Nase Novine, February 13, 1986

              ;;х-?;ж-у
--zzz—- —,--c--;- z rj
44
& i
f . , ИЛ. . -- .' !
l~; i- -
TRECI SVET" AMERIKE i
Najugledniji francuski dnevnik jezasve-can- u
priliku Ameriku raskosno nazvao
"snom koji je postao — drzava". Jedan sa-dasn- ji
autor je pisao da su SAD "isto toliko
ideja koliko i zemlja". Drugi su govorili o
jedinstvenom eksperimentu u istoriji co-vecanst- va:
da ljudi iz prakticno svih zema-lj- a
svela, svih rasa, vera i jezika zive u istoj
drzavi. Jubilej "Miss Liberti" bio je mno-gim- a
prilika da se upitaju kako je prosla
ta monumentalna proba. Odgovori su —
ovde gde obicno ima izdvojenih misljenja
i o mnogo jednostavnijim pitanjima — bili
zacudjujuce podudarni: uglavnom vrlo us-pesn- o.
Otkako je zemlja savladala najgore
aspekte diskriminacije bivsih robova, od-nos- a
njenih brojnih etnickih grupacija
msu idila ali ni drama. Zategnutosti ima,
manje ili vise pritajene segregacije opstaju,
ali etnicki najkompleksnija zemlja sveta
nema svoju severnu Irsku, nema svoje Ba-sk- e
i Tamile, da ne pominjemo blize prime-re- .
Bazicni amalgan cuvenog "topionicnog
kotla" nastavlja da deluje. Doseljenici
ostaju razliciti i ljubomorno cuvaju etnicke
specificnosti u malim, vaznim starima zi-vo- ta
— kuhinji, folkloru, pesmama, tradici-jam- a
starog kraja. I teze da se izjednace u
egzistencijalno bitnijim pitanjima — jezi-ku- ,
radnim navikama, poslovnom duhu. U
svojim najboljim dostignucima zapravo je
Amerika demantovala najludje snove na-cionalis- ta
svih vremena — one o zovu krvi,
vezanosti za tie, i istorijskim korenima. Po-mal- o
idilicna pesmica useljenika Alfreda
Griinwalda, austrijskog Jevrejina izbeglog
ispred nacistickih progona, kaze: Deine
Heimat is wo das gliick dich grusst. ("Do-movin- a
je tamo gde si srecan.")
Kolicina srece koja je nadjena u "novom
kraju" najcesce je mogla da se precizno iz-me- ri
samo u srazmeri sa obimom nesrece
koja je ostavljena u starom. Amerika je u
vreme velikog vala useljenika pocetkom
veka, kako govore stihovi Erne Lazarus o
"Kipu slobode", iz ostataka sveta primala
njegove "potklacene mase, njegovu siroti-nj- u,
beskucnike, brodolomnike, bedne ot-pat-ke
sa obala". "Irce koje je iz domovine
odagnala glad godina "krompirove kuge",
Jevreje koje su iz Rusije oterali pogromi,
Poljake, Italijane, Jugoslovene, koje je iza
zavicaja izgnala nemastina. Ono sto je ame-riku
ucinilo i odrzalo mocnom je sposob-nos- t
da iskoristi ogromnu energiju odluc-nost- i,
mozda i ocajanja, ljudi kojima je ova
bila poslednja prilika. I put, najvcesce, bez
povratka.
Ta uzbudljiva istorija s pocetka stoleca
na drugaciji nacin ponavlja se ovih godina.
Obale Sjedinjenih Drzava zapljuskuje novi
veliki talas useljavanja. Motivi dolaznika
su uglavnom slicni, boja njihove koze raz-licit- a.
Prvih decenija ovog veka tek svaki
deseti koji je ulazio u Ameriku bio je iz
zemalja van Evrope. Danas je svaki drugi
iz Azije. Decenijama imigracija je siste-mo- m
etnickih kvota brizljivo filtrirana da
bi se odrzala prevashodno bela i po moguc-nost- i
protestantska vecina stanovnistva.
