Nase Novine, September 11, 1986

              — —--—_ . . r Л(- - . - ;;rt -- .i ~-- ij --, Ч5П- - - v " Г
""
w-- "" s4, ' ,,!" 5Л . " М'г f "'C "J"1-- " Г ГТ "П"
? ti
чЈ-- t
I' Г J .£&! n
If
ЕШК1
INTERVJU GAJDARA ALIJEVA "POLITICI" psm
Postovano urednistvo "NN",
Ova svotaje bila poslata u ozujku.
Posto je Vi niste primili a banka
vam nije isplatila cek, saljem drugi
cek od $75.00.
S pozdravom,
Pete Knezevic
Farrell, Pa.
Postovano urednistvo:
U pismu vam saljem cek od
$100.00 i to: $35.00 za moju obnovu,
$35.00 za obnovu gospode Pavlis
Anke, a ostalo $30.00 za dve knjige
"Ukus zivota" od Nikole Drenovca
i za postarinu. Ako sta ostane neka
ide u prilog "NN" na ime Pavlis
Anke i moje. Jedna knjiga idemeni,
a drugu posaljite Pavlis Anki.
Sve u redakciji vaspozdravljaju,
Anka PavliS i
Velimir Pelic
Montreal, Que.
Prilazemo $35.00 za pretplatu na
"NN", na ime Canadian Yugoslav-Communit- y
Association
S. Miosic
Sava Jeremic
Vancouver, B.C.
"Nase novine",
U prilogu pisma saljem Vam "Na-logz- a
izvrsenje doznakena 50.00 ka-nadsk- ih dolara" u korist Vaseg de-vizn- og
racuna, a na ime moje ob-no- ve
za "Nase novine", cija pret-plat- a
istice ujulu mjesecu 1986. go-din- e.
Prosle godine uplatio sam 120
can. dolara za dvije godine, 100.00
dolara i 20.00 dolara kao prilog za
unapredenje "NN", koji nije evi-dentir- an
u rubrici prilagaca dobro-voljni- h
priloga "NN".
Zelim vam da prevazidete te-sko- ce
u kojima se nalaze "Nase no-vine- ",
a toje moguce uz uporan rad
i orijentaciju politike lista prema
potrebama iseljenistva.
Sa drugarskim pozdravom,
Seval Dedic
Tuzla, Jugoslavia
20.00 dolara smo dodali na racun
pretplate koja je produzena do jula
1986. godine. Ranija pretplata je is-tica- la
u aprilu 1984. godine.
Drugovi,
Moje novine saljete na ovu adre-s- u. Ja nisam vise u bolnici u King-ston-u, sada sam u Kitcheneru.
Primite pozdrave,
Jovo Bulich
Kitchener, Ont.
Administraciji "NN",
Canadian Yugoslav Community
Association prilaze $35.00 u spo-me- n
pokojnog druga Ivana Pribani-ca- ,
koji je nedavno preminuo.
Drug Pribanic je bio voda kanad-sko-jugoslovensk- og naprednog po-kre- ta
u Vancouveru i bio je veoma
zasluzan.
Saljemo i $35.00 za obnovu pret-plate
Geo. Rakocije. Posaljite pri-znani- cu Rakociji za njegov novae,
CYCA za njezin doprinos.
S. Miosic
sekretar-blagajni- k
Vancouver, B.C.
Dear Dorothy,
Please renew the subscription to
Nase novine, wich was in Mom's na-me,
and transfer it to me, as I wish
to continue receiving Nase novine.
I am enclosing cheque for $125.00
— for the subscription and the rest
for donation to the paper.
Thank you all,
Mary (Saftich) Mitrosky
Scarborough, Ont.
USSSR-- u OSTAR ZAOKRET
Gajdar Alijev, clan Politbiroa CK
KPSS i prvi zamenik predsednika so-vjets- ke
vlade, koji je bio Sef delegacije
KPSS na 13. kognresu Saveza komunista
Jugoslavije, primio je u vreme boravka
u Beogradu urednika spoljnopoliti6kog
sektora "Politike" Ristu Bajalskogi od-gvor- io
na nekoliko pitanja iz sfera unu-trasnje- g
razvoja SSSR, medunarodne
situacije i sovjetsko-jugoslovenski- h od-nos- a.
Pitanje: Delegacija KPSS nalazi se u
Jugoslaviji povodom Trinaestog kon-gres- a
SKJ. Kakvi su Vasi utisci o nasoj
zemlji, o radu partijskog kongresa?
