Nase Novine, June 06, 1985

              JEDAN OSMOMARTOVSKI
ZAPIS
Prva zbirka stihova Sefike Mocevic
izaSla je u izdanju sarajevske "Svje-tlosti- "
joS 1972. godine.
Radila sam tada u Sarajevu i tamo
sam imala priliku da upoznam au-tork- u
pomenute zbirke. Tada je ona
bila veoma mlada, krhka devojka go-tov- c
detinje radoznalosti. Zavolela
sam odmah i njene rane stihove, izre-cen- e
tako spotano — stihove jedno-stavn- o
duboke...
I ba§ jednostavno produbljena
spontanost cini se da je jedna od naj-izrazitij- ih osobina Sefikine licnosti.
U njoj ona traje uporedo sa njenom
potrebom da se pesnicki izraiava, a
ne samo da misli i da pise kao pesnik.
Taj spontani odlazak u dubine, cesto
inace, kod kreativnih priroda, sa
svim, u trenucima, pritiskuje onu, ne
kada veoma nuznu prakticnost domi-Sljatos- t,
Sto im se, u izvesnim sredi-nam- a
i — sveti. Ovu crtu Sefike Moce-vic
uocili su brzo i clanovi Kluba mla-di- h
pisaca "Vrelo" — na Visoj peda-gosko- j
skoli u Sarajevu, i prihvativsi
je takvu kakva jeste — one 1972. go-din- e
— predali rukopis stihova svoje
talentovane drugarice izdavacu. Po-zitiv- no ocenjen i hvaljen, prihvacen
je za Stampu i tako se, dakle, i pojavila
njena prva knjiga poezije sa naslo-vo- m "Umrla bih drugacije".
... I — kao da su stari filozofi, odne-kud- ,
uputili ovo krhko, osetljivo de-vojc- e
prema iskustvima drugih koji
su, takode radoznalo, vet dodirivali
sustinu stvarnosti, Sefika se, nepo-sredn- o
posle izlaienja njene zbirke,
obrela u Beogradu. Studentkinja
Vise pedagoske Skole iz Sarajeva, po-stala- je student lmjizevnostiBeograd-sko- g Univerziteta. Njena spontanost,
posle nekog vremena odvodi je u
rodno Cajnice na njeno prvo profe-sorsk- o
sluzbovanje, a zatim se sa vo-ljeni- m
covekom, otiskuje u daleki
svet. Mnogo kasnije Sefika je napi-sal- a
o svom rodnom mestu:
"Usjekao se u tjelo
U krilo sa brda
Na brdo
U nebo, odavde jedino
mogud put..."
(Cajnice, pesma iz ciklusa "Gradove
prepoznajemo prema prijatelju")
Njena vezanost za zavicaj je organ-ska- ,
ali ona bi spontano zagrlila citavi
svet. I ne zatvara se u "vasionu svoje
ljubavi". Njene ljubavi greju je kao
odbljesci sunca.
Postoje takvi ljudi koji veoma du-bok- o
proiivljavaju ono cega se doticu
i taj doSivljaj umeju i drugima da pre-nes- u
te ga ti, drugi, osedaju kao svoj
sopstveni. Nekada, ta saopStenja pod-secaj- u
nas na vulkansku lavu Sto svo-ji- m tarom osvetli, dotada nevidljive
nam, pukotine zatamnjenog neba sa
cijim dubinama su i dubine vulkana
povezane.
Sa svojom malenom porodicom i
velikim ljubavima: voljenim Covekom
i od pre Sest godina, devojcicom —
Sefika je vec" dosta dugo u Parizu.
Predamnom je danas rukopis njene
nove zbirke. Zrelija za svo ovo proi-stekl- o
vreme, Sefika je zadriala svoju
radoznalu sponstanost. I potreba da
se izrazava na svoj nacin i ovde, u ovoj
prenatrpanoj praznini milionskog ve-legra- da
Zapada. Kroz sebe, ona ose6a
— vasionu i u njoj, oko sebe, sve one
milione bezimenih brojeva iivota i
ravnodusnost ljudi prema svojoj ra£i
— ljudima... u ovoj otudenosti ili zur-b- i
za posredovanjem sopstvene, neo-smiSlje- ne udobnosti... Ona nam saop-Stav- a
svoje strepnje.
