Jedinstvo, December 15, 1961

              Truksrta godma izlaienja
svtikog utorla i petka
Godiinjc prctphta:
Kanadu
ШгШј Adresa:
179 West
Toronto 2-1-1, Ontario
Tele ПМ 3-16- 12
XIII. No. TORONTO, FRIDAY, 15, 1961 PER COPY
Siavenskim Kanadjanima !
Proglas KanadsKog slovenskog komiteta
povodom inescca slovcnskc solidarnosti
Draga braco i sestre,
Mi zivemo vrlo ozbiljnim vremenima lju-ds- ke istorije. Jos nikada covecanslvo bilo
takvoj opasnosti od polpunog unistenja.
Nemacki mililarizam cini pripremc da covc-canstv- o
opet uvuee krvavi pokolj. Suprolno
Potsdamskom ugovoru, zapadne sile su dozvoli-l- e
da se obnovi i ojaca nemacka militarna masi-n- a.
Ncmacka vojua snaga vec danas pretstav-lj- a
najvecu silu u zapadnoj Evropi; izgradjena
je ratna industrija; obnovljen je gcneral-n- i
slab i otvorene su vojne akademije sa bivsim
hitlcrovskim generalima na
A to je bas ono sto se htelo sprcciti Potsda-mski- m
ugovorom. Stavise, hitlcrovski gcnerali
kao Hausinger, Speidel i drugi prcdvode NATO.
Danas zapadnoj Nemaekoj kaznjavaju
svakoga ko se usudi da se protivi rastucem fasi-zm- u
i faSizaciji bonske vlade. Zabranjen je viik i
mirovni pokret, dok se na drugoj stnini jacaju
fasislicke i esesovske organizacije sa blagoslo-vo- m bonske vlade.
Za vreme nedavne posetc Sjedinjenim Dr-zavam- a, bonski ministar rata Strauss jc izjavio
da Drugi svetski rat jos nije zavrsen.
Njima je potreban Berlin za provokacije.
Nemacki fasizam stvara planove za novi
"Drang nach Osten" (Pohod na Istok). fiak i sle-p- i
bi morali to videti.
Bonska vlada cirkulise geografske karle u
kojima su naznacenc granice Ncmacke iz vrcmc-n- a
pre Drugog svetskog rata.
Danasnja kanadska vlada je u saveznistvu
sa nemackim militarislima i pruza iin pomoc
niihovim naporima da poslignu ono sto Hitleru
nije uspelo.
Nasa vlada, slcdeci diktate onih koji zele da
zapale svet novim ognjem rata, priprcma kana-dsk- i narod za tu katastrofu, trudeci se da mil na-meln- e,
postepeno, da poprimi ideju neminov-nos- ti rata, da ga uveri da cc na zaslitu bcton-ski- m sklonistima.
Ratna propaganda postaje iz dana u dan sve
vise histcricna.
AH, i kanadskom narodu je potreban mir u
svetu, prijateljski Irgovinski odnosi sa svim ze-mlja- ma, kao slo jc to zelja svib naroda sveta.
Za vreme proslava slovenski' soli-darnosti
u januaru 19G2. godine, Kanadski Slo-venski
Komitct poziva sve Slovene-Kanadja- ne dajzraze svoju solidnrnost sa borbom za mir i
prijateljske odnose sa svim narodima sveta, pro-tiv
diskriminacije Slovcna i oslalih stranorodje-ni- h Kanadjana od strane odelenja Minislnrstva
imigracije i drzavljantva.
Slovenski odbori svim naseljima sirom
Kanadc priprcma ju raznc manifestacije u me-sc- cu januaru, na kojima ce istat'i najvaznija pi-tan- ja danasnjice — borbu protiv nuklcarnog ra-ta
i borbu za bolji zivot.
Mi i)ozivamo sve kanadske Slovene, bez ra-zli- ke na njihovo politicko i versko opredelienje,
dapomognu organizovanju lib aktivnosti, da svi
zajedno proslavimo Mescc Slovcnskc solidar-nosti
u januam 19G2. godine.
Kanadski Slovenski Komitct,
Toronto.
