Nase Novine, September 11, 1986

              I.—!—voj— —ifmee— ft""1 — i4~"~~v'zi"?si~~''~~'''",":r~.iii.:'''""~'z%w~'''''~" ГЛЧ( T 7'u СТЛ"™" Т "л-- V .,„.. --y--'-"-y'j+"j-j-;;-Ti?c- ''r?iA"'- '"" W=""' --
$-,"'"' "да!с4г'"''Ј1';чУ"1=,'?г'чг,,Ј'- - т": ;-т--
~гд7'
' AW fl зг itf
l4i л t
f
№
FS USSSR--u OSTAR ZAOKRET
Saveza na sve nuklearne eksplozije,
koji je nedavno, vec treci put, produzilo
sovjetsko rukovodstvo do 6. avgusta ove
godine;
Na zalost, administracija Reagana,
koja je stala na put podrivanju zenev-ski- h
dogovora, zasad nije ucinila nije-da- n makar simoblican, uzvratni gest do-br- e volje. Naprotiv, njeni napori su bili
usmereni na zaostravanje napetosti u
svetu.
Znajacjna uloga pokreta
nesvrstanih
Sovjetski Savez nije uopste sklon
tome da na raznovrsnost medunarod-ni- h odnosa gleda iskljucivo kroz prizmu
sovjetsko americkih odnosa,. mada, na-ravn- o, od stanja ovih odnosa mnogo toga
u svetu zavisi. Mi smo za to da u resava-nj- u medunarodnih problema aktivno i
ravnopravno ucestvuju sve zemlje, ve-lik- e
i male.
Pokret nesvrstanosti u kojem zna-cajn- u
ulogu igra Jugoslavia, bio je i
ostao vazan sastavni deo snaga mira,
uticajan cinilac svetske politike. So-vjetski
ljudi pozdravljaju rastucu anti-ratn- u aktivnost nesvrstanih zemalja,
njihovu antikolonijalnu i antirastitcku
aktivnost.
Imperijalizam nije samao opasnost za
zemlju gde je prvi put pobedio socijali-zam- .
Sve progresivno u svetu, na jedan
ili drugi nacin, jeste objekat imperijali-sticki- h
napada. I upravo u takvoj politi-ci- ,
a ne u famoznom "suparnistvu dveju
supersila", nalazi se razlog zbog kojeg
se svet i dalje nalazi na polju opasne
napetosti. U takvim uslovima posebno
je neophodno sadejstvo socijalistickih,
nesvrstanih zemalja, svih progresivnih
i realisticno mislecih snaga, kako bi se
prekinule agresivne avanturisticke am-bicij- e.
U Sovjetskom Savezu su ubedeni da
je znacaj zemalja koje su se oslobodile
kolonijalizma i uloga pokreta nesvrsta-nosti
u medunarodnim poslovima, u
odredivanju mars-rut- e kojom ce dalje
poci ljudska civilizacija, biti u stalnom
usponu. Nasa zemlja zeli uspeh pred-stojec- oj
osmoj konferenciji sefova
drzava i vlada nesvrstanih zemalja u
Harareu. Uvereni smo da ce njenom us-pesno- m radu svoj konstruktivni dopri-no- s
dati i socijalisticka Jugoslavija.
Mogucno je sa zadovoljstvom prime-tit- i
da spoljnopoliticka delatnostKPSS,
miroljubive iniciajtive SSSRnailaze na
pozitivan odjek u SFRJ. To se potvrdilo
i u vreme razgovora koje je vodila dele-gacij- a
KPSS u Beogradu. Zajednistvo
interesa u borbi za mir i socijalizam je-ste
dobra osnova za dalje jacanje sarad-nj- e nasih partija i zemalja, za poveca-nj- e
njihovog doprinosa velikom delu
borbe za mir i socijalni progres.
Siroko polje za saradnju
Pitanje: Jugoslovensko-sovjetsk- a sa-radn- ja
razvija se veoma uspesno na
osnovama koje su izdrzale proveru vre-men- a.
Kako Vi vidite perspektivu te sa-radnj- e?
Kakav je Vas pogled na karak-te- r
odnosa izmedu socijalistickih zema-lja
i na razvoj socijalizma u svetu uop-ste?
Odgovor. Sovjetsko-jugoslovens- ki od-no- si
— to su, pre svega, prijateljski od-no- si bratskih naroda Sovjetskog Saveza
i Jugoslavije. I praksa tih odnosa ubed-ljiv- o
svedoci o tome kako pouzdano ja-caj- u
i razvijaju se svetstrane veze i kon-tak- ti
izmedu KPSS i SKJ, SSSR i SFRJ
u politickoj, ekonomskoj, kulturnoj i
drugim oblastima.
