruku ili nogu ili nekog
organa a mnoga su rodena sa
raznim neizle6ivim bolestima.'
(Nastavitcese)
OSUDA IZRAELSKOG
PONA§ANJA
nove ekspanzije izraelske drzave.
"Moramo konstatirati, da nije u
pitanju samo jedna apsurdna ideja,
ve6 stvarnost dovedena do apsur-d- a,
zakljufiio je o tome ToSevski,
dodaju6i da to nije samo "filozofi-ja- "
vladaju6ih krugova u Izraelu.
Nju u mnogim sredinama meduna-rodn- e
zajednice prati uporna prak-s- a rasne iskljufiivosti, agresije i
okupacije tudih teritorija i napadi
na pravo naroda na samoopredje-Ijenje- ,
Sto poti6e Izrael da se
ponaSa agresivno.
Na kraju, jugoslavenski pred-stavn- ik
je zaklju6io da medunarod-n- a
zajednica mora energifinije rea-gira- ti kada su u pitanju tako gruba
krSenja Povelje UN, zakljufiivSi:
— Izrael se mora, kad-ta- d,
povinovati osnovnim normama
medunarodne zajednice; mora se
odre6i nastojanja da medunarod-no- j
zajednici патебе svoje norme
ponaSanja i svoju verziju mira
zasnovanog na agresiji i potfiinja-vanj- u
drugih naroda; — Izrael se
mora povuci sa svih okupiranih
arapskih teritorija, ukljudujuci Go-lan
i Jeruzalem. Moraju se isto
tako osigurati uvjeti za ostvarenje
prava palestinskog naroda na sa-moopredjelj- enje,
uspostavljanje
nezavisne drzave i priznanje Pales-tinsk- e
oslobodilacke organizacije
kao jedinog legitimnog predstavni-k- a
palestinskog naroda i njezino
ravnopravno sudjelovanje u mirov-no- m
procesu.
GRADNJA BRODOVA ZA SSSR
MOSKVA (Tanjug) — Brodogra-diliSt- e
"Split", "Tre6i maj" u Rijeci
i "Titovo brodogradiliSte" u Kralje-vic- i
sagradit 6e za Sovjetski Savez
15 tankera za prijevoz derivata
nafte od po 16.400 tona nosivosti i
tri broda-dizali- ce koje 6e moci
odizati po 100 tona tereta. Vrijed-no- st
tog posla, dosad najveceg
koji su jugoslavenska brodogradi-liSt- a
zaklju6ila sa stranim naruCio-cim- a
u ovom petogodiSnjem raz-doblj- u,
ve6a je od 500 milijuna
dolara. Predvideno je da se ti
brodovi isporufie 1984. i 1985.
godine.
Time se nastavlja tradicionalna
suradnja jugoslavenskih brodogra-diliSt- a
i partnera u Sovjetskom
Savezu. Ugovor koji su u Moskvi
potpisali predstavnici "Jadranbro-da",- i
sovjetske vanjskotrgovinske
organizacije "Sudoimport" plod je
viSegodiSnjih napora strufcnjaka
dviju zemalja u projektiranju i
konstruiranju brodova najmoderni-j- e
tehnologije prijevoza.
Jugoslavenska brodogradiliSta
grad it ce za Sovjetski Savez i 10
manjih brodova za prijevoz radnika.
Обекије se da ce ugovor o tome
biti potpisan uskoro.
17 MJESECI VOJNE VLADAVINE
UTURSKOJ
ANKARA — Turske vojne vlasti
izdale su saopcenje u kojem objav-Ijuj- u
podatke o 17 mjeseci svoje
vladavine.
Kako prenose zapadne novinske
agencije, brojke objelodanjene
ovim saopcenjem prili6no su izne-naduju- ce
i u raskoraku su s
tvrdnjama vojnih vlasti da se
Turska krece k stabilizaciji i demo-kratizaci- ji
zivota. Za 17 mjeseci —
kale se u saopcenju — uhapSeno
je oko 24.000 ljudi, u zatvorima se
nalazi joS 7032 gradana, medu
kojima i 13 bivSih politi6ara i 64
sindikalna funkcionera, pogublje-n- o
je 10 osoba, sprijeceno da
napusti zemlju oko 100.000 ljudi,
dnevno u sukobima s teroristima
gine u prosjeku pet osoba (za
razliku od dvadesetak prije 17
mjeseci), a ranjeno jedanaest.
"NECEMO NOVI VIJETNAM"
BOSTON (AP) — Oko tri tisu6e
osoba sudjelovalo je u demonstra-cij- i
koja je odrzana u americkom
gradu Bostonu u znak protesta
zbog americkog angaziranja u Sal-vadoru.
Ameri6ki senator Paul
Tsongas, koji se obratio demon-strantim- a,
rekao je kako americki
narod nede dopustiti da bude
uvucen u joS jedan Vijetnam i
pozvao je атепбки vladu neka
obustavi pomoc salvadorskom re-zim- u.
On je iznio uvjerenje kako
ameriCki Kongres пебе dopustiti
da se Sjedinjene Drzave neposred-n- o
angaziraju u borbama u Salva-doru
i naglasio nuznost pregovora
sa salvadorskim ustanicima.
PRIZNANJE GENERALA
SAN SALVADOR — Ministar
obrane salvadorskog rezima gene-ral
Guillermo Garcia priznao je da
se salvadorska vojska ne bi mogla
boriti protiv ustanika ako ne bi
primala obilmu amerifiku vojnu
pomoc. Garcia je ovo rekao dvojici
ameriCkih senatora koji su doputo-va- li
u Salvador da bi u ime
vanjskopolitickog odbora americ-kog
Senata na lieu mjesta utvrdili
kolika je osnovanost mnogobrojnih
optuzbi protiv rezima i oruzanih
snaga Salvadora da se u ratu protiv
ustanika ne ustezu od najtezih
zlo6ina, pa ni od masovnih pokolja
civilnog stanovniStva.