Jedinstvo, September 15, 1961

              i
5TRANA 4 Beogradska konferencija
(Nastarak sa sir. 1)
lada i narod Kube, krnji suere
nilel i teritonjalni integrittt tc
zemlje.
13. Utesnici konferencije ponoo
pottrdjuju byo'je uterenje da:
a) si narodj imaju prao na
jedinsto, samoopredjeljcnje i ne-zarisn- ost
na osnotu Jfega one od-lufu- ju
o som politickom statusii
i slobodno idu stojim (konomskim,
druSUenim i kulturnim razwlkom
bez zastrashanja ilt prepreka;
b) hvi narodi mogu za soje
sopstene ciljeve da slobodno ra-pola- fu
Mojim prirodnim izorima
bogatstta, a da to ne ide na ste-f-u
bilo kakvih obaveza kije prois-- I
if u iz madjunarodne ekonomske
suraanje zasnoiane na pnncipu
uzajamne koristi i medjunarodnoij
prat a. Jedan narod ne mole niu-ko- m
slucaju bid lisen svojih sop-stteni- h
sredslava za iivot.
Zemlje ucesnice vjeruju da pra-y- o
Kube i sih naroda da slobod- -
no biraju soje politifke i druStC'
ne sisteme u skladu stojim pri-Id- a se zasjedanje
potrebama mogucnosti- - Gcneralne Ujcdinjenih
ma, treba da se post uje.
14. Zemlje ucesnice izjasnjava-j- u
se odlufno protiv stakog zas-trasitanj- a,
mijesanja ill intenen-cij- e
u r£enju praa samoopredje
Ijenja naroda, ukljucujuci prao
protodjenja knsotrukthne i neza-isn- e
politike u cilju postizanja i
oc'utanja sog suvercniteta.
1.1. Zemlje ucesnice smatraju da
je razoruianje impcrathna nui-no- st
i najliitniji zadatak cotjecan
stva. Iiadikalno rjcsatanjc prob-lem- a,
koje je postalo gorufa pot-reb- a
pri danasnjem stanju naoru
zanjna, moie se, prema jedinste
noj wcjcni ufesnika Konferencije,
naci jedino u opccm, polpunom i
strogom medjunarodno kontrolira-no- m
razoruianju.
16. &efoii driava i lada istiifn
da opce i potpuno razoruianje tre
ba da ukljucii eliminiranjc oruia-ni- h
snaga, naoruianja, stranih ba-za,
proiztodnje oruija, kao i us-tap- oa
i postrojenja za tojnu o-bu- ku
izuzev u srhe unutrasnje
slgurnosli da treba da ukljufi to-tal- nu
zabranu prolzodnje, posje-dotanj- a
i upotrebe nukleamog i
tcrmonuklearnog oruija, bakterio-losko- g
i kemiJ!kog oruija, kao i
rliminiranja opreme i uredjaja za
iporuku, smjcilaj 1 operacije o-ni- ija
za masono unistaanje na
narionalnim teritorijama.
17. Zemlje ucesnice pozhaju se
!riae uopce, a narotito one koje
hada ispiluju stemirski prostor,
da se obaeiu da tc koristiti nc-mirs- ki
prostor Iskljucito u miro-ljuhi- e srhe. One izraiataju na-(I- n
ua ce mtnljunarodna zajinlnica
putem kok'ktiuie akcije uposta-it- l
jedno medjunarwlno tijelo ko
ine ce biti cnj ua pojuce 1 Koor-dini- ra
ljudke akcije na polju me
djunarodne suradnje da bi se su1-mirs- ki
prostor konstio u mirolju-bi- e srhe.
18. Ucesnice oe konferencije
pozitaju elike sile da bez dalje;
odxadjanja potpisu ugoor o op-(v- m
i polpunom razoruianju da
bi spaile fojefans(o od straho-t- a
rata i osloboJile energiju i sre-ds- ta
koja se sada trose na nao-ruian- je
za miran ekonomskl i dr-stte- ni razitak cjelokupnog coje-fanl- a.