STRAJK
Radnlci upoeleni u kana-dskl- m
tvornicama General
Motors (ima ih 16.000) izvo-jeva- li
su poviSlcu place, pobo-lJSan- je
penzije i puno plade-n- o
oslguranje. Pobjeda Je lz-vojev- ana
nakon trodnevnog
strajka. Ugovor vati za 3 go-dine.
Radnici Polymer Corp. u
gradu Sarnia dobili su poviSl-cu
od 19 centl u tri godi-ne.
.Vrhovnl sudac provinci
STItAJKOVI U KANADI
U mjeeecu oktobru u Kana-d- l
Je bilo 48 Strajkova, koji su
obuhvatili 41.043 radnika, sa-opi- vR
federalno Minlstarst-v- o
rada.
U septembru Je bilo 53
Strajka sa 10.GG4 ucesnika.
Izlazi
za 6 dohta,
ostale zcmlje 7 dolata
Queen Street
fon
VOL. 92 (1186) DECEMBER PRICE 8c
u
nije u
u
mocna
celu.
u
u
o
u
mescca
u
jc Ontario Mcltucr poniStio
je presudu niicg suda da je
uprara Koyai York hotcla i--
mala
pravo otpitstiti 700
StrajkaSa, Sto jc stvarno pre-dstavlj- alo
oduzimanje prara
na Strajk. Sudac Mcllucr jc
rckao da ako sc radnfeima u-sk- rati
pravo na Strajk, onda
su oni stavijeni na milost i
ncmilost svojih poslodavaca.
rOVCCANJn AUTOMO-niLSKO- G
OSIGURANJA
U provlncijl Ontario Ce bi-- ti
poduzetc mjere da se prlsili
vlasnike automoblla da ih o-sigu- raju,
naravno kod priva-tnl- h
kompanlja. Odmah na-kon
tog saopcenja kompanije
su najavile povecanje naplata
za oslguranje, u nekim slufia-Jevl- ma
do 15 posto, a u pros-Je- ku
8 posto.
PORAZ VUKELIcEVOG JADA U HAM1LT0NU
USriO KONCERT "BRANKA KRSMANOVICA"
Javljaju nam iz Hamilto-n- a
da je koncert bcograds-ko- g
studentskog pjevaCkog
zbora "Branko Krsmano-vic- "
u utorak 12. decembra
uspio usprkos Cetnifkoj de-monstra- ciji.
Konccrtu su prisustvorali
clanovi Hamiltonskog kon-certn- og
druStva, koji su
svoje raspoioienje iskazali
burnim aplauzima mladim
umjetnicima. Od naSih Iju-- di
u dvoranu jc usla samo
nekolicina, na mjesto onih
dlanova Hamiitonskos kon- -,
certnog druStva koji nisu
mogli da prisustvuju.
Pred dvoranom je de-monstri- rala
grupa od 30—
40 nikogovifa, koje je pred- -
Antsjugosiavenska кзшрапја
Zapadnoj Njemackoj
Berlinski dopisnik "Politi-ke- "
Javlja:
Mreia podzemnih 1 poluja-vnl- h
grupa, organizacija i
struja koje su angazovane u
sadaSnjoj antijugoslovenskoj
kampanjl u Zapadnoj NJema-Cko- J,
daleko prevazilaze po-Jedln- ostl
lspoljene u postup-k- u
prema konzulu Grabovcu
u MInhenu. Serlja uzastopnih
ispada — hapSenJe VraCari-6- a,
provokacije u Stutgartu 1
onemogudavanje rada min-hensko- m
konzulu — sve u ro-k- u
od Jedva pet nedelja —
samo dellmicno pokazuje ko-li- ki
zamah i kakve razmere
zahvata ova najnovija histe-rij- a.
Subverzivnc grupe ustaSkih
emigranata koje su angazo-vane
kao toboznjl "dokaznl
materljal" u antijugoslovens-koj
kampanjl, Igraju u stvarl
marionetsku ulogu. Nikakva
inicijativa, niti samostalna
dclatnost ustaSa ne bi se u
Zapadnoj NJemaCkoj mogle
nl zamlslitl. OilvljavanJe 1 a-ktlvi- ranje
ustaSkih centrala
su sistematski dirigovane 1
Inspirisane iz odredjenih za-padnonema- Ckih
krugova. Po-Jedi- ne
korporaclje, udruzenja
1 struje u Zapadnoj Nemac-koj
ovo otvoreno Ispoljavaju.
