Nase Novine, October 05, 1983

              e— NASE NOVINE, August 24,1983.
PROF. DR VLADISLAV A. TOMOVlC, SEFKATEDREZA SOCIOLOGIJU,
BROCK UNIVERSITY, ST. CATHARINES, ONTARIO, KANADA
(Nastavak iz proSlog broja)
KOLONIJE
Medu prvim popisima Srba po
kolonijama nalazi se evidencija iz
1928. godine. U gradu Ford City
(sada grad Windsor) te godine bilo
je 150 Srba, u Torontu 350, Wellan-d- u
80, Stewart, B.C., 350, u Vanco-uver- u
600, itd. Medutim, starije
grupisanje Srba belezi se 1903.
godine kada je prva srpska kolonija
osnovana u gradu Regina, provincija
Saskatchewan, Srbi su ovdedoSli iz
dva razloga. Prvo da rade kao
poljoprivredna radna snaga i, drugo,
da iskoriste besplatnu zemlju koju je
davala kanadska vlada. Pocetkom
XX veka Kanada je davala 160
hektara zemlje pojedincima koji bi
se obavezali da ce je obradivati za tri
godine. Kao Sto bi se ocekivalo,
medu prvim stanovnicima ovog
mesta, Sto se Srba ti6e, sretamo
Banacane. Oni su u Regini 1912.
godine osnovali i prvu srpsku Crkve-no-Skols- ku
opStinu. Pofietkom ovog
veka kanadski Srbi su bili pod
jurisdikciju ruske eparriije, te je
dozvolu za zidanje prvog sprskog
hrama u Kanadi dao vladika Alek-sanda- r.
Zidanje crkve Svete Trojice
окопбапо je 1916. godine i iste
godine crkva je bila osvecena.
Ve6 po6etkom ovog veka pojavlju-j- u
se Srbi u vecem broju u gradovi-m- a
Ontarija. Tako se u Torontu
javlja prvi "biznis" Srbina Oorda
Mladenovica, koji sa svojim partne-ro- m
otvara kafanu 1911. godine.
Mnogi drugi Srbi u to doba radili su
kao корабј kanala L na izgradnji ulica
i puteva u okolini Toronta. Satnine
zanekvalifikovanu radnu snagu tada
su bile oko 25 dolarskih centi
(fietvrtinu dolara). U Torontu je
aktivnost Srba neposredno pred prvi
svetski rat dosta ziva. Na poziv Srba
iz SAD i specififino na zauzimanje
Mihajla Pupina, Srpska narodna
odbrana osniva svoje prve ogranke u
Kanadi 1916. Dok se u Torontu na
radu ove organ izacije dosta zauzi-ma- o
Bozidar Markovic, u Nijagari je
glavnu aktivnost i prikupljanje prilo-g- a
obavljao Pane Yerich (Jeric).
Zahvaljujuci Markovicu, Jericu i
Petru MiS6evi6u iz Hamiltona
Srpska narodna odbrana se brzo
obogatila 6lanstvom u okolini To-ronta,
pa kasnije i po celoj Kanadi.
Izmedu dva svetska rata najve6i
priliv Srba u Toronto bio je posle
1925. godine, i, paradoksalno, naj-ve- ci
broj Srba stize u Toronto baS u
doba poietka velike ekonomske
depresije. Tu su vecinom ljudi iz
rudnika i s farmi srednjeg i zapad-no- g
dela Kanade. Zbog njihovog
dolaska u Toronto dodi 6e, oko
1934. godine, do ozbiljnog cepanja
ne samo Srba vec i ostalih iseljenika
iz Jugoslavije. Osnovna deoba je na
prorezimske Srbe, koji zastupaju
interese tadaSnje vlade u Jugoslavi-ji- ,
i druga grupa koja pripada
naprednom, radnifikom pokretu. Ta-da
se zapravo javljaju kanadski
sindikati. Nastrani interesa sindika-t- a
nalaze se jugoslovenski progresi-vist- i.