Zemlje ucesnice takodjer
smatraju da:
Vatikan, taj mali delic
grada Ri-m- a
i sediste pape uziva sta-tus
nczavisne drzave. Citava
ta driava zauzima teritori-j- u
od svega 8G hektara. Me-djuti- m,
bogatstvo koje ona
poseduje upravo je fantasti-Cn- o.
Mali je broj ljudi, (a oni
pak mudro cute!) — koji bi
sa potpunom taCnoScu mogli
da navedu veliCinu vatikan
ske imovine. Postoji samo
priblizna procena koju je
nedavno dala engleska Na
rod na banka, a za koju oz-bilj- ni
finasijski struCnjaci
tvrde da je popriliCno skro
mna i Prcma njoj
vrednost danasnje vatikans-k-e
imovine iznosi oko -- 1 mili-jar- de funti sterlinga! Naj-man- ja driava na svetu sraz-mern- o
svojoj veliCini jeste
istovremeno i jedna od naj-bogatij- ih.
Odakle potiCe, i iz Coga se
sastoji ovaj ogromni kapi-tal- ?
Tokom godina ovaj kapi-ta- l,
koji su veiti finansijski
struenjaci obrtali, upetoros-truCi- o
se. U njegovom sasta
vu dnnas s nalazi :
a) tanblokmske zemlje treba da
budu zastupljene ubuduce na siin
konferencijama za razoruianje ;
b) se diskusije o razoruianju
trrba da se odriaaju pod pokro-iteljsto- m
Ljedinjenih naroda;
?) opce i potpuno razoruianje
triba da bude zagarantirano efi-kasni- m
sistcmom inspekcije i kon-(rol- e,
н tim da u odgoarajuca ti-je- la
budu ukljuceni izjcsni flano-- i
tanblokotskih zemalja.
19) Uicsnici Konferencije sma- -
traju da je neophodno da se Jto
hitnije zakljufi идолог o zabrani
svih nuklearnih i termonuklearnih
pokusa. Zbog toga je neophodno
da odmah otpocnu pregoori po-seb- no
ili kao dio pregotora o op-cc- m
razoruianju. U medjuvreme- -
nu treba uspostatiti moratorij po-kusa
etih atomskih oruija koji (e
postotati sve zemlje.
20. I'cesnici Konferencije pred-lai- u
da Ceheralna skup£tina Uje-dinjen- ih
naroda na slijedecem za-sjcdan- ju
ustoji jednu rezoluciju
sa sazoe anrcdno
likama, i skupstine
umcrena
m.i.iKji.d ywлs„,.ri-_ii.-. u j:„i ...;:: uinuiji u razo-ruianju
ili da se sazote jedna
sjetska konferencija o razoruia-nju
pod pokroviteljsMom Ljedinje-nih
naroda koja bi pokrenula rad
na opcen razoruianju.
Uiesnici Konferencije smat.,,itak modjunarodnih
raju da treba uloiiti napore da se
otkloni ekonomka nejednakost na-slijedje- na
od kolonijilizma i im- -
penjaiizma. smatraju neop-hodni- m
da se, putem ubrzanog e-konom- skog,
industrijskog i poljo-priredno- g
raztilka, ukloni se
Siri jaz u iiotnim slandardima
izmcnlju malog broja prhrcdno ra-zijen- ih
zemalja i mnogobrojnih
ekonomski inanje razvijenih zema
lja. Uccsnicl Konferencije predla-i- u
da se smjesta uspostavi i po-tn- c
da djeluje fond Ujedinjenih
naroda za kapitalni razoj, Oni
su se sloiili da praiifne
ujete trgoine za ckonomki ma-nj- e
razvijene zemlje a posebno da
se poduzmu konstruktitni napori
da se uklone pretjerane fluktua-cij- e
u trgoini siroina i ukinu
ogranicenja koja ncgathno djelu- -
ju na trgoinu i prihode zemalja
u raztoju. Opce uze one zahtije-aj- u
da se ptodoti naufne i teh-nolosk- e
reolucije primjene na
sim poljima ekonomskog razit-k- a
da bi so ubrzalo osttarenje
medjunarodne drustenc prade.
