Jedinstvo, December 15, 1961

              t
1
it -- 4 ,.Л
1 ' '
STRANA 2
I OVO U IME SRPSTVA
Likovanje sadista
Takozvanl "srpski" naclonallsti u SAD i Kanadl pos-ledn- jlh
nekoliko nedelja donose u svojim listovima krupne
naplse o "herojskim" podvizlma Jedne Sake Jada, koja je na
ulicama kanadskih i amerldklh gradova, uz dlvlju dreku
pallia zastave, napadala mlrne gradjane i bukala protlv
kulturnlh prlredaba.
To onl nazlv?4u "vellkom pobedom" u korist srpstva a
paranje zastave noijm "vellkim junaStvom".
Ovl "hcrojski" podvizi insplrlsanl su od strane naclo-nalistidk- lh
srpsklh duhovnlh 1 svetovnlh vodja. Vladlka Dl-onls- lje
Je u tu svrhu uputio nekoliko poslanlca svojim ver-nlm- a,
glaveSlne SNO i propall polltidarl izbegllce prisko-di- ll
su u pomod vladlkl pa su u to skrnavljenje srpstva 1
svetllh slobodarskih tradlclja -- rpskog naroda uvukll i srp-ske
crkve I najvedu srpsku organlzaclju — Srpski Naro-d- nl
Savez.
Do kakve su se nizlne srozall ovl "herojl", neka nam
posluzl sadistldko likovanje nadrl-Srbln- a Konjhodzlda u
llstidu "Bratstvo" kojl, opisujudl "herojski" podvlg Srpskog
Naclonalnog Komlteta u Torontu lzmedju ostalog kaze:
"Pred svetlm srpsklm hramom, pred crkvom "Sv. Sa-ve"
u Torontu, uz vellko i neoplsano oduSevlJenje prlsutnlh,
lsedena je kamom, srpskom kamom, zastava Tltove Jugos-lavlj- e,
a zatlm spaljena.
Bio Je to velldanstvenl prizor. Dok Je plamen obasja-va- o
razdragana Ilea prisutnih Srba i Srpklnja, iz njihovih
skoro promukllh grla orila se naclonalna srpska himna
"B02E PRAVDE . . . ", a eho te pesme i plamen spaljene
tltove zastave poletill su porobljenom srpskom narodu u
zemljl, da mu porude: DA NJEGOVI SINOVI U SLOBODI
VODE NEPREKIDNU BORBU PROTIV TITA I NJEGOVOO
KRVAVOG RE2IMA; DA SU VOLJNI SVE 2RTVOVATI ZA
NJEGOVO OSLOBODJENJE I DA JE TAJ CAS NA DOMA-KU- ".
E, Jadna Je i to borba a JoS Jadnljl borcl.
Jadno srpstvo Sta si dodekalo!
Da 11 lole pametan dovek, bez razllke kako bio polltldki
opredeljen, smatra ovaj dramatlzovanl clrkus nekom "zr-tvo- m"
Hi neklm "herojstvom" koje de srpskom narodu "do-ne- tl
slobodu?" Da li i jedan iskrenl rodoljub moze uspore-dl- tl
ovaj clrkus sa herojskim podvizlma vekovne borbe
srpskog naroda za slobodu? Da 11 se ovl hullgani mogu sma-tra- tl
potomclma Oblllda, Slndjellda, Jeste i Save Kovadevi- -
da? Da 11 i Jedan destitl pravoslavni hriSdanln moze odo- -
brltl skrnavljenje srpske crkve kamom?
Konjhodzic nij'c sani
Llkovanju "herojstva" prldruzlll su se i ostall naclo-nalistid- kl
"srpski" llstovi. "Kanadskl Srbobran'', pored glo-rlflkova- nja
"Junaka" u Torontu, Izvallo Je u svom oplsu 1
jednu presnu laz. On izmedju ostalog kaze da Je "proSle
godlne Titov konzulat sa Savezom Jugoslovensklh Kana-djan- a
. . . objavlo proslavu "dana republlke" 27. i 29. no-vemb- ra".
-
, £g
Poznato Je svlma pa mora blti i kanadskom "Srbobra-nu- "
da konzulat 1 naS Savez ne zalaze u lsto druStvo.
