Nase Novine, November 14, 1985

              to Ч ч Ш№ w tf W м - ? '"~",гз5~
"ЧМ. '%
Ureduje: DANIEL PIXIADES
JSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSTP?. NEPRESUSM IZVORI M.STANKOVICA
U iseljeniCkom svetu malo je onih
koje na duboko razmiSljanje pobudu-j- u
sjajne licnosti naSeg prohujalog vre-men- a,
kao Sto su Karadorde Petrovic,
Stevan Sindelic, Tanasko Rajic, Haj-du- k
Veljko Petrovic i mnogi heroji Pr-vo-g
i Drugog srpskog ustanka protiv Tu-rak- a
na pocetku devetnaestog veka.
Malo nas je takvih koji ulazimo u nepo-bitn- o
i uzviSeno u jednoj istoriji u vre-men- u
davno proSlom, da provetrimo krv
svezim trenucima saCuvanog narodnog
blaga. Malo nas je iz razloga sto je pos-l- e
tih dogadaja vreme napisalo bezbroj
knjiga i o drugim otporima u kojim se
isto tako nezapamceno trpelo, ali i deli-micn- o
zaboravljalo na koren jedne na-cij- e,
na postojanost vise nacija, upravo
u jezgru tih zbivanja, u kojim je doSlo
do izrazaja neunistivo seme prostog
srpskog doveka!
Malo nas je koji se hvatamo pera da
i u ovom trenu uzburkamo more teSke i
za nas ipak blistave proSlosti. Malo nas
je takvih, iako se radi bag o nasoj krvi.
Dakle, malo nas je na tlu iseljenja,
TANASKO RAJIC
Poslednje topovsko dule, dzebana nema vise.
Drugova vise nema, eno svi mrtvi leze!
JoS samo jedan stoji, krv s lica rukom bri§e,
Doks drugom, joSte zdra vom, ja tagan teSki steze.
LeSevi oko njega, topovi prazni cute.
Pogledom zadnji grli drugove svoje — pale.
Krv se lagano sliva sa dolame mu zute
I za pazuhom kvasi prazne mu puSke male.
Alauk Turaka besnih, dolazi blize i blize:
Pred njima samo jedan sa jataganom deka!
Lagano vetar piri, praSinu poljem dize...
Poslednja to je bitka, poslednja bojna jeka.
JoS jedan bojni poklid pomeSan s krikom jave;
TiSina nema pokri joS jednog Srpskog diva.
Pao je Tanasko Rajid, junak dostojan slave,
Na putu casti, vere, trnovom putu Srbina.
SAN
Dali znadeS dane sumorne i duge,
Ispunjene strahom od samoce neme,
I besane nodi pune bola, tuge,
Sto pritiska duSu, ko nesnosno breme?
Dal' si ikad plako za nestankom snova,
Sto si kao dete zamiSljao sebi,
JesiV osetio teret od okova,
Sto pokretom svakim zazvece na tebi?
Dal' si ikad pio vodu iz krdaga,
Stoje nedeljama stajao u kutu,
I nikada nisi preSo preko praga...
A umesto Sunca gledo lampu zutu?
Dal' si ikad bio sam u svom zivotu,
PlaSedi se svega sto je blizu tebi,
Hi samom sebi spremao Golgotu
Kakvu nikom mozda pozeleo ne bi?
Ako si sam bio, znaS da niSta nece,
Sem samoce duSi da uguSi plam.
Da poruSi pute na domaku srede...
Zato nikad nemoj... ostajati sam.
SRECNA TI SLAVA
Daleko od zemlje svojih pradedova
I od pesme Sto se iz dolova vije,
U tudini punoj nadanja i snova,
Ne damo da veru zaborav pokrije.
Џ
®
Jer mi smo potomci predaka sto paSe
Za slobodu zlatnu, veru svoju svetu
I Sto potomstvo svoje krvlju zaklinjaSe
Da ostane verno svetom amanetu.
Radi nas je Rastko ostavio dvore,
Posvetio zivote naSoj svetoj veii.
MonaSke je na se stavio odore
I nebeske za nas otvorio dveri.
Blazenstvom se pune naSe bolne grudi,
Kad s crekvenog tornja oglase se zvona.
Ne trebamo viSe ziveV u zabludi,
Jer naSe je mesto kraj Hristovog trona!
Okrenimo leda raskolu i Judi;
Obidaje naSe otrgnimo tmini
Da se duje pozdrav iz dubine grudi:
Sredna ti, brate, "slava u tudini"!