22. Zemlje ucesnice poziaju
se zemlje koje su u razoju da
еПкачпо suradjuju na ckonoms-ko- m
i trgoinskom polju da bi
mogle da se odupru politic! prili-sk- a
na ekonomskom podrufjn kao
i stetnim rezultatima do kojih bi
mogli da dotedu ekonomski bio-k- oi
industrijskih zemalja. One
pozitaju ste zemlje koje su u to-k- u
raztoja da sazotu sto prije
medjunarodnu konferenciju na ko-j- oj
bi se diskutirali njihoti zaje-dnii- ki
problemi i postigao spora-zu- m
o srrdtima i na?inu ukla-njanj- a
smetnji njihoom razitiiu;
i da diskutiraju i suglane se o
najsvrsishodnijim mjerama koje bl
osiguraie njihor ekonomski i dru-stte- ni razitak.
23. Zemlje u?csnice konferenci-je
izjaljuju da one zemlje koje
primaju ekonomsku i tehniJku po-m- of
moraju uiitati prato da od-u(- e
kako (e je iskorfctiti, da sa- -
1 Citav znaCajnih ba- -
naka. Medju njima: Rimska
banka, Banka Svetoga Duha
i medjunarodna banka Vati-kan- a
koja nosi licemcrno i--
me:
Institut verskih dobro-Cinstav- a.
2. ZnaCajan je udeo Vati-kan- a
u komunalnim predu-zecim- a
(gaz, elektrika, tele-fo- n,
vodovod) Italije.
3. U vlasniStvu Vatikana
se nalazi ogromni koncern
Bastodi, koji se bavi prome-to- m
nekretnina, transpor- -
tom i proizvodnjom cemen-ta- .
t. Pipci ekonomskog poli-p- a
Vatikana dosizu vecinu
kapitalistiCkih driava. Na-roCi- to
znaCajan je njegov u-d- eo
u Sjedinjenim Americ-ki- m
Drzavama, Braziliji, U-rugv-aju,
Engleskoj, Svaj-carsk- oj
i Spaniji.
Modernizam ! privilegije
crkvenih "biznlsmena"
Ljudi koji upravljaju o-v-om
finansijskom carevinom
bosumnje da znaju svoj za-n- at
Od zakljucenja Late-ransko- g
sporazuma sve
do pre nekoliko godina, gla- -
[vni finansijski savctnik pa
me prae soje planoe i odredju-j- u
prioritet u suglasnostl sa svo-ji- m
potrebama.
24. Zemlje ucesnice smatraju
nuinim da Generalna skupstina
Ujedinjenih naroda putem revizi-j- e
Poelje nadje rjeJenje pitanja
prosirenja clan.sta Vijeca sifur-nos- ti
i Ekonomsko-socijalno- g i-je-ca,
da bi sata i djelotanjc
ол a da najainija organa Gene-ralne
skupstine doela u sklad sa
potrebama te organizacije i s pro--
sirenim canttom u Ujedinjenim
narodima.
25. Jedinsho oe sjctske or-ganizacije
i osiguranje еПкапоч-t- i
njenog rada neizostano zahti-jeaj- u
iznalaienje pogodnije stru-ktur- e
Sekretarijata UN, odeci
racuna da eve oblasti budu sraz-mjern- o
zastupljene.
26. Zemlje u?esnice na konferen-cij- i,
koje priznaju Iadu NR Kine.
preponifuju da Generalna skupsti-n- a
na slijedecem zajedanju pri- -
mi predstatnike vlade XK Kine
kao jedine zakonite predstavnike
oe zemlje u Ijedinjenim narodi-ma.
Zemlje koje u?estuju na
konferenciji smatraju da njemaf-k- i
problem nije samo regionalnoj;
karaktera, лес da moie da r.si
odlutujufi utiecai na budufi raz- -
21. odnosa. Uz- -
Une
zatraic
niz
pa
27.
nemirene oim raztitkom koji je
doeo do sadasnjeg akutnog po-gor?an- ja
situacije u pogledu Nje-ma?k- o
i Iierlina, zemlje ucesnice,
u skladu g apelom sefova driava
i Iada od 5. rujna 1961., pozha-ju
se zainteresirane zemlje da
ne pribjegataju niti prijete upot-rebor- n
sile u rjesaanju njema?-ko- p
pitanja ili problrma Iierlina.