Sovjetsko-jugoslovens- ki odnosi imaju
slavne istorijske tradicije. Zajednicki
prolivenom krvlju za slobodu i nezavi-sno- st
ojacano je tradicionalno prijatelj-stv- o naroda nasih zemalja. Za vreme bo-rav- ka
u Jugoslaviji mi smo videli kako
se pazljivo u vasoj zemlji cuva secanje
na zajednicku borbu protiv fasistickih
porobljivaca, na dogadaje tih herojskih
godina, kada smo u jednom stroju, rame
uz rame usli ka povedi.
Ove godine nazvrsilo se 45 godina od
vremena kada je faSisticka Nemacka
napala Jugoslaviju i Sovjetski Savez. U
nasoj zemlji, koja je na svojim plecima
iznela osnovnu tezinu drugog svetskog
rata, dobro se pamti i visoko se ceni to
§to se Centralni komitet KPJ na dan na--
(Nastavak sa strane 3)
pada faSistifikih pukova na SSSR obra-ti- o trudbenicima Jugoslavije s pozivom
da ispolji bratsku solidarnost sa prvom
zemljom socijalizma, da svim snagama
podrzi herojsku borbu sovjetskog na-roda
protiv omrznutih zavojevaca.
U toku celog rata, narodnooslobodi-lack- i
pokret koji je predvodila KPJ
predstavljao je vazan deo ujedinjenih
antifaSistickih snaga. Sovjetski ljudi ni-ka- da nece zaboraviti cvrstinu i hrabrost
naroda Jugoslavije, koji su dali veliki
doprinos ostvarenju nase zajedntfke
pobede.
U nasim danima plodni odnosi iz-medu
SSSR i SFRJ uspesno se razvijaju
u raznim pravcima, donoseci vidljive,
uzajamno obogacujuce rezultate.
Doslednost kursa KPSS i sovjetske
drzave na prosirenju saradnje sa Jugo-slavijo- m
na osnovama zajednicki pri-hvacen- ih
principa i dogovora potvrdio
je drug Mihail Gorbacov u razgovorima
sa jugoslovenskim partijskim i drzav-ni- m rukovodiocima — drugovima Vese-lino- m Duranovicem, AH Sukrijom, dru-garico- m
Milkom Planinc i drugom Dim-ceto- m
Belovskim. Ti susreti su blago-tvorn- o delovali na ceo kompleks sovjet-sko-jugoslovens- ke saradnje.
Okosnica bogate sovjetsko-jugoslo-vensk- e
saradnje jesu medupartijske
veze koje se razvijaju planski. Znacajni
su rezultati nase saradnje u oblasti eko-nomik- e, nauke i kulture. Prosiruju se
veze izmedu republika, pokrajina i gra-dov- a
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije.
Siroko polje za uzajamnu saradnju na-sih
zemalja postoji dakako, u sferi
medunarodne politike.
Govoreci o sovjetsko-jugoslovenski- m
vezama koje jacaju, mi, prirodno, vi-di- mo
i postojece neiskoriscene moguc-nost- i.
Vazno je i ubuduce zajednicko is-polja-vati
brigu o tome, da se stalno po-boljsa- va atmosfera uzajamnog razume-vanj- a
u nasim odnosima, kako nista ne
bi smetalo njihovom uspe§nom razvoju
na fundamentu dobre proslosti i u ime
jos bolje buducnosti.
Niko nema monopol na istinu
Iskustvo razvoja svetskog sistema so-cijalizma
govori o tome da socijali-stick- o
uredenje stvara sve mogucnosti
kako za pouzdani progres drustva, tako
i za harmonicne odnose medu zemlja-m-a.
Medutim, ni jedno ni drugo ne do-la- zi
samo od sebe. Kao sto je podvukao
Mihail Sergejevic Gorbacov na 27. kon-gres- u
KPSS "jedno je od preimucstava
socijalizma — njegova sposobnost da se
uci. Da se uci kako resavati probleme
koje donosi zivot. Da se uci kako predu-predi- ti krizne situacije, koje pokusava
da stvori i iskoristi na§ klasni protivnik.
Da se uci suprotstavljanju pokusajima
raslojavanja socijalistickog sveta, su-protstavljanju
jednih zemalja drugima.
Da se uci nedopustanju kolizija inte-resa
razlicitih socijalistickih drzava,
vec ih uzajamno harmonizovati, nalaziti
uzajamno prihvatljiva resenja, cak i
najslozenijih problema".
To sto objedinjuje, sto zbija socijali-stick- e
zemlje, zaista je glavno i nei-zmer- no
vece od onoga sto moze da ih
deli. Zajedni6ki cilj komunistidkih par-tija
bratskih zemalja — jeste potpunije
koriscenje mogucnosti i preimucstva
socijalizma, usavrsavanja socijali-stick- e
demokratije u ime dobrobiti co-vek- a, dobrobiti naroda. Ovim ciljevima
u socijalisti6kom drustvo potcinjen je
celokupni ekonomski, socijalni i du-hov- ni
progres.
