Nase Novine, December 14, 1983

              ►x
i f iiniiiiflifiiBiiiiiiiiiiiiiniiii i tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii i tiiiniiifiiiiiiiBiiBiiiiifif itiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiniiiiMiiiiiiiiiifliBfliiiiiiiiiiiiiiiii ii 1 1 1 f in iiiiiittiiBiieflBiiiiiiiiiiiiiif 1 1 1 1 nil iiiiiiina
VOL. 52, NO. 43(576) TORONTO, ONTARIO 9, 1983. 50 CENTS PER COPY
tiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim
BEOGRAD, Tanjug — Predsjed-nistv- o
Vijeca Saveza sindikata Ju-goslav- ije
u cetvrtak je ostro osudilo
invaziju SAD i sest istocnokaripskih
drzava na Grenadu.
Rijec je o nicim izazvanoj imperi-jalistick- oj
agresiji protiv jedne male
nesvrstane zemlje, u Suprotnosti s
Poveljom UN i pravom svakog
naroda da u slobodi odlucuje o
svom razvoju, kaze se u saopcenju.
Izrazavajuci osjecaje radnih ljudi
Jugoslavije, ener-gicn- o
zahtijeva hitno obustavljanje
agresije, okoncanje okupacije Gre-nade
i prolijevanje krvi neduznih
gradana, te postovanje prava tog
naroda da zivi u slobodi i miru i
uziva neotudiva prava koja su zaga-rantira- na
Poveljom UN.
U ime SSJ i cijele radnicke klase
nase zemlje, Predsjednistvo radni-cim- a
i narodu Grenade izrazava
svoju solidamost.
Antiamericke
demonstracije
Demonstranti, medu kojima i
dosta djece, protestirali su pred
jednom americkom kasarnom u
juznonjemackom gradu
Premda demonstracije nisu bile
prijavljene, policija ih nije rastjerala.
Ucinio je to, medutim, vozac put-nick- og automobila s americkim
tablicama. Prolazeci kolima pored
demonstranata, vozac je, naime,
prosuo nekakav prasak koji se, na
zraku, pretvorio u suzavac. Vise
djece je moralo primiti Ijekarsku
pomoc u obliznjoj bolnici. Roditelji
se spremaju da amerifiku vojsku
tuze sudu zbog nanosenja povreda
djeci.
u Bambergu dio su
manifestacija kojih je bilo u Ham-burg- u,
Bonnu, Minhenu, i drugim
gradovima. Glavna parola u Bam-bergu
bila je "Amerikanci — van iz
Grenade, Libanona, Salvadora i
Nikaragve".
Oko 20.000 Spanjolaca je zestoko
protestiralo pred americkom amba-sado- m
u Madridu i konzulatima u
Barceloni, Zaragozi, Jijonu i u
drugim gradovima zbog invazije
Grenade. Na celu demonstranata u
Madridu su se nalazili Heraldo
Iglesias i Santiago Carillo.
Americkom ambasadoru Tomasu
Andersu je predato protestno pismo
KP Spanjolske u kome se zahtijeva
da SAD "postivaju volju naroda
Grenade". Vise clanova spanjolskog
udruzenja za mir i razoruzanje je
pocelo protestni strajk gladu, zahti-jevaju- ci
povlacenje invazionih trupa.
Socijalisticka vlada Spanjolske je
vec ostro osudila invaziju tog otoka.
ocijenivsi je kao grubu povredu
osnovnih normi Povelje UN. Premi-je- r
Gonzalez je saopcio da nastavlja
akciju s Kolumbije
Betancourom ciji je cilj da Kubanci i
drzavljani Grenade koji to zele,
slobodno napuste otok.
AMEM США
NA KANABU
Pod da vode borbu i
efikasnu poteru protiv podzemlja i
trgovaca sa drogom, kao protiv
zatajivaca poreza, americko minis-tarstv- o
pravde, zahteva da mu se
dostave poverljiva dokumenta i ban-kov- ni
racuni od kanadskih banaka.