$cfoi driaa i lada anbloko-ki- h
zemalja odlufuju da se ova
dcklaracijii uru?i Ujedinjenim na-rodima
i stai na znanje sim dr-iaa- ma
flanicama oe svjetske or-ganizacije.
0a deklaracija bit ce
takodjer uruifena sim drugim i driaama.
Na Reogradskoj konfe-renciji
sudjelovale su ove
zemlje :
KRALJEVINA AFGANI-STA- N
(12 milijuna stanov-nika- ).
Glavni grad Kabul.
ALzJU (o veliCini oslobo-djeno- g
teritorija i broju sta-novnist- va
koje ce predstav-lja- ti
privremena vlada nema
tacnih podataka).
RUPiMANSKA UNIJA
(republika federativnog u-redje- nja,
20,051.000 stano-vnika- ),
glavni grad Rangun.
REPURLIKA GANA (1,-800.0- 00
stanovnika), glavni
REPURUKA GV1NEJA (2,-G70.0- 00
stanovnika), glavni
grad Konakri.
CAREVINA ETIOPUA
(18,000.000 stanovnika),
glavni grad Adis Abeba.
Fedcrativna REPURLIKA
pe Bernardino ienju
Hogara Taj Spekulant veil
kog stila ima krupnih zaslu-g- a
u procesu obogacenja Va-tikana.
Na koji nacin inacc
posluju finansijski struCnja-c- i
katoliCkog poglavara? I-s- to
onako kao i drugi mode-r- ni
kapitalisti. spekulisanje
na berzi, konkurentska bor-b- a
i "gutanje" slabijih pos-lovn- ih
partnera potpuno su
uobiCajeni metodi. Kad jc
геб o "biznisu", katoliCka
se ne osvrce mnogo
na principe "hriJcanske sa-milo- sti ..."
U poredjenju sa ostalim
kapitalistima, vatikanski po--
slovni ljudi uiivaju brojne i
krupne prednosti. Njih, na
primer, ni malo ne tisti bri-g- a
o placanju poreza, jer su
oni toga u vecini zemalja o-slobod- jeni.
nema pra-v- a
da ih obavezuje na prav-Ijen- je
godiSnjih poslovnih
bilansa, odnosno niko 'stran'
nema uvida u njihovo poslo-van- je
Pred njima se lako
otvaraju driavne granicc, a
mogu da se koriste i diplo-matski- m
privilegijama koje
uziva Vatikan. Na raspolo--
„Obican covjek"
Pitali su 61ana sovjetsko
Akademije nauka prof. A.
Blagonravova, koji se nala-zi- o
n Firenzi u 6asu kad je
prvi covjek poletio u svemir,
poznaje li Jurija Alekseje-vi(!- a
Gagarina. "Svakako,
poznajem ga", odgovorio je.
"Srco sam ga dok se vjez-ba- o
za svoj svemirski put".
Novinari su bili uporni:
"Kakav je? Visok, nizak,
plav, crnomanjast?"
Odgovor: "Sto da se
? ObiSan normalan covjek
u svakom pogledu."
Nicim, dakle, Covjek o ko- -
jem se ovih dana najvise u
svijetu govori, nije odska-ka- o
od prosjeka. Obican cov-jek,
koji jo normalno svla-da- o
tehniku svemh-sko- g le-ta5- a,
naucio sve sto treba
nauCiti za let takvog ne
obiSnog puta je Gagarin.
Nesto poblize o njemu?
I biografija mu je prosje-n- a,
skrta, obi6na. Evo nekih
podataka :
Ima 27 godina, rodio
193 9 marta u rajonu Smo-lensko- g.
PotjcSe iz kolhoz-n- e,
seoske porodice. Otac
Aleksej je ziv, ima 59 godi
na, po zanimanju je stolar.
Majka je takodjer ziva, ima
58 godina, domacica. Jurij
io ozenjen sa 2G-godisnj-om
Valentinom. Ona je bolni-багк- а,
rodila mu je dvije
keeri: Lena ima dvije godi-n- e,
a Galja je ugledala svi-i- et
tek prije mjesec dana.