KPSS smatra da pazljiv i respektibi-la- n odnosprema iskustvu svakr socija-listick- e
zemlje, njegova stvaralacka pri-me- na
u praksi — jeste velika rezerva
socijalistickog sveta. Blagonaklona paz-nj- a
prema uzajamnim pogledima, suce-Ijavan- je misljenja bez predrasuda i ak-tiv- na solidarnost — dozvoljavaju da se
izbegnu nesuglasice, koje mogu da na-nes- u stetu zajednickim interesima. Na-roci- ti
znacaj ima drugarska zaintereso-vanos- t
za uzajamne us'pche, tacno izvr-savan- je prihvacenih obaveza, duboko
razumevanje i nacionalnih i zajednic-ki- h internacionalnih interesa u njiho-vo- j
organskoj povezanosti.
Dvadeseti sedmi kongres KPSS je iz-raz- io cvrsto uverenje da raznovrsnost
formi i metoda nije sinonim podvojeno-sti- ,
kao §to i jedinstvo nema nicegzajed- -
nickog sa jednostranocu hijerarhije,
sa mesanjem jednih partija u stvari dru-gi- h,
sa ma cijim stremljenjem ka mono-pol- u
na istinu. Zemlje socijalizma, uz
puno postovanje ravnopravnosti i uza-jamnog
uvazavanja nacionalnih intere-sa,
mogu i treba da ulazu napore za sve
vece uzajamno razumevanje i zblizava-nj- e. Nasa partija se zalagala i zalaze se
za principijelne, iskrene i otvorene od-nose
sa svim socijalistickim drzavama
za siroko druzenje radnih kolektiva,
drustvenih organizacija i gradana, za
drugarsku razmenu misljenja, za uza-jamno
obogacivanje mislima, idejama,
iskustvom socijalisticke izgradnje.
Ovaj prilaz 27. kongresu KPSS u punoj
meri se odnosi i na Jugoslaviju.
Uvereni smo da ce svestrana saradnja
izmedu KPSS i SKJ, SSSR i SFRJ, i ubu-duce
uspesno da se razvija u interesu
naroda nasih zemalja, u ime mira i soci-jalizma.
Delegacija KPSS zeli komuni-stim- a, svim trudbenicima Jugoslavije,
ostvarenje svih zamiSljenih planova, iz-vrse-nje
odluka 13. kongresa SKJ, velike
uspehe u radu na dobrobit mira i soci-jalizma.
"Politika"
POLJSKA:
DESETI KONGRES PURP
LAZNIH
AUTORITETA
17 uvodnom referatu prvi sek-ret-ar CK PURP Jaruzelski na-glas- io potrebu kadrovskog
osvjezenja, te brzeg tehnolo-sko- g razvoja i modernizacije
proizvodnje.
VARSAVA — Prvi sekretara CK
PURP Jaruzelski otvorio je u palaci
kulture 10. kongres poljske ujedi-njen- e radnikecke partije (PURP).
U prvom dijelu svog dugog govora,
prvi sekretar CK PURP govorio je o
poslijeratnom razvoju Poljske, rezul-tatim- a
i zbivanjima izmedu dva kon-gresa,
te vizijama daljnjeg razvoja.
Naglasioje da je partija bila pokretac
i ostaje motor drustveno-ekonomsk- e
reforme i samoupravljanja. Rekao je
takoder, da privredna reforma teo-rets- ki
nema mana, ali nije prodrla do-volj- no
duboko.
Kongres mora odgovoriti na
osnovno pitanje: "Da li danas" zivjeti
skromije i teze, da bi sutra bilo bolje
i lakse", ili ici postupno sto bi znacilo
ostati i dalje na slabom tempu razvo-ja.
Na pitanje: sa samoupravljanjem
ili bez njega, odgovor partije moze
biti samo — za, rekao je Jaruzelski.
Prvi sekretar CK PURP posebno je
naglasio da postoji potreba za ocjenu
i promjenu kadrova i zato je potrebna
"cvrsta ruka" uz pomoc sindikata i sa-mouprav- nih
organa. Ta ocjena ka-drova
— po njegovim rijecima — nova
je kvaliteta kadrovske politike.
Naglasio je da su administriranje i
lazni autoriteti pojave s kojima treba
radikalno rascistiti, a tehnoloska re-voluci- ja,
razvoj elektrotehnike i in-formati- ke, kulture, ekonomike u cje-lin- i,
kadrovsko osvjezenje, promjene
i konkurencija na trzistu, makar i uz
greSke, zivotna pitanja Poljske.