A Sto SJK branl tekovlne Narodnooslobodlladke bor-be,
osudjuje faSlstldke ispade neobuzdane rulje "srpsklh"
naclonallsta, Sto branl kulturne tekovlne svog naroda, to
ne znadl metanisanje konzulatu, kao Sto nl uzurplranje
srpskog lmena 1 slavnlh tradlcija srpskog naroda od strane
nazovi-naclonalls- ta ne znadl da onl imaju ISta zaJednldKog
sa srpsklm narodom I njcgovlm ieljama 1 teznjama.
"Glogov kolac Ilruscovljcvom kolonijalizmu"
"Umnl i odlucnl pretsednlk Kanade Dzon Dlcfonba-ker- ",
kale Konjhodzld u lstom lzdanju "Bratstva", sprema
glogov kolac HruSdovlJevom kolonijalizmu.
Opisujudl mltlng kojl Je premljer DIefenbaker odrzao
nedavno u Torontu, gde je pozvao na ruSenJe drzava u Is-tod- noj
Evropl, Konjhodzic u tome ved vldl gotov din 1 po
svoj prlllcl ved maSta kako de, uspomod ovog modernog
Don Klhota, 1 on modi da se vratl i da JoS Jednom uzjafte
na narodnu grbadu.
Ncma od toga nlSta, presvetll gospodlne. Pretsednlk
Dion i ne mlsll na vaS povratak na vlast, dak kad bl i po-bcd- lo
vetranjade. Taj "umnl i odludnl" pretsednlk Kana-de,
kako ga tl vablS, daje te bombastldne lzjave samo da
ulovl glasove tvojlh JednomlSljenlka. A njegov "glogov klo-la- c"
de lmatl isto tollko uspeha protlv HruSdova kollko 1 va-S- a
seda zastave protlv Tlta. V. G. p a s м a
Crelghton Mine, Ont. — Sto
vanl drugovl, prllozeno u 11-s- tu
vam Saljem Post Money
Order od 10 dolara. Ova Je
svota za godlSnju pretplatu,
kalendar 1 ostalo u fond.
Sa pisanjem prosljedite na-prlj- ed
kao 1 do sada.
Novlna ml se svldja.
2ellm vam svako dobro i u-sp- jeh
u 19G2. godlnl.
Drugarskl vas pozdravlja,
M. J.
USA. — Drugovl, doblvam
naSu novlnu u redu — svakl
broj. Novlna se dobro uredju-J- e.
DopUl u "Jedlnetvu ' ml se
svldjaju. Samo tako napred.
Pobjeda je na naSoj stranl.
k
Malo sam zakasnlo sa mo-Jo- m
obnovom. Slabo sam ra-dio
ovc godlne 1 eto tako za-kasnlo.
Mnogo hvala Sto ste
ml redovlto slall novlnu.
U llstu Saljem $10 00 — o-bn- ova
$7.00, fond $2.00 i ka-lendar
$1.00.
Cestltam vam, odnoeno svl-ma
u uredu sretnu Novu go-din- u.
VaS drug,
Л. II.
Chatham, Ont. — Drugovl,
Saljem vam $10.000 1 to za
pretplatu $6.00 i $4 00 u fond.
Prlmlte naSe prljateljske i
drugarske pozdrave,
Milica i Nick Miufin
JedinStyO
Authoriied aa Sond Giu Mail, Post Office Dept4
Pogledi i citalaca
SLUGE NACISTA
Ved je proSlo 17 godina od
kako Je zavrSen Drugl svjet- -
skl rat u kome sam sudjelo-va- o
kao dijete da se borim
zajedno sa mllljunlma protlv
domadih lzdajnlka 1 sluga Hl- -
tlera i Musollnlja, slguran
u pobjedu NOB i boljeg druS-tven- og
uredjenja — socijali-za- m.
Napustlo sam domovinu
Jer sam vldlo da se tekovlne
narodne oslobodlladke borbe
zapostavljaju, da se naj blaze
lzrazim. All narodnooslobodl- -
ladka borba je dio moga zlvo-t- a,
Jer Je to najsjajnljl odlo-m- ak
hlstorlje naSih naroda u
koga se ukljuduje l 29. nove-mb- ar
— Dan Republlke.