бак i na tlu gde su se odvijale bitke za
slobodu, koji tako predano, tako is-kre- no
iz dna duse, dakle, tako cvrsto
mogu da kazuju kao Sto to cini pesnik i
slikar Miki Stankovic iz Vancouver.
Ima tako pesnika cije su tvorevine po-sta- le
amanet nama otisnutim u tuda
videnja sveta. Ima i udzbenika sa sacu-vani- m
stihovima guslara, koji su u vise
slucajeva pdstali verodostojni zapisi
opSteg stremljenja, ali, hvala bogu,
medu nama se i u ovo doba javljaju pe-sni- ci
s neuvelim bilom i s neuniStivom
nadom da se prizna ono Sto se mora pri-zna- ti
kao zivi ponos i postojanje.
Nasim citaocima smo jos ranije obe-ca- li
vise pesama Mikija Stankovica. Mi
ih tako dajemo kao sto bi ih davao svako
ko i ovom trenu vidi pripadnost u nepo-bedivos- ti,
u ideji osnovnog prava co-ve- ka
i u jedinstvu proSlog, sadaSnjeg i
buduceg vremena.
Dakle, sada i uvek u torn znacenju —
Miki Stankovic.
Ali, da kazemo jos ponesto: nekoliko
stihova i o savremenom videnju ovog
pesnika.
CEGAR
Teski paloS iz korica sinu.
Trista ruku zamahnuSe smelo.
Sunce zade, sakri se u tminu,
Da ne gleda... krvavo opelo.
Drsce Cegar, smrt poljanom brise.
Kroz fijuke teskih jatagana
Novu stranu istorije piSe —
Ceta mala Sindelic Stevana!
On sav krvav stisnutog baldaka
Stoji smelo poput gorskoga zmaja.
Kraj njeg' bedem slomljenih Turaka;
Krv njihova dolame napaja.
A kad buljuk u Sanac provali,
Trista diva pred hiljade stade!
Tad Sindelic dzebanu zapali —
Sve u dimu i varti nestade!
Jos i danas Cele-kul- a stoji.
Prida povest iz minulih dana.
NaraStaje nove duhom poji,
Po uzoru Sindelic Stevana.
HRISTOS VOSKRESE
Kao dete malo, ja sam pride duo
O Pilatu, Judi, naSoj svetoj veri,
0 raspetom Hristu, Sto je vaskrsnuo
1 ljudima, sto su bacani pred zveri.
Godine su proSle. Ja poznajem sada
Proslost vere naSe krvlju zalivene:
Patim sa ljudima iz Hristovog stada
I sa njima delim tuzne uspomene.
U mislima vidim izmudeno telo,
Sto krst teSki vude, a dzelat se smeje. I trnovi venae, pribijen na delo...
A iz bolnih rana krv bozanska lije.
Cujem tihe redi, Sto sa krsta svoga
Za dzelata svojeg oproStaje moli,
Te poslednje redi raspetog Boga,
Za spas drugih svoje... zaboravlja boli.
Dve hiljade teSkih proSlo je godina
Od kada se Hristos na nebo uznese.
Sedanje na njega, na Bozjeg sin a,
Nosimo u sebi sa... "Hristos Voskrese".
SUZA m
Nekad, samo nekad, radost izrazava.
Skoro uvek zalost, muke Tantalove.
Nekad bol i tugu zna da ublazava —
Ta malena kaplja, Sto se suza zove.
Kako nikad silno u oku zablista
Da izrazi radost zbog pobede nove.
U zivotu sporta, ljubavi Hi rada,
Ta malena kaplja, Sto se suza zove.
Kako nekad silno kroz jecaje lije
Kada udes sruSi dugo zeljne snove
Znake jada, tuge, ne ume da skrije
ta malena kaplja, Sto se suza zove.
Neznam dal' na zemlji ima zivog bida,
U rodu sisara, il' carstvu meduza,
Gde u oku nikad zablistala nije
Ta malena kaplja, Sto se zove suza.
"Ф"
HAJDUK VELJKO
DrSce zemlja, stenje jadna raja
Pod pritiskom Osmanlijske ruke.
Od teSkoga jada i odaja
Mnogo raje ode u hajduke.
Krajina ga opevala cela:
Pobednika iz mnogih megdana.
Mnoga bula njega je proklela,
Pladud tuzno pokraj Sedrvana.
Silan junak, Sto ga nema viSe,
Sunce ga je umivalo sjajem —
Rekao je — istoridar piSe:
"Glavu dajem — Krajinu ne dajem."
Jednog dana pokraj palisade,
Topovsko ga dule pogodilo!
Hajduk Veljko za Krajinu pade;
Rodna gruda primi ga u krilo.
