Nase Novine, February 24, 1982

              NOVOOSNOVANO JUGOSLOVENSKO-KANADSK- O UDRUZENJE
z e I i
SVIM SVOJIM CLANOVIMA I PRIJATELJIMA,
SVIM JUGOSLOVENIMA I JUGOSLOVENSKIM
ORGANIZACIJAMA, I SVIM LJUDIMA
KOJI SEZALA2UZA MIR
ISLOGUUSVETU,
J! SRECWU NOVU 1983. GODINU!
ЛјшатзЕЗавиаа
UDRU2ENJEI§KOLA
ii i 1 99
1 mm I ..
CESTITAJU B02ICNE PRAZNIKE
IZELESRECNU NOVU 1983. GODINU
SVIM SVOJIM CLANOVIMA,
SVIM RODITELJIMA I PRIJATELJIMA,
I SVIM JUGOSLOVENIMA.
ZajednicaKanadsko-jugoslovenski- h
udruzenja(CYA)
i sportskodruStvo
11Ц1 ii
2ELE SRETNU NOVU (1983.) GODINU
SVIM SVOJIM CLANOVIMA I PRIJATELJIMA
I CELOM JUGOSLOVENSKOM ISELJENlSTVU
2ELI SVIM SVOJIM POSLOVNIM
PRIJATELJIMA I MUSTERIJAMA, KAO
I SVIM ClTAOCIMA "NA§IH NOVINA",
I SVIM JUGOSLOVENIMA
SRECNU WOVU 1983. GODSNUS
ggsg%&a%5?i? ®ШШ
Stampa6e
preiiveti
...Sada kad smo suofieni s
plimom tehnoloSkih promena dos-tojn- ih
poStovanja, 6ini se da je
робео da preovladuje optimizam u
pogledu bududnosti novinske indu-stri- je
kao glavnog oslonca javnog
informisanja putem pisane reCi, i
to uprkos ovdaSnjem gotovo zasi-6eno- m
trziStu (575 primeraka novi-n- a
prodaje se na hlljadu stanovni-ka- ).
Vera u sposobnost stampe da
prezivi, potiCe, delom, od Cinjenice
da novinska industrija poseduje
sredstva ротоби kojih je u stanju
da tehnoloSke promene pretvori u
svoju korist, kao Sto se pokazalo
nakon stupanja na scenu televizije.
Velike novinske kompanije su u
stanju da neposredno stupe u
unosne poslove s "novim sred-stvo- m
javnog informisanja".
I, Sto je joS vaznije, optimizam u
pogledu buducnosti novina pofiiva
na uverenju da one poseduju
jedinstvenu snagu u pruzanju infor-maci- ja
u vidu Stampanih reii i u
raznovrsnim formatima. Smatra se
da oni, na taj naiin, pruzaju
Citaocu viSe vremeha i slobode da
"svari" ono Sto proiita, da razmiS-Ij- a
i donosi sopstvene гаМјибке,
nego sto je to slufiaj sa elektron-ski- m
medijima. Tako snaga novina
ei u podsticanju saznajne razno-likost- i,
Sto one mogu najbolje da
pruze, nasuprot onome Sto daju
njihovi audiovizuelni suparnici koji
brze dopiru do publike i moida
јабе vezuju njihovu painju.
Pouzdanost i odgovomost su
glavna uloga ozbiljnih listova. Ud-ruze- nje
japanskih izdavaca novina i
urednika, saCinilo je, pre ietiri
godine, redovan program za prace-nj- e,
da bi saznalo kako citaoci
ocenjuju delatnost u novinama.
Anketiranima se postavlja pita-nj-e
o taCnosti izveStavanja, nepris-trasnos- ti
u iznoSenju raznih glediS-t- a
i o sposobnosti novina da budu
glas javnog mnenja. Копабпо se
sve svode na pitanje sveukupnoj
proceni u pogledu pouzdanosti
novina. PoSto je u toku dve
uzastopne godine bila umanjena,
procena o popularnosti je sko£ila
za 2 odsto, i ove godine dostigla je
68 odsto.
U poredenju s novinama u nekim
drugim zemljama, japanski listovi
su oslobodeni "zvani6nih" ideoloS-ki- h
stega, ostataka klasne podvo-jenos- ti
koja vuce korene iz proSlos-t- i,
i svake preterane uskogrudosti.
Japanski listovi su puni korisnih
informacija — iako ne baS od one
vrste koja zadovoljava intelektual-n- u
elitu — o domacim zbivanjima i
njihovom znafienju.
Buduci da njihov tiraz dostize
nekoliko miliona, japanski listovi
igraju znacajnu ulogu u priprema-nj- u
japanskog stanovniStva za svet
koji se menja. Istina je da, iako
listovi, timskim radom, postizu
velike uspehe 6lancima s vaspit-no- m
vredno56u, one, ponekad,
pate od jednoobraznosti informa-cija
i od predvidljivih sudova koje
citaoci Iako mogu i sami doneti. U
nekoj drugoj prilici, neki "doterani"
stavovi uspevaju da se prokrijum-баг- е
u naslove, isto kao i storije o
temama kao Sto su odbrana i
iovekova sredina.
Pa ipak, nema nikakve sumnje da
Stampa pruza znafiajnu uslugu time
Sto ljude fiini prijemcivim za svako-vrsn- e
promene i Sto pruza razumno
uravnotezene poglede na svet. A to
nije mali doprinos, buduci da je
jedna dobra informisana publika,
danas glavni izvor nacionalne
snage.