29. Novembar — Dan Repu-bllke
me potsjeda na slavnu
borbu naSih naroda u proSlom
ratu. U ovoj zemljl nemam
mogudnostl da slavim taj hl-storlj- skl
dan Jer postoje raz-n- e
zapreke. Cltam novlne ra-zn- lh
polltldklh grupaclja 1 do-naS- am
svoju vlastltu odluku
Ceceljina posla
Opet se Javlja junak "pog-lavnlk- a"
popo Cecelja, trazl
"pomod za hrvatske lzbjegllce
u Austrljl". PoSto Je prestalo
flnanclranje UN za lzbjegllce
u Evropl, Cecelja se obrada
preko "Hrvatskog Glasa" da
mu Hrvatl pomognu da otvo-- rl
"Carltas" za hrvatske lz-bjegllce.
Dakako, radl se o dolarlma,
kojl su potrebnl Ceceljl da
vrSl svoj ustaSkl rad, kojl mu
je glavno zanlmanje. On Jc
kao ustaSkl oficir pobjegao u
Austrlju. Lldno ga poznam Iz
vremena rata, a takodjer ga
poznam lz Llnza gdje Je do-la- zlo
u 'Carltas da vldl tko Je
Hrvat, Jer ako nlje bio zapi-sa- n
u njegovu knjlgu, onda Je
"komunista" 111 Srbln. Lldno
znam vedl broj Hrvata kojl
nlsu bill ustaSe, nlti su lh sl-mpat- lsall,
all Cecelja Je iz
njlh napravlo "borce"4 na-gova- rao
da ldu u Leglju stra-nac- a.
Kako se moze usudlti
taj ustaSkl stvor traziti po-mod
Hrvata? Hrvatl, nemoj-t- e
vjcrovatl tome dovjeku,
kojl de za vase novce kupo-va- tl
automobile i dragocjeno-s- tl
sebl 1 svome druStvu. Ce-celja
Je neprljatelj Hrvata.
Slavko
U podetku ovog doplsa mo-gu
redl da sam pretplatnlk
naSe progreslvne radnldke
Stampe u Kanadl od prvog
broj a "Borbe" 1 svlh drugih
nakon "Borbe", te sada "Je-dlnstv- a".
CeSde pretplatnlcl
daju svoja mliljenja o plsa-n- ju
"Jedlnstva", pak du 1 J a
svoje mlSlJenje iznljetl.
Ja se slazem sa generalnom
polltldkom llnljom "Jedlnst-va".
All se ne mogu zadovo-IJi- tl
sa neklm doplslma o Ju-gosla- vljl.
Ved ako nemozemo
111 nedemo objavljlvatl konk-ret- ne
prillke u Jugoslavljl,
onda ne bl trebalo pisati nl
slabe stvari o naSoJ rodnoj ze-mljl.
Ja sam se nedavno povratlo
lz posjete naSoj radnoj grudl,
nakon tollko godina odsustva
1 vldlo sam u generalno eko-noms- ko
stanje. Otvaraju se
velike I male tvornlce, grade
se zeljeznlce i ceste, podlzu se
stanbene zgrade, modernl a-part- mentl
I kude, nldu nova
naselja. Izgleda ml da Je sve
u pokretu. Sa izgradnjom I
podizanjem lndustrlje naglo
se umnoava i radnldka kla-s- a.
Na sektoru naobrazbe rad- -
Published every Tuesday and Friday, In Serbo-Croati- an and Slovenian lanpiages, by Jedinstvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2D, Ontario, Canada; telephone
EMplre 3-1G-
42. Editor Stjepan Mioite, Busi-ness
Manager Ivan Stimac. Subeription rates:
16.00 per year, USA and other countries $7.00.
Ottawa, and for payment of postage in eah.
o njihovlm polltidkim nazorl-m- a.
Novlne ustaSko-denld- ke
su atentat na zdrav razum.
Tl ljudl su prestall mislltl
svojim vlastitlm mozgom JoS
u proSlom ratu, a danas, bla-goslov- om
kanadskih vlastl
poCeli su opet dizatl glavu 1
duje se njlhov sramotnl glas
protiv svega Sto demokratskl
mlsli, a narodito protiv svoga
vlastitog naroda.
Kad sam vldlo sllku u Globe
and Mall gdje pale zastavu
naSe otadzblne sa crvenom
petokrakom zvjezdom, simbo-lo- m
narodnooslobodiladke bo-rbe,
sree ml Je podelo kucatl
zlvlje, znoj me podeo obllvati
na u vezi
Stovanl urednlde "Jedlnst-va- ",
budl tako dobar pa uvr-s- tl
ovlh mojlh par redaka u
naSu radnldku novlnu.