Zahtevi da kanadske banke роба-Ij-u
svoja poverljiva dokumenta i
bankovna stanja ulagaca bez njiho-vo- g
pristanka, vec su upucivani
kanadskim bankama iz drzave New
York i nekih drugih drzava.
Zahtevi americkih drzavnih tuzi-oc- a
kanadskim bankama predstav-Ijaj- u
grubo krsenje kanadskih zako-n- a
i postavljaju americke zakone
iznad kanadskih.
Zato sto ovi zakoni postavljaju
kanadske banke i njihovo poslovanje
u direktnu potcinjenost americkom
pravosudu, oni istovremeno pred-stavlja- ju
cistu povredu kanadskih
zakona i suvereniteta.
Kanadska vlada bi morala odlucno
ustati protiv ove agresivne politike
americkog Americki
drzavni tuzioci vec su pribavili
Jackson sezeli
kandidirati
WASHINGTON, Tanjug — Svece-jii- k
i poznati borac za ljudska prava
crnac Jesse Jackson ukljucio se u
trku za nominaciju Demokratske
stranke za predsjednickog kandidata
na izborima iduce jeseni, zajedno sa
sedam ostalih demokratskih kan-didata.
Jackson se u trku ukljudio sa
zeljom, kako je sam rekao, da se
bori protiv starih nepravdi, nadajuci
se podrsci oko 13 milijuna cmih
biraca, na koju je racunao i glavni
demokratski kandidat Mondale, a
time rastu izgledi ne§to
kandidata Johna Glenna,
koji ima podr§ku amerifikog juga.
IZRAEL
Ejtan osnivanovi
cionistifiki
TEL AVIV, Reuter — BivSi 3ef
Generalstaba izraelskearmije Rafael
Ejtan osnovao je novi politi6ki
pokret u Izraelu ciji je cilj ohrabri-vanj- e
izgradnje Sto veceg broja
izraelskih naselja na okupiranim
arapskim teritorijama.
Ejtan je poznat po svojoj agresiv-no- j
politici prema Palestincima, ciji
je cin bio pokolj palestin-ski- h
izbjeglica u logorima Sabri i Satili. Poslije nalaza komisije o torn
masakru Rafael Ejtan se povukao.
Sada je osnovao novi pokret nazvan
"Comet" (obnovljeni cionizam) koji
ce se zalagati za nastavljanje nje-go- ve
agresivne politike. Nije isklju-cen- o,
rekao je Ejtan da taj pokret
kasnije preraste u politicku stranku.
NWA A
poverljive dokumente iz nekih ba-naka
u Svajcarskoj i sa Bahamskih
ostrva.
Kanadska Bank of Nova Scotia,
sa filijalom u Miami, iako se
odupirala da prenese dokumenta iz
druge filijale na Bahamskim ostrvi-m- a,
morala je na kraju to uciniti jer
je bila kaznjavana sa 25 hiljada
globe dnevno.
Ove "pobede" americkih drzavnih
tuzioca ucestale su zadnjih meseci.
Americki departman pravosuda po-sta- o
je indiferentan prema krsenju
kanadskih zakona.
Kanadske banke stavljene su u
dilemu i vise ne znaju cije zakone
treba da postuju. Ako se ne povinuju
americkim bice kaznjene i izlozene
sudskim procesima, ali mogu odgo-vara- ti
i pred kanadskim zakonom u
isto vreme.
Medutim, kanadski legalitet i
prava kanadskih gradana i predu-zec- a
da slucajeve podnesu kanad-sko- m
pravosudu ne priznaje ame-ricki
vrhovni sud.
vojnike
Masovna hapSenja
pacifista
NEW YORK — Kako javlja UPI,
vise od tisucu osoba, ukljucujudi i
poznatog mirovnog aktivistu dra
Benjamina Spocka, uhapSeno je
tokom antinukleamih
pred vojnim bazama i tvornicama
Sirom SAD.