Jurij je sa 17 godina zavrsm
srednju struSnu skolu u Lu- -
dtirsinu, Moskve. prostranstvo.
Zemlje-ucesni-ce Beogradske konferencije
INDIJA (392, 4 10 sta-novnika),
glavni grad New
Delhi.
REPUBLIKA 1NDONE-ZIJ- A
(85.500.000 stanovni-ka),
glavni grad Djakarta.
REPUBLIKA IRAK (6,-538.0- 00
stanovnika), glavni
grad Bagdad.
KRALJEVINA JEMEN
(1,500.000 stanovnika), gla-vni
gradovi Sana i Taiz.
KRALJEVINA KAMBO-DZ- A
(5,000 000 stanovni-ka),
glavni grad Pnom Pen
REPUBLIKA KUBA (C-110.0- 00
stanovnika), glavni
grad Havana.
REPUBLIKA JIALI (3,-700.0- 00
stanovnika), glavni
grad Bamako.
KRALJEVINA MAROKO
(10,000.000 stanovnika),
glavni grad Rabat.
KRALJEVINA NEPAL
stanovnika), gla
Koliko ovozemaljskog blaga poseduje Vatikan
mnogomilionskog voljnih agenata — od kar
biskupa, svecenika i
pouzdanih laika — sirom
celog sveta. Ni jedan
kapitalistiCki monopol ne
moie da se pohvali tako ra-zgranat- om
i solidnom infor-maciono- m
sluzbom kao §to
je ima Vatikan.
Koliko je moderni poslo-v- ni
duh proieo Vatikan, naj
ilustruju dve karakte-ristiCn- e
Cinjenice. ProSle
godine za vremc Rimske o-limpi- jade
je bila pre-pu- na
turistima. Crkvcni "bi-znisme- ni"
su se blagoTeme-n-o
postarali da i oni izvuku
svoju korist iz konjukture.
Veliki broj samostana preu-redi- li
su privremene turi-stic- ke
hotele. Posluzivanje
u njim su obavljale kaludje- -
rice i kaludjeri.
No predstavlja sitnu pri-vileg- iju
ni Cinjenica, da je
vatikanska roba oslobodjena
svih se u
Italijl alkoholna pida (stra-no- g
porekla) i cigarete naj--
jevtinijc mogu nabaviti u ra- -
dnjama vatikanskog
stva. Svaki turista koji pose- -
ti baziliku Svetog Pctra
ito — talionidarskog
smjera No umjesto u tvor-nic- u,
Jurij je otisao u
skolu. Najprije je zavrsio
tehnicki kurs u institutu u
Saratovu, a 1955. je prim-lje- n
u aeronauti6ku skolu u
Orenburgu. Nakon dvije go-di- ne
skolovanja postao je
pilot, oficir sa !inom. To je
bila godina 1957. — kad je
prvi put lansiran u Zemljinu
orbitu umjetni satelit, Sput- -
ka- - nik I.
ze
ba5
To
se
1.
000
000
Otada je Gagarin stalno
letio. Kazu da je volio let.
No i to ide u obi6nu biogra-fij- u:
mladi ljudi nasih dana
— naroSito u Sovjetskom
Savezu, gdje se gaji astro-nauti- ka
i gdje satcliti i koz- -
mi6ki brodovi nisu rijetkost
— vole visine, brzine, slavu.
I to je normalno. No, Jurij
Gagarin je bio uporan u
svladavanju svog zanata i
svog pregnuca. JNagrana:
primljen je u skolu uJenika
koji se spremaju u svemir.
To je, eto, biografija naj-brze- g
covjeka na svijetu,
koji je obisao Zemlju brzi- -
nom od 8 kilometara u seku-nd- i,
to jest 28.000 km na sat.