Covek-zena-pesn- ik Sefika Mocevic
saopStava iskustvo svojih prozivljava-nja- .
Sada je i zrelija, bogatija, dublja,
iako ista: nit, atom, si6u§ni udaljen
od drugog atoma u jednom, jedinstve-nom- ,
komplikovanom sistemu odno-sa- .
Pokretna cestica nesagledljive
celine u vecitom kretanju.
Ovo ne moze biti ni esej o pesnikinji
niti kritika njenog umetnickog stvara-nja- .
Ovo je samo jedan kratki zapis o
jednoj od zena koja tu, pored nas, po-stoj- i;
zapis o zeni iz naseg kraja koja,
nosena talentom i spontanoscu, na-stavl- ja
"nesvesne" pokrete svojih ko-ra- ka
uz "automatske" otkucaje svog
srca u ovom svome i nasem vremenu
na jednom cistom, svezem, prefinje-no- m
jeziku, svojim izrazom, na jeziku
nasem, razumljivom i lepom.
Dozvolite stoga da vam se i sama
predstavi sa svoje tri novije pesme:
Sefika MOCKVIC
Kako so usudujes
Imenovati se slohodmm
Bombe ti ubijaju
RijeCi mjcino
Izdahom upercnim
Odima uiasa
i iari&ta
Sa svakog nwndijana
Puca ju u tebe
Zakovam u gramcama
Protiv kuge
Daleko od nas
Udestvujemo pojedinadno
U gubiliStu sa svim
Navikama jedenja
Oduzimanja
Gledamo novosti
Pokrivamo glavutke
Na podinak
Dirigovano dugme
BriSe nam i ubacuje misao
Jos samo u san strah
Svi smo optuteni.
OTMI HLJEB
Ne odlazi djedade
MaStoviti
Sa sreem na delu
Otvorenom
Ne uzdaj se u povratak
Ustrijelide te drobilica
Ispita vijuge
Usri
Blago Slovenu
U duSi iar
Za velike ljubavi
Podvire nezapamdene
Pobune
Sagori makar
I u izmiSljenom
U domu tvom
Otmi hljeb.
BROJ
Red se protegao
u grd
U ovoj kasarni krakatoj
NaSe granice pretvaraju se
U broj
Papirnat, izjednaden
U iskrslu svijest
0 krovu i hljebu
NaSe domaje disu
Na znoj
Grlena suza
Iz dubine nemirnog
Oka
1 drhtaj i griz usne
Otkriva
Styes' njen i strah
Pukao na zidu
Civilizovanom
Ukodeno sto stoji
Ispred nas.
♦
MiraSTRBAC
I JA SAM PROTIV
SPOMENIKA ZLOCINCIMA
SAN GABRIEL, CA — Godinamara-di- m
za bratstvo i jedinstvo izmedu
Srba, Hrvata, Slovenaca i svih Slave-- n
a.
Osudujem rad onih nacpnalista
koji hoce da stvore nemir medu Srbi-ma- ,
Hrvatima, Slovencima i Slaveni-ma- .
Sto su Pavelic, Artukovic, Stepi-na- c
i (irugi cinili po Hrvatskoj, oni su
za osudu i sama H.B.Z. ih je osudila
1946. godine, kada jedosla novaupra-v- a
na celu sa Mandicem, Krasieem,
Vukelicem, Franesom, Luketicem i
jo.s drugim demokratskim i progresiv-ni- m
Hrvatima.
Mi smo vec godinama osudivali
Stetni rad Mihajlovica i Nedicevih
(etnika i oni ne predstavljaju Srpstvo
nego jednu grupu nazadnih eleme-nat- a
koji vode Srpski narodni save,
u propast. Najveci neprijatelji Sla-vensko- ga naroda su nacisti i talijan-sk- i
fasisti. Oni su mnoga zla ucinili
po .Jugoslaviji i citavim slavenskim
zemljama. Oni su cinili svadu medu
bracom Srbima, Hrvatima i Slovenci-ma.