Danas vise nema kvota a najmasovniji na-cin
useljavanja ne sledi nikakva pravila i
seme. Prosle godine hiljama kilometara
dugu granicu SAD i Meksika ilegalno je,
po zvanicnim procenama, preslo milion i
dvesta hiljda Latinoamerikanaca, ili kako
ih ovde danas zovu, Hispanika. Vecina je
uhvacena i vracena, ali je racuna se, bar
pola miliona ostalo. Ove godine, zbogkrize
u Meksiku, ocekuje se znatno veci broj ile-galn- ih
prelazaka mozda do dva miliona. I
mozda i do milion ostanaka.
a Tamnjenje Amerike"
Bela, protestantska, poglavito angolo-saksonsk- a
vecina ni izdaleka jos nije ugro-zen- a,
ali je stanovnika mrke puti svake go-dine
sve vise. Pojedina naselja i delici veli-ki- h
gradova u Teksasu, Floridi i Californiji,
izlgedaju kao da su presadjeni iz Latinske
Amerike. Napisi na spanskom mogu se-na- ci
po aerodromima i javnim mestima si-ro- m
Amerike a hispanicki politicari u mno-gi- m
njenim delovima sve glasnije traze i
zvanicno uvodjenje dvojezicnosti. "Kine-sk- e
cetvrti" naglo se sire u vecim americ-ki- m
mestima, Vijetnamci, Kambodzani i
Korejci osvajaju citave kvartove.
Sociolozi su torn procesu vec dali ime —
browning of America — koje bi se ponesto
rogobatno moglo prevesti kao "tamnjenje
Amerike". Neke njegove aspekte starose-deoc-i
prihvataju kao dobrodosle. Planta-zer- i
na jugu zadovoljni su sto im ilegalna
imigracija obezbedjuje jevtinu radnu sna-g- u,
ali ima i drugih primera. Doseljenici iz
Koreje poslednjih su godina na prepad
osvojili maloprodaju voca i povrca u New
Yorku i velika vecina Njujorcana to svesr-dn- o
pozdravlja. Vredni, uporni Korejci
spustili su cene, drze svoje sjajno sortirane
prodavnice otvorenim 24 sata.
Indijci i Pakistanci na slican nacin i iz
istih razloga sada su na putu da preuzmu
citavu gradsku mrezu kioska za prodaju
novina. Vijetnamci, dobrim delom deca
nesrecnika s famoznih "izbeglickih brodo-va"- ,
poslednjih godina su ostvarili pravu
zetvu najprestiznijih nagrada na nekim od
najuglednijih americkih skola i univerzite-ta- .
Medalja ima i drugu stranu. Nedavno je
jedna od velikih TV mreza emitovala re-porta- zu
iz bostonskog predgradja u kome
se deca nekad diskriminisanih Iraca, Itali-jan- a
i Jevreja za nevolje svojih roditelja
svete novodoslim Kambodzanima. Svoja
maltretiranja neduznih novih doseljenika
pravdaju tipicnim uobrazenjima i polusti-nam- a:
navodno kambodzani dobijaju be-skamat-ne
kredite za kuce i kola, preko reda
im se daje zaposlenje. U Harlemu se neki
crnacki starosedeoci pokusali da organi-zuj- u
bojkot korejskih piljara, jer uzimaju
posao nasim momcima. Beli cistunci gun-djaj- u
da Amerika dobija izgled i navike
"treceg sveta". Ispitivanja javnog mnenja
pokazuju daje procenat onih koji smatraju
da novu imigraciju treba drasticno organi-cit- i
u naglom porastu.
Misljenja se sukobljavaju i procene uve-lik- o
razlikuju oko toga kojim ce se tempom
nastavljati "tamnjenje Amerike", koje ce
promene u drustvenom tkivu zemlje iza-zvat- i,
kakve zategnutosti moze uzrokovati.
Demograf Lawrence Fux spada medju one
koji veruju da ce se promena odvijati po-stup- no
i bez drame: "To ce potrajati sest
ili sedam generacija i konacno, verujem,
vecinu naseg stanovnistva vise nece ciniti
belci... Ali ce se verovatno i gledanja na
razlike u boji koze i rasi u medjuvremenu
promeniti. Posle 150 godina mozda se ta
pitanja vise i nece postavljati".