To je biografija Covjeka ko
ji je prvi vidio Zemlju iz-van- a", pr'i koji jo vidio da
je ona okrugla. U primate i
rekorde Jurija AleksejeviCa
ide i ovo : on je prvi Covjek
koji je skoro sat i pol bio
bez tezine; koji je otisao
najvise "u zrak": 302 kilo- -
metra : koji je prvi od svih l
ljudi pokroCio svemirsko
u okolici i
(8.500
vni grad Katmandu
KRALJEVINA SAUDIJS-K- A
ARABIJA (G.500.000
stanovnika), glavni grad Er
Rijad.
REPUBLIKA SOMALIJA
(1,950.000 stanovnika),
grad Mogadis.
REPUBLIKA SUDAN
(10,300.000 stanovnika).
glavni grad Kartum.
UJED1NJENA ARAPSKA
REPUBLIKA (28,000 000
stanovnika), glavni grad
Kairo.
CEJLON (nezavisna
sastavu britanskog Co-mmonweal- tha,
9.1G5.000
stanovnika), glavni grad Ko-lomb- o.
FEDERATIVNA NAROD-N- A
REPUBLIKA JUGOS-LAVIJ- A
(18,100.000 stano-vnika),
glavni grad Beog-ra-d.
bio je izvesm im stoji armija dobro iRimu, nakon zamornc §et- -
crkva
Niko
dinala,
drugi
bolje
Italija
u
carina. Zbog toga
vlasni- -
u
dalje
gla-vni
1
drza-v- a
u
I
nje kroz ovo poznamasno
arhitektonsko remekdelo, i-- ma
prilike da se odmori i o-sv- ezi
u baru Bazilike. Da, u
luksuzno uredjenom baru u
kome se — po solidnim ce-nam- a!
— mogu dobiti naj- -
izTsnija pica, poCev od vot-k- e,
pa do skotskog viskija i- -li
jamajskog ruma . . .
Na sta se trose ogromni
prihodi koje vatikanski ka-pit- al
obezbedjuje? Nema su
mnje", lavovski deo guta ver
ska propaganda i odrzava-nj- e
glomaznog birokratskog
aparata. Po svemu sudeci
"reiijski troskovi" katoliC-k- e
crkve ne mogu biti mali.
Pompezni naCin iivota mno- -
gih rimskih prclata i drugih
crkvenih velikodostojnika,
parazistvo stanovnika samo-stana
— sve to popriliCno
ko§ta. Kako vidimo, "boiji
sluibenici" koji milionima
svojjh vcrnika propovedaju
odricanje od materijalnih
dobara, potrudili su se i
trude se da sebi obezbede
kolikogod mogu veci deo
"prezrenog' ovozemaljskog
blaga . . .
p. b
ЏЏ 0 Џ + + ЏЏЏЏ ЏЏЏЏ1 O h j a v e
Џ Џ + # fi џ џ џ rt
TORONTO: JAVNO PREDAVANJE
Organizacija SJK u Torontu organizovala je prvo
ovosezonsko javno predavanje sa slobodnom i neogi-ani-Ceno-m
diskusijom po temi: "Jugosloveni u Kanadi, nji-ho- v polozaj i zadaci".
Svi oni koji se interesuju za zivot na§ih iseljcnika u Kanadi trebali bi doci na ovo predavanje, uzeti aktivno
ucesce u diskusiji ili slusati druge diskutante.
Ovo predavanje namenjeno je svm nasim iseljeni-cim- a (starim i novim) sa ciljem da posle ovog predava-nj- a naStavimo i sa drugim razlicitim temama.
Predavanje poemje u nedelju 21. septembra, u 2
sata popodne u Karpatoruskoj hali na 280 Queen St. W.
TORONTO: FILMSKO VEcE
,
Organizacija SJK u Torontu priredjuje prvu ovose
tzkoinhskfuilmporivrae.dbu : prikazivanje zaista interesantnih i re
Nadamo se da cc na§i prijatelji posetiti ovu prire-dbu
u sto vecem broju.
Prikazivanje filmova pocinje u 7:30 sati u nedelju
uvece 17. septembra u Karpato-rusk- oj hali na 280 Queen
Street West.
Ulaznina: dobrovoljni prilog.
Priredjivacki odbor.