Odgyor: Nalazeci se u vasoj prekra-sno- j
i gostoprimljivoj zemlji, mi smo ra-dos- ni
sto smo osetili toplotu srea trud-benik- a
Jugoslavije. Imali smo plodne
razgovore sa predsednikom Predsedni-stv- a
CK SKJ Vidojem Zarkovicem i
predsednikom SIV-- a Brankom Mikuli-cem- ,
korisne susrete sa Sinanom Hasa-nije- m,
Dimcetom Belovski, Stanetom
Dolancem i drugim rukovodiocima Ju-goslavije,
u toku kojih smo razmenili
misljenja o pitanjima daljeg jacanja sa-radn- je
izmedu KPSS i SKJ, SSSR i
SFRJ, o aktuelnim medunarodnim pro-blemim- a
i drugim pitanjima od uzajam-no- g
interesa.
Bilo nam je interesantno prilikom bo-ravka
u fabrici "Ivo Lola Ribar", u pre-duzec- u
"Beko", Naucnoistrazivafikom
institutu "Mihailo Pupin", u trgovin-sko- m
centru "Beogradanka". Koristeci
se prilikom, uputili smo kolektivima tih
preduzeca i preko njih svim radnicima
mnogonacionalne Jugoslavije iskrene
bratske pozdrave sovjetskih ljudi.
Kongres SKJ znacajna karika
Upoznavsi se sa uspesima tih predu-zeca,
uspeli smo da u izvesnoj meri do-bije- mo
predstavu o dostignucima trud-benik- a
SFRJ u socijalistickoj izgradnji.
A ti rezultati u ekonomskom i kultur-no- m
uzdizanju zemlje veoma su znacaj-ni- .
U istorijski kratkom roku, od zao-stal- e
u proslosti zemlje, Jugoslavia je
postala razvijena industrijsko-agrarn- a
drzava, izmenila se socijalna struktura
drustva, u toku razvoja samoupravlja-nj- a
porasla je aktivnost trudbenika.
U zivotu mnogih socijalistickih zema-lj- a
ova je godina osobena. To je godina
kongresa makrsisticko-lenjinisticki- h
partija na vlasti, koja se istice visokim
politickim i radnim usponom, stvaralac-ko- m
aktivnoScu sirokih masa, kriticnim
prilazom postignutim rezultatima. Kon-gre- si
bratskih par.ija ilustruju objek-tivn- u
istinu: da ma kakve bile osobeno-st- i
svake socijalisticke zemlje, njihov
ekonomski nivo, istorijske i nacionalne
tradicije, one su imale i imaju zajed-nidk- e
klasne interese.
ZnaSajna karika u zivotu vase zemlje
postao je 13. kongres Saveza komunista
Jugoslavije. Njegovi su delegati ne
samo s gordoScu govorili o dostignutim
rezultatima, vec su skretali paznju i na
nedostatke, na velike mogucnosti koje
ima jugoslovensko drustvo. Govoriti is-tinu,
kriticki ocenjivati stvarnost k'.ko
bi se bolje videli putevi resenja sazre-li- h
problema —- to je u tradiciji komuni-sta.
Zelim da podvueem da su sovjetski
ljudi uvek zeleli i da zele uspehe trud-benicim- a
Jugoslavije, zele da vide Jugo-slavij- u
kao jedinstvenu i cvetajucu zem-lj- u,
koja pouzdano ide putem socijali-sticke
izgradnje.
Prestrojavanje u svemu
Pitanje: U Jugoslaviji se sa velikim
interesovanjem prati kako se u Sovjet-sko- m
Savezu resavaju zadaci ubrzanja
socijalno-ekonomsko- g razvoja zemlje.
U cemu je glavni sadrzaj delatnosti
KPSS na realizovanju odluka 27. kon-gresa
partije?
Odgovor: Zivot nam postavlja sve no-vij- e
zahteve Sto so ti6e tema i kvaliteta
naseg kretanja putem socijalisticke i
komunisticke izgradnje. Sustina pre-lomn- og trenutka Sovjetskog Saveza da-na- s
se moze sazeti u dve reci: oStar zao-kre- t.
Pocetak tog zaokreta je utemeljio
aprilski (1985.) plenum CK KPSS, koji
je duboko otkrio kako objetivne tako i
subjektivne razloge zbog kojih se, pored
neospornih uspeha postignutih u celini,
razvoj narodne privrede SSSR sedam-deseti- h
godina uko6io. Pokrenuta od
plenuma koncepcija ubrzanja soci
jalno-ekonomsk- og razvoja zemlje po-stala
je osnova strategijskog kursa, odo-breno- g
na 27. kongresu KPSS.
Predstrojavanje koje ostvaruje nasa
partija obuhvata sve strane drustvenog
zivota. Ono je najduze povezano sa pro-meno- m
atmosfere u ritmu zivotaj sa od-noso- m
ljudi prema radu s razvojem
stvaralas4va trudbenika.