U od 22. no-vemb- ra,
broj 45 objavljen Je
dopls pod naslovom "Male 1
velike unije". U podetku do-pi- sa
se cltlra
Antu Radida — sa tim sam
potpuno zadovoljan. All dlta-ju- dl
dalje zadudllo me Je ka-ko
se ovakvl dlancl mogu Sta-mp- ati
u Jednoj bratskoj 1
novinl. Zar bratu
urednlku nlsu
poznate prillke na unljskom
polju 1 borbl u Sudbury gdje
Steelworkers unlja pod sva-k- u
cljenu hode da preuzme
Mine-Mi- ll unije lokal 598? A-- ko
mu nlje blla poznata si-tua- cija
u Sudbury, trebao Je
traziti od pozna-ti- h
dlanova Zajednice, I sve bl
bilo u redu.
Taj doplsnlk plSe kako je
Steelworkers unlja Јака 1 bo-ga- ta.
Gdje Je ona blla u ono
vrljeme kada radnlStvo INCO
nlje bllo u Mine-Mi- ll
unlju? Steel unlja sa svo-jim
nlje se usudl-l- a
da podne sa
kada Jp radnlStvo INCO
robovalo kompanljl, nego
Je to udlnlla, kako Je onl na-ziv- lju
"mala i siromaSna"
Mine-Mi- ll unlja.
Mine-Mi- ll unlja Je lzvoje-va- la
radnlclma u Sudbury do-b- ru
pladu, umjerene radne
nicki sinovi 1 kdcrl imaju mo- -
gucnost za srednje i vise Sko-lovan- je.
Pri tvornlcama su o-tvo- rene
tehnldke Skole i rad-nldka
svcudlllSta za omladl-n- u,
budude rukovodioce. Ovo
Skolovanje pomaze 1 drzava i
poduzeda.
Veliki je preokret nastao
Sto se tide Po-sla
lma dovol j no za onog kojl
hode da radl 1 trazl zaposle-nj- e,
a onaj kojl ne radl slabo
prolazl. Socljalna zaStita za
one radnlke kojl rade 1 nj mo-ve
oblteljl Je vrlo dobra. Be-splat- no
jc lljednik, bolnica i
onda naravskl i penzlja kad
dovjek predje stanovlte godl-ne
starosti.
Narod je lijepo obuden 1 ve-s- eo
1 sve to putuje nekud: go-dlS- njl
odmor i posjete.
Kad sam se spremao na po-sje- tu
Ja sam smatrao da u
Jugoslavljl mnogo Sto-St- a
majka 1 bojao sam se da nam
ne bi Sto majkalo. U llstu sam
zamollo svoje u kraju da ml
Jave kako prillke stoje sa ls-hran- om.
Odgovor sam doblo:
"NemoJ nlSta nosltl, ima sve-ga
i svaSta". Kad sam stlgao
u domovinu 1 zbllja svega Je
doeta. U dudanlma i na saj-m- u
moze se svega dobltl. Se- -
lJaStvo gaji Sto hode 1 proda-J- e
na sajmu po cljenl kojoj
hode. Cljene su malo prevlso-k- e,
all to je I opravdano, Jer
sratko hode lmatl socljalno
oslguranje 1 pladu kao radnlk.
sto se tide lldne slobode, 1- -
i pomislio da sam bio na lieu
mjesta opet bio bl za tu zas
tavu krv prollo. Ta zastava
nlje stvorena za stolom gdje
se pllo 1 Jelo, nego gdje Je
proljevana Junadka krv bora-c- a
u narodno-oslobodllafik- oj
borbl.
Izgleda da ovu bandu podr-zava- ju
I sluzbenl krugovl ove
zemlje zbog svojlh polltlcklh
raduna. All vedina kanadskog
naroda vrlo dobro znade da
od njih nema korlstl, Jer kad
su protlv svoga naroda, nara-vs- kl
da de bltl i protiv drugih
naroda dim lm se pruzl prlll-k- a.