Vise od 500 osoba uhapSeno je u
kad su demonstranti
blokirali ulaz u lokalnu vojnu
radnike da idu na
posao.
Vojna policija uhapsila je 357
uklju6ujuci i dra
Spocka, posto su pokulali presko-ci- ti
ogradu velikog vojnog
skladista u Romulosu, 72 kilometra
juzno od Rochestera, u americkoj
saveznoj drzavi New York.
Policija je uhapsila 65 osoba u
San Franciscu tokom protesta is-pr- ed
nekoliko tvornica koje proiz-vodeopre- mu
za vojsku, kao i grupu
koja je prodrla u
zapadnonjemacki konzulat. Demon-stranti
su prosuli crvenu boju po
stepenistu konzulata i pozvali za-pad- ne
zemlje da od raz-mjesta- nja krstarecih raketa i nukle-arni- h
raketa "pershing 2" u Zapadnoj
Evropi.
Weekly
A Community
lk wsf)[x)r
шшвшнвввнпм
Established 1931
liiiiuiiiiiitiiflBiBiiiiiiiiiiiif
WEDNESDAY, NOVEMBER
PredsjedniStvo
Bambergu.
Demonstracije
predsjednikom
izgovorom
pravosuda.
konzerva-tivnije- g
pokret
najkrvaviji
demonstracija
demonstranata,
VANCOUVER, B.C. — Radnici po
drzavnim ustanovama iz Ontaria
obecali su pomoc uposlenicima
provincijalne vlade Britanske Ko-lumbije
u iznosu od milion i 100
hiljada dolara.
Ova pomoc Unije provincijalnih
uposlenika Ontaria deo je pomo6i
od tri miliona dolara koju ce pruziti
Unije drzavnih provincijalnih upos-lenika
iz svih deset provincija Ka-nad- e.
"Ovaj strajk (u B.C.) nece propasti
zbog nedovoljnih finansijskih sred-stva- "
— rekao je John Fryer,
predsednik Nacionalne unije drzav-nih
provincijalnih uposlenika.
On je rekao, takode, da tri miliona
dolara predstavlja samo podetak
sveukupne podrske koju su uposle-nic-i
u drzavnim ustanovama po svim
provincijama Kanade spremni dati
svojim drugovima.
Fryer je naglasio da ova podrSka
predstavlja spremnost svih radnika
na cvrst otpor antiradnickim mera-m- a
koje je usvojila vlada Bill
Bennetta u Britanskoj Kolumbiji.
Ameridki vojnici "oslobadaju" stanovniStvo i Grenade.
Mineapolisu,
tvor-nic- u,
sprecavajuci
za§titnu
demonstranata
odustanu
SAD
Mjgoslav
Pored svih protesta protiv i osude
americke invazije na Grenadu, pred-sednik
SAD joS uvek insistira da je
okupacija ove male ostrvske zemlje
bila potrebna.
Razgovarajuci sa novinarima u
Beloj kuci, Reagan se potsmesljivo
odnosio prema osudi атепбке in-terven- cije
od strane Generalne skup-Stin- e
Ujedinjenih nacija.
"To (osuda U.N.) nije umanjilo
moj apetit za doru6ak" dodavSi,
"na§ cilj je postignut i 6im prilike
dozvole povucicemo vojsku sa os-trva."
Na pitanje novinara da Ii bi
preuzeo vojnu intervenciju ako bi se
slucaj ponovio u nekoj drugoj
zemlji, Reagan je rekao da bi to opet
ponovio. "Pod istim okolnostima,ne
vidim razloga da bi mi morali
postupati drukcije."
Ovo znaci da Pentagon priznaje
pravo da intervenise u bilo kom delu
sveta ako oni pronadu da nekom
americkom gradaninu "preti opas-nos- t"
po zivot ili imovinu.