Izdajnika je bilo kod Srba, Hrvata
i Slovenaca. U tome je bilo najvece
,lo. Mnogi su kolaborirali sa okupato-ro- m
u toku narodno-oslobodilack- e
borbe Partizana.
Americka vojska je otvorila drugi
front u Francuskoj pod rukovodstvom
generala Aizenhovera i Montgomery.
Roosevelt je organizovao narod u
borbi protiv ove sile. Hitler je bio do-sa- o
na vrata Moskve u Staljingradu i
Rusija je vodila tesku borbu protiv
njemadkih okupatora. Ruski narod je
dao puno od sebe u borbi protiv naci-fasizm- a.
Mi smo protiv rata. Mi zelimo
mir i bratstvo medu svim narodima.
Mi uvijek zelimo da Srbi, Hrvati.Slo-venc- i
i ostali Slaveni zive u bratstvu
i jedinstvu. Mi svi moramo raditi na
idejama velikog Jeffersona, Lincol-na- ,
Washingtona, Strossmajera i Nje-gos- a.
Takoder se treba boriti da se ne
uniste unije i da se ne skrati socijalna
sigurnost ni Medicare. Meni se ne
svida govor predsjednika Reagana.
On hoce da previse ukida za domace
stvari a vise daje za militaristie i ve-lik- o
oruzje. Sto je predlozio svoj "Star
Wars" nije dobro. Cak i neki generali
se tome protive. Pravo je rekao House
Speaker Thomas "Tip" O'Neil da
Reaganov govor ne valja. Reagan
hoce da okrene ovu zemlju u naopako,
u desno. Ja se ne cudim sto Novi Ze-lan- d
nije dozvolio americkoj vladi da
nosi nuklearno oruzje. Takoder niti
Australija nece da isprobava MX ra-kete- za
Ameriku. Amerika gubi save-znik- e
sa Pentagonom i Reaganovom
politikom.
Ja se slazem sto posto sa prijedlo-go- m urednistva da se ne podigne spo-meni- k
u Washingtonu za Drazu Mihaj-lovica.
Mi smo njega davno osudili.
Poslat cemo i mi protest i urgirat
kod naseg senatora da on utice na vla-daju- ce
krugove u Washingtonu, D.C.
da se ne dozvoli gradit spomenik
Drazi Mihailovicujeron jeizdaosvoj
narod kad je kolaborirao sa okupato-rima- .
Mnogi nasi Jugoslaveni su pogi-nu- li
boreci se protiv naci-faSizm- a a
za slobodu nove domovine Amerike,
jer je bila napadnuta 1941. godine od
japanskih militarista koji su bombar-diral- i
Pearl Harbor i nastojali osvo-ji- ti
Ameriku.
Takoder, mi smo za to da se Artuko-vic
preda narodnom sudu u rodni
kraj, da ga oni sude gdje je ucinio sto
ne valja. Kolaborirao je sa okupatori-ma- .
To je cinio МотбПо Djuic, ubijao
napredne snage u domovini. Ja sam
za to da se i Momcilo sudi u starom
kraju. Ranijih godina, jos 1947. go-dine
jugoslavenska vlada je trazila da
se vrate na sud Artukovic i Djuic, ali
sudovi kao i sama vlada u Washin-gtonu
su odbili taj zahtjev i бак neki
konzervativni dementi su stali u nji-hov- u
odbranu. To je bila sramota. Je-dan
Cetnik iz Arkadije mi je rekao da
ne bi zelio da se Artukovic deportira
jer ako bi njega deportirali onda i
moze biti da deportiraju i Djuica.
Bilo bi dobro da obojicu tamo posalju
i neka ih sam jugoslavenski narod
osudi za njihove nevaljavstine.
Ja bih licno zelio da se opet u Ame-ric- i
vrati miroljubiva politika pokoj-no- g Roosevelta koji je mnogo ucinio
za radni narod Amerike. On je podi-ga- o
unije. On je uspostavio socijalno
osiguranje, ustanovioW.P.; zelio je da
se svaki zaposli; radio je za mir iz-medu
Amerike i Rusije kao i drugih
naprednih zemalja. On je bio narodni
predsjednik kao i njegova supruga
Eleanor. Ona je bila vrlo aktivna za
"Yugoslav Relief Fund" i steta je sto
su obojica umrli.