Poslanik Velner, je u
bavarskom landtagu, na os-no- vu
ustaSkih kleveta 1 fal-siflka- ta,
poveo kampanju
protiv konzula Qrabovca, pre-dstav- lja
OpStenemaCku stra- -
Vlakovodjama (locomo-tive
engineers) kod CNR-- a
preporuCena Je poviSlca do 31
cent na sat u tri godine,
a oni traze da im se povise za
15 posto.
Prodtizcnjc radnog
vrcmena
Prema podacima driavnog
biroa statistike, radno vrije-m- e
u kanadskoj Industrijl u
septcm,bru ove godine iznosllo
Je 41.3 sata tjedno, Sto pred-stavl- ja
povedanje za Cetvrti-n- u
sata prema septembru
ZaSto uposlenl moraju da
rade duze kod tolikog broja
nezaposlenlh?
С1ТЛЈТЕ I SIRITE
RADNICKIT STAJIPUl
Tredunijskc vljcstl РШЈША ШВ GENERAL JVfiGTOaS
VISI SUD POTVRDIO l'KAVO NA
toku
vodio pop Djura Vukclil,
poznati pomagafi faSistiC-Ki- h
okupatora u proSlom
ratu. Vukelid se hvalio da
iza sebe imadc 13 srpskih
organizacija samo u Hamil-ton- u,
ali na "megdan" je
eto izveo svega njih 30—10,
ukljufiv one koji su doSli iz
T6ronta.
Demonstranti su nosili
antikomunistifke plakatc,
dijclill su Ictake i galamili,
ali nikoga nisu uspjcli odv-rati- ti
od ulaska u dvoranu.
Od posjetioca su dobili sa-me
prezirine poglede, a bilo
jc i krilitkih primjedaba.
Policija je strogo pazila da
ne omctaju prolaz i da nc
bi prouzrokovaii neredc.
u
koji
toku
1961.
nku — poznatu kao nolorno
utoCiSte mnogih bivSih nema-cki- h
naclsta, revanSista 1 de-sn- ih
ekstremista. Sam Vil-n- er
je u proSlom ratu bio o-fi- cir
nacistickog Vermahta
(kao i tuiilac iz Konstanca,
Guide I, koji Je obnovio ges-tapov- ski
nalog za hapSenJe
VraCarida).
Argument poslanlka Vilne-r- a
da Je toboznje optuzbe
protiv konzula Grabovca iz-vu- kao
Iz ustaSkih emigrants-ki- h
listova, pobija "DoJCc so-Idat- en
cajtung" Iz Minhena,
centralnl glasnik mllitaristifi-ki- h
krugova, bivSih esesova-c- a,
oficlra I otvorenlh ratnlh
huSkaca. Ovaj list, nalme, o-bjav- ljuje
iz nemaCkih izvora
fantastiCne 1 vrlo obimne
"materijale", ratne IzveStaJe
i dnevnike, Cime nastoji da
"potkrepi" sadaSnJu kampa-nju
protiv Jugoslavlje. Od-mah
posle slucaja Vracarid,
"Soldaten cajtung" Je preko
Citave prve strane Stampao
besomuCan napad na Jugos-lavlj- u,
uz slstematsko razdra-zlvan- je
nemaCkog naclonali-zm- a,
nemaCke vojnicke tra-dlci- je
1 rasplrivanje nemaC-kog
revanSizma 1 duha odma-zd- e
u Ime sruSenog TreCeg
raj ha.
Istovremeno "Soldaten caj-tung"
Je робео da objavljuje
sriju izveitaja o toboznjim
"nedellma" jugoslovenskih
partlzana prema vojnlcima
Vermahta u proSlom ratu. A-ut- ori
tlh izveitaia su na
primer komandant nemacklh
trupa na Balkanu 1941, zlog-las- nl
jeneral Rendullc 1 blv-S- e
Rebentropovo ministarst-v- o
koje Je lsdalo takozvanu
"Sivu knjigu" nekadaSnJe
Pavelideve kvislinSke vlade.