Prorezimski Srbi Cesto napadaju
sindikaliste i njihovu politi6ku ori-jentac- iju
vredajudi pojedince i njihov
rad. U Glasu Kanade od 17. marta
1938. godine mogu se videti oStri
sukobl izmedu dve srpske frakcije u
Kanadi: "Kakvu saradnju hoce Gru-bic-Boza- nic
s Jugoslovenskim kul- -
turnim udruzenjem?", gde se izme-du
ostalog kaze:
Od kada je pokrenut komunistiCki
SNP i novina Pravda nama je dobro
poznat rad ljudi koji su na бе1и tog
pokreta, a koji sebe nazivaju 'nap-rednjacima- '...
Istina je da oni kazu
da nisu komunisti, ali to nisu kadri
da sakriju i ako se kriju pod maskom
'Srpstva' to je samo njihova taktika.
O aktivnosti organizacija u Toron-tu
i okolini bice viSe u podglavlju o
organizacijama.
lako se Toronto smatra veoma
aktivnom kolonijom Srba u prvoj
polovini ovog veka, ipak Hamilton,
Ontario ima u nekim vremenskim
periodima skoro snazniju i mnogo-brojnij- u
zajednicu.
U Hamiltonu Srbi dolaze radi
dobijanja poslova u zeljezarama i
drugim industrijama vezanim za
koriSdenje zeljeza, kao Sto su fabri-k- e
lokomotiva, kazana, zeleznih
konstrukcija i sli6ne fabrike. Brojni-j- e
Srbe nailazimo u periodu 1904-191- 2.
godine i zatim u toku drugog
svetskog rata. Danas je u Hamiltonu
veliki broj Srba (prelazi nekoliko
hiljada doma6instava).
Posle prve srpske crkve u Regina,
Sask., Hamilton, je drugi grad u
Kanadi koji osniva crkveno-Skolsk- u
opStinu 1913. godine. Za prvog
predsednika te opStine Srbi su
izabrali Petra MiScevida, a za sveSte-nik- a
Janicija Kukoljevica. Decembra
5. 1915. godine hamiltonski Srbi
osvecuju hram "Sv. Nikole" uz
ибебсе Vladike Mardarija Uskoko-vi6- a.
Danas je Hamilton grad srpskog
konglomerata. Pored naprednih or-ganizacija,
kako srpskih tako i
jugoslovenskih, tu se nalaze i lica
politiCki neraspolozena prema rod-n- oj
zemlji. Glavni razlog je prisustvo
kako 6etnika okupljenih oko Srpske
narodne odbrane koju vodi izdavad
lista Kanadski Sroobran. Ova grupa
predstavlja tzv. velikosrpsku grupa-cij-u,
malobrojnu i nepopulamu. Oni
su u trajnom sukobu s drugom
Srpskom narodnom odbranom бјје
glasilo izlazi u Windsoru Glas
Kanadskih Srba. Ova grupa prec
stavlja sebe kao projugoslovenski
orijentisanu, ali uz naglaSavanje
svojih uslova. Na vrhu ove organiza-cij- e
nalaze se i neka lica za koje Srbi
misle da su pripadali Ijoticevskom
pokretu.
Srbi Hamiltona daleko viSe vode
габипа o svojim poslovnim interesi-m- a
nego politi6kim aktivnostima na
koje bi neprijateljske organizacije
zelele da ih navedu. Izrazita je
aktivnost Jugoslovensko-kanadsko- g
kluba i drugih organizacija i ograna-k- a
organizacija koje odrzavaju vezu s
domovinom.
U Windsor Srbi masovnije dolaze
1926. godine. Za vreme poslednjeg
rata oko 1 20 porodica sa 550 6lanova
zivi i deluje u raznim druStvima u
torn gradu. Najvaznija privredna
aktivnost ovog mesta je automobil-sk- a
industrija. Tokom rada mnogi
Srbi dolaze do boljih poslova zahva-Ijuju- d
ratnom stanju. Posle Nijaga-r- e
ovo je drugi grad u Kanadi u kome
Srbi imaju najve6i deo hotelskog
biznisa. Srpski privrednici; kao Sto
je bio Nikola Budimir, George Vujci6
i drugi, zapazeni su velifcinom
privrednih objekata. Izmedu dva rata
takode se isticao privrednom i
organizacionom aktivnoScu i Petar
Bulat. Posle drugog svetskog rata
Bulat deluje kao aktivista i voda
Srpske narodne odbrane koja se
ponudila 6etnicima koji su doSI: u
Kanadu izmedu 1947-195- 1. godine.
lako malobrojna po clanstvu, ova je
organizacija dosta omela i usporila
slobodno delovanje Srba koji su
doSli u Kanadu u posljednjih dvade-se- t
godina. Za nove Srbe koji dolaze
u nepoznatu sredinu, direktno iz
Jugoslavije Hi neke evropske zemlje,
politika "narodnih odbrana" ne sa-mo
da zvufii s njihovim platformama
arhaifino, vec" i besmisleno.