S. Lalid
zalba pisanje racije
Sfeelworkers unije protiv Mine-M- ill unije
"Zajednldaru"
blagopokjnog
za-Jednida- rskoJ
"Zajednldara"
obJaSnJenJe
organlzlrano
bogatstvom
organlzira-nje- m
uvjete, slgurnost na poslu,
penzlju od 60 godina, sa rad-ni- m
stazom od 20 godina, po-dlg- la
5 unljsklh domova, d]e- -
dju ljetnu kempu ltd. Imetak
lokala 598 danas iznosl oko
2 mill] una dolara.
Taj isti doplsnlk u "Zajed
nldaru" kaze da Steelworkers
unlja Stltl svoje dlanstvo. Vr-lo
dobro nam je poznato ka-k- vu
zaStltu lmaju rudarl u
Schumacheru i Kirkland
Lake, kojl su organlzlranl u
tu unlju. Onl JoS 1 danas rade
za $1.35 na sat, nemaju pen-zij- e,
a rudarl u Sudbury prl-ma- ju
na sat $2.33 pored raz-n- lh
drugih beneficlja.
Ja bl preporudio bratu Vu-keli- du
da ne uvrStava ovakvlh
doplsa. Ovaj doplsnlk bl lz-ma- kao
stoMcu ispod njega. To
su neprljatelj 1 ne samo Mine-Mi- ll
unije, nego i HBZ i "Za
jednldara", i svega Sto Je do
bro.
Menl Je poznato da u Steel-workers
unlji lmade dlanova
HBZ, all ml Je dudno i rado bl
znatl kad se Je Steelworkers
unlja zadlanlla u Hrvatsku
Bratsku Zajednlcu, jer Je do-p- is
potplsan po Steelworkers
unljl u Sudbury. Brat Vukelld
Je, slgurno nehotlmidno, pru-zl- o
pomod razbljadima naSe
Mlne-М- Ш unije i lzazvao ne-godov- anje
svlh dobrih zajed-nldara
1 uniJaSa u Sudbury.
Clan ods. 793 IHiZ,
rudar I dlan IWinc-Mi- ll
unije
Sea pocgefte Jgslcavsga
liitlliiliilllilllllittlllilltliilliiiiiiliiiiiiiilillltllllillitiliiiiiiitiiiiiiiiiiitliitiiitiliiiiliiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiillillliitiiiiiiliiti
misljenja
"Zajednicara"
zapoSljavanja.
Sao sam gdje sam htjeo 1
govorlo sam Sto sam htjeo.
Citao sam mnoge dopise u
naSlm novlnama gdje su raz-- nl
dopisnicl lznaSall da je na-rodu
danas mnogo bolje nego
prije. Dobro su govorill, to Je
lstlna. Narod smatra da J e on
gospodar u svojoj drfcuvl.
lstlna bilo je i drugih dopi-sni- ka
kojl su sve neglrall —
tuznu sllku predstavljall, na-rodito
u Bosnl 1 Hercegovlnl. I
tl su istinu pisall. Bio sam
svjedokom u Bosnl 1 Hercego
vlnl gdje sam vldio hrdjavlh
stvari i vldlo sam da se neg-d- je
kodl, kotadi se okredu na-tra- g,
a ne napred. Uzroke nl-sa- m
istrazlvao.
U podetku sam rekao da ni-- Je
umjesno samo zlo pisati u
Jugoslavljl, Jer kroz godinu
dana zemlju posjetl oko 15
hlljada Iseljenlka 1 onl vide
stvari svojim odlma. Kad se
dovjek nakon tollko godina lz
lseljenlStva povratl upravo se
zadlvl postlgnudlma — Sto Jc
sve udlnjeno 1 Sto se sve pro-lzvo- dl
danas. Danas je naSem
narodu mnogo bolje nego
mu je Ikad prlje bilo, te.Izgle-da
da de mu bltl JoS bolje.
Na kraju du podvudl da Sto
se tide njlhovg drtanja u ne-klm
medjunarodnlm polltid
kim 1 teoretskim pitanjima,
ja se s njima nlkako ne sla-zem.
Prllazem 5 dolara u fond
"Jedlnstva".
I'osjctioc
Г. G. — Peso.
Deset godina uz pokret i stampu
22)
Svl govore o Jednoj te lstoj stvari, svakl na svoj nadln
1 obradaju se glupoj bradl:
— VldlS kako smo pametiJ!