Naglasak je na intenzifikaciji ekono-mike- ,
na ubrzanju naucnotehnickog
progresa, na povecanju efikasnosti cen-tralizovan- og rukovodenja ekonomi-kom- ,
na usavrsavanju planiranja u
spoju sa prosirivanjem samostalnosti i
odgovornosti radnih kolektiva, na jaca-nj- u
organizovanosti i discipline, na ko-renito- m poboljsanju stila rada. Kon-kretn- e
i prakticne mere za realizovanje
odluka 27. kongresa nase partije
odredene su na junskom plenumu CK
KPSS.
Smisao promena u ekonomici sastoji
se u tome da se centar paznje prenese
sa kvantitativnih pokazatelja na kvali-te- t
i efikasnost, sa etapnih — na ko-nac- ne rezultate, recju — da se stvori
kompletan, efikasan i gibak sistem
upravljanja, koji bi dozvolio da se pot-puni- je realizuju siroke mogucnosti so-cijaliz- ma. Samo tim putem mozemo
ostvariti zadatke koje je postavio 27.
kongres — do kraja veka povecati nacio-nal- ni dohodak gotovo dvostruko, udvo-struci- ti
proizvodni potencijal uz nje-gov- u kvalitativnu izmenu.
Naravno, glavni je posao tek pred na-m- a. Morali bismo da se mnogo potru-dim- o
kako bismo realizovali odluke 27.
kongresa. Puni smo odlucnosti da zapo-cet- e
preobrazaje dovedemo do kraja, ne
zadovoljavajuci se polovicnim merama,
smelo odbacujuci ono sto se nije oprav-dal- o
i sto smeta nasem razvoju.
Najveci smisao ubrzanja jeste pobolj-sanj- e
svih strana zivota sovjetskih ljudi
na osnovu doslednog sprovodenja prin-cip- a
raspqdele prema radu, koji je oko-snic- a
socijalne pravde. Nasa partija
preduzima odlufcne mere u borbi protiv
razlicitih negativnih pojava u drustve-no- m
zivotu, protiv dohotka koji nije re-zult- at
rada, narusavanja discipline, pi-janst- va. Uporedo se svestrano podstice
inicijativa trudbenika, posten i save-sta- n
odnos prema radu. Ova linija nai-la- zi
na puno odobravanje i podrsku na-rod- a.
U usponu je socijalni dinamizam,
usmerenost i stvaralastvo masa. Akti-vir- a
se ljudski faktor, borimo se da celo-kup- ni
nas socijalisticki drustveni si-ste- m
deluje pouzdano, stabilno, per-spektivn- o, kako bi se potpunije ispolja-val- a
preimucstva socijalizma.
Ubrzanje kao kompleksni zadatak
Pitanje: U Sovjetskom Savezu se kori-s- ti
siroka lepeza metoda za ubrzanje socij-alno-
ekonomskog razvoja. Medu
njima su javnost rada, razvoj kritike i
samokritike, druStvena kontrola, proSi-renj- e
prava radnih kolektiva. Poznato
im je da ste vi bili na celu komisije za
izradu projekta zakona o radnim kolek-tivima.
Kako vi vidite dalji razvoj demo-kratski- h
institucija u socijalistickom
druStvu?
Odgovor: Ubrzanje razvoja od samog
pocetka razmatramo kao kompleksni
zadatak. To je — ubrzanje po ekonom-sko- j
liniji, ubrzanje po socijalno-politi-ck- oj liniji, ubrzanje svih propisa raz-voja
socijalisticke demokratije. Upravo
tim pravcima i treba da se povecava ulo-g- a, aktivnost svakog radnog kolektiva,
kao osnovne proizvodne celije drustva.
Zakon o radnim kolektivima, usvojen
pre tri godine, igra u toj stvari vaznu
ulogu. Znacajno je porasla inicijativa
ljudi, siri se socijalisticko takmicenje,
razvija se brigadni sistem, razvijaju se
sve forme kontrole delatnosti admini-stracij- e, jaca paznja prema izvrseiiju
planova preduzeca, usmerenih prema
razvoju socijalne sfere. Istovremeno, vi-di- mo da u realizovanju tog zakona ima
jos mnogo rezervi. 0 tome je bilo dosta
reci na 27. kongresu partije.
U celini, povecanje aktivnosti i inici-jativ- e
radnih kolektiva mi tretiramo
kao deo produbljenja socijalisticke de-mokratije,
na osnovu principa demo-kratsko- g
centralizma. Taj princip kao
Sto je poznato, ukljufcuje razvoj lokalne
inicijative, javnost rada, proSirivanje
svih formi druStvenog angazovanja
trudbenika. S druge strane, taj princip
pruza mogucnost za gipko usaglaSava-nj- e
opsenarodnih, optSedrzavnih inte-resa
i interesa svake celije druStva —
ekonomskih, socijalnih i drugih. Taj
princip, kao Sto je ukazivao Lenjin, ne
samo sto ne protivreci, vec obrnuto, do-prino- si
razvoju svih formi socijalistic-ko- g federalizma.