I
I .J
POTPISAN UGOVOR
OMORU
Potpisan je medunarodni ugovor
o moru o kome se pregovaralo
sedam godina. Ugovor je potpisalo
119 drzava. Jedna zemlja je odbila
Ш da potpiSe: Sjed. Drzave. Razlog: I hoce da nesmetano, po svojoj volji,
koristi rudno blago iz oceana.
December 15, 1982, NASE NOVINE --9
POSTANECESTATI
SATIRlCNI prilog rusela bakera
POVODOM TVRDNJE O MOGUCNOSTI
PRODU2ENOG NUKLEARNOG RATA
Mene Мбпо nije brlnulo urufiivanje poSte
sve dok Pentagon nije робео da planlra
produzenje nuklearnog rata.
— Ovo je ve6 sasvim druga stvar — rekoh
sebi poSto sam profiitao objaSnjenje sekre-tar- a
za odbranu, Vajnbergera, da bi nuklear-n- i
rat mogao da se otegne unedogled.
Mogao bih imati ozbiljnih problema.
Razgovarao sam o tome s poStarom
Rajlijem: "Raj Ii
, razmiSljam 6ak kakve bl
nam glavobolje doneo nastavak rata".
— Ma nemojte.
— Zamislite da potraje joS godinu ili dve.
— Sta mi tu mozemo, гебе Rajli.
— Zamislite da se otegne u beskona6nost
kao vijetnamski rat.
— Najveda greSka koju smo Ikada
napravili — гебе Rajli. — Ako ponovo
dospemo u takvu situaciju, moracemo da im
poSaljemo jednu nuklearnu. Da smo im
poslali nuklearnu u Vijetnam, izaSli bismo iz
tog sosa 10 godina ranije.
— Ali u nastavku nuklearnog rata posla6e-m- o
im jednu — rekoh. — StaviSe, i oni бе
nama.Dan za danom, godinu za godinom,
neprestano 6emo jedni drugima slati nukle-arn- e.
— To ve6 tera 6oveka na razmiSljanje, гебе
Rajli.
— Mene je navelo da razmiSljam o svojoj
poSti, objasnio sam mu.
— Kad smo vec kod toga — refie Rajli —
danas Vam je stiglo kao i obifino: jedanaest
ra£una, cetiri kataloga s narudzbenicama,
Sest molbi za dobrovoljni prilog i kratko
pisamce od vaSe cerke iz Venecije. Verovat-n- o
trazi da joj odmah poSaljete neSto para.
— Rajli, rekoh, pretpostavi da smo u
ovom trenutku vec uSIi u trecu godinu
nuklearnog rata.
— Ponekad svi Cine najbolje Sto mogu, ali
ipak ispadne najgore i covek se nade u
guzvi, гебе Rajli.
— A ja ne bih bio ovde, zar ne Rajli?
— Pa znate kako se kale: u odsutnoga
naklonost je veca.
U produietku nuklearnog rata, rekoh,
odsustvo jaca moral. Da bih odrzao svoj zar
da izdrzim do kraja, morao bih da napustim
zivu metu kao Sto je Njujork I da odem u
neko pastoralno skrovito mesto kao Sto je
Morisonvil, gde ce mi izobilje svezeg
vazduha i pogled na postene farmere koji se
тибе u polju sa svojim volovima, poja6ati
reSenost da se oduprem crvenim hordama.
— Kad smo kod crvenih hordi, гебе Rajli,
evo koverta koji sam prevideo. Izgleda da
Crveni krst ponovo trazi novae.
— Zamisli kako se produzaya nuklearni rat
a moje siroto dete u Veneciji kome je
oCajniCki potreban novae, piSe mi u Njujork
ali ne dobija odgovor jer sam otiSao u
Morisonvil, rekoh.
— I najcrnji oblak ima srebrnu ivicu, гебе
Rajli.
— Prelazim sad na stvar, rekoh, traiim da
mi fivrsto obe6aS da 6eS se potruditl da ml
se poSta dostavlja i u slu6aju da se nastavi
nuklearni rat.
— Ni kiSa ni sneg ni побпа tama...
— Briga me za kiSu, sneg, grad, maglu,
hladne talase ili nocnu tamu, Rajli. Mene
zanima nuklearni rat.
Rajli mi pruzi dve karte da popunim. —
UpiSite adresu u Virdziniji, ostavite ih na
poSti posle nuklearnog napada a poStari 6e
u6initi sve da vam ih Sto pre игибе u
Morisonvil, гебе Rajli.
— Vi, Rajli, naravno, shvatate da 6ete,
poSto Njujork moze biti prva nuklearna
meta, morati dobro da se potrudite da mi se
poSta ne zagubi.
— Znate kako je, гебе Rajli, malo izgubiS,
malo dobijeS.
— Rajli, odgovorih glasom pobesnelog
gradanina — zelim da mi se poSta uredno
dostavlja dok se rat ne zavrSi i dok mi ne
pobedimo.
— Zaista zelite da dobijate sve ove габипе
bilo da je potop ili veliki pozar?
— Kao i svaki pravi ameriCki patriota —
objasnio sam. — Ne budemo ii svakodnevno
primali svoje габипе, kako бето ih pladati?
A ako ih ne budemo platili, zamislite Rajli
posledice. Mogli bismo iza6i iz rata sa
uniStenim kreditnim sistemom.
— Ako uve6e legneS medu hidrogenske
bombe, probudiceS se sa vaSima, гебе on.
Pitam se koliko je taj 6ovek lojalan svome
poslu.
("New York Times")