Pored Retina, Toronta, Windsora
i Hamiltona dosta je Srba zivelo u
mestima poznatim kao rudarska
Prijavljivanje povratnikaza Jugoslaviju 1947.
Krajnje Bob Stevanov
''4
Prof. Dr. Vladislav
naselja. Medu poznatijim kolonija-ma
bile su one Sumaheru (Schu-macher),
Norandi (Noranda) i
Val-D'O- ru (Val-D'O- r) u provinciji
Kvebek. U ovim mestima radio je
veliki broj Srba izmedu dva svetska
rata. No tu ne samo da su bili Srbi i
ostali iseljenici iz danaSnje Jugosla-vije
vec je i dosta Fmaca, Poljaka i
Ukrajinaca naSlo sebi hleba u rudar-ski- m
naseljima severnog Ontarija,
Kvebeka i Britanske Kolumbije. U
Vankuveru, Britanska Kolumbija,
dosta naSeg sveta nalazi poslove i u
Sumskoj industriji, a, takode, i
ribarstvu. Danas su najmnogobroj-nij- i
penzionerski klubovi iseljenika
upravo u Vankuveru. Tako su i
Jugosloveni u torn mestu stvorili
svoj penzionerski klub koji veoma
aktivno radi. Njihov doprinos Jugo-slaviji-oset- io
se kada je bilo potreb-n- o
pomo6i svoj narod. Za vreme
rata, posle rata i u nedavnoj istoriji
pomogli su obnavljanje Skoplja,
Banjaluke, Makarske, Tuzle, juznog
Jadrana. Njihoveakcije doprinele su
slanju pomoci za put Beograd-Ni- S i
druge akcije koje nije potrebno
nabrajati.
Interesantno je uo6iti da su u
malom rudarskom naselju Norandi,
Srbi imali jednu medu prvim biblio- -
, шШ
ia шs- - 1 wшl "„тawтw'ш.'S.HтnltзtWтAiPшЛгУ&Ут7№ХЊш5ј27&ШХшУК№&1'Лтл& шжм ветмвмжвв m ... .. ii fthTait '.. - г i ♦ .t..b '' 'WtoS-j№&..WW,-
jJ жтштттттшшмжтш ibis,VMWiW#,Wt J ' ш'{ it
.... лШ0Ш%жшшШШШјжж mm I ШшшшШШШ¥ W%$tw U m
desno
џ- - s ш
}
u
?
f!#
, Џ'
Ш '£
.'dimes'4"
A. Tomovid
tokama. Godine 1939. neSto oko
2000 knjiga bilo je na raspolaganju
srpskoj koloniji u ovom mestu.
Medu Srbima Norande javila se i
ielja za proSirivanje prijateljstva s
ostalim Kanadanima te su osnovali
ogranak druStva "Komitet prijatelj-stva"
u kome je radio MiloS Ouric.
Mnogi Srbi u Norandi poceli su svoj
politifiki zivpt kada su se zauzeli za
ostvarivanje ciljeva sindikata rudar-ski-h
radnika. Neki su zbog takvog
rada bili i proterani pofietkom tride-seti- h
godina.
ZaSto se Srbi u samom pofietku
svoga zivota u Kanadi nisu naselja-va-li
u inac Jinami6nom Montrealu
ostaje oa se objasni. Neki smatraju
da je upotreba francuskog jezika
pored potrebe za poznavanjem en-glesk- og
bila dosta ozbiljan razlog da
se izbegne Montreal. Mnogi su po
svemu sude6i nastojali da isti
"teret" izbegnu i za svoje potomke.
Prema nekim izveStajima izmedu
1912-191- 8. godine u Montrealu nije
bilo viSe od 10-5- 0 Srba. No, poSto
su kroz Montreal prolazili novodoSli
iseljenici i 6esto se tu iskrcavali,
1922. godine formalno se otvara
Generalni konzulat Kraljevine. Zbog
nastale ekonomske krize otpuSteni s
posla Srbi dolaze koncem dvadese-ti- h
godina u Montreal i stvaraju
kolpniju od 500 6lanova. Ovim
brojem Srbi uspevaju da pokrenu
druStveno-kultur- ni zivot u torn mes-tu.
