Nase Novine, February 13, 1986

              Dr. Mirko MARKOVIC: D1ШХ
Postovana Administracijo,
Uprilogu ovogpisma izvolite pri-mi- ti moj cek u svoti od $50.00, za ob-nov- u moje istekle pretplate, koja mi
istjece.
Uz mnogo srdacnih (drugarskih)
pozdrava Varna svima na Upravi i
Urednistvu, kao i svim pretplatni-cim- a i citaocima "Nasih novina".
Zeli Vam,
O.K.
Vancouver, B.C.
Dragi Prijatelji,
Prilazem cek od $40.00 za obnovu
moje pretplate a ostatak u fond
"NN". Izvinjavam se za zakasnjenje
za obnovu, razlogje promena kuce i
adrese. Zelim od srca da vam cesti-ta- m Dan Republike i sve najbolje u
radu.
Savo Kosanovic
Hamilton, Ont.
Danas 14. novembra navrsila segodi-na-,
mucna i bolna od smrti mogaje-dino- g brata Caslava Dacevica. Na se-can- je
na mog divnog i nezaboravnog
brata prilazem u fond "NN" $20.00.
Neutesna sestra,
Smilja Dacevic
Montreal, Que.
Dragi dmgovi,
Saljem $35.00 za moju pretplatu za
1987. na "NN", a koja u novembru
istice.
S pozdravom,
Smilja Dacevic
Montreal, Que.
Postovano Urednistvo:
Povodom 55 godina izlazenja ze-lim
Vam sve najbolje za buducnost:
uspeh u radu ijos mnogo godina, do-bri- h
i plodnih izlazenja lista.
Jos mnogo godina sprovodjenja
napredn e misli i sirenja bra tske ideje
za ucvrscivanje korena svima onima
koji u slobodarskom duhu ijednako-st- i
coveka, pojedinca kao i celine,
vide put ka jednoj svetlijoj i boljoj
sutrasnjici u cilju napretka i dobro-bit- i
celoga covecanstva. Dakle srec-no- .
Uprilogu vam saljem Money order
na sumu u iznosu od $35.00 u svrhu
produzenja moje pretpalte na list za
narednu 1987. godinu.
Uz postovanje i sa pozdravima
Urednistvu i celoj Redakciji:
Jelena Saula
Hamilton, Ont.
Dragi drugovi,
Saljem vam Money order od $50. 00
za obnovu moje pretplate i u fond
lista.
Drugarski pozdrav,
Dusan Brdar
Kitchener, Ont.
Postovano Urednistvo,
Sa zakasnjenjem obnavljam pret-platu
i saljem $50.00 cek. Izvinite sto
ne mogu doci na banket 22. novem-bra.
Sa postovanjem,
V. S. Jambrosic
Stoney Creek, Ont.
Dragi Zemljaci,
Saljem Vam pretplatu za 12mjese--
ci,
Unapred Vam zahvalan,
Husein Novkinich
Chicago, 111.
Postovano urednistvo,
Sa malim zakasnjenjem dostav-lja- m
pretplatu za sebe i za mog kom-sij- u Petra Perosa uzmalu doplatu od
$10.00 za fond. Zeleo bih pohvaliti
"Nase novine", da se vidno popravlja
kvalitet sadrzaja kako politicki tako
i zabavni karakter. Nadam se da ce
tiraz "NN" dostici zavidan broj. Po-vodom
nastupajucih praznika, ko-lekti- vu
"NN" kao i svim citaocima
zelim sretnu i uspjesnu Novu 1987.
godinu.
Sa postovanjem,
Hunjadi Stevan
Thronhill, Ont.
Spostovano urednistvo!
Posiljam vam cek od $45.00 za
letno obnovo, ostalo pa v fond novi-na.
Oprostite mojemu zakasnjenju,
zelim se vam mnogo uspeha ter po-zdravlja- m
vse citalcein vas v Uredni-stvu,
Frank Vrechar
Morrin, Alta
Urednice "NN",
U ovome pismu vam saljem cekod
$50.00 za moju obnovu i u fond no-vina
iako slabo vidimocitati. Godine
dosle snaga u oci izdala. Ja vas pozdravljam,
Kosta Trklja
Kamloops, B.C.
Stoyani drugovi,
Zao mije da vam se nisam vec du-Ij- e
javio, ali ima uzroka za to. Moja
supruga koja je teski bolesnik, vec
dvije godine imalaje cetiri operacije.
Na srecu jeste iste preboljela i sada
se pomalo oporavlja, moze da hoda
uzpomoc walkera u dobi od 86 godi-na.
Sto se mene ticeja sam imao ope-racije
na ocikojesu uspjele, sapresa-djivanje- m
i mogu da vidim iako je
proslo devedeset, prilicnojos citam
"Nase novine".