U drugom nastavku "Sol-daten
cajtung" dalje rasplru-J- e
nemacki revanSlzam sl№-ni- m
napisima, CIJa se sadrzl-n- a
moze naslutitl vec po o-v- lm
naslovima: "Tok Jugos-lovensk- og
partlzanskog rata
— NenadmaSna zloCInstva —
Ublstvo nemaCkih vojnika
kod Trsta 1945. — Zivotinjsko
masakrlranje stotina hiljada
jugoslovenskih Nemaca —
Titov rezim ublo generala Le-- ra
I joS 28 generala nemaC-kog
Vermahta . . .
Iz naclstlCklh ratnih arhi-v- a
ovaj list danaSnjih nemaC-kih
militarlstCklh organiza-cija
posebno nastoji da ozl-- vl
vazalnu ulogu, kakvu je
(Nastavak na str. 4)
Diefenbaker trazi
pregovore o Berlin u
U Torontu i Montrealu Je doSlo do novih Javnih protesta
protiv nuklearnog naoruianja. Slika pokazuje grupu mla-di- h
demonstranata pred ameriCkim konzulatom u Toron-tu.
Istog dana u Engleskoj Je uhapSeno preko 800 demon-stranata
protiv nuklearnog naoruzanja.
POKUSAVAJU
SPASITI COMHU
Itritanski, francuski i bcl-gijs- ki
kolonijalisti su ozbilj-n- o
zabrinuti 7a polozaj svoga
siuinika Combe u Katangi,
pa su zatralili da Ujedinjenc
nacijc obustavc vojnc opcra-cij- e.
Amcrikanci kaiu da su i
oni za Sto skoriji prckid vat-r- c,
alt nc prijc nego se postig-n- u
"minimalnc objektive".
Zapovjednik oruianih sila
UN u Katangi general McKe-ow- n
jc izjavio da bi njegove
snage brzo obraCunale sa Co-mbrov- im
najamnicima kad
bi im bilo dozvoljeno. McKe-ovr- n
nije rckao tko omcta o-per- acijc
UN, ali to su sigurno
oni koji iclc samo "minimal-nc
objektive."
NAROD RAZOCARAN U
KONZLKVATIVCn
Lider Nove dmokratske
partije T. C Douglas je Izjavio
da Je kanadski narod razoCa-ra- n
vladavinom Konzervativ-n- e
partije.
Douglas Je rekao da Je de-s- et
posto kanadskog stanov-niSt- va
nezaposleno i naglaelo
Je da se 51 poato kanadske
prlvrede nalazl u rukama 1-no-zemnih
magnata, Sto utje-C- e
na uspera'anje tempa ra-zvit- ka
zemlje. koji nije niSta
brzl nego prije pet godina.
GovoreCl o ncklm prlncipi-Jelni- m
pozlcljama nove stra-nk- e,
Douglas Je podvukao da
se ona zalaze za privredno
planiranje 1 zadruznl federa-llza- m.
On je energlCno ustao
protiv nuklearnog naoruJava-nj- a
Kanade i kritlzlrao vladi-n- u
polltlku prema berlinekoj
krizi 1 nJemaCkom problemu.
KANADJANI Sri.E U USA
U godlni dana zavrSenoJ
koncem juna, u SJed. Drzave
je otselilo 47.470 Kanadjana,
od kojih Je u Kanadi rodjeno
32.038.
KORAK NAriUJni) КЛ
IKCGOVORIA O
RAZORU2ANJU
Generalnoj skupStini UN
podnljet Je zaJedniCki sovjet-sko-amerlC- ki
prijedlog o sas-tav- u
tijela za pregovore o ra-zoruza- nju.
Prema torn prijedlogu, ko-Je- ga
Je skupStina jednoglasno
prihvatila, pregovaraCko tlje-l- o
sastojat Ce se od 18 Clano-v- a
— po 5 sa zapadne 1 istoC-n- e
strane I 8 od neutralnih
drzava.
Sa zapadne strane u koml-tct- u
Ce biti ove zemlje: Ka-nad- a,
Francuska, Italija, Bri-tani- ja
1 SJed. Drzave, sa is-toC- ne:
Bugarska, Cehoslova-Ck- a,
Poljska, Rumunjska 1
SSSR, neutralne: Burma, E- -
tlopija, Indlja, Meksiko, Bra-zil,
Nigeria, Svedska i Ujedi-njen- a
Arapska Republika.
Generalna skupStina je ra-ni- je
prihvatila sovjetsko-amerlC- ki
prijedlog o principu
pregovora o razoruzanju.