Prva pozoriSna predstava izvede-n- a
je 23. novembra 1929. godine sa
velikim uspehom. Zasluga za ovaj
rad pripala je tadaSnjem Jugoslo-vensko- m
prosvetnom druStvu. Pored
ovog druStva formiran je i Radni6ki
klub 6 cilj je bio da okuplja
napredne radnike. koji ce u doba
Spanskog gradanskog rata raditi i na
slanju dobrovoljaca za Spaniju.
Medu ostalim tu su bili Nikola
Ivanisevic, Jovan Oajic i Stevan
Serdar.
U Montrealu od pre desetak
godina postoji crkveno-Skolsk- a op-Sti- na
s oranizacijama kao Sto je Kolo
srpskih sestara i Skola za decu.
Mnogi Srbi pripadaju i drugim
jugoslovenskim organizacijama i
Klubovima, Sto je uostalom slucaj s
arugim mestima u Kanadi i SAD.
Dok mnogi Srbi u Montrealu,
Otavi i Torontu imaju viSu struCnu
spremu, u Nijagari se mnogo naSih
ljudi bavi turisti6kom industrijom.
Nekoliko desetina motela u ovom
mestu drze Jugosloveni. Medu Sr-bima
najpoznatije objekte (hotele i
motele) imaju porodice Jeric, Sai-novi- 6,
odnosno Gruji6 i GlavSi6.
Prema kazivanju sestara Radovan6e-vi- 6
i Oorda Jeri6a (Yerich) 6ini se da
su prve motelske objekte u Nijagari
podigli Srbi. Najstarije ime u turiz-- :
mu ovog mesta je ime Vase Ourica
koji je drzao kabine za posetioce
Nijagarinih vodopada.Njega je u
stopu pratio Pane Jeri6, 6iji sin
Oorde danas ima mozda jedini
privatni (mimo sindikata) "Holidej
In", jer je ovaj objekat nastao kao
pretefia- - sadaSnjim motelima pod
istim imenom.
Medu najstarijim porodicama u
Nijagari su bile porodice Vidakovic,
Jeri6, RadovanSevic, MaSanovi6, i
dr. Ve6ina Srba u to doba radili su
na hidroobjektima, u zelezni6kom
skladistu i preradivackoj industriji
(peciva, pekare i si.). Neki su pored
redovnog posla planirali svoje bizni-s- e. Tako su Jerici i Sajnovi6i medu
prvima postali nosioci ideje da 6e se
Nijagara jednoga dana pretvoriti u
vazno turisti£ko mesto zahvaljujudi
prirodnim uslovima. Danas je mno-go
sitnih i krupnih preduzeia u
Nijagari koja nose ili imena naSih
ljudi ili su u rukamanaSih iseljenika,
mada su im poslovna imena anglo-saksonizovan- a.
Interesantno je da se Srbi, poput
nekih drugih naroda nisu u svim
kolonijama mnogo grupisali u grad-ski- m
naseljima. Kinezi, Portugalci,
Talijani, Grci itd., zele da zive Sto
blize jedni drugima; kod Srba to nije
slucaj. Zato se u gradskim naseljima
retko nade viSe Srba na jednoj ulici
ili u jednom kvartu.
Zajednicko okupljanje u naseljima
i formiranje klubova, crkava i organi-zacija
vrSi vaznu funkciju za jedan
narod. Srbi u Kanadi kroz proSlih
osamdeset godina zabelezili su
dosta zajednickog u mestima kao
Sto su gore opisana. Naravno da je
bilo Srba i u manjim mestima
daleko od vaznih centara. Takva
mesta su na dalekom Severu Kana-de,
kao na primer Dauson Citi
(Dawson City), u kome su ostaci
onih Srba koji su se za vreme zlatne
groznice naSli tu i tu ostavili
potomstvo.
(Nastavide se)
ra!H'yji.aaM4VMH№m
Г -----
-h_-4
Шрш
Mole li odzobi da se dobije meso?