CBC Radio & TV
Tommy mbrose, 21-jear-- old singer-ho-st of СИС-TV'- h new fall
variety program, The Tommy Ambrose Show, is as much a star in
his home as on television. Here, under the watchful cc of his pretty
wife, singer Honnie Hicks, Tommy dries the dishes — and seems to
be enjo)ing the job. The Tommy Ambrose Show is seen l'rida)s.
ZAMMLJIVOSTK
NOVI AXTIIIIOTICI
Ispitivanjem novog antibiotik3
gramicidma Ce u Institutu za an-tibioti- ke
u JIoskn ustanovljeno je
da gramicidin ubije no samo pv
togene mikrobe, e£ i sperniatwo- -
ido ito omogucuje da se ovaj antl-biot- ik
upotrebi kao kontracepciono
srttlstvo.
U tetom Inetitutu neda-n- o je
izdvojen i antibiotik H albomicin
pogodan, zbog svoj'c male toksii- -
nostl, za Wenje zapaljenja pluca
novorodj'encadi koja teiko podnoв
druge antibiotike.
VASKKSL.V JCZEKA
Na nekoliko kilometara oi Kas-pijsk- og
mora pruiaju se Acikols-k- a
jezera, pored koh je bila i
velika fabrika za izradu ribe. Ta
jezera su vremenom presuSila, ri-b- a
Jzumrla i fabrika prestala da
radi.
Naufnici iz Moskve bpitali su
tie i okoKnu bivSih jezera i izja-%i- li
da 6e -- ratiti --odu u presuie- -
na korita. Ubrzo su se na obala- -
ma bivSih jezera pojavill buldoie--
ri i ma.ine kopacace. Graditelji su
prokopali kanale do reke Terek i
jezera su se i.punila vodom. Od-mah
je pocela gradnja fabrike ko
nzervi, a iz drugih krajeva done
sena je riba i puitena u јегега.
STAKLO "HULKS"
U КававЛ SSSR, itradjuju se
preckni aperati м hemijuke IaVi-rftteri- je
od novog stakla "IlreW.
To steklo ni najtce kieeline ne na-gma- ju,
a iivanredao je o-tpor- nj
prema topMi i prema vineWm te
mperaturama. Ako jako xgve-ja- n sl od "Tirekse" etavi na cm
i nece pe&.
Vasiljevski zavod u Kazanjl, ko-ji
izraijuje hemijske posude od
"pircka" snabdeva SovjeUki Sa-ves
i he lamdeset inostranih dria-a- .
HADIOLOKATOU ZA KOXTRO-L- U
ItltZINK AUTO.MOHIL.V
Iniinjeri i tehnMari u 1'oljVkoJ
konetruisali su naroiti radioloka-to- r
pomocu koga je mogudno na da-lji-ni
do 400 metara odrediti kojonj
se brzinom kredu vozila na drumu.
Ako se automobil krede brikn od
dozvoljene, automaUkl uredjaj uk
ljueuje fotoaparat i z-uf-ni
signal:
stop. Отај radiolokator radi чo
ma precizno i moie da pogreM
samo za tri procenta.
ri.KSADJIVANJE NOKTIJU
I!ole#ni ili teie o.Heceni nokt!
na rukama u bliskoj budulnosti 6o
se moc"i zameniti drugim, tudjim
noktima koji ie biti "nakalemlje- -
ra i sluzitl kao sopstvenl. Uva
nova tempija ei к primenjuja
ii nekim kosnietikim institutinia,
gde uvek ima zaliha noktiju, jer
se isoceni, joe upotrebljii nokti
muiterije cuvaju i doteruju za di-lj- u
upotrebu.
SMUT KOJU rilOUZKOKUJH
DODIK fOVFkMK KUKK
Mnogima nije pome to da dadir
eeveje rwke moie doneti smrt fca
netu. KoJUrta koja je inefe reemi
dobra majka na$u#tie tvoje mte-dun- fe
same ako oaeti da ga Je
dodinwle nika eevka. Zeto trie-- U
koji krstore вЧнпата ne W me
li dodirivati ni uaimati u aartttje
kMie koje im se мк ж pwta,
pote jra njegova mati ee rtl
pmtiti k sefci i one ee Wrmuti ch!
UML