Ovde vam saljem sto najbolje
mogu svotu od $25.00 u isto vrijeme
apeliram na nase dobre pretplatnike
da ucine sto bolje mogu da se novine
uzdrze, jer to stoji u nama. Pustimo
sve po strani, novine ne smijemo iz-gubi-ti.
Sporazum mora da ostane s
nama.
Mnogo pozdrava nasim pretplatni-cima- ,
meni poznatim i nepoznatim.
Budimo sa "Nasim novinama", koje
trebaju nasu pomoc. Uovo ime cesti-ta- m
dolaze'ce praznike i Novu godi-nu.
Nastojmo da zavlada mir u svijetu!
Mnogo pozdrava urednistvu, osta-je- m stari pretplatnik od 1920.
Martin Karavanic
Weirton, WV.
Cjenjeno Urednistvo,
Evo pretplate za 198687. godinu.
Ja postujem Vas trud i zalganje u iz-dava-nju
"Nasih novina". Medjutim,
osjecam da je ogromna steta za nas
Jugo-Kanadj- ane sto imamo jedini
nedjeljni informativni list "Nase no-vin- e"
u tako nezavidnom stanju.
Siguran sam da pametan zaokret
u reformacijii koncepciji "Nasih no-vina"
jedino moze podici na pristo-ja-n i zavidan nivo.
Varna u urednistvu kao i svim sa-radnici- ma "Nasih novina" sugeri-ra- m da sto hitnije nadjete lijek za
ozdravljenje "Nasih novina".
Sa srdacnim pozdravom,
Milan Mirich
Montreal
i ч итјч1-- ! г f irt"
KAKO JE MIHAIL GORBACOV
ODGOVORIO KNJIZEVNICIMA
Organizatori medjunarodnog su-sre- ta
knjizevnika u Sofiji, polovinom
oktobra 1986. uputili su M. Gorbacovu
pitanje: kako gleda na buducnost nase
planete, covecanstva i civilizacije?
On im je na to odgovorio sledece:
Pitanje koje ste mi postavili ustvari
je osnovno pitanje naseg vremena. Ali
vec samo njegovo postavljanje svedoci
o optimizmu. Mi takodje verujemo u
buducnost.
Navjeci umovi covecanstva uvek su
verovali u konacnu pobedu razuma,
kao u neophodan uslov normalnog
ljudskog drustva. To je velika du-hov- na
sila, koja omogucuje i nama, so-vjetsk- im
ljudima, da budemo socijalni
optimisti.
Buducnost, pre svega, treba da bude
obezbedjena za svakoga. A u torn
pravcu — kao jedini put — ja vidim:
prosirenje prostora poverenja medju
narodima i zemljama. Radi toga potre-ba- n
je nov nacin misljenja, koji je ori-jentis- an
na resenje globalnih pro-blem- a
covecanstva, na mirno korisce-nj- e
raspolozivih sredstava i stvaralac-ki- h
snaga, a ne na trci u naoruzanju.
Geslo vaseg susreta je: "Mir — to je
nada planete!". Meni je veoma blizak
njegov blagorodni smisao.
Tom teznjom je protkana i sovjetska
koncepcija obezbedjenja sigurnosti za
svakog, koja predlaze, pre svega, sma-njenj- e
naoruzanja i napokon puno ra-zoruza- nje.
Mi smo predlozili da se na
Zemlji do 2000 godine potpuno likvi-dir- a
svo orzje masovnog unistavanja.
Evo vec vise od godinu dana mi ne
vrsimo nikakve nuklearne probe.
U Reykjaviku prilikom susreta sa
americkim predsjednikom Reaganom
sovjetska strana je predlozila celovit
paket mera, koje su brizljivo uravnote-zen- e
s tacke gledista zainteresovanosti
ucesnika pregovora i citave svetske za-jedni- ce
drzava. Tom prilikom mi smo
u mnogo cemu posli na ustupke Zapa-du- ,
racunajuci da ce nam se na isti na-cin
poci u susret. U nasim predlozima
glavno je sledece: smanjenje strate-sko- g
oruzja za pedesetposto, likvidira-nj- e
svih raketa srednjeg dometa u
Evropi, ucvrscenje Ugovora o proti-vraketn- oj odbrani i zabrana atomskih
proba. Da je americka strana prihva-til- a
nas predlog — bio bi udaren temelj
stvarnom procesu likvidiranja atom-sko- g
oruzja.
No, bez obzira na neke provokacione
radnje od strane americke administr-ate,
kao i na gruba iskrivljavanja
onoga sto se desavalo na islandskim
pregovorima, ipak, treba se nadati mo-gucno- sti
iznalazenja resenja. Ta mo-gucno- st
je istovremeno i signal svima
onima koji mogu i koji treba da odi-graj- u
svoju ulogu u prilog popustanja,
u prilog razoruzanja. Nas program ra-zoruza- nja je u interesu svih.