I sama pretpostavka zvudi, u prvi
mah neozbiljno, ali §ef Sjedinjenih
Driava, Ronald Regan, koji e o
tome nedavno govorio, nije se Salio.
Pre dve nedetje, odgovarajudi na ne
ba$ neino pitanje — §ta mole da
kaze na prigovore da kao Sef driave
Stiti bogataSe — Regan je, evocira-ju- 6i
mladaladka iskustva, ovim redi-m- a
dokazivao svoje duboko razume-vanj- e
za materijalno ugroiene grada--
ne:
— Jednog dana da6u vam moj
recept za meso od zobne kaSe. Kad
sam bio dedak to je za mene bila
prava poslastica. Otkrio sam da je
moja majka Stedela na troSkovima
za meso.
Bilo je to гебепо odsedno i trebalo
je da deluje dirljivo: ko bi jo§ mogao
sumnjati da Predsednikovo srce
kuca i za siromaSne, nezaposlene
Amerikance ako se on i sam u
mladosti hranio "mesom od zobne
ka$e"?
Stvari su se, ipak iskomplikovale.
Jer, iako niko ne sumnja da je
Reganova porodica u velikoj krizi,
ponekad livela u velikoj oskudici,
mnogi su hteli da znaju kako se od
I
)—
Betino Craxi
CRAXI PREMIJER
RIM (Tanjug) — Italija je dobila
novu vladu, prvu kojoj je na 6elu
jedan socijalista-sekreta- r Socijalis-ti6k- e
stranke Bettino Craxi. To je
pefostranacki kabinet sastavljen od
demokriS6ana, socijalista, socijal-demokrat- a,
republikanaca i liberala.
Najve6i broj mjesta u vladi imaju
krS6anski demokrati — ukupno 16.
Socijalisti imaju Sest resora, габи-naju- 6i
i Craxija, socijaldemokrati i
republikanci po tri, a liberali dva.
ESKADRONISMRTIUBILI
2900 LJUDI
SAN JOSE (AFP) — Od januara
do juna ove godine pripadnici
salvadorske armije pogubili su 2900
ljudi. Medu njima je, kako tvrdi
salvadorski arhiepiskop, 175 osoba
bilo najprije podvrgnuto teSkim
muCenjima. Crkvene vlasti u Salva-dor- u
navode da je situacija u
Salvadoru postala joS kriti6nija zbog
brut'alnih operacija vojske i poluvoj-ni- h
grupacija medu kojima se isti6u
takozvani eskadroni smrti i jedinice
nacionalne obrane.
zobne ka§e mole dobiti meso. Tele-fo- ni
su zvrjali u Beloj kudi ali tamo
nisu mogli niSta da kalu o neobit-no- m
"receptu". Novinari su intervju-isal- i
stanovnike Tampika, Predsed-nikovo- g
rodnog mesta u llinoisu,
kao i Diksona gde je on kao dedak
ziveo s roditeljima. Uzalud. Ni
najstariji koji se sedaju kako su
Reganovi ziveli u velikoj krizi, nisu
imali pojma o "mesnatoj zobnoj
ka§i.
Tek je izvesni Karmen Velgrejn,
strudnjak za ekonomiju domadinstva
iz llinoisa, uspeo donekle da ude u
trag tajnama Predsednikovog "re-cepta- ".
On, naime, pretpostavlja da
je red o specijalno zameSenim
"bezmesnim kuglicama od hladne,
zobne ka§e koje su, uz malo
masnode, priene sve dok ne dobiju
braonkastu boju". Jele su se dok su
tople.
Rila ie to sirotinjska zamena za
6ufte, jelo koje se, ipak ne mole
zgotoviti samo od zobne kaSe, bez j
mesa. Bar ne za sada — dok recept
koji je Sef Bale kude obedao {
novinarima ostaje tajna njegovih (
mladaladkih uspomena. (
("Politika") j
i
August 24,1983, NASE NOVINE --7
SCENARIO
BARBIJEVOG
(Odstalnog dopisnika "Borbe")
NJUJORK, augusta — Na osnovi konv
pletnih nalaza napisanlh na 200 stranica
gusto kucanog teksta, kako se saznaje,
Ministarstvo pravde SAD optuiit 6e kontra-obavjeStaj- nu
sluibu SAD za krsenjo zakona
prilikom organiziranja bljega naclstifckog
zlocinca Klausa Barbija zvanog "krvnik Iz
Liona".
lako ove optuzbe пебе uspjeti da ruka
pravde uhvati krivce — vecina od kontraoba-vjestac- a
koji su izveli citavu stvar je pokojna,
a prezivjelima je "istekao rok za sudenje" —
scena'rij Barbijevog bijega je uzasna moralna
optuzba koja budi sumnju u "sretne sudbl-ne- "
bivSih zlocinaca §to Јоб nisu otkrivenl ili
izruceni.