Sprovodenje u zivot nacela socijali-sticko- g
samoupravljanja naroda pred-stavlj- a jedan od najvaznijih elemenata
razvoja sovjetske drzave, u kojoj ne
samo sto vlast pripada radnicima, vec
se i ostvaruje uz sve sire i svakodnevno
ucesce miliona i miliona ljudi.
Usavrsavanje socijalisticke demokra-tije
u nas usmereno je na povecanje
uloge izbornih drzavnih organa, razvoj
aktivnosti druStvenih organizacija, rad-nih
kolektiva, na uvlacenje svakog odra-slo- g
gradanina u upravljanje drzavnim
i drustvenim poslovima. Dusa, organi-zato- r
i rukovodilac tog procesa je Ko-munistic- ka
partija, koja i sama istupa
kao demokratska samoupravljacka or-ganizacija
radnicke klase, celog naro-da.
Umesto napetosti — detant
Pitanje: Situacija u svetu i dalje je
nestabilna, ne jenjava, konkretno nape-to- st
izmedu SSSR i SAD. Ne obustavlja
se trka u naoruzavanju, ali i mehanizam
pregovora postoji, bice ove godine i so-vjetsko-ameri- ckog susreta navrhu. Koji
je, po Vasem misljenju, put ka poboljsa-nju
medunarodne situacije?
Odgovor: Savremena medunarodna
situacija stvarno ostaje dosta zabrinja-vajuc- a.
Ali nasa zemlja, ne nasedajuci
na provokacije imperijalizma, uporno
nastavlja da postigne jednostavne i ja-sn- e
dogovore: umesto trke u naoruzanju
— njeno smanjenje; umesto vojne kon-frontaci- je
— podjednaka bezbednost za
sve zemlje; umesto napetosti — detant;
umesto konfrontacije izmedu drzava —
konstruktivan dijalog, uspostavljanje
poverenja i uzajamnog razumevanja.
Stremeci ka tome, Sovjetski Savez je is-tup- io
kao inicijator radikalnog i reali-stiko- g
programa izbavljanja sveta od
nuklearnog naoruzanja do kraja ovog
veka. NaS kompleksni plan otvara mo-gucnost
pune i potpune likvidacije nu-klearnog
oruzja u celom svetu, koja bi
se ostvarivala pod strogom medunarod-no- m
kontrolom, jednako kao i likvida-cije
hemijskog oruzja, njegovih rezervi
i industrijske baze za njegovu proizvod-nju- .
U torn smislu, smatramo, bilo bi ko-risn- o
stvaranje nenuklearnih zona u
razliditim rejonima Evrope, ukljucu-juc- i
i Balkan, pretvaranje Sredozemlja,
te kolevke mnogih civilizacija, u zonu
pouzdanog mira i saradnje.
Nedavno su drzave ufiesnice VarSav-sko- g
ugovora predlozile visedimenzio-nala- n
program smanjenja oruzanih
snaga i obidnog naoruzanja u Evropi.
Dvadeset i sedmi kongres KPSS po-kren- uo je ideju stvaranja sveoubhvat-no- g
sistema medDunarodne bezbedno-sti- ,
koji bi uklucivao sve aspekte —- voj-n- i,
politi6ki, ekonomski i humanitarni.
Kao Sto se podvla6ilo u politickom refe-rat- u
CK KPSS na 27. kongresu partije,
bezbednost u medunarodnim odnosima
moze biti samo sveopsta.
Mi polazimo od toga da novo politi6ko
miSljenje, koje je izuzetno neophodno
u ovo nase napeto vreme, pretpostavlja
novi, kvalitetno viSi nivo gipkosti u
spoljnoj politici, spremnosti da se ide
na razumne kompromise sa svojim par-tnerim- a.
Ta spremnost, na zalost, veoma
cesto nedostaje mnogim politickim ru-kovodiocima
Zapada, pre svega SAD.
Kako bi se drukcije mogla objasniti
okolnost da administracija SAD san-kcioni- Se
i na sve nacine stimuliSe nasta-va- k
izvodenja nuklearnih eksplozija
uprkos volji naroda?
Sto se tice Sovjetskog Saveza cinio je
i nastavice da cinis ve Sto od njega zavisi
kako bi "dun Geneve" naSao ovaplode-nj- e
u konkretnim dogovorima. Mi cemo
i ubuduce neumorno predlagati SAD
dogovor o konkretnim merama smanje-nja,
a potom i likvidacije opasnosti od
nuklearnog rata. Dobra volja nam nece
nedos'tajati. Ubedljiva potvrda toga je-st- a
— jednostrani moratorij Sovjetskog
(Nastavak na strani 10)