Kakvu buducnost mi vidimo? Mi
imamo ideal kome stremimo — gra-dim- o
komunizam, drustvo koje je
"stvarno ljudsko", kako je rekao Karl
Marks. Uvereni smo da cemo oteloviti
veliki humani princip, koji su nam za-vetov- ali osnivaci marksizma-lenjini-zm- a:
slobodnirazvitak svakog— uslov
[1 je slobodnog razvitka svih. Tako je za- -
pisano u Programu nase Partije. Tom
socijalnom i humanom cilju podcinjen
je ceo nas rad u ekonomici, u poli-ticko- m
i duhovnom zivotu.
Mi znamo da se u uslovima postoja-nj- a
razlicitih drustvenih sistema nasi
ideali i shvatanja buducnosti pone-kom- e
ne svidjaju. Postoje i razlicita
shvatanja socijalnih vrednosti. Ali o
svim tim problemima treba diskuto-vat- i
bez licemerstva i spekulacije, bez
pokusaja naturanja svojih pogleda
drugome, uz shvatanje, da je svet raz-nol- ik
i protivreciv i sto svako — drza-va,
narod, drustvo — ima pravo na sa-mosta- lan
izbor i na uvazavanje takvog
izbora od strane drugog.
Sovjetski Savez najveci znacaj pri-da- je
pitanjima svestranog razvitka co-veka,
obezbedjenju njegovih prava.
Cinimo sve da bi zivot nasih ljudi bio
duhovno sto bogatiji, punokrvniji,
sadrzajniji.
Ponekad ljudi postavljaju pitanje:
sta u nase atomsko vreme moze uraditi
knjizevnost, sta moze umetnost? Po
mom misljenju, veoma mnogo. A naj-vaznij- ke
je: pomagati stvaranju takve
moraine atomosfere, u kojoj bi se trka
u naoruzanju, raspirivanje ratne psiho-ze- ,
smatralo zlocinom, u odnosu na
pravo coveka na zivot.
Ocuvanje zajednickim naporima ne-prolaz- nih vrednosti proslosti, odbrana
kulture od osiromasenja pod priti-sko- m
spekulacija, kulta nasilja, od
prodiranja u kulturu trulih ideja rasi-zm- a
i mrznje prema coveku, razvitak
svestrane kulturne razmene i kontaka-ta- ,
jacanje pomocu sredstava umetno-st- i
ideja mira i druzenja. Zar ova pita-nj- a
ne zasluzuju najvecu mogucu paz-nju- ?
Knjizevnik moze mnogo toga da
uradi, ako je naoruzan postenom, is-kren-om
i covekoljubivom recju.
Sada je vreme hrabrih, odgovornih
postupaka u interesu celog sveta. To
se tice svih naroda, svih kontinenata.
Koristim priliku, da prensem najis-krenij- e
zelje vasem susretu.
NAJVECI
ZAJMODAVAC
NAJZADUZENIJI
Amerikanci duguju drugim zemljama
nesto vise od 200 milijardi dolara. Od naj-vec- eg
svetskog zajmodavca pre pet go-dina
SAD su postale danas najveci duz-ni- k.
Dva vodeca duznika Brazil i Meksi-ko- ,
duguju svaka po oko sto milijardi
dolara.
Spoljni dug je jos relativno mali u po-redjen- ju
sa obimom americke privrede.
Zato on nema drasticne efekte kao sto
to imaju dugovi latinskih zemalja. Ali
dugovi lantisnkih zemalja bar vise ne
rastu, dok se americki povecava, za vise
od sto milijardi doalra godisnje. Stopa
rasta smanjice se sledece godine zbog
pada vrednosti dolara, a bice niski i trgo-vins- ki
deficit. Ali cak i tada, americki
spoljni dug, mogao bi do kraja decenije
dostici 500 milijardi dolara.
SAD imaju mnoge prednosti pred la-tinsk-im
duznicima. Za razliku od Meksi-ka- ,
one kao vlada ne duguju stranim ban-kak- a.
Amerikanci jos imaju mnogo deo-nic- a
u inostranstvu: racuna se da njihovi
drzavni i privatni kapital u inostranstvu
iznosi 1,2 biliona dolara. Ali strani kapi-tal
u Sjedinjenim Drzavama iznosi oko
1,2 biliona dolara. Kao i svaki duznik,
Sjedinjene Drzave platice kamatu na
neto dug.
Od prvog svetskog rata Sjedinjene
Drzave su polako gradile neto strani ka-pital,
koji je do 1981. godine dositglo 140
milijardi dolara i donosio stalni prihod
americkim zajmodavcima i vlasnicima.
Od 1981. godine, Amerikanci su sve to
razbuncali i uz to usli u dug od 200 mili-jardi
dolara. Ima i drugih zemalja kojima
su se strane akcije isto'pile— nekad zbog
velikih privrednih kriza, nekad zbog ra-to- va
u kojima su se borili za svoj opsta-na-k.
Ali u ovom slucaju, SAD su potro-sil- e
svoj kredit i uvalile se u dug— zasto?
Teh Washington Post