Tvrdi se da su glavni krivci bili pripadnici
oficiri 970. jedinice americke vojne kontra-obavjeStaj- ne
sluzbe, a ne CIA. Nalazi
pokazuju, kako navodi Stampa, da je CIA —
doduse tek 1961 — odbila ponudu tih oficira
da prikuplja podatke i upotrebljava Barbija
kao svog covjeka.
Klaus Barbi odgovoran za smrt vise tisu6a
Francuza i pokolj u Lionu, godine 1946.
uspio je iz Francuske da se prebaci u
Njemaiku i odmah pocne stvaranje neona-cistick- og
pokreta. Kao zloiinac, nasao se u
rukama Amerikanaca 1947. u trenutku kad je
ve6 bio na svim saveznickim spiskovlma, pa
i ameriCkim, kao covjek za kojim se traga.
Oficiri 970. jedinice su ga, medutim,
smestili u jednu киби u Augsburgu, gdje im
je sve do 1950. davao informacije o
francuskim i bavarskim komunistima i
Francuzima koji su suradivali s Gestapoom.
Stejt department i Vrhovni armijski Stab
posumnjali su u jednom trenutku 1949. da je
Barbi u americkim rukama, ali su oficiri —
tyrdi se zasad iz nepoznatih razloga i
naredenja — lagali odbijajudi tu mogudnost.
Umjesto da ga izrude, kontraobavjeStajci
su mu 1951. godine pribavili dokumente na
ime Klaus Altman i iz Ausburga ga sa zenom
i dvoj.e djece prebacili u Austriju. Za to su
koristili takozvanu "liniju parova" koju su
Amerikanci uspostavili potkraj 1945. godine
preko koje su prevodili sovjetske gradane
spremne da se bore protiv komunista.
Pacovskim putem "krvnik iz Liona" otiSao je
za Juznu Amerlku, odakle je, iz Bolivije,
izrucen prije nekoliko mjeseci.
U toku svih svojih sigurnih godina
Barbijeve usluge su kori§tene u borbi protiv
komunizma. Tvrdi se, medutim, da je CIA
. odbila ponudu 1960. i 1961. da ga koristi i
kao vezu s podacima i informacijama protiv
Ce Gevare.
U Citavom sluiaju izgleda da je "najsretni-j- a
okolnost" Sto su oficiri iz 970. jedinice ve5
Ipokojnici, pa ce se izgleda sve uglavnom
zavrSiti i na ovom uiasnom 'scenariju".
6£ I99
BONN — Policije zapadnoevrop-ski- h
zemalja, u o6ekivanju "vruce
jeseni" koju ce im prirediti nezapos-len- i
i druge ugrozene socijalne
grupe, uzurbano se opremaju novim
oruzjima za borbu protiv demonstra-nata- .
Tako zapadnonjemaCka polici-j- a
eksperimentira s novim gumenim
mecima (policajci na terenu su,
navodno, protiv), a britanske snage
reda dobile su novo, najsavrSenije
poznato, policijsko vozilo. Osim Sto
moze ruSiti barikade i zasuti demon-strant- e
snaznim vodenim mlazom ili
suzavcem, vozilo je pod naponom
od 7000 V, pa onoga tko ga dodime
pogada snaznim elektroSokom. Vo- -'
zilo je opremljeno infrakamerama,
Kompjutorom koji je u vezl s
policijskom kartotekom, snaznim
reflektorima i joS mnogim cudlma
policijske tehnike. Prolzvoda6 vjeru-j- e
da "amoc-V-, kako se zove to
6udo na korafclma, nece trebatl
samo evropskim pollcijama, pa ga
uveliko reklamiraju u listovima Indi-j- e,
Indonezije, Pakistana i nekih
juznoameri6kih driava.