On je osudio frazeologiju i demago-gij- u
i zalozio se za motiviranje ljudi
i jacanje discipline, efikasnost i mo-dernizac- iju
proizvodnje, povecanje
izvoza i nacionalnog dohotka. I u in-dustr- iji
i poljoprivredi postoje zato
velike rezerve, ako privredni sistem
ljudima "odrijesi ruke" i ako se dru-stvo
oslobodi onih koji ne mogu bez
frazeologije.
U izlaganju opci je dojam da je prvi
sekretar CK PURP veoma kriticki go-vorio
o mnogim anomalijama i nago-milani- m
teskocama iz koje Poljska
mora izaci.
Miroslav GACIC
"Vjesnik"
POVUKLE SE NAFTNE
KOMPANIJE AMERICKI
BOJKOT LIBIJE
"KOMPLETAN"
Jedan broj americkih gradana
ostao raditi u Libiji usprkos upozore- -
nju State Departmenta da oni time
krse americki zakon.
WASHINGTON, juli (Tanjug) — Od
1. jula su kako se ovdje sluzbeno saop-cav- a,
prekinute i posljednje ekonom-sk- e
veze izmedu americkih tvrtki i Li-bij- e.
Time je Reaganov ekonomski
bojkot protiv te arapske zemlje, zave-de- n
7. januara ove godine, definitivno
kompletiran.
Pet americkih naftnih kompanija,
koje su do jucer radile u Libiji, us-prkos
apelima vlade da se prekinu
sve ekonomske veze s torn zemljom,
sada su obustavile dalje operacije.
Prema odluci americke vlade, tih pet
kompanija ce moci raditi u Libiji jos
jedino na tome da prodaju svoju imo-vin- u
u toj zemlji.
Racuna se da vrijednost te imovine
iznosi oko milijardu dolara. Sada ce
americke tvrtke pokusati da te insta-lacij- e
i opremu prodaju ili libijskoj
drzavi, koja je inace bila suvlasnik ili
stranim naftnim tvrtkama, koje ce po
svojpriliciuskociti nanjihovomjesto
i nastaviti eksploataciju nafte.
Washington ce i dalje nastaviti tra-zi- ti
od svojih zapadnih saveznika da
se do kraja ukljuce u sto §iri ekonom-ski
bojkot Libije, isto kao sto SAD
nece kupovati libijsku naftu, dolazila
ona makar i preko tvrtki iz Zapadne
Evrope.
Jos se, medutim, nista precizno ne
kaze o tome, koliko jos ima americkih
gradana u Libiji koji se nisu odazvali
zahtjevu ovdasnjih vlasti da napuste
zemlju. Racuna se da ih je prije ame-ricko- g
bombardiranja Libije tamo
bilo skoro 1000. Sada je moguce da je
taj broj nesto manji, ali je izvjesno
da je jedan broj tamo ostao usprkos
upozorenjima State Departmenta da
oni time krse americki zakon i da
mogu biti izvedeni na sud.
SAOPCENJE KOORDINACIONOG
BIROA NESVRSTANIH
KRSENJE
SUVERETNITETA
NIKARAGVE
UJEDINJENI NARODI, juli (IPS)
Koordinacioni biro nesvrstanih ze-malja
izdao je saopcenje u kome se
americka pomoc nikaragvanskim
kontrarevolucionarima osuduje kao
krsenje suvereniteta i politicke neza-visnos- ti
Nikaragve. U saopcenju se iz-raza- va
ozbiljna zabrinutost zvog po-gorsan- ja
situacije u centralnoj Ame-ric- i.
"Nove i ozbiljne opasnosti protiv
Nikaragve, ukljujuci narocito finan-cijsk- u
pomoc placenckim snagama,
povecavaju opasnost od direktne in-tervenc- ije
i vojne akcije protiv Nika-ragve"
— kaze se u saopcenju Koordi-naciono- g
biroa nesvrstanih zemalja.
Saopcenje je izdano prije sastanka
Vijeca sigurnosti UN, koji je zatrazila
Nikaragva da bi se razmotrila "ame-ricka
politika agresije".
ANTINUKLEARNI
MITING U MANILI
U sukobu policije sa levicarskim
demonstrantima, koji su organizovali
antinuklearni miting pred americ-ko- m ambasadom u Manili, povredeno
je najmanje 12 policajaca. Mnogi de-monstra- nti
su takode povredeni kada
je policija pokusala da ih rastera,
upotrebljavajuci suzavac.
Demonstranti, koje su predvodile
levicarske studentske i sindikalne
grupe, protestovali su zbog nuklear-no-g naoruzanja u dvema americkim
bazama na severu Filipiha, kao i zbog
nuklearne centralne zapadno od Ma-nil- e.