Dusan SIMIC
Stalni dopisnik "Politike"
i ...
NEZAPOSLENO 1,068.000
JUGOSLAVENA
BEOGRAD (Tanjug) — U Jugoslaviji
je za sedam mjeseci ove godine u drustve-nom
sektoru posao dobilo 200.000 ljudi,
sto je tri posto vise nego lani u isto vrije-me- .
Planom je inace bilo predvidjeno po-vecan- je
od dva posto. Kako je receno na
sjednici Odbora Saveznog vijeca za rad,
zdravlje i socijalnu politiku, dobar rezul-ta- t
postignut je prvenstveno zahvaljujuci
postivanju drustvenog dogovora o zapo-sljavanj- u.
Ohrabrujuce je i to, receno je na sjedni-ci,
sto je u odnosu na proslu godinu veci
postotak onih koji su posao dobili u pri-vre- di
nego u izvanprivrednim djelatnosti-ma- .
Prvih je 3,1 posto, a drugih 2,8. U in-dustr- iji
je zaposleno 6etiri posto vise rad-nik- a
nego lani.
Od septembra je evidentirano 1,086.000
Jugoslavena bez posla. Broj nezaposlenih
je u odnosu na isti lanjski period povecan
za 5,5 posto, sto je posljedica prelaska
ljudi iz sela u grad, povratka s rada u ino-zemstv- u,
ali i veceg prijavljivanja nezapo-slenih
na SIZ-o- ve koji su na taj nacin ste-k- li
pravo na odredjenu novcanu naknadu.
Nezaposlenost je, kako je receno, najveci
problem u nerazvijenim podrucjima, a na
posao u velikom broju cekaju strucni i
mladi kadrovi. Ipak, u odnosu na dvije
posljednje godine, usporen je porast neza-poslenih.
Njihov rast je u 1984. i 1985.lgo-din- i,
za razliku od ovogodisnjih rezultata,
premasivao stopu od sest odnosno sedam
posto.
VELIKO ZABAVNO VECE
U DETROITU
Voditelji radio programa "Jugoslovenski tetovski radio program" i "Make- -
donski glas" Atanas Sibinovski iDusko Dimovski sa lepoticom iseljenika
iz Jugoslavije Zaklinom Bozinovskom.
Kao i ranijih godina, ove godine u Det-roit- u
odrzana je najveca zabava iselje-nika
na kojoj je izabrana lepotica iselje-nika
iz Jugoslavije. Organizatori ove ve-lik- e
prirebe bili su, kao i ranije, jugoslo-venski
radio programi iz Detroita. Ova-kv- e
priredbe odrzavaju se vec desetak
godina, ali ni jedna nije bila tako pose-cen- a
kao ova. Prisustvovalo je preko
osam stotina posetilaca koji su platili
ulaznice a bilo je i onih koji nisu mogli
stati u salu.
Za uspeh ovogodisnje zabave zasluzna
su dva radio programa: najstariji "Jugo-slovensk- o
Tetotovski radio program" i
makedonski radio program "Makedon-sk- i
glas" odnosno Atanas Sibinovski
(Jerko) i voditelj programa makedonske
crkve "Sveta Bogorodica" Dusko Di-movs- ki
(Sarplaninac).
Na saradnju pozvani su svi radio pro-grami
iz Detroita ali neki se nisu odazva-li- .
Zabava je odrzana u crkvenoj sali
"Svete Bogorodice" na 21740 Rayan Rd.
Svirala je muzika sa popularnim peva-ce- m
Borotom, dve harmonike, jelo se i
pilo do zore.
Bila je i velika nezapamcena lutrija na
kojoj se izvlacio televizor, pet radio apa-rat- a,
deset koznih kofera, zlatna alka, ne-koli- ko
telefona, video i radio kaseta, gra-mafonsk- ih
ploca, peceno prase i jos sto-s- ta
u iznosu od preko dve hiljade i po
dolara vrednosti.