GAGARIN: LET NA
MJnSCC ZA PET GODINA
Prvi kozmonaut JuriJ Ga-garin
izjavio Je u Kalkutl
(Indija) da Ce letovi na MJe-se- c
poetati stvarnost u roku
od 5 godina. Prema njegovlm
riJeCima, sovjetskl uCenJacl
U Moskvi ncgodo- -
vanje zbog amcrickih
vojnih pothvata
Premijer Diefenbaker je iz-javio
da treba Sto prije pre-govar- atl
sa Sovjetskim Save-zo- m
o Berlinu, Jer se sltuaci-J- a
neCe poboljSatl ako se pre-pu- sti
samoj sebl.
Premijer Je rekao da Je po-zna- to
da je SSSR spreman da
pregovara 1 da Ce Zapad "iz-gubi- ti"
ako odbije da prego-vara.
I
Ovo predstavlja potpunu
promjenu u Diefenbakerovu
stanoviStu. Kao Sto Je dobro
poznato, on Je ranije tvrdlo
da "Berlin is not negotiable"
(o Berlinu nema pregovara-- I
nja), a samo prije desetak
dana grmio Je protiv "sovjet- -'
skog kolonljallzma" I za "os-- I
lobodjenje" IstoCne Evrope.
I Sada se vidl da Je to bilo na--1
mijenjeno onim Jadnicima
koji vole sluSatl antlsovjetske
1 priCe, a nam J era mu Je bila
I da osigura njlhovu potporu u
iduClm izborima.
Premijer Diefenbaker se lz-Jas- nio
za pregovaranje nakon
vijesti iz Pariza da se Fran-cuska
1 dalje protivi pregovo-rim- a,
a Zapadna NJemaCka
Inslstira na zahtjcvlma koji
ne dozvoljavaju pregovara-nje.
SJedlnJene Drzave opet po-kaz- uju
sklonost za pregova-ranje,
ali i dalje Salju vojna
pojaCanJa u zapadnl Berlin,
Sto Je moskovska "Pravda"
(10. decembra) ocjenlla kao
"opasne provokacije".
Zapadno-evropsk- a skupSti-na
Je pozvala NATO da pove-C- a
svoje oruzane sile u Evro-pi
na 30 dlvizija.
Jedna pozltivna stvar u
svim tim dogadjajlma je a-mer- lCko
odbijanje nuklear-nog
oruzja Zap. NJemaCkoj.
AmerlCku odluku saopClo Je
general Norstad, vrhovnl za-povjednik
natovskih sila.
Pred BoziC na Bermudi Ce
se sastati Kennedy 1 Macmll-la- n.
Vctcrani protiv
nuklcarnih proba
i Kanadsko vljeCe Svjetske
federaclje veterana, koje pre-dstavlja
250.000 kanadsklh
veterana, u rezoluciji upuCe-n- oj
federalnoj vladi Izjasnilo
se protiv svih nuklearnlh eks-perimen- ata.
veC rade na planovima za u-puCi- vanJe
Covjeka na MJescc.
Povecava se broj nezaposlenih i
pogorsava njihov polozaj
Driavnl biro statistike saopCava da se broj nezapoele-ni- h
od polovice oktobra do polovice novembra poveCao "sa-mo"
za 31.000 i da Je sredinom novembra lznosio 349.000,
Sto Je za 80.000 manje nego u isto doba proSle godine.
Ovih 349.000 predstavljaju 5.4 ukupne radne snage.
Konzervativna vlada to ne smatra ozbiljnim 1 tvrdl da
Je besposllca "nelzbjeziva". (Ministar rada Starr dan prije
objave podataka o besposlici rekao Je u Torontu sllJedeCe:
"U slobodnoj ekonomlci, mi Crmo uvijek imatl lzvjesan broj
nezaposlenlh. Puno zaposlenje znaCI regimentaclja ljudl".)
Istovremeno s tim Stampa donosi vijesti o pogorsava-nj- u
polozaja nezaposlenih. U Hamiltonu broj osoba koje su
spale na relif prelazi 7.000. U Torontu na rellfu se nalazi
20.158 osoba.
U provlncijl Ontario u oktobru Je bilo 59.405 primaoca
relifa (deset hiljada viSe nego u istom mjesecu proSle go-dine).
t
It