I kad vlSe nisu mogli ustanovitl kollko su pametnl, po-de- ll
su nazivati jednl druge raznlm Imenlma. Tako su 1 Pe- -
ru Bulata proglasili komunlstom. 1952. godlne u Kanadu se
sve vlSe doseljevaju mladjl ljudl, kojl nlsu udestvovali u
revoluclji, a bllo Je i takvih kojl su za vreme rata bill v
partlzanima, a posle se rozodarall ill u sebe ill u prillke u
Jugoslavljl. Bill su to mahom mladjl ljudl i zene, kojl su se
zarekll da se "viSe ne have politlkom", 1 da de dlnltl sve 1
samo ono Sto njlma lde u Udnu korist. Nekl su baS iz te lld-ne
korlstl saradjlvall sa reakcijom.
Evo Jednog sludaja te saradnje. U Wlndsoru, u prolede
1952., Jedan mladld tek doSao u Kanadu, glumio Je na po-zorn- lcl
SNO detnika kojl se zakllnje kralju i otadzblnl da
de datl svoj zlvot za njlh. Cetnlcl su bill vlSe nego zadovolj-- nl
sa glumom ovoga mladlda. Nekoliko dana kasnlje, ovaj
isti, sededi u restoranu sa svojim prljateljlma (Jedan od
njlh bio mu Je I BoSko Mladenovid) psovao Je kralja. To Je
sluSao i Jedan detnik Iza stola, malo dalje od njihovog.
— Kako ti, prljatelju, mozeS tako govorltl, a nekl dan si
"lzigravo" detnldkog oflclra?
— Nlje to nlSta, — odgovorlo Je ovaj mangup — ja sam
glumio I Titovog oflclra pa i njemu psujem majku. Ovo Je
Jedan tlpldan od mangupa, kojl su u to vreme bill u Wlnd-soru.
Onl su detnlclma "vadill mast", ismej avail ih, rugali
lm se 1 psovall lh, a nekada lh hvallll kada je od detnika
trebao dodl nekl sitan novae. Od svih tih mangupa Jedlno
se otrgao BoSko Mladenovid. On Je JoS od samog podetka
bio najpozitlvnljl, mozda i zbog toga Sto Je viSe nego i je-dan
bio sklon ditanju. Nekoliko njlh su kasnlje pokuSall da
"postanu ljudl", nekl su bill stuplll 1 u naSu organlzaclju,
all nlsu uspell da se potpuno odreknu sitnlh loSih navika 1
zudnje za "lakim" 21votom bez rada. Mnogl 1 danas lutaju
ojadjenl na ceo svet, ponosnl na njlhovo "pravo" da se
"bore" protlv svlh ldeja, svlh ljudl 1 svih poredaka u zl-vo- tu
. . .
Iako ovl novi doseljenicl nlsu lmall nlSta zajednldko
sa ustaSama, detnlclma, belogardlstima, onl su odlazill na
njlhove prlredbe 1 njihovlm prlsustvom uvelldavall reakcl-onarn- e
skupove. Mnoge u Jugoslavljl neprlznate muzidare,
pevade 1 folklorlste reakcija Je lskoriSdavala onda kada su
Je orglnalnl sledbenlcl napuStall. Reakcija se ved tada po-dlnj- ala
uplnjatl da vodl politlku gde bl "svl vuel bill siti
1 sve koze ostale na broju". NJoj to nlje sasvim poSlo 7a
rukom, a tu de politlku nastavltl, posle nekoliko godina,
renegati lz naSeg pokreta. U Wlndsoru Je u to vreme N.
Drekld sa Vujom JakSld 1 JoS neklma pripremao teren 1 lju-dst- vo
za ultrareakclonarnu "Srpsku narodnu odbranu".
Odbrana Pere Bulata 1 Boze Markovida nlje blla dovoljno
reakcionarna za njlh. N. Drekld je u svome hotelu, sa svr-ho- m
osnlvanja detnldkog nogometnog kluba, drzao i man-gup- e
kojl su das hvallll a das psovall detnike. Vuja JakSld
Je narodito uzlvao da se hvall ovlm manguplma, a onl su
se pretvarall da mu veruju nekl put zbog stana, a nekl put
zbog dva-t- rl dolara. Pored omlljenlh Vujlnlh prlda o lovu,
on Je narodito volio da se hvali kako je on savetovao Drazl
Mihajlovldu, da primi od njega dve hlljade aviona 1 da se
sa svim detnlclma lscll u Ameriku. 2.000 aviona nlje mala
brojka nekl su se lSdudJavall gde bl Vuja naSao tollke pa-re,
a on bl, kao da Je dekao na takva pitanja, podeo duge
pride o njegovlm "vezama" sa amerldklm senatorlma, ml-lloneri- ma,
kojl su samo dekall da Vuja doblje odgovor od
Drazc, pa da poSalju ne dve, nego dvesta hlljada aviona 1
Vuja JakSld 1 Nikola Drekld dopremlll su, u leto 1952.,
ratne zlodlnce 1 krvolokc "vojvode" D. Jevdjevlda 1 N. Dju-jid- a.