Neki od srecnih dobitnika nagrada bili
su: Vlado Stefanovski (televizor), Persa
Petrovska (zlatna alka), Vojce Simjanov- -
' v4.4
li pitanje:
KOJI U KANADI
KNJIGU "SPANJOLSKI SUSRETI"?
Spansko ratiste je 1937. godine pose-ti- o
veliki jugoslovenski komunista, re-volucio- nar
i knjizevnik August
U knjizi "Spanjolski susreti", prvi
put objavljenoj Torontu, Kanadi
1938. on je opisao susrete s
dobrovoljcima aragonskoj
ofanzivi, vodjenoj avgustu 1937. od
Pirineja do Teruele. "U aragonskoj
ofanzivi", pise Cesarec, "sudelovali su
mnogi nasi zemljaci, pripadnici bata-ljon- a
"Djuro Djakovic". Medju ovinia
se nalazio i kapetan jedne cete toga ba-taljo- na
Zarko Manojlovic. Jos kao
mlad decko sudelovao je 1914. od-bra- ni
Beograda i Ade Ciganlije,
borbi protiv i Nemaca. U
se nasao opet nasuprot nemac-ko- m
oruzju. A dosao je Spaniju jos
ski (tri putnicka kofera) Trpko Petrov-ski- ,
specijalni gost iz Jugoslavije i po-bedn- ik
pevanju seoskih pesama dobio
je to vece telefon. Druga nagrada pripala
je pevacici seoskih i starogradskih pe-sama
gdji. Nadi Bozinovik.
Za lepoticu, velikoj konkurenciji od
85 prijavljenih, proglasena je Zaklina
Bozinovska koja potice iz Tetovskog
kraja iz sela Slatina, Makedonija. Za
prvu pratilju izabrana je Olgica Ilievska
iz Skopja.
Zaklina Bozinovska dobila je kao na-gra- du avionsku kartu Detroit-Skop-je,
poklon voditelja "'Jugoslovenskog ra-dioprogra- ma" Atanasa Sibinovskog.
Na ovoj najvecoj manifestaciji prisu-stvova- li
su gosti iz Windsora i time prido-nel- i
da ovo bude priredba i za Ameri-kanc- e
i Kanadjane, za sve koji slusaju
dobre radio programe koji Vode i za koje
se zrtvuju Atanas Sibinovski i dole pot-pisan- i.
Zahvaljujemo se listu "Nasih novina"
na saradnji a i svima koji su posetili ovu
najvecu jugoslovensku priredbu i njiho-vi- m
prisustvom uvelicali ovo nezabo-ravn- o
ve£e. Nadamo se da ce iduce pri-redbe
biti jos velicanstvenije i jos bolje
posecene.
U ime Atanasa Sibinovskog i moje,
ime "Jugoslovensko Tetovskog radio-progra- ma"
i "Makedonskog glasa" upu-cuje- m
pozdrave sa najboljim zeljama
svim nasim slusateljima i prijateljima.
Dusko DIMOVSKI
"Politika" u rubrici "Da znate?" objavila odgovor na
JE NAS PISAC OBJAVIO
Cesa-re- c.
u u
jugosloven-ski- m
u
u
u
u
Austrijanaca
Spaniji
u
u
u
u
vrlo rano i sudelovao u bojevima kod
Kordove, Madrida, na Jarami kod Bru-net- e. Poslednja ta ofanziva upravo mu
je zbog hrabrog drzanja i donela cin
kapetana. Na Aragonu je uzeo ucesca
u bojevima, koji su se od 26. do 29.
avgusta vodili. Cetiri napada preduzeli
su pri torn djakovicevci na fasisticku
tvrdjavicu i odbili 14 ataka. Sa petom
isvojom atakom zauzeli su djakovi-cevci
neprijateljsku poziciju, sto ih je
od svih internacionalaca dovelo naj-bliz- e
Saragozi. U toj poslednjem ataku
Manojlovica vise nije bilo, ranjen je u
ruku od protivtenkovske granate. Ce-sarec
na kraju kazuje da mu je ranjeni
Manojlovic dok se oporavljao u bolni-ci- ,
rekao: "Kada zaceli rana povraticu
se na front. Sutra bih opet posao da
mogu."