Pa i sada duceS glasa eho,
Ako prodeS Negotinskim krajem;
Pali junak Sto je nekad reko:
"Glavu dajem — Krajinu ne dajem. "
MISAR
Pesmo moja, secaS li se dana,
Kada Dorde razvi barjak bune?
SecaS li se Kulin-kapetan- a, Sto se sabljom i Alahom kune...
Da ce Dorda ziva uhvatiti,
U lancima poslati Sultanu,
Sve knezove na kolac nabiti —
Krst staviti pod noge Koranu?
Sunce zade. U okrilju nodi
Krenu Kulin janidare ljute.
Cas odmazde uskoro de dodi;
MiSar duti... ustanici dute.
Jutro dode. Grmnu plotun ljuti.
Krv potede iz hiljade rana.
Lete dalme i turbani zuti
Kao liSce sa uvelih grana!
Dan odmide, a bitka jenjava.
MiSar duti... a krik ranjenika
Govori nam, to je straSna Java:
Cas odmazde Srpskih ustanika.
Nema viSe Kulin-kapetan- a,
Samo pesma na njega nas seda.
Zarasla je neprebolna rana.
Roda naSeg... bolnih pet stoleda.
VS&SSSMWSSSSSSSSSSSS-SSs- -
Ш IMIMI III. Ill I I ! I. II !- - -- II— .III —
V
t
¥
5
s
V
V
v
$i
v
w
DVE SESTRE HEROJKE
Zavejao beli sneg
sve puteve i prolaze,
a dve sestre Hercegovke
htele zimi da prkose.
One same krenule su
da drugima pomod pruze;
hladna zima napade ih
i obe im noge uze.
Tako mlade, tako lepe,
gladne, zedne, bez topline,
izgubiSe svaku nadu
u ponoru provalije.
Vikale su, pomod zvale,
al' ih niko duo nije;
sedam dana, sedma nodi —
u strahu im sree bije.
IzgubiSe mod i snagu,
kad lovadka puSka pude.
To je neko ko nas trazi;
roditeljska ljubav vude.
Sestra Sima i Drazenka
sedmi danak osvanuSe,
al' im spasa nije bilo:
njima noge odsekoSe.
Sada obe sestre Culjak,
malog sela Bogodola,
bez radosti i bez nogu,
uzorak su straSnog bola.
Natalija NOVIKOV
Caracas, Venezuela
v
S
J
t
Y$
J
4, $
t
VV
Л
SI
}
V
s
J
Л
i
{
V
J
S
J
TEBI PECALBARKO
Upoznale smo se
U Karakasu,
U tudem svetu.
A ti si doSla mlada
U najlepSem cvetu.
Obedali su ti
Kule i gradove,
АГ ti nisu dali
Da se prijateljiS,
Niti svoje jade
Sa drugima da deliS.
Cak ni telefonom
Nisi smela da nas zoveS,
Niti kad dodemo
S nama da govoriS.
Turistidka viza tvoja
Na kratko je bila;
Posle dva meseca
Vaznost izgubila.
Ponekad si bila zeljna
Da puSiS cigaru,
JeV su te drzali
U kudnom zatvoru.
Dete si im zavolela
Kao sina svoga, Jel si ovde bila
Bez igde ikoga.
Patila si, plakala si,
Brojala si dane
I zelela da i tebi
Ved jedanred svane.
Ponekad bi izveli te
Da se prave vazni,
Obudena sedela si
Kraj mora na plazi.
A vrudina udarila,
Pa sunce zapeklo.
Da su tako tvrdog srea
Ne bi niko reko.
U njihovoj kudi
KuvaS, pereS, peglaS,
CuvaS dete,
UredujeS sve,
A oni za tebe
NiSta ne mare.
Danju radiS,
Nodu radiS,
NemaS dana slobodnog,
Pa si se razbolela
Od posla napornog.
Svima nam je Jako zao,
Sto si tako proSla
i Sto si na lepe redi
U pedalbu doSla.
A mi smo nemodni
Da ti pomognemo, I od vlasti pomod
Da ti potrazimo.
Jer i ti si neodludna
I imaS potrebe.
A oni to znaju
Pa te koriste.
Zao mi je, draga moja,
Sto si tako proSla I na prazne redi
U Karakas doSla.
Drugi put deS ugovorom
Osigurat sebe.
Najbolji je savet:
Da misliS na sebe.
Nek te ova pesma
Podseti na mene I na tvoje teSke dane
U tudini provedene.
Natalya MARJANOV NOVIKOV
Caracas, Venezuela