Tada su ved postojale dve "Srpske narodne odbrane".
Kasnlje su se "vojvode" Djujld i Jevdjevld posvadjall pri
delenju plena, pa Je nastala 1 trcda "SNO". All faSlstldka
komedlja, koja bi stvarno blla komedija kada ne bl sa so-bo- m
noslla ubistvo, pljadke, prevare, svadju, mrznju, kada
ne bl slpala otrov 1 zlo medju Iseljenlke, JoS nl tu nlje pro-stata.
Pojavlo se bio 1 nekl DraSkovid, kojl je za vreme rata
bio u zaroblJeniStvu, a posle rata "razradio" Drazinu ldeo-logl- ju
i stao obedavatl "veliku Srblju" Cara DuSana Silnog.
U to vreme nastala je opSta dreka medju faSlstlma. Hlt-lerovs- ke
sluge, ratnl zlodlncl, lzdajnicl naroda, propall po-litid- arl,
bilo kojeg od naSih naroda trucilll su se lz pctnlh
zlla da zastraSe 1 da obmanu iseljenistvo. Obedavall su ve-like
Srblje, velike Hrvatske, velike Slovenlje, nadmedudl
se ko de bolje lagatl, ko de vlSe obmanutl, ko de vlSe obe-da- tl,
ko de viSe dobltl od vlada, crkava 1 faSistldklh eleme-na- ta
na ovom kontlnentu. Ratnl kriminalcl su likovall
(Jevdjevld 1 Djujld) kada su ih kanadske vlastl pustlle u
zemlju da raspaljuju zlvotlnjske strasti kod prezivellh
ubica svog naroda. Nadelnlk Windsora Arthur J. Reaume,
zazeleo je dobrodoSlicu ovlm tlpusima 1 pozirao sa njl-ma
za fotograflje. Urlala je ponovo ozlvljena 1 podlvljala
reakcija a nekl maloduSnici uplaSill su se 1 podeli zapo-maga- ti:
propalo Je sve! Kakve smo samo organizaclje lma-ll
u Kanadl 1 koliko nas Je bilo, bogo mill! Nemamo domo-va,
poslali smo u Jugoslavia sve, pa 1 Tito otiSao k vragu,
slizao se sa Amerlkancima . . .
MaloduSnici nlsu mogli sagledatl 1 pravllno razumetl
opStu svetsku sltuaclju. Onl su nasell propagandl reakclje,
uplaSill su se, svakl Je podeo vodltl brigu samo o sebl, svakl
Je mislio da de bolje prodi ako se sklonl u stranu, ako se
povude u "mlran" zlvot. All mnogl od ovlh, kojl su u podet-ku
mlsllll da se sklone u stranu, da se povuku u "mlran zl-vot",
odlazill su stldljlvo na reakclonarne skupove. Pa, nlS-ta.
Svesnl radnlci su znall da naSa organlzaclja ne moze
propastl, sve dok je deo kanadske radnldke klase Jer ovaj
slstem, dlje ugnjetavanje osedaju mllioni, ne moze nlkad
unlStltl naprednl pokret iz prostog razloga Sto ne moze nl-kad
uniStlti radnldku klosu. Nekl ljudl, kojl su jade osedall
ugnjetavanje ovog slstema, kojl nlsu zelell podnosltl odaj-n- o
stanje 1 kojl su vldell izlaz iz njega, ljutlli su se mnogo
puta na one kojl shvataju all nlSta ne poduzlmaju. SluSao
sam dosta puta kako ovl prebacuju maloduSnicima:
— U Klni, zemljl sa 600,000.000 stanovnlka, uspostav-ljen- a
je narodna vlast, a vl kukate da Je sve propalo! (Nastavice se)
ll! ?ч 4k £"Фг4ДО£ 4S-- S