Ali ja vam kazem da su Reagan i
njegovi militaristi krivi sto se pokre-nul- o
da se podigne spomenik Drazi
Mihajlovicu. Reaganova politika je
dvolicna. Njega sada podupiru cet-ni- ci
i ustase i svi su "Right wingeri".
Demokrati nisu bili medusobno sloz-n- i.
Neki su se grabili za vlast a ne za
dobro naroda.
"Na.se novine" bi trebale vise o
tome reci. Zajednica bi trebala da
osudi i jednog i drugog za njihov
stetni rad. Mi se slazemo da treba osu-dit- i
Artukovica i Pavelica. Sime Ba-le- n
je napisao knjigu o ustaskim
vodama. Mozda vam je on poznat. Bio
je nekada urednikMatice u Zagrebu.
Ljubo VUKMANOVIC
SALJIVA PRICA
KOLONISTI
U BANATU
Skupise se seljaci sela Orlovata u svom
seoskom domu da se dogovore kako 6e do-cek- ati koloniste Sto dolaze u njihovo su-sed- no selo kojeg su pre rata naseljavale
Svabe — folksdojceri. Neka sela su posle
rata dodeljena kolonistima koji su dola-zi- li
iz raznih krajeva nase popaljene i u
ratu opustosene zemlje. Tako su i u Kni6a-ni- n trebali dodi iseljenici iz Bosne. Da bi
ih sto bolje primili, susedni Orlovfiani se
dogovoriSe da im prirede prijateljski do-ce- k
i da ih pouce o novom nafinu 2ivota.
Receno — uCinjeno. Tako je organizo-va- n
odbor za dofiek. A ovaj je imao svoje
pododbore koii su uglavnom bili obrazo-vno- g karaktera. Zene su trebale poduda-vat- i
mlade Bosanke kako se priprema
hrana u ovdasnjem posudu i na stednjaci-ma- ,
dok su domadini, zemljoradnici, tre-bali
poducavati mlade pridoSlice kako se
drzi i neguje stoka u ovim uslovima, to jest,
Stalama, Sto se znatno razlikovalo od tamo-snji- h
obicaja.
DodoSe Orlovcani na knicaninsku zele-zniCk- u stanicu i docekaSe bracu. StigoSe
Bosanci. Videlo se po njima da su prezi-ve- li
stra§an rat. Bili su u uniformama;
neki u engleskim, neki u nemafkim, a neki
u ruskim. Jedni u opancima, drugi u coku-lam- a,
a najviSe ih je bilo bosonogih.
Docek je bio veoma dobro organizovan.
Prijateljski i vrlo dirljiv, tako da su se neki
od doma£ina vec na stanici poceli svlatiti
i davati svoja odela novopridoSlima.
Vide tako Lala iz prikrajka kako mu se
Sosa pocela svlaciti, potrca prema njoj, pa
uzviknu:
— Ne, Soso! Jesam li ti vec kazao da to
nisu Rusi! To su naSa braca Bosanci...!
— Ta, mani se, Lalo! Bogstobom, zar ne
vidiS da odu da dam ovoj mladoj moju ha-ljin- u.
Vi'S kakojesirota,azimaje!Jamogu
da kuce i ovako...
— Pa mozes Soso. Samo sam mislio da
se ti torn tamo Bosancu svlaciS...
PodeliSe se po grupama. Domadjini i go-st- i.
PovedoSe domadini goste po кибата,
kako su se ved unapred dogovorili. Ali sad
su domalini goste po kucama, kako su se
ved unapred dogovorili. Ali sad su doma-din- i
izgledali kao kolonisti, a kolonisti kao
domaci, jer su joS na stanici izmenjali
svoju odedu i obucu. A Sose su izgledale
pomalo smeSne u klasicnim banatskim zi-poni-ma
i debelim flanelskim gadama.
Gleda opet Lala gde mu je Sosa, kad ono,
a Sosa skebala Bosanca pod ruku i ni da
se mrdne od njega... Skoci Lala i u tren
oka se nade pored Sose.
(Nastavak na strani 12.)